Pesma Evrovizije – Eurosong



Pesma Evrovizije ili popularno zvani Eurosong je godišnji festival zabavne muzike takmičarskog karaktera na kome učestvuju predstavnici zemalja čije su nacionalne televizije članice Evropske unije za radiodifuziju. Svaka nacionalna televizija koja učestvuje na Pesmi Evrovizije bira svoju pesmu na nacionalnom takmičenju, pesme se izvode uživo uz direktan televizijski prenos, a pobednik se određuje glasanjem čija pravila su se menjala u toku višegodišnje istorije ovog festivala.


Ovde možete poslušati i pogledati u periodu od 1956 do 1992 godine :


- Predstavnike i pesme koje su zastupali Jugoslaviju na takmičenju Pesma Evrovizije

- Sve pobedničke pesme na istom festivalu

- Celokupan prenos svih festivala koji su nažalost prenošeni na različitim jezicima, ali nam svakako daje predivnu sliku i podsećanja na razvoj samog festivala Pesma Evrovizije

Ime festivala koji traje od 1956 godine je vezano za televizijsku distributivnu mrežu poznatu pod imenom Evrovizija, održava se svake godine u maju mesecu, a TV prenos festivala predstavlja najgledaniji nesportski TV prenos širom sveta jer se direktno prenosi na sve kontinente. Ovo je ujedno i TV program sa najdužom tradicijom, a samo takmičenje kao i pobedničke pesme tradicionalno obeležavaju šlageri ili pevljive pop pesme, uz laganu orkestraciju i lako pamtljiv refren.

Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije po uzoru na popularni festival Sanremo, a prvo takmičenje je održano 1956 godine u Luganu – Švajcarska uz učešće sedam zemalja koje su tada prvi i jedini put poslale po dve pesme. Zemlje učesnice prve Pesme Evrovizije bile su : Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg i domaćin Švajcarska koja i pobeđuje sa pesmom “Refrain” u izvođenju Lys Assie. Od tada broj zemalja učesnica se stalno povećavao, format takmičenja i glasanja menjao, ali popularnost festivala je i dalje trajala.

Format Pesme Evrovzije se menjao tokom vremena, ali su se uvek pesme izvodile uživo uz direkatn prenos putem evrovizijske mreže u sve zemlje učesnice. Na samom početku festivala učesnici su nastupali u televizisjkim studijima, pozorišnim ili koncertnim salama, da bi se u kasnijoj fazi takmičenje preselilo u velike hale gde se po pravilu postavljala grandiozna pozornica sa spekatkularnom scenografijom. Zvanični jezici festivala su engleski i franucski tako da se voditelji programa obraćaju publici upravo na ovim jezicima bez obzira u kojoj se državi festival održava. Mesto održavanja festivala određuje se na osnovu pobedničke pesme sa prethodnog festivala, zemlje domaćini Pesme Evrovizije bez obzira na velika ulaganja i opsežne pripreme koriste ovu jedinstvenu manifestaciju za uspešnu turističku promociju.

Ovo pravilo nije primenjeno za prva dva festivala kada su se Švajcarska i Nemačka same javile za organizaciju Pesme Evrovizije, takođe 1960 godine takmičenje organizuje BBC u Londonu jer je Holandija odbila organizaciju zbog troškova, ista situacija se dešava i 1962 kada Francuska iz istih razloga odbija organizaciju pa je festival ponovo održan u Londonu. 1972 godine BBC organizuje takmičenje u Edinburgu jer Monako nije mogao da obezbedi adekvatni prostor, 1974 opet BBC ovaj put u Brajtonu jer Luksemburg odbija zbog troškova takmičenja. Poslednji put se takva situacija desila 1980 kada se takmičenje održava u Hagu jer Izrael takođe odbija oragnizaciju. Godinama se na samom festivalu vršila promocija zemalja učesnica kada su njihovi takmičari najavljivani uz odabranu razglednicu tj spot koji je prikazivao njihove zemlje, u poslednje vreme došlo je do promene tako da se svi učesnici predstavljaju uz specijalno pripremljene spotove koji prezentuju zemlju domaćina festivala.

U toku dugogodišnje istorije Pesme Evrovizije dolazilo je i do promene načina glasanja koja je odlučivala o pobedniku, nekada se koristio samo stručni žiri, zatim stručni žiri uz glasove publike iz svih zemalja, uglavnom uvek su glasanja propraćena sa velikom pažnjom i uzbuđenjem, često i sa neizvesnošću do poslednjeg trenutka.

Na Pesmi Evrovizije uvedena su i razna pravila koja su se takođe menjala u toku razvoja festivala, samo je pravilo da svi vokali moraju biti izvođeni uživo ostalo i do današnjih dana. Na ranim Evrovizijama bilo je pravilo da živi orkestar koji obezbeđuje zemlja domaćin svira na sceni, od 1973 godine dozvoljene su unapred snimljene intrumentalne matrice mada je zemlja domaćin u obavezi da obezbedi živi orkestar tako da učesnici imaju pravo izbora. Prve godine trajanje pesama nije bilo vremenski ograničeno, ali već od 1957 godine uvodi se granica od 3.5 minuta, da bi se 1962 godine uvelo strogo pravilo da trajanje pesme mora biti striktno samo tri minuta. Na Pesmi Evrovizije nije dozvoljeno izvođenje samo instrumentalnih kompozicija. Takođe postoji nepisano i ne baš potpuno definisano pravilo da izvođenje i sam tekst pesme ne smeju da dovedu Pesmu Evrovizije na loš glas.

Pravila Pesme Evrovizije ohrabruju, ali i ne obavezuju zemlje učesnice da u svoje nastupe uključe i elemente nacionalne kulture i pevaju na svom jeziku, to pravilo je bilo striktno do 1973 godine. Od tada dopušta se izbor jezika na kome će pesma biti izvođena pa se često dešavalo da se pesme izvode na engleskom jeziku zbog njegove popularnosti i veće verovatnoće dobijanja glasova. U periodu od 1956 do 1970 broj izvođača je bio ograničen na solo ili duet, od 1963 i trojaca da bi 1973 godine broj izvođača na sceni bio ograničen na pet što je ostalo i do današnjih dana. Sami izvođači koji predstavljaju neku zemlju mogu biti različite nacionalnosti pa se i to dešavalo u toku raznih festivala, pravilo starosti je uvedeno 1989 godine kada se desilo da izraelski predstavnik ima 11 , a francuska predstavnica svega 12 godina, od tada je pravilo da učesnici moraju biti stari bar 16 godina, a za mlađe talente je uvedena Dečija pesma Evrovizije.

Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije se stalno povećavao, od prvobitnih 7 do preko 20 krajem osamdesetih godina, tako da je uvedeno pravilo da direktan TV prenos ne bi treba da traje duže od 3 sata što je prihvatljivo kao razuma dužina trajanja prenosa za prosečnog TV gledaoca.

Pobeda na Pesmi Evrovizije omogućije pobedničkom izvođaču da nakon uspeha i publiciteta započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru. Ipak često se može čuti konstatacija da ovaj festival nije proizveo veliki broj internacionalnih zvezda i mega hitova. Najpoznatiji pobednici Pesme Evrovizije koju su nakon pobede ostvarili slavu i postale mega zvezde su svako švedska grupa ABBA koja je pobedila 1974 godine sa pesmom “Waterloo”, takođe se mora spomenuti nastup kanadske pevačice Celine Dion koja je nastupala 1988 godine za Švajcarsku sa pesmom “Ne parlez pas sans moi” i nakon nekoliko godina postigla međunarodnu slavu i uspeh sa brojnim hitovima. Johnny Logan iz Irske je jedini učesnik koji je pobeđivao više puta na ovom festivalu pa je s pravom dobio nadimak “Mr Eurovison” . Dešavalo se da i neke pesme koje nisu bile pobedničke postanu hitovi i rado slušane širom sveta.

Jedan od kurioziteta što se tiče pobednika je svakako 1969 godina kada su pobedu odnele četiri zemlje Španija, Francuska, Holandija i Velika Britanija sa podjednakim brojem glasova, nakon toga pravila se menjaju pa o pobedniku u slučaju istog broja glasova određuje broj slučajeva kada je ta pesma dobila glasove kao drugoplasirana, trećeplasirana itd. Među pobednicima Pesme Evrovizije neupredivo je veći broj žena izvođača tako da su žene pobeđivale u otprilike 70 % slučajeva.

Pobednici Pesme Evrovizije od njenog nastanka pa do 1992 godine su bili :

1956 Švajcarska Lys Assia sa pesmom ‘Refrain’
1957 Holandija Corry Brokken ‘ Net als toen’
1958 Francuska Andre Claveau ‘ Dors, mon amour ‘
1959 Holandija Teddy Scholten ‘ Een beetje ‘
1960 Francuska Jacqueline Boyer ‘ Tom Pillibi ‘
1961 Luksemburg Jean Claude Pascal ‘ Nous les amoureux ‘
1962 Francuska Isabelle Aubret ‘ Un premier amour ‘
1963 Danska Grethe and Jorgen Ingmann ‘ Dansevise ‘
1964 Italija Gigliola Cinquetti ‘ Non ho l’eta ‘
1965 Luksemburg France Gall ‘ Poupee de cire, poupee de son ‘
1966 Austrija Udo Jurgens ‘ Merci Cherie ‘
1967 Vel. Britanija Sandie Shaw ‘ Puppet on a String ‘
1968 Španija Massiel ‘ La ,la, la ‘
1969 Španija Salome ‘ Viva cantando ‘
1969 Vel. Britanija Lulu ‘ Boom Bang-a- Bang ‘
1969 Holandija Lenny Kuhr ‘ De Troubadour ‘
1969 Francuska Frida Boccara ‘ Un jour, un Enfant ‘
1970 Irska Dana ‘ All Kinds of Everything ‘
1971 Monako Severine ‘ Un banc, un arbre, une rue ‘
1972 Luksemburg Vicky Leandros ‘ Apres toi ‘
1973 Luksembrug Anne Marie David ‘ Tu te reconnaitras ‘
1974 Švedska ABBA ‘ Waterloo ‘
1975 Holandija Teach – In ‘ Ding- A- Dong ‘
1976 Vel. Britanija Brotherhood of Man ‘ Save Your Kisses for Me ‘
1977 Francuska Marie Myriam ‘ L’oiseau et l’enfant ‘
1978 Izrael Izhar Kohen and the Alphabeta ‘ A-Ba-Ni-Bi ‘
1979 Izrael Gali Atari and Milk and Honey ‘ Hallelujah ‘
1980 Irska Johnny Logan ‘ What’a Another Year? ‘
1981 Vel. Britanija Bucks Fizz ‘ Making Your Mind Up ‘
1982 Nemačka Nicole ‘ Ein bichen Frieden ‘
1983 Luksemburg Corinne Hermes ‘ Si la vie est cadeau ‘
1984 Švedska Herreys ‘ Diggi- Loo- Diggi- Ley ‘
1985 Norveška Bobbysocks ‘ La det swnge ‘
1986 Belgija Sandra Kim ‘ J’aime la vie ‘
1987 Irska Johnny Logan ‘ Hold Me Now ‘
1988 Švajcarska Celine Dion ‘ Ne parlez pas sans moi ‘
1989 Jugoslavija Riva ‘ Rock Me ‘
1990 Italija Toto Cutugno ‘ Insieme : 1992 ‘
1991 Švedska Carola ‘ Fangad av en stormvind ‘
1992 Irska Linda Martin ‘ Why Me ‘

Na osnovu gornje liste može se napraviti kratka analiza o uspešnosti zemalja učesnica na Pesmi Evrovizije u periodu od 1956 do 1992 godine. U tom periodu pobede su odnele 17 različitih zemalja među njima i Jugoslavija kada je grupa Riva iz Zadra iznenadila evorpsku javnost i pobedila 1989 godine pa nam tako donela organizaciju Pesme Evrovizije koja je održana 1990 u Zagrebu. Najviše pobeda u ovom periodu Pesme Evrovizije ostvarile su Francuska i Luksemburg sa ukupno 5 pobeda, slede Holandija, Velika Britanija i Irska sa po 4 pobede i na karju među uspešne zemlje može se uvrstiti i Švedska sa tri pobede. Po broju osvojenih drugih mesta ubedljivo je prva Velika Britanija kojoj je to uspelo 13 puta, slede Francuska i Nemačka sa 4 puta i na kraju Irska i Španje koje su tri puta bile druge.

SFR Jugoslavija je bila do pada Berlinskog zida jedina socijalistička zemlja koja je učestvovala na Pesmi Evrovizije. Prvo pojavljivanje Jugoslavije na Pesmi Evrovizije desilo se 1961 godine u Kanu kada nas je predstavljala Ljiljana Petrović sa pesmom “Neke davne zvezde” i zauzela osmo mesto. Od te godine naša zemlja je stalno učestvovala na Pesmi Evrovizije pod imenom Jugoslavija sve do 1992 godine, izuzeci su napravljeni u periodu od 1977 do 1980 kada je JRT odlučio da ne šalje naše predstavnike zbog loših plasmana, kao i 1985 godine jer se Pesma Evrovizije održavala 4 maja na godišnjicu smrti Josipa Broza Tita. Izbor naše pesme za Pesmu Evrovizije se vršio na nacionalnom takmičenju na kome su svi studiji iz bivših jugoslovenskih republika slali svoje pesme. Najuspešniji je bio studio Zagreb čije su pesme pobedile na nacionalnom takmičenju deset puta, a takođe ostvarile i najbolji plasman na samoj Evroviziji, sledi studio Ljubljana sa 6 pobeda, studio Beograd i Sarajevo sa četiri i na kraju studio Titogad sa dve pobede. Naši najbolji plasmani do čuvene pobede grupe Riva 1989 godine su bila četvrta mesta koje su osvojili :

1962 godine Lola Novaković u Luksemburgu sa pesmom ‘ Ne pali svetlo u sumrak ‘
1983 godine Danijel u Minhenu sa pesmom ‘ Džuli ‘
1987 godine Novi Fosili u Briselu sa pesmom ‘ Ja sam za ples ‘

Spisak svih naših učesnika na Pesmi Evrovizije po godinama kao i ostvareni plasman je bio :
1961 Ljiljana Petrović ‘ Neke davne zvezde ’ 8 mesto
1962 Lola Novaković ‘ Ne pali svetlo u sumrak ‘ 4
1963 Vice Vukov ‘ Brodovi ‘ 11
1964 Sabahudin Kurt ‘ Život je sklopio krug ‘ 13 nula poena
1965 Vice Vukov ‘ Čežnja ‘ 12
1966 Berta Ambrož ‘ Bres besed ‘ 7
1967 Lado Leskovar ‘ Vse rože sveta ‘ 8
1968 Dubrovački Trubaduri ‘ Jedan dan ‘ 7
1969 Ivan & 3 M ‘ Pozdrav svijetu ‘ 13
1970 Eva Sršen ‘ Pridi, dala ti bom cvet ‘ 11
1971 Krunoslav Slabinac ‘ Tvoj dječak je tužan ‘ 14
1972 Tereza Kesovija ‘ Muzika i ti ‘ 9
1973 Zdravko Čolić ‘ Gori vatra ‘ 15
1974 Korni Grupa ‘ Moja generacija ‘ 12
1975 Pepel in Kri ‘ Dan ljubezni ‘ 13
1976 Ambasadori ‘ Ne mogu skriti svoju bol ‘ 17
1981 Sead Memić Vajta ‘ Leila ‘ 15
1982 Aska ‘ Halo, halo ‘ 14
1983 Danijel ‘ Džuli ‘ 4
1984 Vlado i Izolda ‘ Ciao amore ‘ 18
1986 Doris Dragović ‘ Željo moja ‘ 11
1987 Novi Fosili ‘ Ja sam za ples ‘ 4
1988 Srebrna Krila ‘ Mangup ‘ 6
1989 Riva ‘ Rock me ‘ 1
1990 Tajči ‘ Hajde da ludujemo ‘ 7
1991 Bebi Dol ‘ Brazil ‘ 21
1992 Ekstra Nena ‘ Ljubim te pesmama ‘ 13

Zahvaljujući pobedi grupe Riva mi smo 1990 organizovali Pesmu Evrovizije u Zagrebu. Takmičenje je održano 5. maja u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski uz učešće predstavnika 22 zemlje. Voditelji 35. izbora za Pesmu Evrovizije su bili Helga Vlahović i Oliver Mlakar. Takmičenje je bilo uspešno organizovano uz par sitnih propusta. Sve pesme su izvođene na nacionalnom jeziku, a pobednik je bio Italijan Todo Cutugno sa pesmom ‘ Insieme : 1992 ‘ koja je osvojila 149 glasova, dok su drugo mesto podelili predstavnici Francuske i Republike Irske sa po 132 glasa.