Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pitajmo mrtve gde je naša zemlja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:49

76. ДРАЈЧИЋИ код Призрена – село у Средачкој
жупи. У селу постоји црква Св.Николе из 16.века. Добро су сачуване фреске и
иконостаси.

77. ДРЕН код Лепосавића – Први пут се помиње 1315.године када се налазило у
властелинству манастира Бањске. 1812.године налазио се ослобођен од стране
Карађорђевих устаника. У селу постоје рушевине старе цркве непознатог
светитеља.

78. ДРСНИК код Клине – Ово је веома старо насеља. Изнад села су остаци старог
града који чак помиње и Константин Порфирогенит у свом ,,Спису о народима,, Ту
се помиње под именом Достиник а под садашњим именом спомиње се у време Стефана
Првовенчаног. У селу постоји црква Св.Петке. Осим ње у селу постоји и црквиште
на месту које се зове Ћелије.

79. ДУБОКИ ПОТОК у Ибарском Колашину – Овде је у 14.веку подигнута Богородичина
црква. Од њене изградње до данас важи за најугледнији манастир у тој области.
Више пута је рушена и обнављана. О једној обнови из 18.века постоји лепо
предање које каже: Неки калуђер бежећи испред Турака и Арбанаса донео је са
собом руку Св.Николе из манастира Пећке патријаршије. То је побудило сељане
Дубоког потока да обнове цркву а рука постане реликвија. 1901.године Друштво
Књегиње Љубице је поклонило и тајно доставило звоно које се тамо налази и
данас. Између два рата црква је поново темељно изграђена.

80. ДУЉЕ код Суве реке – ово је данас чисто Шиптарско село. Помиње се у повељи
из 1348.године као Духље. Већ крајем 19.века овде је било 16 албанских и 4
српске куће. Данас нема ниједног Србина овде. У селу постоје рушевине цркве
Св.Спаса и цркве Св.Петке.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:50

81. ДУНАВО код Гњилана – Некада српско данас албанско село.
Многи топоними брда, села, река, потока и друго говоре да је овде некада живело
српско становништво. У селу су рушевине две цркве.

82. град ЂАКОВИЦА – Град је добио име по познатом господару и вазалу Вука
Бранковића који се звао Јаков а чији је новац до данас сачуван. У свеопштем
турском ису из 1485.године Ђаковица се спомиње као село са 67 српксих
домаћинстава. Сва лична имана у том ису су српска осим два за која се могу рећи
да су арбанашка. Од обнављања Пећке патријаршије овде постоји црква као метох
манастира Дечани. Вероватно је из ње пренето звоно које се данас чува у ризници
Дечана. Осим што су цркве у Ђаковици рушили Шиптари рушили су их и комунисти.
Тако су након другог светског рата порушили цркву костурницу и на њеном месту
подигли спомен парк. У граду више нема Срба.

83. ЂУРАКОВАЦ код Истока – У селу постоји црква Св.Николе где је сачувана
надгробна плоча из 1362.године непознатог властелина Данила који је вероватно
био ктитор. На њеним темљима подигнута је нова црква из 1592.године. Осим тога
у селу су и рушевине цркве св. Врача, као и рушевине још једне цркве непознатог
светитеља. На месту ове последње сада се налази сметлиште.

84. ЂУРЂЕВ ДОЛ код Качаника – Данас етнички чисто шиптарско село. По предању
добило је име по најстаријем становнику који се звао Ђурђе. У ису из
1452.године знало се да у селу има 39 кућа и да су све српске. Традиција каже
да је село док је било српско било пуно богатства и сјаја и да постоје подруми
у ком се благо чувало. Од краја 18.века Срби се почињу исељавати. До педесетих
година 20.века распознавали су се темељи цркве и магацина о ком говори предање.
Данас овде нема српског становништва.

85. ЖИТИЊЕ код Витине – 1455.године овде је било 25 српских кућа. Село је имало
цркву Свете Богородице која је порушена. На њеним темељима подигнута је
1890.године црква Св.Троице. Поред речице у селу постоје остаци старе цркве из
средњег века.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:50

86. ЗАГРАДСКА ХОЧА код Призрена – некада српско
данас шиптарско село. Први пут се помиње 1348.године. Село је имало цркву
Св.Николе која је до 17.века потпуно разрушена. У брдима изнад села постојала
је у пећинама испосница.

87. ЗАТРИЧ код Ораховца – Данас је ово чисто шиптарско село. Усмено предање
тамошњих Албанаца каже да је село добило име по неком Србину Затри чије се
потомство затрло од неке болести. Последњих пет српских породица је под
присилом Шиптара побегло из овог села почетком 19.века у оближње српско село
Зочиште и од тада овде више нема Срба. У центру села поред џамије су остаци
старе цркве. Изнад села су остаци старе тврђаве Затрича.

88. ЗВЕЧАН код Косовске Митровице – Звечан је византијски и српски
средњевековни град изнад рудника Трепча. Ту се у 12.веку већ налазила црква Св.
Ђорђа. У овој цркви се Стефан Немања са својом војском помолио Богу пред битку
код Пантина 1169.године. Црква је имала велику припрату која је служила за
саборе. Испод утврђења налазила се црква Св.Димитрија коју је 1315.године краљ
Милутин даровао Бањској. По тој цркви и цело насеље испод Звечана добија име
Митровица (данас подељена на српски мањи и албански већи део). Звечан је данас
етнички српски градић.

89. ЗЛАШ код Приштине – Помиње се 1455.године у турском ису где је наведена
Лукина црква са једном кућом. Последњи пут манастир се спомиње 1487.године.

90. ЗЛИ ПОТОК код Драгаша – Помиње се у Душановој повељи из 1348.године. У
истој повељи се спомиње и оближње место Страторје где је по предању био логор
царске коњице. По ису из 1455.године имало је 10 српских кућа. У селу 








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:50

91. ЗОЧИШТЕ код Ораховца – Први пут се помиње
1327.године. Знало се да је у то време ту била црква св. Врача Кузме и Дамјана која је по
предању 300 година старија од Дечана. Осим тога у Зочишту се још увек налазе остаци
цркава Ваведења Свете Причести и Св. Јована.

92. ЗРЗЕ код Ораховца – Први пут се помиње 1330.године. Повељом из ове године
житељи овог места су одређени да чувају Дечане. У 14.веку овде је била црква
Св.Прокопија.

93. ЗУПЧЕ у Ибарском Колашину – Најисточније село у Ибарском Колашину.
Најранији помен је из друге половине 18.века. Близу села су зидине које не
знамо шта су представљале. У селу постоји црква која је обновљена 1939.године.

94. ИБАРСКА СЛАТИНА код Лепосавића – Први пут се спомиње 1314.године. По ису из
1455.године овде је живело 20 породица и све су српске. Постоје остаци два
црквишта а недалеко су остаци античког комплекса познатог у народу као манастир
Св.Јелене и Цара Константина. Остаци овог манастира су заштићени законом.

95. ЈАБУКА у Ибарском Колашину – 1455.године се спомиње у ису али је већ тада
било опустело и имало је само једну кућу која је била српска. На превоју
Илиница стоје остаци средњевековне цркве. И црква се зове Илиница али није
посвећена Св.Илији као што јој име говори. Овде се одржавају сабори околних
села.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:51

96. ЈЕЛАКЦЕ код Лепосавића – Помиње се 1315.године у повељи
Милутина Бањској. Претпоставља се да је ово оно Јелакце где је архиепископ
Данило Други подигао сјајан двор са црквом Св.арханђела Михаила. Године 1395. књегиња
Милица ову цркву дарује руском манастиру Св.Панталејмона. Данас у селу постоје
неиспитани остаци неке старе цркве која би могла бити она о којој говори
предање.

97. ЈОШАНИЦА код Лепосавића – Први пут се спомиње 1315.године. На брегу изнад
села су остаци цркве Васкресења Христовог. Около је и старо српско гробље. Осим
тога ту се налазе и крајпуташи четворице погинулих српских хероја из Првог
светског рата и ово је заштићено законом.

98. ЈУНИК код Дечана – Данас је ово шиптарско село, једно од најозоглашенијих
терористичких места у ком је постојао чак и логор за мучење Срба. По локалној
албанској традицији све албанске породице овог краја воде порекло од братства
Стефановића из које потиче и други игуман манастира Дечана Данило. По тој
породици име је добила и сеоска Степан махала. У доба Турака био је средиште
среза. Крајем 19.века руски конзул је забележио да у Јунику има још 25 српских
староседелачких породица. У Степан махали још увек постоје остаци српског
црквишта и гробља. Између два светска рата овде је било 200 црногорских кућа а
већ након другог светског рата само једна.

99. КАБАШ КОРИШКИ код Призрена – У средњем веку село се звало Свети Петар по
Петру Коришком. Под тим именом познато је 1316.године. У другој половини
15.века познато је и име Петрова црква. У 19.веку Турци мењају име села и
називају га Хамидије по султану Хамиду. Међутим данас је преовладао албански
назив Кабаш који су селу дали албански досељеници из истоименог села у
Албанији. Овде постоје и остаци српских цркви: Црква Пресвете Богородице у
народу позната као црква Св.Јелене сестре Петра Коришког. Она је такође била
испосник а пошто је умрла пре брата он је сахранио на месту где се налази ова
црква. Осим тога у Кабашу постоје остаци цркве у Лука махали на источном рубу
села, као и остаци цркве Св. Богородице на брду Чукаљу.

100. КАМЕНИЦА код Лепосавића – У ису из 1463.године у
три засеока живеоло је око 50 српских породица. Овде се налазе остаци цркве са
конаком, звоником и бунаром.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:51

101. градић КАЧАНИК – некада српско данас чисто
шиптарско место. Постоје остаци српске средњевековне цркве.

102. КМЕТОВЦЕ код Гњилана – Под овим именом помиње се од 1437.године. У близини
насеља су остаци манастира подигнутог у време цара Душана. Црква је прво била
посвећена Св.Димитрију а касније Св.Варвари. Црква је страдала после Косовске
битке а до темеља је порушена у 18.веку. Након тога Турци су материјал са ње
користили за градњу оближњег моста. У непосредној близини манастира су остаци
напуштеног српског села.

103. КОЗНИК код Ораховца – село испод истоимене планине први пут се помиње у
време краља Милутина. Руски конзул је овде у 18.веку затекао развалине
манастира са великим зидом па се претпоставља да је овај манастир служио за
заточене монахе пале у немилост. Данас је село чисто шиптарско место.

104. КОРЕТИН код Новобрдске Криве реке – Још у 9.веку овде постоји словенско
насеље о чему сведоче остаци материјалне културе који су чувани у Музеју Косова
у Приштини. У средњем веку се први пут помиње 1321.године у Грачаничкој повељи.
У турском ису наводи се да има 27 српских породица. Знало се да је имало сеоску
цркву. У овом селу су припадници албаске иреденте 1985.године оскрнавали
гробове.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:51

105. КОРИША код Призрена – Први пут се помиње 1348.године. У селу су остаци
неколико верских објаката: цркву св. Петра подигао је хиландарски старац
Григорије. По завршетку градње цркву је 19.маја 1343.године даровао цару Душану
за привремено седиште митрополита који ће руководити градњом манастира Св.
Арханђела. 1885.године Турци су срушили ову цркву и од њеног материјала
саградили џамију и школу у Кориши. Обновљена након балканских ратова и
ослобођена али је Албанци руше у току Првог светског рата, затим опет обновљена
између два рата да би је шиптари у Другом светском рату коначно потпуно
разорили. Осим ње постоје остаци и цркве Св.Николе у којој је 1860.године
пронађена повеља цара Душана којом оснива манастир Св.Арханђела. Ту су остаци и
цркава Св.Ђорђа и Покрова Пресвете Богородице. Најзначајнији верски објекат у
Кориши је манастир св. Марка Коришког. Према подацима црква манастирска је
саграђена 1467.године и манастир није диран за време владавине Турака а са
звоника ове цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од
Османлија. Једно време манастир је запустео. 1858.године руски конзул је
записао да манастир служи као стаја за козе локалним Албанцима. У овој цркви се
чувао и чувени призренски препис Душановог законика за који се сматра да је
највернији оргиналу а данас се налази у Народном музеју у Београду. За време
Првог светског рата манастир је спаљен и опљачкан. Ове злочине је починио
чувени прогонитељ Срба Рустем Кабаш. Он је у манастиру у Првом рату затекао
српску јединицу са 60 бораца којима је дао бесу да ако се разоружају да им неће
ништа. Када су га послушали он их је побио. Сведоке овог злочина двоје стараца
из манастира је бацио низ литицу а среског начелника са децом убио. Злочини су
настављени и између два рата, за време другог светског рата, као и
комунистичкој ери.

106. КОШ код Истока – Први пут се спомиње
1314.године као гранично село Србије. У турском катастарском ису из 1458.године
записано је да у њему живе Срби и то око 60 породица. У Кошу су постојале две
цркве које су по предању биле посвећене Св.Богородици и Св.Николи. Исто предање
каже да се у шумици изнад села некад налазио манастир који је срушен а уместо
њега двадесет километара источно је саграђен познати Девич. Данас у селу
постоје два црквишта. Године 1969. житељи Коша су на брегу подигли нову цркву
коју су посветили св.Лазару Српском.

107. КРАЈНИ ДЕЛ код Новобрдске Криве реке – Данас је ово село код Каменице
насељено Шиптарима. На месту које се данас зове Селиште постојало је насеље о
коме се не зна ништа чак ни у усменом предању. У турском ису село се помиње као
Кранидол, а село је већ тада било пусто осим манастира Св.Луке у ком је још
било монаха. Албанци почињу да га насељавају у 19.веку.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:51

108. КРИЉЕВО код Новобрдски Криве реке – Ово је данас
етнички чисто шиптарско место. Први писани помен је из 1411.године када га је
деспот Стефан Лазаревић поклонио Хиландару. Данас у селу постоје рушевине старе
цркве у близини Црвеног потока. Албанци су ово српско село почели насељавати
након 1700.године.

109. КРЊИНА код Истока – Први пут се помиње у турском ису 1485.године као село
у ком живе 35 српских и 3 муслиманске породице. На брду изнад села су остаци
старог гробља и цркве. Постоји и топоним Код цркве и по народном веровању овде
је била стара црква која је прелетела у суседно место када су Роми покушали да
на њом суше веш.

110. КРПИМЕЈ код Истока – данас шиптарско место. Постоје остаци старе цркве.

111. КРСТАЦ код Драгаша – некад српско а данас село
насељено потурченим Србима (Горанцима). Помиње се у повељи 1348.године. На брду
Панталевац постоје остаци цркве Св.Панталејмона. По предању звона са ове цркве
могла су се чути и у Албанији. У близини села су остаци још две цркве.

112. ЛАБУЧЕВО код Ораховца – је данас шиптарско село. Први пут се помиње за
време краља Милутина. У близини села, код реке Мируше налазе се две велике
испоснице са остацима цркава.

113. ЛАПСКА СЛАТИНА код Подујева – Данас је ово Шиптарско село. 1455.године у
Слатини је било 18 српских породица и манастир Св.Николе. Први Албанци се
досељавају око 1800.године а њихова најезда је након Прве призренске лиге
1878.године.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:52

114. ЛЕОЧИНА код Србице – Помиње се 1314.године. По ису из
1485.године било је подељено на горњу и доњу област и имало је 62 српска
домаћинства. Ту постоји средњевековна црква Светог Јована која је саграђена у
14.веку, а обновљена у 16.веку. Данас је законом заштићена. У селу се такође
налазе остаци Калуђерске цркве из 14.века.

115. ЛЕПОСАВИЋ град – Ово је најсевернија косовска општина. Усред насеља је
остаци од цркве Успења свете Богородице. Друга црква посвећена празнику Цвети
страдала је у другом светском рату када су на њеним рушевинама Немци и Руски
белогардејци на њој саградили бункер. Данашња лепосавићка црква сазидана је
1935.године на њеним темељима. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је
познатија као Велики петак.

116. ЛЕШАК код Лепосавића – Први помен је 1395.године када га је књегиња Милица
поклонила Св.Пантелејмону. Зна се да је овде био познати рударски крај. Између
два рата на старом црквишту овде је саграђена нова црква која је оштећена у
земљотресу 1980.године.

117. град ЛИПЉАН – налази се у средишњем делу Косова поља.Ту је некада
постојала и византијска насеобина Лепенион где је била раскрсница путева и
седиште епископије. У Липљану постоје остаци две веће цркве. Црква Ваведења
сазидана је пре 1331.године. 1441.године и падом Новог брда и ова црква је
спаљена. О том страдању сведочи запис урезан у апсиди. Иначе саграђена је на
темељима византијске базилике. Друга липљанска црква посвећена је хришћанским
мученицима Светом Флору и Лавру са Косова који су страдали у 2.веку. Ова црква
је саграђена у 20.веку.

118. ЛИСОЦКА код Новобрдске Криве реке – Село је било насељено српским житељима
Кршљанцима о чему сведочи назив места Кршљанит, као и остаци старог српског
гробља које се зове Јованово, те рушевинама старе цркве. Албанци су се почели
досељавати 1750.године.

119. ЛОЋАНЕ код Дечана – налази се у долини Лоћанске Бистрице. Први пут се
помиње 1330.године када је село имало 63 српске куће. Већ 1485 тај број се
знатно смањио на 39 српских и 3 муслиманске куће. А 1879.године руски конзул у
Призрену затиче само 25 српских породица. У селу је била сачувана једна кућа
брвнара за коју је важило да је једна од најстаријих у Србији. Легенда каже да
је баш из те куће пренета ватра мајсторима који су почели да граде Дечане. Кућа
је законом заштићена.

120. ЛУЧКА РИЈЕКА у Метохији – спомиње се 1762.године.
У селу постоји старо црквиште на српском гробљу. Данашња црква сазидана је на
темељима старе.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:52

121. ЉЕВОША код Пећи – То је српско село код
Пећке патријаршије. По легенди, село је добило име по левању тј.ливењу метала
за издраду оржја српске војске за Косовску битку. Село је било задужено за
чување стада Патријаршије. По предању помужено млеко би се дрвеним цевима
сливало у одаје Патријаршије. У селу постоје остаци: Цркве Св.Николе у Тавору
изнад села. У првој половини 17.века ту је боравио Пајсије Хиландарац. На брегу
изнад Патријаршије се налазила црква Св.Ђорђа која је обновљена 1411.године.
Затим црква св.Димитрија подигнута у 14.веку као помоћна црквица Пећке патријаршије.
Стотинак метара северно од Патријаршије на брду Идворац су остаци куле звонаре.
Дуж брега су подигнути зидови на којима су стражарске куле као обезбеђење
патријаршије. Осим наведених постоји још 5 старих црква чији се остаци назиру.

122. ЉУБИЖДА код Призрена – први пут се спомиње 1348.године. У селу постоји
неколико цркви и црквишта. Црква св. Николе је саграђен у 16.веку а обновљена
је 1867.године. Друга црква је Св.Спаса која је порушена половином 19.века. У
селу се такође налазе и развалине цркава Св.Петке, Св.Јована, Св.Недеље и још
пар цркви.

123. МЕТОХИЈА код Подујева – 1455.године то је велико срспко село са 51 кућом.
Данас постоје остаци две српске цркве. 1986.године овде је живела само једна а
данас ниједна српска породица.

124. МИЛА или МИЉАЈ код Призрена – је данас албанско село. У повељи цара Душана
из 1355.године спомиње се под именом Милиште. До краја 19.века изнад села су се
могле видити развалине невелике цркве непознатог имена.

125. МУРГУЛА код Подујева – То је данас албанско село у Лабу. По турском ису из
1455.године у селу је било 15 српских домова. Већ 1878.године и времена српско
турског рата сви Срби су се иселили у Топлицу.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:52

126. МУШУТИШТЕ код Суве реке – Налази се у Призренском
Подгорју под планином Икона. Први сачувани писани помен о Мушутишту је из
1315.године. У селу постоји неколико верских сакралних објеката: Црква
Богородице Одигитрије саграђена је 1315.године као задужбина дворског управника
државних добара Драгослава и његово породице. На натпису изнад врата види се да
је црква саграђена за годину дана. Ова црква спада у једну од најлепших
представница уметности из времена Стефана Милутина. Осим ње на брду се налази
манастир Св.Тројице – Русиница који је основан 1465.године. Ту је била вредна
збирка рукописних књига из времена од 14 до 18 века. Данас је Русиница женски
манастир. Од 1968.године Шиптари често нападају манастир и узнемиравају
сестринство а за та дела никада нису кажњени. Изнад манастира постоји неколико
испосница. У околини села се налазе остаци још 8 мањих цркви.

127. МУШИНИКОВО код Призрена – Ово је српско село под Шар планином. Први пут се
помиње 1465.године када се помињу Срби из ,,Мучникова,, Има цркву Св.Апостола
Петра и Павла која је живописана 1564.године. Предање каже да је она саграђена
на темељима храма из 14.века. Осим ње постоји и црква Св.Николе код месног
гробља. Подигнута је у 16.веку.

128. НАКЛО код Пећи – село Накло се налази у области Хвосно у Пећком пољу. Први
пут се помиње 1220.године када га је Стефан Првовенчани даровао Жичи. По турском
катастру из 1485.године имало је 12 српских и 2 муслиманске куће. У селу
постоје остаци старе цркве која је вероватно била посвећене Јовану Крститељу а
на темељима ове цркве сељаци су изградили нову 1985.године. На месту које се
зове Наклански дубови на 200 метара од села налази се група брестова са десне
стране пута. Према усменом предању тим путем је наишао једанпут и Св.Сава. Како
је била врућина а нигде није било хлада светитељ је прекрстио штапом и ту су
одмах никли ови брестови.

129. НЕШЕЦ код Призрена – Ово је сада шиптарско село у
долини Дрима. Први пут се помиње 1348.године у повељи Душана Силног а тада се у
њему налазио летњиковац тј. летњи дворац српског цара који се звао Рибник. На
приватном имању једног Шиптара постоје остаци од старог црквишта.

130. НЕЦ код Ђаковице – Ово село нема помена у историји (бар не за који ја
знам). Овде је уврштен због цркве коју су Срби и Црногорци саградили
1920.године али су је балисти и фашисти спалили и до темеља срушили
1941.године, а село заувек унитштили.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:53

131. ОГОШТЕ код Новобрдске Криве реке – Село је
у близини Косовске Каменице. Први писани помен је из 1395.године у повељи
књегиње Милици. Према турском подацима из 1455.године село је било опустело већ
тада. Од средине 18.века овде се досељавају Албанци. И данас у њему постоје
остаци цркве посвећене Богородици и српско гробље.

132. град ОРАХОВАЦ – ово је велико средиште на југоисточном рубу Метохије. Први
пут се спомиње у повељи Душановој 1348.године. 1405.године је он поклоњен
Хиландару. Осим тога сачувани су каснији писани спомени као онај који каже да
су ,,06.04.1897.године Арнаути опљачкали цркву,,. Ова црква која се ту спомиње
посвећена је Успењу св.Богородице и саграђена је 1859.године на темељима неког
старијег храма. На месту звано Дубљане у ораховачким виноградима сачувани су
остаци српског гробља и старе цркве. Треба споменути да је Ораховац једини
градић који су албански сепаратисти освојили у побуни ОВК и држали га три дана
1998.године. Данас у граду живи мали број Срба и сви су у јеној уличици без
икакве могућности за нормалан живот и права на људске слободе загарантоване
свом уставима света.

133. ОРЛАНЕ код Подујева – налази се обали реке Батлаве и вештачког Батлавског
језера. 1381.године кнез Лазар је ово село подарио Раваници. Изнад обале на
садашњем српском гробљу постоје остаци старе цркве за коју се верује да је била
посвећена Константину и Јелени. Према народном предању поред цркве су били
дворови познатог српског хероја Орловића Павла који је опеван у народној епици.

134. ОРЋУША код Драгаша – још једно село у Гори које је насељено исламизираним
Србима који себе сада зову Горанци. Први пут се помиње 1348.године. Према
турским подацима из 1455.године овде је било пет српских кућа. На подручју села
је и старо црквиште.

135. ОСТРАЋЕ код Лепосавића – Село се први пут помиње 1346.године као трг,
дубровачка насеобина и тврђава. 1395.године село је кнегиња Милица поклонила
Св.Панталејмону. У 17.веку овда је прошао и описао место чувени Зено Катарини.
1690.године тј. након велике сеобе Срба село се затрло и како се каже у предању
,,девет година рало није орало у Остраћи,,. Ту се налазе остаци како цркве и
гробља, тако и средњевековних зидина, вероватно старе вароши. Законом су
заштићени старо гробље и турска гранична караула из 19.века.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   Ned 17 Maj - 19:53

136. ПАЛАТНА код Подујева – налази се у горњем Лабу а овде
су по предању српски владари средњег века имали своје палате по чему је село и
добило име. У турском по-пису из 1455.године у Палатни је записано 8 српских
породица. Десет километара северно од села код изворишта Лаба стоје остаци
летњиковца Врхлаб који је утврдио краљ Милутин.

137. ПАЛИВОДЕНИЦЕ код Качаника – У селу постоји старо црквиште а оно се први
пут помиње у турском земаљском ису из 1455.године

138. ПАНТИНА код Вучитрна – налази се на левој обали Ситнице. Добило је име по
чувеној бици код Пантина из 1173.године у којој су се борили Византијци и Срби
предвођени Стефаном Немањом. 1384.године село је цар Душан поклонио својој
задужбини. По турским подацима 1455.године овде је било 55 српских кућа. Постоје
остаци старе цркве и гробља.

139. ПЕЋАНЕ код Суве реке – Први пут се помиње као
српско село 1348.године а у осамдесетим годинама 18.века руски конзул је овде
затекао само једну српску породицу. Имало је стару цркву која је подигнута
1451.године као задужбина непознатог ктитора. Живопис је постојао до 19.века
када се свод спровалио. Бифору су Шиптари скинули и уградили на своју кулу.
1979.године приликом оправљања куле тај прозор је ,,случајно,, поломљен. Данас
у овом селу више нема Срба.

140. ПЛАЈНИК код Драгаша – Ово је данас етнички чисто шиптарско село али у селу
су сачувани словенски топоними. На брежуљку изнад села постоје остаци српске
цркве.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pitajmo mrtve gde je naša zemlja   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pitajmo mrtve gde je naša zemlja
» Haruki Murakami - Okorela zemlja čuda i Kraj sveta
» Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja
» Zemlja Gruva otvara "Božidarac"
» Aleksa Šantić
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-