zasto ne vidim sto napisem,nesto pogresno radim ,uh,ne znam

Umoran budem (po)često, ali da li od života, ne. Moj "luda" glava u najtežim vremenima, stvara hiljadu misli, I ni na trenutak mi neda da klonem duhom. Jednom sam bio na ivici života, a osjećaji ponovnog budjenja u život su kao novo rodjenje.. Umorim se vise od napornih, navalentnih I dosadnih osoba.

budem umorna od zivota,srecom taj osjecaj kratkog je vijeka jer me iscrpi psihicki sto nesto bih promjenila,a to nesto obicno je ono na sto ne mogu utjecati

ma bolje je , svakako, kad se ti umoris od zivota nego kad se zivot umori od tebe...i ode...

Ne nisam umorna od zivota,umaraju ljudi gmazovi..onda se odslusa Toma i shvatis koliko si srecan..

Umoran sam od pojedinih ljudi u žvotu ali ne i od samog života

UMORNA SAM STO SMO POSTALI CUDNI,BEZVOLJNI,NEZAHVALNI...

Moć (ne)moći

U našem društvu, pretežno orijentisanom ka spoljašnjim merilima vrednosti, nemoć pojedinca da se izbori sa problemima na svom životnom putu oduvek je smatrana znakom slabosti i krhkog karaktera. Takvi ljudi neretko su bivali i jesu odbačeni, u očima mnogih drugih poniženi i ništavni. Pitanje je, da li je nemoć pojedinca poziv na prezir i osudu ili na pomoć i saosećanje i koliko ona govori o onima koji se u takvim trenucima od datog pojedinca - odmaknu?
Osetiti se nemoćan nije ni sramno ni poražavajuće ni konstantno stanje. Naprotiv,za one koji znaju da se svet nosi iznutra a ne spolja, ti trenuci mogu biti dobre polazne tačke za preispitivanje i regrupisanje sopstvenih snaga. Nije vam potrebna potvrda drugih da vredite jer ono što drugi misle o vama odraz je onoga što misle o sebi. Ukoliko vam je potrebna podrška potražite je ali samo kao oslonac za promene koje ćete sami sprovesti,bez ičije pomoći.
Drugi vam nisu potrebni na tom putu jer ste sami dovoljno jaki i sposobni da visoko podignute glave i sa životom u sopstvenim rukama, izađete iz svake bitke kao pobednici!
Često smo u stanju da podcenimo vlastite sposobnosti i hrabrost, nesvesni koliko je život u nama ekspanzivna sila sa tendencijom da raste,da se širi i napreduje. I kada mislite da ne možete - možete mnogo više. Ostanite otvorenih očiju,pribranog uma i skoncentrisanih misli i rešenje će vam se ukazati. Oslonite se na sebe - u vama je ceo Univezum. Sva snaga,sva mudrost i sva moć koja vam treba.
Ne bojite se nemoći več je pretvorite u svoj lični izazov za rast.
Sve je moguće. Sve je rešivo!

wild filly ::Da li Vam je nekada bilo svega dosta?
Da li ste se ikada osećali toliko umorno od života da ste poželeli da samo nestanete, odete na pusto ostrvo, bilo gde, samo da ste što dalje od svega?
Mozda Vam to nikada nije palo na pamet i umete da se izdignete iznad svake situacije?
Da li Vam ikada dodju takvi momenti,zute minute kada mislite da se sve oko Vas rusi i nestaje,a Vi ne vidite izlaz ni svetlo na kraju tunela?

nikad mi nije bilo svega dosta, nikad nisam bio umoran od života i nikad se nisam osećao kao da sam u tunelu i tražio svetlo na kraju tunela.

možda zato jer sam svetlo ja.