Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Mitarstva

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Mitarstva   Sre 7 Mar - 11:36

ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ

(Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима-)



Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.



Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.

http://www.isadaiuvek.dzaba.com/pouke/mitarstva.htm
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Mitarstva   Sre 7 Mar - 11:37

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

ДУША ПОСЛЕ СМРТИ-ВАЗДУШНА МИТАРСТВА

Место где особито обитавају демони у овом палом свету, и место где се душе новопрестављених људи сусрећу са демонима - јесте ваздух. Епископ Игњатије (Брјанчанинов) даље описује ову област, коју треба добро разумети да би нам савремена "посмртна" искуства постала потпуно јасна.
"Реч Божија и садејствујући Речи Дух, откривају нам преко својих изабраних сасуда да је простор између неба и земље, све ово ваздушно плаветнило поднебесја, место где обитавају пали анђели, збачени с Небеса...
Свети апостол Павле назива пале анђеле духовима злобе у поднебесју (Еф. 6, 12), а њиховог поглавара -"кнезом који влада у ваздуху" (Еф. 2, 2). Пали анђели расејани су у великом броју по васцелом прозрачном бескрају који видимо над нама. Они непрестано узнемиравају сва људска друштва и сваког човека понаособ - нема злодела и преступа где они нису зачетници у учесници.
На све могуће начине они наводе човека на грех и уче га њему. "Супарник ваш ђаво" - говори свети апостол Петар, "као лав ричући ходи и тражи кога да прождере" (I Петр. 5,Cool, како за време нашег земаљског живота, тако и по разлучењу душе од тела.
Када душа хришћанина, напуштајући свој земаљски храм, почне да узлази кроз ваздушно пространство у своју горњу отаџбину, демони је тада заустављају, трудећи се да у њој пронађу неку сродност са собом - своју греховност, свој пад - те да је одвуку у ад припремљен "ђаволу и анђелима његовим" (Мт. 25, 41). Они то чине "по праву које су (према души) стекли" (еп. Игњатије, Сабрана дела, том III, стр. 132-133).
После пада Адама, наставља еп. Игњатије, кад је рај био затворен за човека, и херувим са огњеним мачем био постављен да га чува (Пост. 3, 24), главешина палих анђела - сатана - заједно с хордама њему подчињених духова "стајао је на путу од земље ка рају, и од тог доба, па све до спасоносног страдања и животворне смрти Христове. није пропустио тим путем ниједну људску душу која се разлучила од тела.
Двери небеске заувек беху затворене за људе. И праведници и грешници силазили су у ад. Врата вечности и непроходни путеви отворили су се тек пред Господом нашим Исусом Христом" (стр. 134-135). Након што нас је Исус Христос искупио, "сви који отворено одбацују Искупитеља, сачињавају сатанино наслеђе: њихове душе, по разлучењу од тела, силазе право у ад. Али и хришћани који су били наклоњени греху, такође нису достојни да се одмах из земаљског живота преселе у блажену вечност.
Сама праведност захтева да ове склоности ка греху, сва издајства према Искупитељу, буду извагана и оцењена. Ово суђење и разабирање је потребно да би се одредило у коликој мери душа неког хришћанина нагиње ка греху, односно да би се одредило шта у њој преовладава - вечни живот или вечна смрт. Непристрасан Суд Божији очекује душу сваког хришћанина по њеном разлучењу од тела, као што вели свети апостол Павле: "људима је одређено један пут умрети, а потом - суд" (Јевр. 9, 27).
Ради испитивања душа које пролазе кроз ваздушно пространство, тамне силе су установиле засебна судилишта и страже на особит начин. "У слојевима поднебесја, од земље до Небеса стражаре пукови палих духова. Сваки посебни одред задужен је за одређену врсту греха, за коју испитује душу која приспе до тог одреда. Демонска судилишта и страже у ваздуху називају се у светоотачким списима - митарства, а духови који имају ту службу -митари" (стр. 136). ..
...
Учење епископа Теофана Затворника о ваздушним митарствима

Епископ Игњатије (Брјанчанинов) је био главни заштитник православног учења о ваздушним митарствима у Русији у 19. веку, када су неверујући и модернисти већ почели да исмевају то учење, но и епископ Теофан Затворник био је исто тако одлучан бранитељ овог учења које је он сматрао саставним делом православног учења о невидљивом рату или духовној борби против демона. Овде наводимо једну његову беседу о митарствима узету из тумачења осамдесетог стиха 118. псалма: Нека срце моје буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим'. Пророк не казује како и где да "се не постиди". Најближи случај "непостидности" збива се у време када започиње унутрашња борба...
Други моменат непостиђења јесте време смрти и пролазак кроз митарства. Ма како се нашим бесмисленом чинила идеја о митарствима, ипак ће и оне морати да прођу кроз њих.
Шта траже ти митари од оних који туда пролазе? Траже не би ли код људи пронашли нешто своје. А шта је то?
То су страсти. Зато, код онога чије је срце чисто, и туђе страстима, они не могу наћи ништа за шта би се закачили; штавише, супротне особине ће за њих бити као ударац грома. На ово је неко, од оних високо-образованих, изрекао овакву мисао - митарства се представљају као нешто страшно, али, сасвим је могуће да демони уместо нечега страшног покажу нешто што ће обманути човека. Они могу показати души нешто што ће је обманути, завести, према свакој врсти страсти на коју душа наилази. Ако су за време живота на земљи изгнане страсти из срца и у њему уместо њих засађене супротне добродетељи, онда, ма каква обмана да се укаже, душа, немајући никакву симпатију према њој, пролази поред ње са гнушањем. А када срце није очишћено, онда каквој је страсти оно највише склоно, томе ће се и душа тамо приклонити. А демони ће је сматрати за друга и онда ће већ знати куда с њом.
Значи, мало је вероватно да се душа у којој још постоји склоност ка ма каквој страсти неће постидети на митарствима. Посрамљење је овде у томе што се душа сама баца у пакао. Но крајње посрамљење је на Страшном суду, пред лицем свевидећег Судије ("Стоосамнаести псалам", тумачење еп. Теофана, Москва, 1891. г.).

ИЗВОР: Јеромонах Серафим Роуз, Душа после смрти, Светигора, Цетиње, 1995.г
Nazad na vrh Ići dole
 
Mitarstva
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Mitarstva
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-