Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Budizam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:26

Meditacija na olimpijski način

100 DANA
Marta Henri

Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.

Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.

Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.

Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.

Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od *****. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.

Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.

Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.

U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.

91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:27

Sa moje verande

Sa svoje verande mogu da pogledam
deo doline sto se uspinje nagore
ili dolinu sto se spusta nanize
ali ne u oba smera odjednom.
Kada kontempliram svoju proslost
moga da odaberem hocu li je videti
s besom ili zadovoljstvom,
ali ne na oba nacine odjednom.
Mogu odluciti da se setim neuspeha
ili dostignuca
ali ne obe stvari odjednom.

Nije vazno da li dolinu gledam
nagore ili nadole,
ali jeste vazno znati da
na koju god stranu da okrenem pogled
ucinio sam to po sopstvenom izboru
i da vidim samo jednu polovinu.
Tenzin Chonyi
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:27


http://www.buddhistv.com/

Ađan Đajanto: Intervju, Beograd, jul 2007.

Tokom svog prvog boravka u Srbiji,
theravada budistički monah Ađan Đajanto,
odgovara na pitanja o svom susretu sa budizmom,
monaškom životu, kao i nekim od glavnih postavki
Budinog učenja.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:28

Bazen čiste vode

Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja --
jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi
koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao
ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um.
Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima
slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va
zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju
da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja,
odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša
i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne
reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka
razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda
prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je
pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost
i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa
usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige,
uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je
slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena.

Joseph Goldstein
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:28

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji
će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu
dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško
naći u ovom svetu.

Buda

Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:29

Baš tu, u tebi

Dhamma / Istina je u tvom umu, ne u šumi. Ne veruj drugima. Samo osluškuj
sopstveni um. Ne moraš da ideš i gledaš bilo gde drugde. Mudrost je u
tebi, kao što je slatki, zreli mango već u onom zelenom... Upoznaj i
posmatraj svoje srce. Ono je čisto, ali emocije naiđu i oboje ga.
Zato neka tvoj um bude poput gusto ispletene mreže, koja će uhvatiti
emocije i osećaje kada se jave i istražiti ih pre nego što na njih
reaguješ...

Ađan Ča
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:29

Menjati svet ili sebe?

Hocete li da promenite svet? Sta kazete da pocnete od samog sebe? Sta kazete da budete prvi promenjeni? Ali kako se postize promena? Posmatranjem. Razumevanjem. Bez uplitanja vaseg prosudjivanja, jer to o cemu prosudjujete ne mozete shvatiti. Kada kazete o nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. "On je burzuj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako mozete ikada razumeti to sto odbacujete, ili cak i ono sto prihvatate?
Reci koje vam govorim cine vam se mozda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, proucavate, gledate, bez ikakve zelje da promenite ono sto jeste. Jer, ako hocete da promenite ono sto jeste u ono sto bi "trebalo da bude", gubi se sposobnost razumevanja.
Dreser pasa pokusava da shvati zivotinju, kako bi je naucio da izvede odredjene radnje. Naucnik posmatra ponasanje mrava, bez drugog cilja osim proucavanja zivota mrava, da bi naucio sto vise o njima. Samo to i nista vise. On ne pokusava da ih nauci nesto, ili da nesto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i zeli da nauci sto vise o njima. To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slican stav, prisustvovacete cudu. Promenicete se - bez ikakvog napora. Promena ce se pokazati, necete morati da je trazite. I dok zivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono sto je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da prodjete.
Ali sve to trazi disciplinovani um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad pazljivo posmatrali nekog atleticara? Sport je citav njegov zivot, ali kakav je to disciplinovan zivot!? Posmatrajte reku koja tece prema moru. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji nesto sto se krece u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Vecina ljudi ne zivi svesnim zivotom. Zivi mehanickim zivotom, s mehanickim mislima - koje obicno poticu od nekog drugog - mehanickih osecanja, mehanickih akcija i reakcija.
Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo preksrasno mesto, kakvo divno drvece, kakva prijatna klima:, i ja se vec lepo osecam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kazem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je narucio klimu - tog dana je slucajno bilo lepo vreme." Ali, lazno "ja" je uslo u igru i zato se ja dobro osecam.
Reci cu vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osecate kad vam kazu da ste o.k., pripremite se da se lose osecate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se zivi da bi se zadovoljila ocekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblacis, kako se cesljas, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta ocekivanja. Zar to nazivate ljudskim?

Antoni De Melo
"Budjenje"

Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (1): Uvodne napomene
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (2): Čemu služi svesnost
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (3): Proširivanje svesnosti
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (4): Radost, balans i prirodnost
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (5): Meditacija ljubavi
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (6): Plodovi meditacije

Poslusajte deo po deo...
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:30

Osmeh

Jednoga dana Buda je sedeći isped grupe od 1250 monaha i monahinja
podigao cvet. Nije ništa govorio, vrlo dugo. Svi oko njega bili su
savšeno tihi. Činilo se kao da duboko razmišljaju i pokušavaju da
otkriju dublje značenje jednog ovakvog gesta. Onda, iznenada, Buda se
osmehnu. Osmehnuo se zato što se neko od onih koji su ga okruživali
osmehnuo njemu i cvetu... Po meni je značenje ovoga vrlo jednostavno.
Kada neko uzme cvet i pokaže vam ga, on želi da ga vidite. Ako počnete
da razmišljate, ne primećujete cvet. Onaj koji nije razmišljao, onaj
koji je jednostavno bio ono što jeste, bio je u stanju i da do kraja
doživi taj cvet. I osmehnuo se. To je problem života. Ako nismo do
kraja ono što jesmo, do kraja u sadašnjem trenutku, promašujemo sve.

Thich Nhat Hanh, u knjizi "Peace Is Every Step"
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:31

Pitanje: Šta je budizam?
Odgovor: Naziv budizam dolazi od reči buddhi, što znači "probuditi se", te se zato za budizam može reći da je filozofija probuđenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu čoveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 35. godini života. Budizam je sada star 2500 godina i ima oko 300 miliona sledbenika širom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda počinje da pridobija sve više sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.

Pitanje: Dakle, budizam je filozofija?
Odgovor: Reč filozofija dolazi od reči philo, koja znači "ljubav", i sophia, koja znači "mudrost". Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri čemu oba značenja savršeno opisuju budizam. Budizam uči da moramo pokušati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takođe uči da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biću možemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obična filozofija. On je vrhunska filozofija
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:31

Pitanje: Ko je bio Buda?
Odgovor: Godine 563. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Dečak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno bogatstvo i imetak ne garantuju sreću. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odlučio je da pronađe put do trajne ljudske sreće. Kada je imao 29 godina, napusitio je ženu i dete i krenuo od jednog do drugog velikog religijskog učitelja toga doba, kako bi učio od njih. Mnogo čemu su ga oni podučili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok čovekove patnje i kako se ona može prevazići. Na kraju je, posle šest godina učenja, borbe i meditacije, doživeo nešto što je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probuđeni. Živeo je još 45 godina, tokom kojih je putovao po čitavoj severnoj Indiji, podučavajući druge ljude onome što je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje prešli su u legendu i imao je hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali još uvek dostojanstven i vedar, konačno je preminuo.

Pitanje: Nije li to neodgovorno sa Budine strane što je napustio ženu i dete?
Odgovor: Odluka da napusti porodicu za Budu svakako nije bila laka. Sigurno je dugo pre toga bio zabrinut i neodlučan. Ali se našao pred izborom: da li da sebe posveti porodici ili čovečanstvu. Na kraju, velika saosećajnost navela ga je da sebe posveti čitavom svetu i čitav svet još uvek uživa plodove te žrtve. To nije bilo neodgovorno. Bila je to možda najznačajnija žrtva koja je ikada učinjena
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:32

Pitanje: Ako je Buda mrtav, kako nam on može pomoći?
Odgovor: Faradej, koji je otkrio elektricitet, takođe je mrtav, ali nam njegovo otkriće i dalje pomaže. Luj Paster, koji je pronašao lek za mnoge bolesti, takođe je mrtav, ali njegova medicinska otkrića još uvek spašavaju živote. Leonardo da Vinči, koji je stvorio umetnička remek-dela, jeste mrtav, ali to što je on stvorio može još uvek da nadahne srce i pruži radost. Veliki heroji i heroine su možda mrtvi već vekovima, ali kada čitamo o njihovim delima i dostignućima, ona nas još uvek nadahnjuju da radimo isto što i oni. Da, Buda je umro, ali 2500 godina kasnije njegovo učenje još uvek pomaže ljudima, njegov primer još uvek inspiriše, njegove reči još uvek menjaju živote.

Pitanje: Da li je Buda bio bog?
Odgovor: Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, božije dete, čak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko biće koje je sebe usavršilo i učilo da ukoliko sledimo njegov primer i mi sami sebe možemo da usavršimo.

Pitanje: Ako Buda nije bog, zašto ga ljudi obožavaju?
Odgovor: Ima različitih vrsta obožavanja. Kada neko obožava boga, on ga slavi, prinosi mu žrtvu i moli da mu ispuni neku želju, verujući da bog čuje njegovo slavljenje, da prima žrtvu i odgovara na molitve. Budisti ne praktikuju tu vrstu obožavanja. Druga vrsta obožavanja jeste kada iskazujemo poštovanje nekome ili nečemu čemu se divimo. Kada učitelj uđe u učionicu, đaci ustanu, kada sretnemo nekog značajnog, rukujemo se, kada se svira himna stojimo mirno. To su sve gestovi poštovanja i ukazuju na naše divljenje prema određenoj osobi ili stvari. Budisti praktikuju ovakvu vrstu predanosti. Budina statua sa rukamo što mirno počivaju sklopljene u krilu i njegov saosećanjem ispunjen osmeh podsećaju nas na potrebu da razvijamo mir i ljubav unutar sebe. Miris mirisnih štapića podseća nas na vrlinu koja sve prožima, sveća ili lampa nas podsećaju na svetlost znanja, a cvetovi, koji brzo klonu i osuše se, podsećaju nas na prolaznost. Kada se klanjamo, mi izražavamo svoju zahvalnost Budi za sve ono što nam je njegovo učenje dalo. To je značenje budističkog izražavanja poštovanja.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:32

Pitanje: Ali ja sam čuo ljude koji kažu da budisti obožavaju idole.
Odgovor: Ovakve tvrdnje samo pokazuju nerazumevanje onoga ko ih govori. Rečnik reč "idol" objašnjava kao "sliku ili kip koja se obožava kao božanstvo". Kao što smo već videli, budisti ne veruju da je Buda bio bog, pa kako bi onda mogli da veruju da je komad drveta ili metala bog? Sve religije koriste simbole da predstave svoja različita verovanja. U taoizmu, jin-jang dijagram se koristi da simbolizuje harmoniju među suprotnositma. U sikizmu, mač se koristi da simbolizuje duhovnu borbu. U hrišćanstvu riba simbolizuje Hristovo prisustvo, a krst njegovo žrtvovanje. U budizmu, statua Bude podseća na ljudsku dimenziju u budističkom učenju, na činjenicu da je budizam okrenut čoveku, a ne bogu, da moramo pogledati u sebe same, a ne izvan sebe, kako bismo pronašli savršenstvo i razumevanje. Zato, reći da budisti obožavaju idole jeste isto toliko besmisleno kao i reći da hrišćani obožavaju ribu ili geometrijski oblik.

Pitanje:Zašto ima toliko budističkih škola?
Odgovor: Mnogo je različitih vrsta šećera -- braon šećer, beli šećer, šećer u kockama, sirup i šećer u prahu, ali je sve to šećer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u različitim oblicima, tako da se može koristiti na različite načine. Sa budizmom je isto: postoji teravada budizam, zen budizam, škola čiste zemlje, jogaćara budizam i vađrajana budizam, ali je sve to učenje Bude i ima isti ukus -- ukus slobode. Budizam je evoluirao u različite forme kako bi bio relevantan za različite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi ostao relevantan za nove generacije. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo različite, ali u središtu svih njih jesu četiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, uključujući budizam, podelile su se u škole i pravce. Možda je razlika između budizma i nekih drugih religija u tome što su njegove različite škole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:33

Pitanje: Vi sigurno imate visoko mišljenje o budizmu. Pretpostavljam da verujete da je on jedina ispravna religija, a da su sve druge pogrešne.

Odgovor: Nijedan budista koji razume Budino učenje ne misli da su druge religije pogrešne. Niko ko se zaista potrudio da upozna druge religije, sa otvorenim umom, ne bi mogao nešto tako pomisliti. Prva stvar koju uočite kada proučavate različite religije jeste koliko one imaju zajedničkog. Sve religije slažu se u tome da je sadašnje stanje čovečanstva nezadovoljavajuće. Sve veruju da je promena stava i ponašanja neophodna da bi se to stanje popravilo. Sve uče etici koja obuhvata ljubav, blagonaklonost, strpljenje, velikodušnost i društvenu odgovornost i sve prihvataju postojanje neke vrste Apsoluta. One koriste različiti jezik, različite nazive i različite simbole da opišu i objasne te stvari. Samo kada se ljudi uskogrudo vežu za svoj specifičan način viđenja stvari, tada se javljaju netolerancija, oholost i uverenje da smo samo mi u pravu.

Zamislimo Engleza, Francuza, Kineza i Indonežanina kako posmatraju šolju. Englez kaže: "Ovo je šolja." Francuz odgovara: "Ne, to je tasse." Tada Kinez doda: "Obojica grešite. To je pei." Na kraju im se Indonežanin nasmeje i kaže: "Kako ste glupi. To je cawan." Onda Englez uzme rečnik i pokaže ostalima: "Mogu da dokažem da je ovo šolja. Tako kaže moj rečnik." "Onda tvoj rečnik greši", kaže Francuz, "jer moj rečnik jasno kaže da je to tasse." Kinez počne da se buni: "Moj rečnik kaže da je to pei, a on je hiljadama godina stariji od vašeg i mora biti da je u pravu. Pored toga, više ljudi govori kineski nego bilo koji drugi jezik. Zato to mora biti pei." Dok se oni tako prepiru među sobom, dođe neki drugi čovek i otpije iz šolje, govoreći im: "Bilo da ovo zovete šolja, tasse, pei ili cawan, svrha šolje je da se u njoj drži voda, kako bi mogla da se pije. Prestanite da se svađate i pijte, prestanite da se prepirete i ugasite svoju žeđ." To je budistički stav prema drugim religijama.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:33

Pitanje: Je li budizam naučan?

Odgovor: Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, najbolje bi prvo bilo definisati reč "nauka". Nauka je, prema rečniku, "znanje koje je moguće organizovati u sistem, a koje se zasniva na posmatranju i testiranju činjenica, kao i formulisanju opštih prirodnih zakona. Dakle sve ono što je moguće proučavati na egzaktan način." Postoje delovi budizma koji se ne uklapaju u ovu definiciju, ali njegovo centralno učenje, četiri plemenite istine, bi gotovo sigurno moglo da se uklopi. Patnja, prva plemenita istina, jeste iskustvo koje je moguće definisati, iskusiti i izmeriti. Druga plemenita istina tvrdi da patnja ima svoj prirodni uzrok, želju, koju je isto tako moguće definisati, iskusiti i izmeriti. Nikada se ne pokušava da se patnja definiše terminima metafizike ili mitova. Prema trećoj plemenitoj istini, patnja prestaje ne oslanjanjem na neko vrhovno biće, verom i molitvama, već jednostavno uklanjanjem uzroka. To je automatski proces. Četvrta plemenita istina, put koji vodi do prestanka patnje, opet, nema nikakve veze sa metafizikom, već zavisi od ponašanja na poseban način. I opet, to ponašanje je podložno testiranju. Budizam odbacuje pojam vrhovnog bića, baš kao i nauka, i poreklo i funkcionisanje univerzuma objašnjava prirodnim zakonima. Sve ovo svakako da ukazuje na njegov naučni duh. Sem toga, stalni Budin savet da ne bi trebalo slepo da verujemo, već da proveravamo, da istražujemo, da se uvek oslanjamo na sopstveno iskustvo, ima sasvim naučni prizvuk. U svojoj čuvenoj Kalama sutti, Buda kaže:

Kalame, ne povodite se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je reč, niti zato što se po svemu čini da je tako, ni iz ubeđenja: "Ovaj monah je naš učitelj."... Tek kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose blagostanje i sreću", tek tada se upustite u njih i boravite u njima.

Dakle, iako bismo mogli reći da budizan nije ceo naučan, svakako da u njemu postoji snažan naučni prizvuk i da je više naučan nego bilo koja druga religija. Značajno je šta je Albert Ajnštajn, najveći naučnik XX veka, rekao o budizmu:

Religija budućnosti će biti jedna kosmička religija. Ona treba da prevaziđe ličnog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajući kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom osećanju koje proizlazi iz doživljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja će korelirati sa modernim naučnim potrebama, onda će to biti budizam.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:33

Pitanje: Čuo sam da se Budino učenje nekada naziva srednji put. Šta taj pojam znači?
Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, što znači "srednji put". Ovo je vrlo važan naziv, jer nam sugeriše da nije dovoljno samo slediti put, već da njime treba da idemo na određeni način. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vežbati na izbalansiran i razuman način, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim.

Pitanje: Čitao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tačno?
Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etičke ideje, koriste zajedničku terminologiju kao što su reči kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slični. Ali kada odemo dalje od površnih sličnosti, vidimo da su te dve religije sasvim različite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih učenja hindusitičke socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odlučno odbacuje. Ritualno pročišćavanje je u hinduizmu važna praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budističkim tekstovima Buda se često prikazuje kako kritikuje ono čemu podučavaju bramani, hinduistički sveštenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritički nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi događalo da su budizam i hinduizam isto.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:34

Pitanje: Čuo sam da se Budino učenje nekada naziva srednji put. Šta taj pojam znači?
Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, što znači "srednji put". Ovo je vrlo važan naziv, jer nam sugeriše da nije dovoljno samo slediti put, već da njime treba da idemo na određeni način. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vežbati na izbalansiran i razuman način, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim.

Pitanje: Čitao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tačno?
Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etičke ideje, koriste zajedničku terminologiju kao što su reči kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slični. Ali kada odemo dalje od površnih sličnosti, vidimo da su te dve religije sasvim različite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih učenja hindusitičke socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odlučno odbacuje. Ritualno pročišćavanje je u hinduizmu važna praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budističkim tekstovima Buda se često prikazuje kako kritikuje ono čemu podučavaju bramani, hinduistički sveštenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritički nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi događalo da su budizam i hinduizam isto.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:34

Pitanje: Šta je glavno Budino učenje?
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina.

Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači, između ostalog, i patiti. Nemoguće je živeti a da makar s vremena na vreme ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.

Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:34

Da li je budizam iz djainizma preuzeo vegetarijanstvo?

Budisti u principu nisu vegetarijanci. Doduše, jedan od pravaca, mahajana, insistira na tome, ali to je naknadna dogradnja Budinog učenja. Radi se o tome da su budistički monasi živeli i žive od hrane koju isprose, tako da po pravilu ne mogu da biraju šta će jesti. Jedino im je zabranjeno da traže da se neka životinja ubije kako bi se pripremio obrok za njih. U praksi, mnogo je monaha, naročito na Zapadu, koji se ipak trude da izbegnu jedenje mesa, što znači da od sve hrane koju dobiju mogu da u svojoj činiji ostave meso.

Đainizam je poznat po svom beskompromisnom insistiranju na nenasilju i za đaine je meso nejestivo, kao i jaja.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:35

Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo, to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo, pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva i sreće.

Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva preporađanje.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:35

Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo, nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići.
Odgovor: Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene, ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan i srećan.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:35

Pitanje: Šta je treća plemenita istina?
Odgovor: Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi, prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana.

Pitanje: Šta ili gde je nirvana?
Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teško o njoj govoriti, čak i misliti, jer su reči i misli sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, pošto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja. Tako je nirvana večna. Pošto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva, te je tako nirvana bezgranićna. Buda nas takođe uverava da je nirvana iskustvo velike sreće. Tako je govorio:

Nirvana je najveća sreća (Dhp. 204)
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:36

Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji?
Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje moguće izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor operišu, a postoji -- ovaj svet u kojem živimo -- tada možemo zaključiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operišu -- nirvana. I opet, iako ne možemo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu reč da postoji. Tako on kaže:

Postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno. Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno. Ali pošto postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, tada i postoji bekstvo od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno.

Prepoznaćemo je kad je dostignemo. Do tada, možemo da vežbamo.

Pitanje: A šta je četvrta plemenita istina?
Odgovor: Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene. Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni, etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i duhovno se razvijao.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:36

Šta je meditacija?

Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatraš kao alatku, tada je prvi korak pre nego što počneš tu alatku da koristiš da je pobliže osmotriš; razmotri kako ona funkcioniše i za šta bi mogla da se iskoristi; zatim počni da je koristiš na što je moguće efikasniji način. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možeš li da kažeš svom umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli -- od sada nećeš ići na onu stranu na koju ti hoćeš." Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?

Um je moj "vodič" -- on usmerava moje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je način da se osveste "vodičeve" slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu sposobnost upravljanja firmom -- onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o upravljanju samim sobom.

Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da ste živi i da vam um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:37

Zašto ti meditiraš?

Sve što doživljavamo u životu doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako taj naš um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraživanje i pronalaženje načina da razumemo svoj um. Baš kao kad bilo šta drugo želiš da upoznaš ili razumeš, moraš da ga proučiš. Staneš i gledaš, a onda rešiš problem. Ako si ikada bio uznemiren ili zabrinut, ako nisi mogao da se pronađeš u životu ili si se zapitao: "Ko sam ja?" "Šta je cilj svega ovoga?", tada je meditacija način pripremanja uma da istražuje život ili barem ono kako ga ti doživljavaš. Posmatranje uma (meditacija) vodi do razumevanja (mudrosti), a mudrost vodi do oslobađanja od patnje. Da bi sve to imalo smisla moraš u životu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je čitav život samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nemaš nikakvih problema sa drugim ljudima, onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom -- jednostavno uživaj u životu. Ja, međutim, nisam te sreće i meditiram zato što ponekad patim -- ne mnogo, ali dovoljno da poželim da to prekinem -- zauvek.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5510

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Budizam   Sub 10 Mar - 16:37

Kakvi su rezultati meditacije?

Ono što ćeš najpre zapaziti pošto neko vreme bude praktikovao meditaciju (barem nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učiš sve vreme. Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde ti to želiš -- ne skače sad tamo sad onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.

Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni -- svet izgleda jasan.

Smirenost i jasnoća su socijalni ili psihološki rezultati meditacije. U pogledu religioznog ili duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To predstavlja prevazilaženje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebičnosti -- to je prosvetljenje. Ovo zvuči prilično ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa većinom stvari najbolje je jednostavno početi. Lično smatram da je svako povećanje jasnoće i sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada za trud.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Budizam   

Nazad na vrh Ići dole
 
Budizam
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Budizam
» Artur Šopenhauer
» Indija
» Viktor Pelevin
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-