Najozloglašenije sekte u Srbiji i svijetu

МОРАЛНО – ПСИХОЛОШКИ ЛИКОВИ ВОЂА САТАНИСТИЧКИХ СЕКТИ


Вође сатанистичких секти су углавном морално сломљени и друштвено понижавани ликови који су рођени обично у ванбрачним везама или у породицама са болесним односима, проводе живот изолован од љубави и свих осталих пријатних осећања, често у потрази за доказивањем и истицањем себе изнад осталих. То су најчешће искомплексиране особе које своје проблеме држе дубоко у себи, а споља исказују мржњу према човеку, као појединцу, друштву и свему што је људско.
Као пример навешћу ликове ликове вођа неких сатанистичких секти:

• Вођа секте “Харе Кришна” у САД, Кејт Хом, познати хомосексуалац, осуђен је због саучесништва у убиству четири припадника његове секте и сексуалног злостављања дечака од шест година и сада се налази на одслужењу затворске казне.
• Оснивач секте “Унификациона црква” или “Црква једињења”, Сун Мјунг Мун, господари огромном финасијском империјом и са два милиона чланова ове секте. Наметнуо им је пуритански морал, а он и поред три брака живи у промискуитету са осталим својим службеницима. Он и његова садашња жена су “духовни родитељи секте”. Они венчавају на стотине бракова младих припадника секте за време огромних церемонија. Најлепше младе имају ту част да прву брачну ноћ проведу са вођом секте.
• Вођа секте “Дејвида”, Давид Корели, је ретардирано дете из ванбрачне везе, које је од детињства боловало од дислексије. Није успео да заврши школу ни за ретардирану децу. Као вођа секте живео је у промискуитету са ћеркама и женама својих слебденика, које је обично отимао од њих. Неке од њих су тек закорачиле у другу деценију живота, док су неке имале и по седамдесет година. Он је тврдио за себе да је седми анђео из “Откровења” Св. Јована Богослова, те је он Божији посланик на земљи, чија је мисија да изазове смак света. Један од примера деловања ове секте је то што су у пролеће 1995. године дигли у ваздух зграду федералних власти у Оклахома Ситију.
• Идеолог секте “Ordo Templi Orientis”, Алистер Кроули рођен је у богатој, али скроз деформисаној, енглеској породици, склоној окултизму, магији и спиритизму. Он је био луталица, наркоман, пијаница, блудник. Умро је од неуредног живота, морфијума и алкохола. Чак је и своју жену Розу Кели отерао у алкохолизам. На Сицилији је, у свом сатанистичком храму Телема, стално приређивао оргије. Многи од његових слебденика су нестајали без трага после тих оргија. Када се његовој кћерки Ани Ли разболело дете, Кроули није позвао доктора, већ је по савету свог демона Ајваза, лечио дете козјим млеком услед чега је дете убрзо умрло. За време Другог светског рата Кроули је радио за немачку обавештајну службу, проглашен је за Британског државног непријатеља, али га британске власти нису дирале јер је иза сeбе имао моћне финансијере.
• Вођа једне од најекстремнијих сатанистичких секти која је испланирала и наредила убиство глумице Шерон Тејт, Чарлс Менсон, од раног детињства понижаван и вређан, напуштен од оца и мајке, под сталним утицајем алкохола и дроге, развио је у себи мржњу према свему што је људско, а посебно према америчком начину живота. Бавио се крађом, провалама, растурањем дроге, али је служио и као забава размаженој холивудској буржоазији. Ради њихове забаве он је призивао духове предака и демоне. Огромна количина мржње коју је носио у себи и начин живота којим је живео довели су га до тога да је имао свакодневне аудио-визуелне халуцинације, а потпомогнуте болесним амбицијама и демонским сугестијама. Све ово је довело до тога да себе прогласи истовремено Исусом и Сатаном. Завршио је као егзекутор и убица.
• Духовни отац секте “Ред соларног храма”, Џозеф ди Мамбро, представљао се у Француској, лажно, као психолог и на тај начин зарадио прве веће суме новца. Касније се бави издавањем чекова без покрића, сексуалним злостављањем, због чега су га гониле француска и швајцарска полиција. Поседује велика имања и луксузне виле у Француској, Швајцарској, Канади и Аустралији, као и огромне банковне рачуне у највећим европским банкама.
• Вођа секти “Божји изасланици”, Оскар Ернест Бернард, због финансијских малверзација, отимања новца од припадника властите секте више пута је осуђиван.

“Ordo Templi Orientis (OTO)”


Ordo Templi Orientis је, поред неких сличних, једна од најмилитантијних, по душу најпогубнијих, друштвено најштетнијих масонских производа. Претпоставља се да је ова секта за последња два века избацила толико продукта зла да се од њих човечанство не би опоравило ни за следећа два миленијума.
Секта о којој је реч, себе представља као директног наследника Реда витезова милиције храма, или како се овај ред краће зове темплари-храмовници.
Ред је званично основан 1119. године ради заштите ходочасника коју су путовали у Свету земљу. Ред су основали Иг де Пејен и Жофроа од Свете Љубави. Тих година је основан још један ред, близак хромовницима, ред хоспиталаца, болничари Св. Јована који је у Јерусалиму имао своје болнице у којима је лечио и старао се о болеснима, рањеним и повређеним ходочасницима и витезовима.
Темплари су, као и многе религиозне секте, имали своје церемонијалне иницијације и Правила Храма која су садржавала кључни део оптужбе која ће их доцније уништити. Мада би се они као поносна и ефикасна војничка каста тешко одржали да није било тих посебних церемонија које су их разликовале од осталих редова као што су витезови јовановци или тевтонци.
Рeд помогнут од папа, европских царева, краљева и властеле, изузетно се брзо развијао и богатио. Само неколико деценија иза оснивања располагао је бројним поседима, градовима, манастирима и црквама у Палестини и Европи. Темплари су били толико богати да су од енглеског краља Ричарда Лављег Срца купили острво Кипар. Горњи (руководећи) слој реда чинили су царски племићи и њихови потомци, масу ратничког слоја чинили су ситни, осиромашени витезови, ритери. Једни и други су били примитивни, осиони, бахати и у најбуквалнијем смислу речи неписмени људи. У Светој земљи, поготову у Јерусалиму, у коме је било седиште реда све до 1291. године, када су се повукли у Европу због губитка Свете земље, затекли су образоване, притворене и свим мастима намазане јеврејске учитеље, свештенике, фарисеје, садукеје, бројне припаднике хришћанских јереса, који су у душама припростих ратника лако разорили веру у Господа Исуса Христа, за кога су им рекли да он није Бог већ “мали побуњени роб”, да се треба ослободити “заблуде Јеванђеља” и тако их завели на странпутицу езотерије, магије и идолопоклонства.
Године 1312. Булом Vox in exelso providam папа Климент V укида ред, а њихова добра предаје хоспиталцима. И поред разних осуда делатност темплара никада није престала.
Модерна масонерија прихвата овај ред, оживљава његов рад и претвара га у моћно оружје и средство за реализацију својих циљева. Та делатност је кулминирала у XX веку кроз паклену идеологију секте Ordo Templi Orientis. Овом реду-секти припадали су Адолф Хитлер, Кора Хаусхофер, масон, немачки генерал и професор политичке економије на Универзитету у Минхену, Јан Ханусен, Хитлеров кућни астролог, Розенберг, немачки филозоф и идеолог нацизма, Рудолф Хес, Хитлеров заменик Геринг, министар авијације и расмаршал Трећег Рајха, Хитлеров лични лекар др Морел и други. Нацизам је плод њиховог паганског учења.
Имена као што су “Гностичка католичка црква” и “Панова оаза” су само параван иза кога се крије ова секта у нашој земљи. Седишта су Београд, Ниш, Зрењанин, Трстеник и Вршац. Чак су у Вршцу 22. септембра 1990. године све ложе бивше Југославије имале скуп. То је само један од доказа велике активности ове секте код нас. На просторима бивше Југославије Ordo Templi Orientis има своје ложе у Сарајеву, Љубљани, Пули, Сплиту, Марибору, Цељу, Иванић Граду. Постоји много издавача, који дебело финансирани од стране западног света, издају отровне скрипте ових секти.

АУМ Шинрикјо (ВРХОВНА ИСТИНА)


Вођа ове јапанске секте, која је основана 1984. године, је Чизуо Мацумото, а од 1987. након просветљења Шоко Асахара, у преводу “Дух истине”. Ово представља још једно “учење” које је уствари мешавина источњачких религија и хришћанства.
Секта је организована на принципу круте војне субординације. Чланство секте се апсолутно покорава ауторитету вође.
Ова секта је архетип, оригинални, прави и засад најеклатантнији примерак сатанистичке секте “компоноване у опитним атељеима Новог Светског поретка, програмирана за разарање свих духовних и других вредности које око себе окупљају или, могу окупити, поједине народе који се на било ком пољу показују као сметња остваривању планова светске масонерије. Масонерија неће презати да било коју секту снабде најубитачнијим оружјима само да би остварила своје планове владања светом.
“Сатана, ђаво, господар је земље”, каже Асахара. Зато земља мора бити уништена. Он се ту не зауставља и предвиђа: ”Пошто се учења АУМ Шинрикјо широко распростране светом, избиће велики рат, само они скривени у планинама биће спасени. Ова земља је свет змија пуних смртоносних отрова, ми ћемо покушати да напустимо овај свет, а то је почетак наше духовне вежбе”.
АУМ Шинрикјо се с много више разлога може звати политичком него религијском сектом, јер је у досадашњем деловању испољила више милитаризма него религиозности. Чувен је догађај тровања путника на токијској железничкој станици (20. марта 1995.) када је умрло 12, а повређено 5 500 особа. Познати су и покушај убиства токијског градоначелника пакет-бомбом и покушај тровања путника у токијском метроу (5. јула 1995.) гасом цијанидом, срећом неуспешно.
Ипак, јапанска полиција је открила да секта располаже огромним финасијским средствима, стотинама тона разноврсних хемикалија у фабрикама за производњу бојних отрова, хеликоптерима, тимовима научника који раде на изради прототипова најубитачнијх оружја, бројним зградама које су претворене у праве тврђаве зване САТИЈАН (истина). У њима је секта обављала своје тајанствене активности.
У пролеће 1995. године, ова секта је боравила у музеју “Николе Тесле” у Београду, не због заљубљености у Теслу и његова научна достигнућа, већ због њиховог настојања да у Теслиним научним радовима пронађу шифру за изазивање земљотреса.
Забележени су многи покушаји куповања оружја, јер то АУМ-у не би представљало проблем, јер располаже са великим сумама новца. Све у свему, ова секта је хтела да поведе рат против јапанске државе да би преузела власт у своје руке.

Црква Уједињења (УНИФИКАЦИОНА ЦРКВА)


Званично име ове секте је “Удружење Светог духа за уједињење светског хришћанства”. Термин “светски” у имену секте, говори да секта претендује да буде светска религија. Од свог оснивања, сходно својим проповедима и јавним наступима, недвосмислено жели себи приписати хришћански идентитет са универзалистичком стратегијом.
Према учењу Унификационе цркве, сваких 2000 година, Бог шаље на Земљу месију. Били су то Адам, Аврам, Мојсије, Христ, а сада је то Сун Мјунг Мун. Сви претходници су остали недоречени, нису завршили у потпуности своју земаљску мисију. Исусов промашај је што није продужио своје потомство. У директном контакту на Ускрс 1936. године, Исус се пожалио управо Муну, рекавши му да није извршио све своје земаљске задатке, да није оставио потомство, а такође је пропустио да постане врховни војни поглавар. Исус је сугерисао Муну, да оснује цркву, и при томе да преузме одговорност за успостављање царства божјег на земљи. Мун је у Кореји 1954. године основао “Цркву уједињења”. Припадници Унификационе цркве га сматрају највећим месијом у историји човечанства.
После разних премештања, из Пјонгјанга у Пусан, Мун је своје седиште скрасио на Менхетну. У Њујорку “црква” располаже школама и семинарима које похађају студенти из САД, Јапана и европских земаља. Секта располаже великим финансијским средствима, којима рукује централна управа. Ради се између 12 и 16 сати дневно. Устаје се у 4 ујутру и уз оскудну храну ради до изнемоглости, најчешће продајући разне предмете на улици, а зарађени новац се даје “цркви”. Себи се оставља нужни део, чисто за преживљавање. То важи и за појединце и за породице у целини.
Постоји пример нашег момка, Вука Андрејевића, који је заврбован од стране “цркве”, радио по улицама Њујорка, зарађујући паре за секту. На улицама Њујорка, продајући слике и књиге, Вук је за непуне две године зарадио око 100 000 долара, које је предао секти а добијао је само 11 долара дневно да би се прехранио на улици.
Београд обилује девојкама и младићима који куцају на врата и продају књиге, фотографије или слике. Сви наступају са одређеном срцепарајућом причом, која је први корак за успостављање комуникације. Једина сатисфакција јесте обећано спасење кроз чињеницу да су деца највећег месије. Само ретки стижу до центра одлучивања, до врха, где се живи у благостању. Једна од делатности која се највише цени јесте успешност у придобијању новог чланства. Врбовање нових чланова врши се сходно поднебљу, држави, нацији, политичкој или економској ситуацији, као и у складу са личним аспирацијама кандидата.
Унификациона црква ради под маском хуманитарних или стручних удружења. Поред тих удружења “црква” стоји иза неколико фабрика оружја, контролише зелену пијацу у Њујорку, део хемијске индустрије, фармацеутску индустрију итд.

Двадесети век је донео откривање многих тајни, у прошлим вековима скривених, под маском хуманизма. Оне нам говоре да су многа, наизглед филантропска срца била с оне стране границе Царства Божијег, у том и заблуда, недела, лажи и смрти.
Иза паравана наизглед безазлених организација као и иза оних које скоро сасвим директно приказују своје ставове крије се веома добро организована и веома сложена масонска организација. Веома широка организација са својим члановима на свим странама света, на свим друштвеним лествицама, полако разара мир у свету и доводи свет до ивице анархије и хаоса.
Секте су зло са којима се не може водити дијалог, дискутовати и преговарати. Њих треба зауставити, а у одговарајуће законе унети одредбе о духовном криминалу.
Подривајући Хришћанство као основног носиоца мировног поретка у свету, масонерија удара у корене људске културе и егзистенције. При том, у своју корист, камуфлира се бојама разних организација или чак продукује разне филозофије живљења као комунизам или фашизам.
Српском народу данас, као никад раније, потребан је повратак традиционалним православним вредностима како бих одговорио на духовну, моралну и материјалну кризу у коју је запао. Кривицу за брзо ширење лажних учења треба да тражимо пре свега у себи самима: јер, да смо ми бољи хришћани, та лаж би остала у тами Сатаниног разума, а он, древна и лукава змија, не би имао кога да заводи.
Лоше васпитана и одгајана омладина нема снаге да се одупре духовним силеџијама који у нашем народу све више жању своју жетву под диригентском палицом Сатане.
Свет робова у директној служби Сатане. – Да ли је то наша будућност, или ће мо изабрати други пут? Време ће дати одговор.


seminarskiradovi

Čarls Menson, vođa kulta iz 1960-tih godina koji je osuđen za niz ubistava, među kojima i ubistvo glumice Šeron Tejt, umro je u 83. godini u kalifornijskom zatvoru, javile su agencije.

Menson i njegovi sledbenici počinili su najmanje devet ubistava na četiri lokacije u julu i avgustu 1969. godine.

Osuđen je na smrt, ali je ta kazna promenjena u doživotnu robiju kad je Kalifornija 1972. ukinula smrtnu kaznu.

Menson (83) je pre tri dana u pratnji policije prebačen u bolnicu u Bejkersfildu gde mu je ukazana medicinska pomoć.

On je i u januaru bio u bolnici da bi bio operisan zbog unutrašnjeg krvarenja, ali je procenjeno da je preslab pa je vraćen u zatvor.

Guru koji je postao ubica, s kukastim krstom istetoviranim na čelu, jedan je od najpoznatijih kriminalaca u SAD u zatvoru je više od 40 godina.

Menson je tokom 1960-ih godina u kalifornijskoj pustinji osnovao zajednicu "Porodica".

Smatrao je sebe "reinkarnacijom Hrista" i podstakao sledbenike na niz ubistava ne bi li izazvao rasni rat crnaca i belaca, u kojeme bi, po Mensonu, pobedili belci.

On je sa četvoro sledbenika 1971. osuđen na smrt zbog ubistva sedam ljudi u avgustu 1969, među njima i Šeron Tejt, glumice i žene reditelja Romana Polanskog, tada u devetom mesecu trudnoće.

Kazne su im naknadno preinačene u doživotni zatvor.

Krajem 2014. Menson je zatražio dozvolu da se oženi 26-ogodišnjom Efton Elejn Barton, ali od toga nije bilo ništa. Zahtev za uslovnu slobodu mu je odbijen 2012, a sledeći mogući termin je bio 2027.

Stručnjaci upozoravaju da sekte danas deluju suptilnije i kriju se iza različitih neformalnih organizacija
Srpska pravoslavna crkva donela je pre nekoliko dana odluku da se pri Svetom sinodu osnuje posebno odeljenje za borbu protiv sekti.

Savet psihologa: Evo kako da sprečite decu da igraju "Plavog *****" i spasite ih od samoubistva

VAPAJ OČAJNE MAJKE IZ BEOGRADA: Moja ćerka je žrtva sekte, namerava da učini nešto STRAŠNO!
Stručnjaci upozoravaju da sekte danas deluju suptilnije, kriju se iza različitih neformalnih organizacija, a meta su socijalno-ugrožene kategorije kojima je potrebna neka vrsta pomoći ili podrške.

Aleksandar Raković, sa Instituta za noviju istoriju Srbije je gostujući na TV Pink rekao da sekte danas deluju kao radijacija, ulaze u tkivu i razaraju ga, a mi to ne vidimo, zbog čega je važno da se veći broj stručnjaka bavi ovom temom.

- Lice sekti se promenilo u odnosu na devedesete godine prošlog veka, sada deluju suptilnije, a poenta je oteti ljudima dušu. Sekte razaraju srpski narod - naveo je Raković i dodao da se u svakom momentu u javnosti promovišu razne tehnike iza kojih se krije namera da se ljudi uvuku u versku sektu.

OPREZ! U SRBIJI VREBA 60 SEKTI: Lovci na duše vrbuju decu i usamljene, EVO NA KOJI NAČIN!

Raković je ukazao da sekte unose probleme u porodicu i razaraju je, zbog čega je neophodno veliko razumevanje i podrška.

- Biće interesantno kako će odeljenje Svetog Sinoda SPC organizovati svoj rad. Verujem da će pored sveštenika, biti uključeni i eksperti, jer bez njihove pomoći se teško može odgovoriti na izazove - naveo je Raković.

On je ukazao da se sekte kriju i iza pojedinih neformalnih organizacija za promociju "zdravog načina".
Član Evropske federacije za praćenje rada sekti Zoran Luković je ukazao da su sekte danas neformalne grupe, a ne organizacije na koje smo ranije navikli, koje svoje ideje promovišu i vrbuju članove na društvenim mrežama, putem publikacija i misionarskih pisama.

- Sekte ljudima pružaju nadu i veru da će se stanje popraviti - ukazao je Luković i objasnio da sekte idu tragom naših problema, prate naše potrebe i pokazuju put kojim se problem može rešiti.

Luković je ukazao i da ljudi nisu dovoljno informisani o tome koje verske organizacije nisu sekte.

- Subotari, odnosno advenitisti su već 10 godina konfesionalna verska zajednica, oni su prihvaćeni i nemam pravo da govorim o njima kao o sektašima - istakao je Luković i ukazavši na nerešeno pitanje protestantskih zajednica. Najviše zloupotreba ima u oblasti pomagačkih profesija, ukazao je Luković, navodeći da su ljudi u sektama dobrovoljne žrtve.

Potresna ispovest Marije iz Beograda o paklu iz kojeg je jedva pobegla!
Marija.J.(29) iz okoline Beograda otkriva kako ju je porodica „uvukla“ u kandže Jehovinih svedoka i kroz šta je sve prolazila da bi ponovo počela da živi normalnim životom.
Na prvi pogled, Marija je sasvim obična mlada žena. Ima supruga i dvoje dece – sina od četiri i kćerkicu od dve godine. Živi u skromnoj ali urednoj kući na periferiji Beograda; nedavno je počela da radi u prodavnici zdrave hrane i, poput većine ljudi u Srbiji, jedva sastavlja kraj sa krajem. Ali, ne žali se. Objašnjava da je srećna što ima ikakav posao i dodaje da joj ne pada teško što po povratku s posla sa suprugom i njegovim roditeljima odlazi da obrađuje baštu.

– Hoću da znam šta moja deca jedu – kaže kroz osmeh.

– Brat i ja smo odrastali na suvoj hrani; naša majka nije imala vremena da se bavi kuvanjem jer je puno radila, pa smo sve troje bili anemični i bolešljivi. Jedino je očuh bio boljeg zdravlja, jer je često odlazio kod rođaka u selo i hranio se zdravije. Ali, da njega nije bilo, ni nas troje verovatno ne bismo prošli kroz pakao…

Razvod roditelja – početak „novog života“

Marija je dete razvedenih roditelja. Otac ih je napustio kad je ona imala sedam, a brat tri godine.– Nisu se slagali, bili su dva sveta – objašnjava Marija.Majka se brzo preudala.

Imala sam nepunih devet godina kad je očuh došao da živi sa nama – priča Marija.

– Dopadalo mi se što ništa nije moglo da ga izbaci iz takta; bio je dobar prema mojoj majci, a brata i mene gledao je kao svoju decu. Jedino nas je smaralo što je od nas tražio da se pomolimo čim ustanemo, pre svakog obroka i pre odlaska na spavanje. Moja majka je ateista, zato mi je cela priča o molitvama izgledala malo uvrnuto. Ali, nismo imali kud; vremenom, navikli smo se na molitve koje nam je on dao ispisane na parčetu hartije…

„Raj“

Naizgled idilični život sa novom „glavom porodice“ počeo je da poprima nove obrise kada su Marija i njen brat od očuha dobili šarene brošure pune slika na kojima je, kako je očuh tvrdio, predstavljen raj.

– Branio nam je da gledamo televiziju i terao nas da naglas čitamo priče koje nas nisu zanimale. U njima je bilo reči o smrti kao o spasenju, o dolasku ’tvorca’ koji će preuzeti na sebe sve naše muke i brige… Kakve brige smo brat i ja mogli da imamo u to vreme? Interesovali su nas samo igranje sa vršnjacima i prve dečje simpatije… Nismo smeli da slušamo muziku kao naši vršnjaci, po ceo dan u kući se slušala neka čudna duhovna muzika. Kad smo se požalili majci, govorila nam je da ćutimo – priseća se Marija.

Izolacija

Društvo nije smela da pozove u kuću. Nije slavila rođendane posle jedne žurke na kojoj je drug iz razreda došao u dukserici sa printom grupe „Ajron mejdn“:

– Očuh se zgranuo kada je to video, i zabranio mi je da dovodim društvo. Preventive radi, isto je tražio i od brata. Kad smo se jednom posle škole zadržali sa društvom u školskom dvorištu, propisno nas je izgrdio i od tada počeo da nas sačekuje posle časova. Nismo mogli da mrdnemo od njega. Terao nas je da se družimo sa nekim starijim ženama koje su dolazile u našu kuću, a koje su imale isti blaženi osmeh kao i on. Sedeli smo za trpezarijskim stolom, mirni kao bubice, i pravili se da slušamo ono o čemu su pričali. Kad bi se zamorili, davali su nam one iste brošure sa šarenim slikama i terali nas da im čitamo naglas priče o ’spasenju’. I tako satima, danima, godinama – priseća se Marija.

U Srbiji postoji više od 60 verskih zajednica. Sve imaju ista prava, zagarantovana Ustavom. Zbog toga je „nemoguća misija“ prijaviti delovanje neke sekte, osim ukoliko ona direktno ne ugrožava nečiji život. I, naravno, nijedna verska zajednica ne priznaje da ima sektaške postulate.

Malo po malo, otuđeni od vršnjaka i stvarnog života, Marija i njen brat počeli su da prihvataju poruke iz brošura.

– Bili smo lepo vaspitana deca, nismo psovali niti se tukli; zato nam je bilo nepojmljivo što su naši drugovi u školi znali da se pokoškaju ili da opsuju kad se iznerviraju. Očuh nam je stalno govorio da je to ružno, da će oni završiti u paklu, a mi u raju kad dođe vreme za to. Iako mi je ta rečenica zvučala čudno, jednom sam je i sama izgovorila kada se moja drugarica iz klupe ostrvila na nemirnog dečka iz razreda koji ju je povukao za kosu. Od tada, a imala sam 13 godina, svi su počeli da mi se smeju i da me izbegavaju. Povukla sam se u sebe, tražeći utočište u porodici koja je već bila izolovana od komšiluka i rodbine – navodi Marija.
„Nećeš u školu, nego u crkvenu portu“

Kad je trebalo da upiše srednju školu, očuh se usprotivio. Rekao joj je da je mnogo važnije da propagira „pravo Hristovo učenje“, nego da „sedi zaludna u školskoj klupi i uči, jer ionako posao neće naći, a i ako ga bude našla, radiće sa ljudima koji je nisu dostojni i koji ne razumeju smisao ovozemaljskog života“.

– Umesto u školu, poslao me je u obližnju crkvu; moj zadatak bio je da sedim u porti i razgovaram sa ljudima koji dolaze da se mole. U početku je odlazio sa mnom, a onda, kad se uverio da dobro obavljam zaduženje, pustio me je da sama delim brošure i pričam o stvarima koje su ’zapisane i koje će se sigurno desiti’. Tada nisam znala da mi je mozak bio ispran; do te mere sam zaglibila, da sam čak i sa sveštenikom ulazila u filozofske rasprave, ubeđujući ga da tumači Bibliju na pogrešan način. Bio mi je cilj da ga ’spasim’, i ne sluteći šta radim – priseća se Marija.

Vremenom, njihova kuća postala je stecište Jehovinih svedoka. Dok su njeni prijatelji išli u školu, odlazili na žurke i izlazili po klubovima, Marijin radijus kretanja svodio se na crkvenu portu i kuću. S gorčinom u glasu dodaje da je bila posebno ponosna na sebe kada je uvela stotog člana u „život dostojan pravednika“.

Životna drama zbog brata

A onda se dogodio preokret. Kada je Marija napunila 19 godina, njenog brata je Hitna pomoć iz škole odvezla u bolnicu. Operacija je bila jedini način da preživi.

– Ni očuh, ni majka ni ja nismo pristali, jer Jehovini svedoci nikada ne primaju tuđu krv. Doktor nas je uzalud molio, objašnjavao nam je da će brat uspeti da se izvuče ako mu odstrane tumor, i da samo od nas zavisi da li će preživeti ili ne. Brat je još bio maloletan, pa je roditeljski pristanak bio neophodan. Zahvalili smo mu i objasnili da naša vera ne dopušta primanje tuđe krvi. Srećom, te je u hodniku bio rođak našeg oca; odmah ga je pozvao i objasnio mu o čemu se radi. Otac je dojurio i bolnicu i dao pristanak da brat bude operisan. U tom trenutku, mrzela sam ga iz dna duše. Danas shvatam da je učinio pravu stvar, ne samo za brata, već i za mene – ispoveda se Marija.

Povratak kod oca

Majka i očuh bili su ogorčeni na nju. Po povratku kući, rekli su joj da može samo da spakuje stvari i ode.– Nisam imala kud, otišla sam kod oca. Posle gotovo deset godina življenja po postulatima koje propagiraju Jehovini svedoci tata nije mogao da me prepozna; ipak, prihvatio je da budem sa njim i njegovom novom porodicom, i obećao je da će mi pronaći posao – priča Marija.

Upoznavanje novih ljudi na nju je delovalo kao hladan tuš. U početku je odbijala da komunicira; vremenom, uz polusestre, maćehu i oca koji su imali puno prijatelja počela je da se opušta.

– Majka i očuh se nisu javljali, i to mi je jako teško padalo. Trebalo mi je dve godine da se priviknem na normalan svet, na ritam života koji podrazumeva spremanje kuće, pripremanje kuvane hrane, kafu sa komšijama, izlaske u bioskop… Bila sam najsrećnija kada je tata jednog dana došao sa mojim bratom i obećao da ćemo ubuduće svi živeti zajedno. Brat je bio bled, ispijen i dezorijentisan, jednako pogubljen kao i ja dok sam živela sa majkom i očuhom. Nije se uklapao u okruženje, samo je ležao, šetao po dvorištu i ćutao. Tada je kod nas počeo da dolazi prosedi čovek kog je tata predstavio kao svog prijatelja. Razgovarao je sa nama, pogotovo sa bratom. Naknadno smo saznali da je to bio neuropsihijatar koji je radio sa žrtvama sekti – navodi Marija.

Povratak u realnost

Prestruktuiranje pogleda na svet trajalo je pune četiri godine otkako je Marijin brat završio u bolnici. Doktor je, kaže naše sagovornica, bio blag ali uporan; kad mu je rekla da je počela da izlazi sa mladićem iz kraja, bio je presrećan.

– Marija, ljubav će te izlečiti, vratiće te na pravi put. Naučila si da živiš u sadašnjosti, da prihvataš stvari onakvim kakve jesu; brat i ti ste godinama živeli u magnovenju, ispranih mozgova. Niste mogli da birate, bili ste suviše mali da biste se suprostavili željama očuha i majke. Sada možete, i ja ću uvek biti tu da razgovaramo ako se pokolebate i poželite da se vratite na stari put – prepričava Marija rečenice koje će joj, tvrdi, zauvek ostati urezane u pamćenje.

Nisu poklekli. Čak ni onda kada su na vrata očeve kuće zakucale dve smerne gospođe, držeći u rukama šarene brošure.

– Otvorila sam im vrata, ne dozvoljavajući da uđu u kuću. Bile su uporne, ali ne više od mene. Poželela sam da viknem na njih, da ih trgnem, ali sam shvatila da nemam dovoljno znanja da ih vratim u realnost. Danas strogo motrim na ljude koji dolaze u Nebojšinu i moju kuću. Ne želim da naša deca prođu kroz pakao kroz koji smo prošli brat i ja – zaključuje Marija.

STRAŠNO: U Srbiji deluje više od 40 sekti, od kojih su mnoge satanističke!

U Registar crkvi i verskih zajednica upisano je svega 17 zajednica ove vrste, iako ih na prostoru Srbije deluje mnogo više. Mnoge od njih su opasne, destruktivne i kinje svoje pripadnike
ako je Zakon iz 2006. predvideo obavezu verskih zajednica da se upišu u registar (da bi imala status pravnog lica, potrebno je da verska grupa podnese potpise najmanje 100 građana) mnoge od njih to nisu učinile, a procenjuje se da verskih zajednica u Srbiji ima između 40 i 60, kao i da taj broj konstantno varira, jer se dešava da pripadnici pojednih sekti "dođu, prošire svoju misiju i odu sa ovog terena".Mnoge od njih su, opasne, destruktivne, "kinje svoje pripadnike". Veliki broj ima "surove rituale", koji se po pripadnike, neretko završavaju i tragično. Stručnjaci godinama unazad upozoravaju da je u Srbiji prisutan veliki broj satanističkih sekti, mističnih kultova, kao i da se "ništa ne čini da bi se oni suzbili".
Borba sa sektama je borba sa vetrenjačama"

Slađan Mijaljević, sektolog, koji se ovim pitanjem bavi više od dvadeset godina, kaže da je u poslednjih deset godina nemoguće utvrditi broj sekti u Srbiji jer su mnoge od njih dobile "zaštitu".

- Prvi nivo zaštite je javni nivo, koji su sekte dobile posle donošenja Zakona, kada je 10 do 15 sekti priznato u verske zajednice. Drugi problem je što je u poslednjih dvadeset godina na ovim prostorima imali i političke, ekonomske, vojne i verske ratove. Jedino verski rat i dalje traje, i sekte i dalje rade na uzurpaciji našeg prostora - smatra Mijaljević.

- Imate sekte koje mrcvare svoje članove, od nekoliko godina, do nekoliko decenija. Ima i onih koje ne rade maltretiranje, već ih uvode u neko krivoverje - objašnjava Mijaljević. On objašnjava da se ljudi koji su neko vreme u sektama, potpuno "izgube":

"Oni žive na ovom terenu, ali ne rade za vas, već za organizaciju, idu i skupljaju informacije po proncipu: u ovoj zgradi nas je primilo toliko, u ovoj toliko. Nisu nas primili iz tih i tih stanova. Onda se dalje raspituju kod komšija i te informacije prosleđuju organizacijama u kojima su."

Mijaljević radi u savetovalištu za žrtve sekti pri Crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu, i ima bogato iskusvo u radu sa ljudima koji su "zagrizli" u neku od ovih organizacija.

- Po savet dolaze i oni koji su u sektama i njihovi roditelji. U poslednje vreme, najviše dolaze ljudi koji su zabrinuti zbog sveoje dece koja žive u inostranstvu. Ima ljudi koji žele da napuste sektu, ali oni ne znaju ni gde su, ni šta su. Nalaze se kao u nekom polupijanom stanju - kaže Mijaljević i dodaje da posle toliko godina bavljenja ovim pitanjem, nije bilo nikakve podrške od strane države, a da za one koji se upuste u borbu protiv sekti to predstavlja "borbu sa vetrenjačama".

Popularne istočnjačke sekte, "Familija ljubavi"...
U veliki broj neregistrovanih zajednica, svrstani su i neki krajnje mistični kultovi i viteški redovi, koje je šira javnost često žigosala pečatom satanizma. Niko nema ni približnu procenu koliko hiljada ljudi svi oni okupljaju. Poslednjih godna, ogromnu popularnost doživljavaju istočnjačke verske zajednice (Hare Krišna, Sai centar, Sathdža Sai Baba, Šri Činmoj...) koje su u Srbiji prosutne još od 1963. godine.

Takođe, poslednjih dana, veliku pažnju javnosti privukla je i sekta "Familija ljubavi" koja je poznata po pedofiliji, incestu, orgijama i iživljavanj nad decom. Iako se u medijima pisalo da je u Srbiji prosutna od 2008. godine, sektolozi tvde da je na naše prostore stigla pre dvadest godina, a da je samo pitanje kada se više aktiviraju, a kada manje.

( M. Batinić)

RODITELJI: Evo gde i kako sekte vrbuju vašu decu!

Najčešća meta napada sektaša su "osetljive" grupe - adolescenti, bolesni, ljudi s materijalnim i drugim problemima, trudnice, a o tome gde i kako se vrbovanje izvodi za Telegraf otkriva sektolog Slađan Mijaljević
O njima niko ne priča, a oni se, prema sopstvenom svedočanstvu bore protiv jedne od najvećih bolesti modernog doba - sekti!Na čelu ove male grupe stoji niko drugi do sektolog Slađan Mijaljević, koji tvrdi da se u Srbiji niko ne obazire na pošast koja godišnje odnese brojne mlade živote, ali i da je nemoguće utvrditi tačan broj sekti u Srbiji, jer su mnoge od njih između 2009. i 2012. godine zvanično registrovane kao religijski pokreti.Procenjuje se da verskih zajednica u Srbiji ima između 40 i 60, kao i da taj broj konstantno varira, jer se dešava da pripadnici pojednih sekti "dođu, prošire svoju misiju i odu sa ovog terena". Niko takođe ne vodi ni evidenciju o tome koliko ljudi godišnje bude vrbovano, a najčešća meta napada su "osetljive" grupe - adolescenti, bolesni, ljudi sa vidnim materijalnim i drugim problemima, trudnice...

Dobit sektaša pritom zavisi od žrtve. Od nekoga uzmu "ono što ima u glavi", od drugoga novac, stan ili bilo koje materijalno dobro, od trećih - veze i uticaj u društvu.

Najmlađa žrtva sektaša sa kojom se Mijaljević suočio imala je 14 godina. Ta devojčica je izvršila samoubistvo, dok je najstarija imala 70 godina i takođe je nasilno završila život - ubivši se hicem iz puške.

Saznajemo da postoji izvesna šema u ponašanju žrtvi koje sekte "uzmu pod svoje".
- Najpre se žrtva zainteresuje za učenje i oduševi idejama novog pokreta, zatim počne da se bavi misionarskim radom, da bi kao po pravilu nakon izvesnog vremena počela da oseća narvozu i depresiju. Nakon toga obavezno sledi - samoubistvo - počinje priču za Telegraf Mijaljević otkrivajući nam da određene društvene i starosne grupe uvek napadaju na istim mestima.

- Adolescente i tinejdžere kao po pravilu napadaju ispred škole, i to na trotoaru izvan školskog dvorišta, jer im tako ni direktori ni policija ne mogu ništa - objašnjava Mijaljević nastavljajući - Sećam se primera kada je jedna sekta vrbovala tinejdžere pod okriljem izmišljene organizacije koja besplatno drži časove engleskog jezika. Namamljivali su buduće "učenike" deljenjem besplatnih flajera u Knez Mihailovoj.

Nove mesije i gurui, saznajemo, pronalaze žrtve i po stanovima. U tom ambijentu najčešće "padaju" trudnice i stara lica.
- Trudnice najčešće privuku štosovima o izvođenju lakog porođaja. Propagiraju se razne vrste meditacija koje im navodno pomažu da se što brže, lakše i bezbednije porode, a onda pre nego što žrtva uspe da se osvesti, oko nje je već pet, šest nepoznatih osoba koje joj usađuju u glavu neverovatne ideje i od nje izvlače korist. Neretko se sve završi pljačkom i stradanjem žrtve - priča poznati sektolog opisujući do detalja na koji način stradaju stara lica.

- Sećam se slučaja bake i deke koji su sami živeli u petosobnom stanu na Dorćolu. Deca su im bila u inostranstvu i praktično nije imao ko da im se nađe. Pošto su ocenili "situaciju na terenu", pripadnici jedne sekte su se rastrčali oko ovog para, te je preko noći oko dede i babe bilo desetak nepoznatih ljudi (svi članovi sekte) koji su najednom krvnički vodili brigu o njima. Neka medicinska sestra im je svaki dan u isto vreme merila pritisak, a zaludna omladina ih je izvodila u šetnju, ili im prinosila lekove i vodu. Kada su umrli, na ostavinskoj raspravi pojavio se "čika" sa crnom tačnom u kojoj su, razume se, bili papiri o tome kako su stan umesto deci ostavili "novim prijateljima" - kaže Mijaljević.
Sličnih primera ima pregršt, tek Slađan izdvaja i onaj jedne 17-godišnjakinje koja je zbog sekte pokušala da se ubije.

- Ta devojčica je bila dobar đak, i o njoj se brinula samo majka. Nakon što je primetila da se drugačije ponaša odlučila je sa njom da razgovara, međutim ispostavilo se da je bilo kasno... Jedan dan je devojka samo promarširala pored majke, ušla u svoju sobu, otvorila prozor i skočila kroz njega! Sreća te su živeli u visokom parteru, pa se devojka samo ugruvala! Naposletku se ispostavilo da je u sektu uvukla profesorka koja je vodila dramsku sekciju u školi - priča Mijaljević.

Od sektologa saznajemo da vođe sektaških grupa detaljno rade na analizi psiholoških struktura pojedinaca na koje se ostrve i da se uglavnom tipuje na slabe tačke žrtvi. Od toga koja je sekta u pitanju zavisi i krajnji stadijum u koji se žrtva dovede.
Satanisti teže da navedu žrtve da se ponašaju što približnije satanističkom idealu, dakle suprotno od svih uvreženih vrednosti i morala. Pseudohrišćanske sekte, pak, usredsređene su na to da proizvedu što više sledbenika koji će im doneti što više materijalnog dobra.

Stalna mesta na kojima sekte deluju nemoguće je pronaći. Prevaranti se obično okupljaju u zabačenim kućama, stanovima, po grobljima ili u šumarcima. Kao neka krizna mesta ranije su u medijima navođeni - Kalemegdan, Topčiderska šuma, Jajinci...
- Sasvim je logično da sektaši i njihovi gurui nemaju stalno mesto boravka. Čim osete da ih je neko "provalio", oni se sele kako bi nesmetano mogli da nastave svoje delovanje - objašnjava Slađan ostavljajući nas u nekoj vrsti nelagodnosti zaključkom da u državi skoro i da nema ustanove koja se na pravi način bavi žrtvama sekti.

- Jedine dve adrese kojima roditelji treba da se obrate kada primete da se njihova deca čudno ponašaju su - školski psiholog i Centar za socijalni rad. Sve ostalo je na njima samima! Kao i druge stvari u životu, tako je i ovo mučna borba koja se strpljivo mora voditi do kraja kako bi se dobila!

(K. V.)

Deset najozloglašenijih sekti na svetu!
Većina ljudi gleda na sekte kao na pokrete čija su verovanja pomalo bizarna, običaji striktni dok se za vođe veruje da imaju natprirodne osobine, karakteristične za proroke, piše "How Stuff Works".
Ovaj portal je objavio listu od deset najozloglašenijih i najopasnijih sekti koje su rasprostranjene širom sveta:
1. Crkva ujedinjenja ili Munijevci

Ovu sektu osnovao je sveštenik San Mijung Mun, koji tvrdi da mu se Hrist ukazao dok je imao 16 godina i poslao ga da bude novi Mesija. Mun tvrdi kako će spasiti samo one koji će mu biti verni više od sedam godina i koji će se venčati za partnera kojeg će on naći.
2. Rajnišpuram
Bangvan Šri Rajniš nije bio tradicionalan indijski guru: u svom vlasništvu je posetovao 93 Rojl Rojseva, da bi 1981. godine kupio komad zemlje u Oregonu gde su njegovi sledbenici izgradili grad Rajnišpuram, koji je brojao 2.500 stanovnika. Kasnije su sledbenici otrovali oko 750 ljudi kako bi smanjili glasačko telo i kandidovali se na lokalnim izborima.
3. Božja deca
Osnovana 1960-ih godina u Kaliforniji od strane svešteniak Davida Berga, ova organizacija je brojala više od 4.000 članova, mahom bivših hipija. Zbog liberalne seksualne edukacije, mnogi su ih optužili za seksualno zlostavljanje dece, a i bili su poznati po čestim orgijama kako bi privukli nove članove. Postoje i dan danas, pod imenom "Femili Internešnal".
4. Pokret za obnovu 10 Božijih zapovesti
Četiri bivša sveštenika, dve bivše časne sestre i jedna bivša prostitutka propovedali su kako će se smak sveta dogoditi 31. decembra 1999.godine. Kada se to ipak nije dogodilo, organizovali su veliku gozbu za navodni dan dolaska Device Marije (17. marta 2000.), a kada je i taj događaj propao, na mestu svetišta je nađena gomila leševa. Mislilo se da se radi o masovnom samoubistvu, ali je na kraju ustanovljeno da je bilo reči o masovnom ubistvu. Počinitelji nikad nisu pronađeni.
5. Aum Šinrikio
Japanac Asahara Šoko je prvo otvorio školu joge, nakon čega je upoznao Dalaj Lamu i počeo učiti sledbenike kombinaciji budizma, hinduzima i hršćanstva. Ubrzo je stekao mnoge sledbenike, njih 50.000, pa se polako počeo pripremati za rat protiv Vlade. U martu 1995. godine pet članova kulta je u tokijsku podzemnu železnicu pustilo opasan gas sarin, ubivši 12 ljudi dok je 5.500 završilo u bolnici.
6. Pokret Sunčev hram
Osnovan u Ženevi 1984.godine, njegovi osnivači Džozef Di Mambro i Luk Džauret tvrdili su da je kraj sveta blizu i da će ih jedino Di Mambrova ćerka Emanuele spasiti, tako što će ih odvesti na planetu koji se okreće oko zvezde Sirius. Godine 1994. su napokon bili sigurni da je kraj blizu pa se 53 članova reda ubilo ili je bilo ubijeno, zgrade u kojima su se okupljali su bile zapaljene, a među telima su pronađena i tela osnivača.
7. Davidijanski pokret
Ovaj hršćanski kult je osnovao David Koreš koji je tvrdio kako su sve žene njegove duhovne supruge (uključujući i maloletnice) pa se sumnjalo da se u sekti odvija zlostavljanje dece. Koreš je došao u posed ogromnoj količini oružja što se nije svidelo američkoj Kancelariji za alkohol, duvan i oružje. Ipak, on nije dopustio ulaz agentima i nakon 50 dana opsade više od 80 članova je poginulo u požaru koji je zahvatio zgradu 19. aprila 1993.
8. Vrata raja
Sedamdesetih godina Maršal Eplvajt i Boni Nitles su propovedali po Kaliforniji i Oregonu da spasenje od Apokalipse dolazi u obliku svemirskog broda. Kada je 1997. najavljeno da će se Hejl- Bopova kometa približiti Zemlji, članovi su bili uvereni kako se radi o svemirskom brodu pa je svih 39 počinilo samoubistvo.
9. Porodica Menson
Čarls Menson je ceo život proveo u zatvorima, a 1967. godine se preselio u San Francisko i oko sebe okupio grupu mladih ljudi koje je kasnije nazvao "Porodica". Za razliku od ostalih organizacije, Porodica Menson se nije bazirala na veri, iako je Menson bio zainteresovan za satanizam. Ipak, osnovna ideja je bila eliminacija crne rase. Tako je Menson naručio ubistva glumice Šaron Tate i naslednice Abigejl Folger, a ubice su napisale poruke na zidu njihovom krvlju. Menson danas služi doživotnu kaznu.
10. Hram ljudi
Džim Džons je osnovao ovaj kult na temelju socijalističkih ideja pa je ubrzo skupio veliku bazu sledbenika. Ubrzo je potpomognut donacijama sagradio naselje Džonstaun u Gvajani, tada socijalističkoj zemlji u Južnoj Americi, gde su se ubrzo odselili on i sledbenici. Život u zajednici je bio mešavina spartanskog vaspitanja, straha i poniženja. Znatiželjan da vidi tamošnji način života, kongresmen Leo Rajan je odleteo u Džonstaun , gde je kasnije ubijen. Istog dana, Džons je uverio sledbenike da popiju piće sa cijanidom, nakon čega ih je više od 900 umrlo, uključujući 276 dece.
Izvor: How Stuff Works

SRBIJOM VRŠLJA ČAK 150 SEKTI: Evo kako vrbuju i šta rade našoj deci
Pored satanističkih grupa, deluju i sekte za koje se vezuju pedofilija, poligamija i prostitucija

Delovanje kontroverznog kulta Nxivm, pod čiji je uticaj potpala Indija Oksenberg (26), unuka srpske princeze Jelisavete Karađorđević, još uvek nije zabeleženo u Srbiji, mada u našoj zemlji deluje oko 150 okultnih organizacija.


Sagovornici Kurira upozoravaju da sekte i nekanonske verske zajednice broje oko 200.000 članova, a da se među njima nalaze i neke vrlo slične ozloglašenom Nxivmu.


Naime, Jelisavetina ćerka, popularna glumica Katarina Oksenberg, nedavno je za američke medije ispričala da se šokirala nakon što je posle nekog vremena videla ćerku Indiju. Devojka je vidno smršala, kosa joj je otpadala i nije dobila menstruaciju već godinu dana. Sve to su bile posledice delovanja organizacije Nxivm, u koju se Indija učlanila, a koja svojim članovima zabranjuje da unose više od 500 do 800 kalorija dnevno i obavezuje ih da na telo žigošu inicijale Kejta Ranijera, osnivača sekte.


Janja Todorović, autorka knjige „Pravoslavlje i okultizam“, ali i savetodavac za okultna učenja pri SPC kaže da je teško reći da li sličnih sekti ima i kod nas, jer one često menjaju imena i kriju ciljeve i delovanje.

- Nxivm je vrsta kulta. Oni se predstavljaju kao organizacija koja pomaže ljudima da se zaposle tako što razvijaju njihove skrivene potencijale. To mnogima deluje vrlo privlačno. Međutim, to je samo mamac za zarobljavanje psihe, izopačenje karaktera čoveka, odvajanje od porodice, društva i partnera - objašnjava Todorovićeva.
Ona upozorava da je cilj ovakvih sekti da manipulišu čovekom, njegovom imovinom, kontaktima, pa čak i telom.

- Ta organizacija nije registrovana kod nas, međutim, putem interneta dostupna je i našim ljudima - ističe naša sagovornica, naglašavajući da na teritoriji Srbije deluju i brojne pseudohrišćanske, dalekoistočne i okultne sekte.


Ona kaže da je od 1997. u savetovalištu u kojem radi zabeleženo oko 100.000 poseta naših sugrađana koje je vrbovala neka od sekti, a među kojima su bile i neke poznate ličnosti.


Stručnjaci tvrde da u našoj zemlji, pored satanističkih grupa koje su najopasnije, deluju i sekte za koje se vezuju pedofilija, poligamija i prostitucija. A, kako kaže sektolog Slađana Mijaljević, u našoj zemlji zabeleženo je i prisustvo sajentologa:

- Oni se često i ne kriju, već se i slikaju pored svojih simbola, stavljaju nalepnice na automobile i slično. Međutim, ono što je posebno opasno, to je delovanje organizacije koje su registrovane, a koje svojim sledbenicima zabranjuju da se leče i primaju krv. Na taj način, oni velikom broju ljudi direktno ugrožavaju život.


ČINJENICE



Posledice delovanja sekti


Gubitak imovine

Udaljavanje od prijatelja, porodice, partnera...

Duševno i emotivno rastrojstvo

Gubitak identiteta i samopoštovanja

Urušavanje zdravlja

Sklonost ka samoubistvu


Najozloglašenije sekte u Srbiji

Crna ruža


Najrasprostranjenija i, prema navodima stručnjaka, ima više podružnica u svim većim gradovima po Srbiji. Za ovu sektu vezuje se žrtvovanje životinja, ispijanje krvi, ali i drugi krvoločni rituali, pa čak i ubistva.


Red istočnog hrama


Vrsta satanističke sekte, koja članove ima i u Srbiji. Članovi se navodno „pričešćuju“ za oltarom tako što uzimaju kolač pomešan sa svežom krvlju mačaka, pasa, zečeva, petlova i drugih životinja.


Satanina crkva


Prva zvanična satanistička crkva u svetu. Članovi ove sekte slave Satanu, a orgije i bludničenje su navodno svakodnevni deo njihovih rituala. Osnivač je Šandor Levej, Amerikanac mađarskog porekla.

Zločini u našoj zemlji

1993. Vranje - Vojnik Jožef Meneder u kasarni u Vranju ubio je šest vojnika i starešinu. Nakon hapšenja na butini su mu pronašli tetoviran izvrnuti krst i datum masakra. Smatralo se da pripada sekti Loša vera, koja je nastala iz sekte Crna ruža.


1993. Šabac - U kasarni „Mika Mitrović“ u Šapcu vojnik Nandor Kiš pucao je s leđa na vojnike i tom prilikom ubio dvojicu i nekoliko ranio. Ubio se u krugu kasarne. Pripadao je satanističkoj sekti Crna ruža.


1996. Zaječar - Dve maloletnice ubile su babu jedne od njih sa 133 uboda kuhinjskim nožem. Unuka se pravdala da je bila zavedena satanizmom.


2001. Aleksinac - Muškarac iz Slovenije ubio je devojku, pa joj nožem po glavi ispisao satanističke simbole


2007. Novi Banovci - Danijel Jakupek zvani Žak (26) iz Novih Banovaca iskasapio je petogodišnje dete, Luku Opačića, i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (24), a na suđenju je rekao da ga je na takav gnusni čin naveo „vrhovni gospodar“.


2007. Batajnica - Goran Alfirović ubio je svog dedu, držao zatočenu babu, a nakon neuspešnih pregovora s policijom ubio se. Njegova majka tvrdila je da ga je još dok je bio u vojsci vrbovao jedan satanista, učitelj po zanimanju.


2007. Selo Jabukovac kod Negotina - Nikola Radosavljević ubio je devet osoba, kasnije je tvrdio da ga je neko omađijao.

Ako je ovo satana rekao što je citirano
 Сам Сатана за себе каже:
“Ја сам Сатана, јеврејски hassatan. Придев моме имену је Велијар (Злоћа), а још се зовем Велзевул, тј. господар ђубрета, нечистоте и греха, зато је мој елемент смрад, сумпор, прљавштина, распадање итд. По идеји и назначењу свога бића ја сам анђео који се удаљио од идеје и значења ове речи, дакле пали анђео. Ја сам Дијаволос – опадач, ђаво, припадам духовном свету као личност, али по етичким својствима противан сам добрим анђелима.


u šta ja ne verujem već su njemu pripisali da je tobože rekao onda je on velika budala i daleko je od toga da je taj nazovi satana ikakav neprijatelj Bogu ili Hristu; jer bih ga ja pitao ako si njegov neprijatelj što onda radiš za Hrista i sve činiš da se Hristos proslavi? Baš bi me zanimalo šta će da kaže?


Ljudi zaboravljaju da su i ove glavne hrišćanske crkve bile sekte u Starom Rimu i isto se tako ponašale kao i ove danas. Zar nije sveti Petar ubio Ananiju i ženu mu njegovu zbog novca koji nije dotični sav uplatio????? Hrišćanske zajednice Svedoci Baptisti Subotari nijesu sekte već zajednice. Sajantolozi su postali crkva nijesu više sekta. Satanisti se bore da postanu dominantna vladajuća Crkva..... Nema tu ništa čudno. Svako hoće da bude Gospodar niko neće da postane sluga otuda i toliko sekte. 


Ja sam želeo da budem član jednog theurgiskog hermetičkog reda Aorum Solis ali što sam više išao u dubinu njihovog učenja sve je manje bilo onoga što bi mi oni mogli ponuditi na putu duhovnog i spiritualnog razvitka.


Inače danas je moda da svako ko drugačije misli od pape ili patrijarha je satanista jedino niko ne kaže koliko su oni crkvenjaci pobili ljudi kroz istoriju. Ko je spalio onoga Djordana Bruana ako se ne varam - satanisti ili katolici?

Opet ti sa tim karikaturama

Daj uozbilji se, smesan si ko bioskop.




Da se vratim temi.



Kabalizam, ili ti Iluminizam - Satanizam



ILUMINATI - čiji je simbol potpuni komplet simbolike kolena Danova
i koja rukovodi uspostavljanjem Novog Svetskog poretka,
sebe zovu zogaristima.(od kabalističkog Zogar tj. "prosvetljeni").
Otud i ime  "Iluminati" što svedoči o vernosti kabali.

Poznato je da je taj satanistički klub koji je prizvan da podrije duhovne i moralne norme društva,
bio stvoren oko 1770. godine pod rukovodstvom Majera Rotšilda
i bio je orjentisan na kabalističke sklonosti hazarskih bankara.

Kabala je satanističko učenje , izvor okultizma, začaranosti,crne magije,
ritualnih žrtvoprinošenja ne samo životinja nego i ljudi, to je numerologija i vradžbine.
To je izvor tzv. religioznog pokreta New Age - Nju Ejdž.

"Kabalizam i jeste pravi iluminizam.
ON UČI DA SE ZLO TRANSFORMIŠE U DOBRO I IZ TOGA PROIZILAZI DA JE LUCIFER BOG.
Satana je jedini pravi Bog. To je glavna doktrina kabalizma"


Njihov  svetski poredak počiva na ovom zlu i zato se ne trebate čuditi otkuda ovoliko mržnje,
nasilja, izopačenosti, nastranosti, suicidnosti, nemorala, besčašća, oholosti, pohlepe, gramzivosti,
sebičnosti i ostalih negativnih energija...

Imaju moć u svojim rukama i koriste je za širenje svoje "kulture"
kroz sve pore našeg društvenog života - satanističke kulture.