Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Priče.....

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 11, 12, 13, 14  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:33

Filip Rogović: CEĐENJE
“Moja je slika objavljena javno
a ja sam ipak ostao nevidljiv.
Rasprodat sam na licitaciji,
zaradio je slikar – gospodin.

Vi gledate negdje moje oči u magli,
prilazite k meni samo kroz tamu,
nazire se tijelo oronulo u magli
čudan me umjetnik drži u ramu.

(U usta mu ****** mamu!)

Moja je slika objavljena javno,
a vi gledate samo u oči.
Promotrite malo organe moje,
Ne poznajete tijelo što mene rodi.”

– Satan Panonski

Najzad, dočekao sam da se vratim u Beograd.

Trudio sam se da uopšte ne pomišljam na činjenicu da ću, po završetku leta, ponovo otići u Pariz. Druga godina studija bila je još daleko. Iz glave sam izbacio ekonomski menadžment, na koga me je otac nagovorio, ne bi li me spasao od mojih “bezumnih slikarskih zabluda”.

Rastrčao sam se po rodnom gradu sa rođacima i prijateljima na koje sam tamo stalno mislio. Najviše sam se radovao što ću ponovo videti Peđu, druga iz škole slikanja “Paleta”. Jedino se sa njim nisam čuo tokom cele godine – Peđa nije podnosio telefonske razgovore. Mada nisam mogao da budem sasvim siguran (sa Peđom nikad niste bili načisto!), verovao sam da i on jedva čeka naš ponovni suret. Kada sam odlazio u Francusku, osećao sam da ću mu nedostajati. Njega su svi mahom izbegavali i ja sam bio jedini koji je redovno izlazio sa njim. Mada su neki govorili da to radim samo iz “sažaljenja prema tom ludaku”, istina je bila da mi je Peđino društvo prijalo više nego bilo koga drugog iz “Palete”. I ne samo odatle. Nikada nisam mogao tačno da kažem šta me to privlači Peđi, ali znao sam da je on sve ono što bih ja želeo da budem a nikada neću biti.

U Beogradu me je, između ostalog, dočekala prašina dignuta oko Peđine prve izložbe slika, na koju sam zakasnio nešto više od nedelju dana. To, naravno, nije bila bilo kakva, već genijalna izložba. No, ona nije zainteresovala samo umetničke duše. Na svakom koraku mogao sam da čujem da ljudi pričaju o tim slikama. Glasine su govorile da nisu obične, ovozemaljske; da imaju čudan, hipnotički uticaj na posmatrača, uvlače ga u sebe, kao da boluje od Stendalovog sindroma. Zahvaljujući Peđi, sve dnevne novine počele su tih dana da liče na “Treće oko”.

Osim toga, svedočili su mi da je Peđa već potpuno pošandrcao i načisto zastranio. Prisećajući se tih priča sada, dok sam hitao da se nađem sa njim, mislio sam da su to uobičajena preterivanja.

No, kada sam ugledao druga, jedva sam poverovao svojim očima. Zapravo, najpre sam prošao pored mršave prilike, ne shvatajući da je to Peđa. Tek kada mi se obratio sa: “Stefane”, okrenuo sam se i shvatio ko je vlasnik tog isušenog lica.

“Peđa, to si ti…”, rekoh.

“Aha”, odgovorio je, uz osmeh od koga sam se naježio. Šta bi od čoveka, proletelo mi je kroz glavu.

Pozdravili smo se i otišli u kafanu. Tek kad smo ušli u dobro osvetljenu prostoriju i seli za sto, bolje sam osmotrio Peđu. Nije mu više bilo rumenila na licu. Koža mu je bila bela kao kreč, ako izuzmemo crne kolutove oko upalih očiju. Jagodice su pretile da probiju fasadu.

Razgovor je u početku ličio na mnoge koje sam prethodnih dana vodio. Smenjivali su se utisci iz Francuske sa beogradskim pričama. Red Pariza – red Beograda.

Kako su krigle sustizale jedna drugu, sve jače sam želeo da prokljuvim zbog čega Peđu zatičem u ovakvom izdanju. No, on se uvek sporo otvarao čak i preda mnom.

“Vidim da te interesuje šta je sa mnom…”, izgovorio je najzad, smejuljeći se uz tikove koje nisam imao u sećanju na starog Peđu.

“Pa… da…”

“Vidiš, nije ni meni sasvim jasno. Ali, nazirem da je sve počelo da se ubrzava posle Sonje. Sećaš se Sonje?”

“Naravno…” Sećao sam se da Peđu zahvaljujući vezi sa Sonjom nisu smatrali potpuno neuračunljivim. Ona je za njega bila neka vrsta ljudskog akreditiva. Kao doktorica Skali za inspektora Moldera. Mada je čudak, imao je nju, koja ga je povezivala sa svetom normalnih.

“Čini mi se da je od našeg raskida sve ubrzano krenulo. Ali, verovatno je sve trajalo veoma dugo, a da ja nisam bio svestan… Tek skoro sam počeo da shvatam. Evo, pokušaću da ti objasnim…”

* * *

Sonja je bila prva ženska koja je dugo trpela Peđu.

I mada su se meseci ređali, ona nije davala znake da će se to promeniti. Ipak, još od prvih dana veze, Peđa je počeo da razmišlja kako bi Sonja mogla da ga ostavi. U početku, bilo mu je lako da pobegne od takvih misli. No, kako je vreme prolazilo, shvatao je da više ni ne želi da od njih beži. Danima je u glavi slikao scene njihovog poslednjeg razgovora. Smislio je mnoštvo različitih reči kojima bi ona mogla da okonča njihove odnose i vrati ga u usamljenost. I mada bi se stresao kad god bi u mislima sproveo takvu igru, redovno ju je iznova sprovodio.

Zatim bi počeo da zamišlja sebe nakon toga. Sve ga je više tištilo to što može samo da pretpostavi kako će se onda osećati. Najzad, nakon četrnaest meseci, zaključio je da to mora što pre da iskusi…

“Da. Prevario sam te”, ponovio je.

Sonja je i dalje samo ćutala i zurila u Peđu podignutih obrva.

“Ni sam još ne mogu da poverujem da sam to uradio. Nisam čak ni bio pijan, a ni ta devojka nije bila neka koju sam dugo želeo. Tek sam je prekjuče upoznao…” Uzdahnuo je. “Ne znam da li ću moći sam sebi da oprostim…” Ispio je pivo iz konzerve do kraja i pomislio: valjda sam uverljiv. Ako Sonja pomisli da se šali, moraće da smisli nov način da je izazove da ga ispsuje, ošamari i kaže mu zbogom. Znao je da mora da napravi neko sranje. Sve mu je neverovatnije delovalo da će u skorije vreme kraj da nastupi spontano. Ipak, i poslednje tračke sumnje terao je izraz na Sonjinom licu. Oči su joj se polako sužavale dok se Peđa nije ukočio zbog oštrine njenog pogleda. Pomalo je podrhtavala a usne su joj se krivile na dole.

“Đubre!”, dreknu najzad i ustade. Unese mu se u lice, prosikta “Jadan si” i ode brzim koracima.

Poželeo je da skoči za njom i kaže joj da je sve laž. Ipak, samo je ustao sa klupe i pošao na drugu stranu.

Stigavši kući, legao je na krevet i dugo zurio u tavanicu. Kada je pao mrak, nije palio svetlo.

Grudi mu je pritiskalo sećanje na stepenište na kome ju je prvi put poljubio. U utrobi je nastupilo komešanje, koje će u nastupajućem periodu sve bolje upoznavati. Pripisao ga je čamcima koje su često zagrljeni posmatrali. Oni su mu cepali creva i nastavljali ka guši, praveći razdor između plućnih krila. Mogao je ponovo da oseti njen ugriz na vratu. Sada je bio bolniji, kidao je kožu i meso. Njeni nožni prsti ispunjavali su mu nozdrve. Mirisali su na malinu. Svi njeni mladeži, povezani u mrežu, obmotavali su mu glavu i stezali sve jače. Pritisak se tek za nijansu smanjivao kad bi mu grunule suze…

Narednih dana, upriličio je sebi šetnje po svim mestima na kojima je sa njom provodio vreme: klupa kraj reke, na kojoj ju je prvi put njušio (Mirišeš na malinu. – Ti si lud. Kakva malina?!); ulice kojima su šetali; drveće čijeg se polena plašio tog proleća tokom kojeg su se upoznavali; parkovi u kojima su se smejali nespretnoj deci…

* * *

“Pomislio sam, bar milion puta da mi baš i nije trebalo da sebi tako smestim, ali sam naknadno skontao da sam to zaista morao da uradim… Baš kao što sam morao i kasnije sve da radim onako kako sam radio… To, u neku ruku, i nije bila stvar mog izbora…”, Peđa ispi nekoliko gutljaja piva pa nastavi. “Iako sam se milion puta pokajao, ubrzo se pojavio sasvim novi problem. Jednog dana, shvatio sam da ni čamci, ni mladeži, ni miris maline, ni sve ulice, klupe, parkovi i drveće više u meni ne izazivaju ono što su izazivali u početku… Tada mi je izgledalo da je to dobro…

Prošlo je nekoliko nedelja, kada sam napravio sledeći značajan korak…”

* * *

Tog dana, pilo mu se od jutra. Posle doručka, ščepao je flašu rakije i počeo da nasipa i prazni čašicu. Kada je došlo vreme da pođe na fakultet, osećao je kako mu alkohol ulazi u krv. Razum mu je bio još bistar, ali svestan da uskoro takav više neće biti. Nalagao je Peđi da ode među kolege, bez obzira na stanje u koje će uskoro dospeti. Baš zbog tog stanja.

Stigao je dvadesetak minuta pre početka predavanja. Odmah je odlučio da ih provede ispijajući pivo ispred dragstora. Prijalo mu je, kao da je hladilo uzavrelu rakiju u njemu, pa nije mogao da ne uzme još jedno. Kada je stigao do polovine flaše, setio se vremena, fakulteta, predavanja, profesora… Ispio je na brzinu i vratio flašu. Pohitao je da pređe ulicu, kad je sve zaglušila sirena i škripa kočnica autobusa. Ne znajući još šta ga je snašlo, pretrčao je kolovoz.

Tek onda se osvrnuo i, pomalo se klateći, začkiljio ka vozilima koja su tutnjala iza njega. Kanda sam mogao da poginem, sinulo mu je u glavi.

Tek što je nastavio da hoda, nogu mu je, usmesto ravnog asfalta, dočekala rupa. Koraknuo je drugom, ali kada je hteo da iskorači iz rupe, patika mu je zakačila ivicu. Zaneo se i ramenom udario banderu, da bi se potom strovalio u baru pored trotoara. Ustao je i shvatio da se sa njega cede voda i blato.

Bolje bi bilo da odem kući, pomislio je. Umesto toga, nastavio je ka fakultetu. Ušao je u zgradu i dogegao se do slušaonice, praćen začuđenim pogledima. Naglo je otvorio vrata, isuviše snažno se oslonivši na kvaku, tako da su ona odletela pred njim i zakucala se u zid. Strovalio se na pod a posuli su ga komadići prozorčeta sa vrata. Studenti zažamoriše, uz poneki kikot. Profesor je bio zabezeknut.

Peđa ustade i dreknu na njega: “Evo, stigao sam na vaše predavanje, nadam se da me primate! Jesam malo prljav, ali šta ćete…” Zaklatio se ka sedištima, dok mu je polurazumljivo izbijalo iz usta: “Kolegama neće smetati…”

“Smesta napustite slušaonicu!”

Ova rečenica nije dospela do Peđe. U tom trenutku, on je leteo pod noge studentkinja iz prvog reda.

Kada je dospeo tamo, nije više mogao da ustane, te su ga ubrzo izneli.

* * *

“Zabranili su mi da izađem na bilo koji ispit do kraja godine. Ali, ja sam nekako osećao da se nikada neću ni vraćati na fakultet. Sve što se tih dana odigralo tamo, nije me preterano uzbudilo. Svi su me gledali kao totalnu budalu, ali to nije bila neka naročita promena. To je tako bilo od samog početka. Pogotovo otkad više nisam bio sa Sonjom… Ali, roditelji…”, Peđa je uzdahnuo. “Jadni ljudi nisu očekivali od mene tako nešto…”

“Kako su reagovali?”, upitao sam ga.

“Hm… U početku su bili toliko zatečeni onim što se desilo, da nisu ni stigli da urade bilo šta… A kasnije… Počeli su da pokušavaju da razgovaraju sa mnom. Ćale je počeo često da priča onako… uopšteno o životu. Valjda je mislio da je propustio nešto u vaspitavanju… Majka me je zapitkivala imam li neki problem, šta mi se dešava i tako to… Uglavnom, nisam znao šta da odgovorim… Ni ja nisam znao zašto sam uradio to što sam uradio. Sećam se kako je jednom peglala veš i rekla: Toneš u alkohol, toneš u fantaziju, toneš u crnilo. Ne znam kako da ti pomognem.” Peđa se nasmeja pa nastavi: ”Gledao sam ih svakodnevno utučene i znao da sam ja za to kriv. I onda sam se trudio da što manje budem u stanu. Uglavnom sam se smucao po kraju. Bilo je tu dosta dragstora pred kojima sam pijančio. Retko sam se vraćao kući trezan… A tamo bi me čekao ćale, koji je počeo da me ubeđuje da nađem posao…”

* * *

“Učini nešto sa svojim životom. Samo gluvariš i pijančiš.”

Peđa je skočio iz fotelje, bacio daljinski od televizora i bez reči izašao iz stana. Naslonio je čelo na vrata lifta. Hladni metal mu se urezao u kožu. U stomaku je osećao šta čini ocu. I mada je povremeno pomišljao da ga posluša, sve mu je jasnije bivalo da ne može da se odrekne tog kovitlanja u utrobi.

Izašao je iz zgrade i uputio se ka dragstoru “Narcis”.

Tih dana malo je bolje upoznao komšiluk. Zapravo, onaj deo komšiluka koji je voleo dobru kapljicu. Najviše se zbližio sa Zvekijem, redovnom mušterijom “Narcisa”, propalim studentom, propalim porodičnim čovekom i vlasnikom propalog privatnog preduzeća. Zveki je uvek bio spreman da pažljivo sluša Peđu.

I sada je bio ispred “Narcisa”.

“Gde si, mali!”, viknu kad ga ugleda. “Devojčice, otvori još jednog ‘jelenka’.”

“Zdravo, Zveki.”

“Šta si opet obesio nos? Matori te zajebava, je li?”

“Aha.”

Peđa dobi svoje pivo i kucnu se sa Zvekijem. Ispivši nekoliko gutljaja, znao je da će uskoro završiti u Zvekijevom stanu. Nakon nekoliko nedelja poznanstva, pijančenja započeta ispred “Narcisa”, nastavljali su tamo.

* * *

“Dragan Zvekić Zveki. Sila od čoveka”, govorio je Peđa.

“Zvuči k’o neki turbo-folker”, primetio sam.

“Poznavali smo se tek dva meseca, kada mi je dao ključ od svog stana i dozvolio mi da u jednu sobu donesem slikarski pribor. On često putuje, pa se dešava da mu stan bude dugo prazan – po nekoliko nedelja – a meni je postalo mrsko da idem u “Paletu” jer tamo moram da radim zajedno sa ostalima… Hteo sam da slikam tih dana, ali prošli su meseci a da ništa nisam uradio…”

* * *

“Znaš, mali, meni i nije baš jasno što si ti toliko dešperantan”, govorio je Zveki. “Gledam te i slušam, stalno si ubedačen. Znaš li ti šta te sve još čeka u životu?”

Peđa je sa fotelje značajno ukrstio očima ka Zvekiju. “Pa, nisz… Ni ja ne zmn…”, pokušavao je da sklopi rečenicu. Kako mu nije išlo, zagledao se u jednu tačku. Pokušao je da najpre odabere i poređa reči u glavi, pre nego što ih ispostavi sagovorniku. No, u glavi više nije bilo reči. Postojao je samo haos. Peđa je zažmurio i glava mu je uskoro klonula na rame. Ruka mu je mlitavo pala sa naslona fotelje i oborila pivo koje je bilo na podu.

“Mali, jebote, usvinji mi tepih…”, promrmljao je Zveki uz osmeh. Ustao je, pokrio Peđu ćebetom i otišao u spavaću sobu.

Peđa se probudio sutra oko podne. Glava mu je pucala. Najpre je otišao do kuhinje i iskapio nekoliko čaša vode. Na frižideru je bila prikačena poruka:

Mali, otišo sam nešto da šljakam u Pančevu, neću biti tu nekoliko dana. Viđamo se.

Zveki

PS: Ostavio sam ti malo salame u frizu da doručkuješ

Malo je kolao po stanu, dok je u glavi izvrtao i sa svih strana zagledao činjenicu da je prespavao kod Zvekija. Bio je to prvi put da mu se to dogodilo.

Setio se roditelja i brzo pošao ka vratima. No, pre nego što je do njih stigao, zaustavio se pred ogledalom u predsoblju. Pogledao je odraz, a onda se odvukao natrag do fotelje i ponovo se zavalio u nju.

Kasnije, otišao je u sobu u kojoj mu je bio pribor. Dugo je posmatrao potpuno belo platno.

Kući je krenuo tek uveče.

Ušao je u zgradu i stao da sačeka lift. Pozdravio je komšiju koji je već stajao pred metalnim vratima, ali mu ovaj nije odgovorio. Samo ga je popreko posmatrao nekoliko trenutaka a onda otišao stepenicama. Gledajući za njim, Peđa se pitao šta mu je. Kada je lift stigao, slegao je ramenima i ušao.

Izašavši na svom spratu, zatekao je ujaka kako izlazi iz stana. Kada je ugledao Peđu, kao da se zaledio.

“Zdravo”, izgovori Peđa promuklo.

Izgledalo je kao da ujak želi da mu odgovori, ali mu ne uspeva. Najzad se trgnuo, okrenuo se i ponovo ušao u stan. “Milice, evo Peđe!”

Ušavši polako za njim, Peđa je ugledao majku u suzama. “Gde si ti?!” Pala je na kolena, jecajući. “Gde si tiiiiiii?!”

Peđa je stajao kao ukopan. Ujak je podizao majku, tešeći je: “Hajde, sekice… Hajde, ustani.” Smestio ju je na kauč, a onda se okrenuo ka Peđi. “Otac ti je jutros dobio infarkt. Sad smo se vratili iz bolnice.”

Peđi je podrhtavala vilica. Pokrenuo je klecava kolena i pošao ka majci. Na pola puta je stao, okrenuo se i istrčao iz stana. Sleteo je niz stepenice u jednoj sekundi, činilo mu se. Istrčao je iz zgrade i pojurio ulicom, dok su mu se suze slivale niz lice.

Nakon nekoliko minuta, uleteo je u Zvekijev stan. Čučnuo je, stežući glavu šakama. U stomaku je kovitlalo jače nego u poslednjih nekoliko meseci zajedno. Jače nego ikad. Postalo je opipljivo: Peđa je osećao izbočine kada je prislanjao šaku na stomak. Neko vreme je samo ležao povremeno se trzajući. Osećao je kako mu znoj izbija iz svih pora. Kada je počeo da kaplje na pod, shvatio je da to, zapravo, nije znoj, već smeđa tečnost. Pritisak u utrobi postajao je neizdrživ. Podigao se na šake i kolena i rastrgavši košulju oslobodio stomak. Napregnuo se. Kroz kožu oko pupka počeli su da šikljaju jači mlazevi. Pravili su sve veću baru na parketu. Pošto se više minuta naprezao, Peđa se osetio kao prazna ljuštura.

Iscedak je počeo da se komeša na podu. Barice i kapi, odbegle od velike lokve, skupljale su se u tečnu površ, koja se zgušnjavala. Nekoliko minuta je bubrila dok nije poprimila obličje nalik ljudskom.

* * *

“Čekaj, čekaj, to si sanjao?”, prekinuo sam Peđu.

“Ne! Nisam sanjao, to se dogodilo”, trgnuo se, sa mešavinom ljutnje i uvređenosti. Sjaj u njegovim očima govorio mi je da veruje u sve što je izgovorio.

“Hoćeš da kažeš da se to… nešto iscedilo iz tebe i…”

“Da, da! Hajde, pokazaću ti kad mi ne veruješ.” Bacivši nekoliko novčanica na sto, Peđa je ustao i pokazao mi da učinim isto. “Idemo!”

Sedeo sam i posmatrao njegovo lice puno iščekivanja.

“Hajde, bre, šta čekaš”, viknuo je i ja zaključih da će bolje biti da uradim po njegovom. Ustao sam i pošao za njim.

“Ovuda”, govorio je ushićeno, “stižemo za desetak minuta. Zveki nije u gradu, pa ćeš imati priliku da vidiš ko radi za mene.”

Kako smo se približavali Zvekijevom stanu, Peđa je sve više skakutao. Najednom, shvatio sam da je i meni nametnuo isti ritam. Kad smo već bili ispred vrata, kroz glavu mi je proletelo da Peđa, ma koliko uvrnut bio, nikad nije lagao niti zbijao čudne šale. Šta, zapravo, hoće da mi pokaže?

Prošli smo kroz zamračeno predsoblje ka sobi iza čijih je otškrinutih vrata dopirala svetlost. Peđa ih je odgurnuo i povukao me za ruku. “Uđi, pogledaj.”

Pred slikarskim platnom stajalo je nešto što je ličilo na truplo od blata obdareno ljudskim udovima. Jednom od tih izraslina povlačilo je četkicu po platnu.

“Za nekoliko meseci, možda ću imati novu izložbu…”, cerekao se Peđa. Prišao je stvorenju i počeo da mu liže leđa. Šakama je masirao mesta gde su delići mase počeli da se slivaju niz telo kao da se tope.

Ne znam koliko je vremena prošlo pre nego što sam uspeo da skrenem pogled sa stvorenja i nastajućeg dela. Osvrnuo sam se po sobi i video da je nekoliko slika već bilo završeno. Neke su bile poređane po podu, a neke okačene na zidove. Posmatrajući ih, zaboravio sam na stvorenje i Peđu. Napustio sam stan Dragana Zvekića Zvekija i preselio se u slike. Potonuo sam u jednu da bih neprimetno nastavio da ponirem u drugu, kao da nisu ni bile na različitim platnima. Zenice su mi se stopile sa bojama, a sva ostala čula se umrtvila…

Iz sveta kakav nikada ne bih mogao da stvorim, trgnu me Peđa:

“Hej! Hej!” Okrenuo sam se ka njemu i primetio da mi drmusa ruku. Imao je izraz lica kao da se nečega iznenada setio. “Nemoj nikome da pričaš o ovome, molim te.”

“Neću”, odgovorio sam tiho posle kratke pauze.

Peđa uzdahnu i reče namrgođen, gledajući u stranu: “Ne znam kako bi Zveki reagovao kada bi saznao.”

Učinilo mi se da se Peđa, sada kad je pivo izvetrilo, pomalo kajao što mi je otkrio tajnu. Poželeo sam da ga uverim da nikome neću reći šta sam video. Taman sam zaustio, kada se začulo škljocanje brave i otvaranje ulaznih vrata.

Peđa se skamenio. “Zveki”, prošaputao je. “Jebote, trebalo je da se vrati tek sutra… Idi, zaustavi ga, ne daj mu da uđe ovamo. Idi, brzo”, siktao je, gurajući me u predsoblje.

Tamo sam ugledao sredovečnog čoveka koji se izuvao, zviždučući neku poznatu melodiju.

“D… dobro veče…”, procedio sam, “Vi ste sigurno Zveki…”

“Taj sam, nego koji, he he he. A konj si ti?”

“Ja sam Stefan, Peđin drug.”

“Taj ima i neke drugove, he he. Ko bi rek’o…” Zveki je ustao i rukovao se sa mnom. “Imate li vi momci neko pivce? Crkoh od žeđi.”

“Ovaj… nemamo. Ja sam samo došao da vidim kako Peđa slika…”

“Aha… Gde je mazalo?”, izgovorio je Zveki i pošao ka sobi.

“Ne! Nemojte…”, zaustavio sam ga. Zveki me je pogledao, očekujući da objasnim. “Ovaj… Peđa se zaneo pa ne bi baš valjalo da ga ometamo.”

“Ma, ne beri brigu, samo da ga pozdravim.”

“Ali, čekajte…”

Zveki me odgurnu i kroči u sobu. Preko njegovog ramena, tamo videh Peđu, golog do pojasa, stomakom priljubljenog uz čovekoliku smeđu masu. Leđa stvorenja su se topila a Peđin stomak je upijao. Usta čudovišta pomerala su se bez glasa.

“Peđa… Šta je to, dođavola?!”

Peđa stade da muca: “Zvek… i… Ob… objas… niću… t… ti…”

“Ne! Ne želim da znam…” Zveki je uzmicao ka predsoblju. “Gubi se iz mog stana! Čudovište!”

Kada je najzad izašao iz sobe, naslonio se na zid, drhteći. Znoj mu je brzo orosio lice. Potom, sede na pod. Nije mi padalo na pamet šta bih mogao da uradim.

Ubrzo, Peđa je izašao iz sobe sa torbom punom boja i četkica. “Oćeš da mi pomogneš sa slikama i štafelajem”, obratio mi se i spustio ključ na policu sa obućom. Kada smo ušli u sobu, tamo više nije bilo stvorenja.

Dok smo se spremali da odemo, Zveki je samo zurio u pod. Kada smo najzad izašli iz stana, čuli smo da zaključava vrata.

Izašli smo pred zgradu, tegleći platna i ostale drangulije. Seli smo na stepenište ulaza i neko vreme proveli ćuteći. Uspeo sam da se obema nogama vratim u stvarni svet i upitam Peđu:

“Šta ćeš sad?”

“Ne znam.”

Koji drugi odgovor sam i mogao da očekujem od te pogrbljene prilike, koja nije odvajala pogled sa asfalta. Posmatrajući umršenu masnu kosu, nad bledim licem nabranih obrva, osetio sam veću naklonost prema Peđi nego ikad do tad; prema ikome. Shvatio sam da izaziva u meni sreću kakvu nikada nisam osetio. Iznenada, postalo mi je jasno šta želim i šta treba da učinim. Tada nisam ni slutio kakav ću ovisnik postati.

“Moji imaju vikendicu u blizini grada”, izgovorio sam. “Garaža je uvek prazna…”

* * *

Sada sam u vikendici. Došao sam u kuhinju da nešto prezalogajim a onda ću opet u garažu. Prošlo je oko sat vremena od kako sam iz nje izašao pa mi je mozak već neko vreme bistar.

Nakratko mi na pamet padaju otac i majka. Već su sasvim pošizeli. Od poslednjih četrdesetak dana, proveo sam ovde sa Peđom više od trideset.

Zapravo, nisam ni provodio vreme sa Peđom. Stalno sam bio u slikama. Ima li na svetu lepšeg mesta?! Sumnjam!

Imali smo sreće da niko nije saznao gde se nalazimo, tako da je stvor radio neprekidno. Broj gotovih dela postao je dvocifren. Ne znam tačno koji. Ko će još da se zamajava brojanjem. Kad pogledam neku od tih slika, bolje reći – uronim u nju, takva bezvezna pitanja iščile iz glave. I kad bih hteo, ne znam da li bih mogao da ih brojim. Sve one kao da se stapaju u nekakvu celinu. Kao da prolazim kroz beskrajnu, prijatnu maglu, nazirem u njoj nečije oči – ne znam čije: Peđine? Stvorove? Moje? – i oko njih oronulo telo, privlačno i trulo, koje me vodi tim putevima bez kraja, iz slike u sliku, i rasipa naokolo svoje organe…

Dok sedim ovde i žvaćem polako mesni narezak – Kada sam poslednji put jeo? Juče ili prekjuče? Koji je uopšte dan? – nešto pokušava da me kopka. Prikradaju mi se reči: Pariz… Francuska… fakultet… Poslednjih nekoliko dana sve češće me spopadaju. Čim izađem iz garaže. Te reči mirišu na kraj leta. Na putovanje, odlazak… Odvajanje.

Kako ću se odvojiti od… Ne, ne! Ne želim da idem, ne želim da idem, neću da idem… Neću ići… Nikud ja neću ići…….

Nikud.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:34

Goran Segedinac: SANJAR
Mali Manzin je ponovo buncao. Njegova majka, ponosna Sanjarka sa iskustvom od preko milijardu godina pažljivo je posmatrala monitor iznad njegovog čela. Znojio se.

Slike su se brzo smenjivale a ona se sećala dana kada je rođen i kada je tek počinjao da sanja. Bilo je to vreme kada je Planeta bila čista i nedirnuta. Vreme harmonije i napretka. Često bi zajednički maštala sa svojim mužem kako bi bilo divno da njihovom jedincu prvi pokušaj bude uspešan, da on bude taj kome će poći za rukom ono što nije pošlo niti jednom Sanjaru.

A onda su se pojavili Oni, i njihove roditeljske nade su se srušile.

U početku ih je sa velikim interesovanjem posmatrala na monitoru, ali ubrzo su postali dosadni uklopivši se u kliše svojstven svim početnicima. Manzin je gajio čudnu ljubav prema njima. Verovao im je dečački iskreno, trudeći se da im skrene pažnju na sebe daleko više nego što su to u svojim vežbama radili njegovi vršnjaci. Oni nisu bili gluvi za njegove pokušaje, ali bi se po nepisanom pravilu na kraju sve završilo krahom. Manzin je patio zbog toga ali nije odustajao, već je uporno pokušavao da ispravi stvar pružajući im novu šansu. Poput brižnog roditelja nastojao je da obriše greške i stvori iznova. Oni bi se razvili do određenih granica, uzeli sve što bi im nesebično pružio, a zatim ponovo skrenuli sa puta. Gotovo da ne postoji ono što nije činio u svojim naporima da ih ispravi: spaljivao ih je do temelja, molio, plašio, nagrađivao i korio, čak je i u nekoliko navrata zatvarao deliće svoje dragocene svesti u njihova nesavršena tela.

Bez uspeha.

U poslednje vreme, njegova volja počela je da jenjava, i za nju je to predstavljalo ogromno olakšanje. Sve češće bi se budio a to je bio siguran znak da je počeo da uči na sopstvenim greškama i da će uskoro biti spreman da krene dalje. Možda nije bio genijalan, ali bio je na pravom putu da postane vrhunski Sanjar.

Već nekoliko dana intenzitet događaja na monitoru je rastao, i samo njeno bogato iskustvo sprečavalo ju je da im ne pripiše nepredvidljivost. Predeli su goreli, život se gasio i bilo je samo pitanje trenutka kada će se nemiran san pretvoriti u apsolutni košmar.

Oni su uništavali, do te mere da ih verovatno ni prekaljena Sanjarka poput nje ne bi mogla obuzdati. Na svu sreću, i Manzin je uviđao isto.

Morala je da utiša zvuk, jer su krici sa ekrana postali toliko glasni da su se mogli greškom umešati u posao njegovog oca koji je takođe sanjao, doduše nemerljivo sigurnije, u susednoj prostoriji.

Odjednom on otvori oči. Ona mu spusti ruku na čelo i uputi pogled pun ljubavi.
„Ne vredi mama“, progovori tužno. Bilo je nečeg tako lepog u njegovom sanjivom pogledu. „Ne mogu više da se trudim oko Ljudi…“

„Još malo sine“, odgovori mu ona tiho. „Još samo malo i doći će kraj. Znaš i sam da je sve stvar vežbe.“

Očigledno umiren njenim glasom on zažmuri i gotovo istog trenutka slike zaigraše svoj ples ludila. Stvar je zaista bila van kontrole a to je bilo dobro po malog. Koliko god joj je bilo teško da ga ostavi, više nije bilo svrhe da sedi pored njega. Trudeći se da stvori što manje zvuka ona ustade sa stolice i na vrhovima prstiju se zaputi ka prekidaču i ugasi svetlo. Na izlasku se osvrnu još jednom da bi se uverila da ga ostavlja dobro pokrivenog. Disao je duboko.

Ne brini sine, pomisli, uskoro će sve biti gotovo. A onda ćeš stvarati savršene svetove.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:35

Goran Skrobonja: JOŠ JEDNO VEČE SA DŽERIJEM
Baš je u formi, pomislio sam kada su se završile reklame i kada se poznato lice pojavilo u svetlucavom plavom sjaju posred moje zamračene spavaće sobe. Dok se Džeri osmehivao publici u studiju i slušao njihovo skandiranje, zadovoljan skandaloznim gostima i gužvom koju su izazvali u prethodnom segmentu emisije, usne su mu se malčice krivile u onaj njegov poznati osmeh koji je nagoveštavao pravu poslasticu. Ispod tog osmeha pojavio se natpis: VARAO ME JE SA SVEMIRSKIM DROLJAMA! Zapitao sam se dokono na koliko jezika ta poruka sada zasipa naseljene delove galaksije i koliko različitih formi poprima Džerijev lik. Svaka razumna vrsta imala je svog Džerija i zastrašujuće moćne mašine Svemreže neumorno su modifikovale sve elemente emisije, prevodile ih u signale pogodne za kvantni prijem i razumevanje širom vasione. Gotovo automatski, posegnuo sam za sendvičem i odgrizao poveliko parče. Džerijevi gosti su u meni zbog nečega uvek izazivali apetit.

“A sada, dame i gospodo”, rekao je Džeri milijardama koje su gladno upijale svaki tik na njegovom licu, “ono što ste čekali već dugo – gosti kakve nemamo svaki put u emisiji. Molim vas da pozdravite” – tu se malo okrenuo i levom rukom pokazao na binu gde se nalazilo nekoliko praznih stolica – “gospođicu Deeejl Arrrrden!“

Praćena gromoglasnim aplauzom, na pozornici koja je bila šturo opremljena nekolicinom stolica, pojavi se ženska figura odevena u tesno pripijeni triko i svetlucavi zlatni šorc. Bila je to dama u najboljim godinama, čija je crvenkastosmeđa kosa još imala bogati sjaj pod reflektorima studija, ali lice i vrat su joj pokazivali neizbrisive tragove godina – tačnije, vekova. Bacio sam pogled na kolone podataka koje su se nizale u vazduhu kraj slike i dokono primetio da gospođica Arden ima blizu osam stotina godina. Nikakvo čudo, onda, što ni nanoterapije nisu više mogle da prikriju ‘čaršave’ opuštene kože na njenim nadlakticama, niti celulit na još dopadljivim nogama.

“Dobro veče, Dejl”, reče Džeri sa prijatnim osmehom. “Kako se osećate večeras, ovde među nama?”

“O, izvanredno, Džeri”, zacvrktuta gošća, neprestano dobacujući poljupce publici u studiju koja se još nije sasvim primirila. “Moram da kažem da je ovo moja najdraža emisija u čitavoj vasoni!”

“Odlično, Džejn”, reče Džeri i ponovo se okrenu publici. “Ali, ovo veče ne bi bilo kompletno da sa nama nije i…” (dramatični tuš u zvučnoj pozadini) “…Flaš Gordon lično!“

Snopovi reflektora obasjaše drugu stranu pozornice i tamo se pojavi krupni muškarac u kombinezonu i visokim čizmama. Publika podivlja i otegnuti zvižduci i podvriskivanje nastaviše se sve dok Džeri ne dade mig režiji da stavi stvari pod kontrolu.

Gordon je bio proćelav, zajapuren i pomalo otromboljen, sa izraženim pivskim stomakom i podvaljkom ispod nekada odlučne, lepo izvajane brade. Kada je podigao ruke da pozdravi obožavaoce, jasno su mu se videle velike tamne mrlje od znoja ispod pazuha.

“Svemirski pilot, naučnik, atleta… pa, bivši atleta, istraživač, državnik, heroj Mongoa, izbavitelj Kibernije i počasni građanin Arborije… Spisak bi mogao da ide unedogled”, preo je Džeri kao lukavi macan sa dva ukusna mišića među šapama. “Kaži mi, Flaše, kako se ti osećaš među nama? Ponovo u žiži javnosti?”

“Sjajno, Džeri, sjajno”, odgovori Flaš. Osmeh mu je bio toliko savršen da je morao da bude veštački. Zapitah se na trenutak kako li Flaš izgleda inteligentnim crvima iz kiselih okeana Kronije, ili nekom od nedokučivih, nevidljivih stvorenja iz Magelanovog oblaka, čiji je konzulat tek nedavno osnovan u sedištu Vaseljenske Skupštine. “Ali, moram da priznam”, nastavi svemirski junak, “da bih se mnogo bolje osećao da u istoj prostoriji sa mnom nije i ta kučka koja stoji iza tebe.”

Bio je to komentar koji je izazvao buru odobravanja; iako uvredljiv, termin koji je Flaš upotrebio bio je na granici dozvoljenog, tako da ga režija nije pokrila elektronskim piskom. Zavalio sam se udobnije i pripremio za poslastice koje će uslediti.

“Kučka? Kučka? Kako se samo usuđuješ!”

“Nego šta!” reče glasno Flaš klimajući glavom prema publici. “Bolje da si ostala sa Zarkovom! Ili ti možda njegova njegova pomagala više nisu dovoljna, pa si došla da se prisetiš šta je pravi muškarac?” Tu Flaš izazva urlike ushićenja u gledalištu načinivši nepristojni gest pred kamerama koje nisu stigle da se pomere na vreme i izbace ga iz kadra.

Dejl Arden pocrvene i ciknu, zapljusnuvši Džerijeve naočari pljuvačkom. “Kako se usuđuješ, ti (biip!) jedno! Ti si taj koji me je ostavio pred oltarom kao poslednji (biip!)! Pravi muškarac, nije nego! Niti jednom me nisi (biip!) na onim beskrajnim svemirskim putovanjima, a da nisam morala posle toga sama da se (biip!)!”

Flašov osmeh nestade kao izbrisan gumicom. “Ostavio te pred oltarom, ti (biip!) jedna? Šta si pa očekivala posle onoga što si radila sa Mingom i njegovom kćerkom? Centralna komanda mi je dostavila sve detalje! Prljava (biip!)!”

“Bila sam usamljena!” prosikta Dejl. “Dok si se ti (biip!) sa Svemirskim dečacima u onoj džungli! Misliš da nisam znala za to? Ceo (biip!) univerzum je znao!”

Sad je na Flaša došao red da zaspe Džerija pljuvačkom. Rulja u studiju već je bila u ekstazi. “To je bilo samo jednom! Stvari su se malo otele kontroli! Vili i Rej su počeli! Kako sam mogao da znam da Mikrob sve snima i da će Bum-Bum snimke ponuditi tabloidima?!”

“Vas dvoje očigledno imate nekih neizmirenih računa”, započe Džeri pomirljivo, ali Dejl ga odgurnu i jurnu noktima na Flašovo lice.

“Ti si običan (biip!) i (biip!)”, dreknu ocvala lepotica i zapara oronulom heroju duboku krvavu ogrebotinu po levom obrazu. Istog trena, niotkuda, na pozornici se pojaviše Džerijevi redari i pohitaše da razdvoje pomahnitali par. U neopisivoj gužvi koja je usledila, učini mi se da sam u pozadini primetio visoku priliku koja je neodlučno kročila iz tame pod sjaj reflektora, a onda brže-bolje šmugnula natrag. Zamrznuo sam taj deo slike, a onda ga malo vratio unazad, pa pustio ponovo, usporeno. Tako je, baš kao što sam i mislio, bio je to treći gost, glatko obrijane glave, istočnjačkih crta lica, sa tankim mandarinskim brkovima. Prijemnik mi je izbacio transkript onoga što je tajanstvena osoba – zapravo, davno svrgnuti imperator, danas poznati filosof i bonvivan Ming – promrmljala sebi u bradu: Koji me đavo terao da dolazim ovamo? Trebalo je da poslušam Fu Mančua, lepo me je upozorio…

Ponovo obratih pažnju na gužvu na pozornici: okružen snagatorima u crnom, Flaš Gordon je za trenutak bio ponovo ispunjen starim sjajem i energijom. Sa urlikom, u adrenalinskom naletu, razbacao je redare oko sebe kao krpene lutke i zamahnuo da ošamari Dejl, koja se izmakla iznenađujuće hitro, tako da je Flašova šaka ubistvenom silinom opaučila Džerija po licu, smrskala mu naočari i uterala mu krhotine stakla u očne jabučice. Džeri vrisnu i uhvati se za lice dok su mu između prstiju tekli potočići bele viskozne sluzi. Flaš sada nije mogao da se obuzda: on dohvati sirotog Džerija za ramena i zavitla ga u zid studija. Snaga udarca odvali do pola Džerijevu glavu sa ramena i gusti fluid šiknu napolje iz iskidanih zelenih i plavih cevčice koje su mu se zaklatile iz razjapljenog vrata. Dok su na pozornici nove kohorte redara u crnim majicama, sada naoružanih palicama za elektrošokove, obuzdavale i obarale podivljalog Gordona najpre na kolena, a zatim ničice na pod – uz kišu opakih šuteva svetlucavih čizama Dejl Arden upućenih u herojeve slabine, nasnimljeni Džerijev glas odjavljivao je emisiju: “Dragi gledaoci, ne propustite naše sledeće izdanje, gde nastavljamo da istražujemo svet intime slavnih ličnosti sa temom: MANDRAK I LOTAR – STVARNOST ILI ILUZIJA, te BETMEN I ROBIN – DANI “VESELOG” GOTAMA! Do tada, uživajte u programu naše mreže…”

Otkucao sam broj svoje kartice i šifru porudžbine, a onda isključio prijemnik i završio sendvič u tišini. Više nisam želeo da slušam larmu iz studija niti publiku koja je skandirala Džerijevo ime. Znao sam da će uspeti da ga poprave i vrate u top-formu do sledeće emisije, ali s obzirom na najavljene teme, nisam bio siguran da ću je odgledati. Umesto toga, pozabaviću se sa Dejl: iako ne baš u cvetu mladosti, još je bila parče i po. Čekale su me duge i vrele noći sa Svemrežinim Dejl-androidom koji se već morfovao u mojoj prijemnoj prostoriji. I znao sam da će biti o-ho-ho (biip!), (biip!), a možda – ako mi se posreći – i ozbiljne (biip!)

Štaviše, mogao bih odmah da krenem da je (biip!)… samo da dovršim ovo pivo.

Beograd, 30. april 2004.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:36

Ilija Bakić
ISTOK




“Gavarit Moskva.”

Nebo je naleglo na more i talasi zapinju za oblake, lome se i sivi, sa krestom pene, biju u kamenje i bunkere obale.

Tavariš PolitKom gleda kroz puškarnicu, oslonjen levom rukom na cev lakog topa. Magla slanih kapljica rosi mu lice. Ćort prakljeti, ovako nije ni u Sibiru. Svaki dan oblačno i mokro.

“Piridajemo biljten Krasnaje Armade.”

Negde u sivom klupku zakrešti galeb.



“Ej Serjoža, priđi suda.”

Dečak dotrči i čučne pored kamiona. Ispod šubare viri žuti čuperak.

“Davaj rublju.”

“Što?”

“Kak što? Pa dušu da ogrejemo”.

Dečak gleda u crveni nos starca. Papaša.

“Nu, davaj. Bistro, bistro.”

“Ako je opet od kozaka neću.”

“Ma kakvi kozaci. Oni otišli daleko, u Afriku. Ova domaća. Žeže.”

“Ak je tak…”

“Jest. Davaj.”

Dečak baci novčanicu u otvorene šake pa ustane. Blagi vetar zagolica mu paperje brkova.

“Harašo”, kaže starac, uspravi se stenjući i krene prema selu iza položaja.

“Budi tu. Ak dođu Amerikanci skaži im da sačekaju. Sad će čika Mihail. A i Arkadij je tu negde. Nek se strpe. Kad su čekali do sad mogu još malo”.

I već ga nema, šipči uzbrdo.

Dečak vikne za njim: “Pazi na babuške.”

Gleda kako se starčeva ruka diže u pozdrav i uzdahne. Opet će papaša najviše da uzme al neka, teška mu je duša, sam je, sin poginuo, žena streljana, kuća spaljena.

Popne se na prikolicu, nasloni na lanser i potapše sjajni čelik, “Dobra, dobra Kaćuša”, pa se zagleda u daleko more.



“Vojna na Pacifiku okonćana. Imperijalistički rat završen je porazom Japana. U cilju pobede SAD su bacile 4 atomske bombe i uništile Osaku, Nagasaki, Hirošimi i Tokio. Procenjuje se da je broj mrtvih oko 2 miliona. Prema vestima američkog vojnog radija, čija je šifrovana emisija uhvaćena, ne očekuje se da bilo ko od zvaničnika Japana potpiše kapitulaciju jer, prema stručnjacima, niko iz carske porodice odnosno drugih vrhovnih organa vlasti nije preživeo bombardovanja.”

Značit, nisu mogli da se dogovore. Morali su brzo da unište Japan.

“Povodom ovog događaja taveriš Staljin je naredio emitovanje poruke predsedniku SAD, u kojoj ističe da će na bilo kakav pokušaj napada A bombama teritorija koje kontroliše Krasnaja Armada biti odgovoreno svom snagom. Do sada nije primljen nikakav odgovor na ovu poruku.”

Tako treba sa njima. Oštro i jasno. Treba imperijalistima pokazati pesnicu.



Papaša se vraća. Smeje se. Šinjel mu nabubrio na grudima. Osvrće se i žuri.

“Tu si”, kaže dečaku i uđe u kabinu kamiona. Tamo zazveče flaše a malo posle stigne zvižduk. Serjoža skoči na zemlju i priđe. Starac je već otvorio jednu flašu i pije. Grkljan se penje i spušta. Pij, pij, to ti je i ostalo, misli dečak. Odavno je navikao da odrasli od njega ništa ne ne kriju a da ih on razume i nalazi opravdanja za ono što rade.

Starac napuni usta, obrazi mu se naduju, skine flašu sa usana, proguta zalihu i hukne: “Dobra.”

Pruži flašu dečaku.

“Na.”

“Što eta?”

“Ha, vodka nije. Ja ne znajut kak je zavu al je harašo. Žeže.”

Starac gurne šubaru na potiljak, obriše šakom znoj sa čela i zaliže masnu, sedu kosu.

Dečak potegne i proguta. Vrelina jurne niz grlo. Oči zasuze. Kad mu se vid izbistri vidi kako papaša pru\a ruku.

“A gde je Arkadij?”

“Ja ne znajut. Davaj.”

“Njet. A Arkadij?”

“Nje znajut. Nu, davaj, davaj.”

Dečak i dalje ne pruža flašu.

“A tamo je, u šumarku. Nu.”

“Uzmi drugu. Ovu nosim Arkadiju.”

“Eh ti, durak”, pljune starac, okrene se, uzme novu flašu i brzo je otčepi.



“Akcija čišćenja zaostalih bandi u Ardenskim šumama uspešno je okončana u saradnji sa lokalnim sovjetima.”

Tavariš PolitKom sedi na sedištu topdžije i igra se ručkom nišana. Magla i dalje prska kroz puškarnicu. Reči sa radija jedva da zapaža. Onda se otvore vrata iza njega i kurir uđe, pored saldata koji, zbunjeni ovolikim zadržavanjem gosta, cupkaju u hodniku, nakašlje se, salutira i izdeklamuje: “Tavariš Politićki Komesare, zovu hitno u štab. UAZ čeka napolju.”

Tavariš PolitKom pogleda mladića iskićenog medaljama, klimne i pođe za njim, ostavljajući vesti, saldate koji salutiraju bez daha, stepeništa, dok mu se kroz glavu okreće samo jedna reč: daleko. Napolju gazi po oštroj travi, seda u vozilo, gume riju pesak i zemlju. Crne gromade bunkera ostaju iza, oblaci ih prekrivaju, urastaju u sivilo Normandije.



Serjoža korača kroz žbunje. Teške pešadinke zapinju za prepleteno korenje. Sunce se provuklo kroz oblake i greje mu leđa. Alkohol greje stomak. Na vrhu brda dečak stane i osvrne se. Pa gde se zavukao? Od kako je stigao Arkadij uvek koristi priliku da se negde skloni. Voli da bude sam.

Laki šum natera ga da se trgne i stisne dršku buretaša. Desno ugleda široka ramena i glavu naslonjenu na kamen, osmehne se i priđe.



Za stolom zvecka ordenje a generali se rukuju i tiho razgovaraju. Tavariš PolitKom otpozdravlja klimanjem. Između prisutnih je razapeta karta. Evropa, Bliski Istok, deo Afrike oko Mediterana, obojeni su crveno. Kina i ostatak Azije i Afrike prošarani su crvenim linijama. Obe Amerike, Australija i ostrva koja se penju do Japana su plavi. I Japan je sveže obojen plavo.

Žamor utihne kad u salu uđe tavariš maršal Žukov sa ađutantima. Svi ustanu.

“Sađite, sađite”, kaže blago heroj Otadžbinske vajne, pobednik kod Staljingrada, oslobodilac Berlina i Francuske. U tišini Žukov se nakašlje i počne: “Tavariši. Biljten ste svi čuli. situacija se zaoštrava. Posle sloma Japana Amerika ima samo jednog neprijatelja – nas. Sigurno je da će udariti. Brzo i jako. Fašizam jeste slomljen, sad je ostalo da se odluči izmeđi imperijalizma i komunizma. Oni moraju da udare brzo jer, ako čekaju, otvoriće im se front u pozadini. Svi znate da je potvrđen slom ustanka trudbenika Šikaga. Imperijalisti su pucali u svoj narod. Da bi sprečili nove nerede sigurno će jurnuti na nas. Prvo tim atomskim bombama. Tavariš Staljin je već naredio pojačano osmatranje iz vazduha. Ni jedan bombarder ne sme da se probije. Bilo kakav njihov uspeh može da uzdrma našu sovjestsku vlast u ovoj fazi konsolidacije.”



“Aha Kakaljin-Kakaljin-Kakaljin-Kakaljinković”, nasmeje se Arkadij.

“Tu ste. Evo sam vam doneo malo.”

Dečak voli kad se Arkadij šali sa njim. Iako je prošao dug put od svog sela, kroz celu Evropu do Berlina, koga pamti po zoološkom vrtu, i sve do Španije, nikad nije navikao na vojničke šale. A Arkadijeve šale su mu blage, smešne.

“A ja mislio da si mi doneo duvan. Ostao sam bez duvana.”

“Njet. Samo ova vodka. U stvari, nije vodka, nje znaju kak je zavjut ali papaša skažut da žeže.”

“Ak papaša to kaže a on znajut… nu, davaj i sadis suda.”

Serjoža pruži flašu i Arkadij otpije dug gutljaj pa se strese.: “Žeže. A ti?”

Dečak odmahne. Kad je sa čika Arkadijem ne mora da pije ako neće.

Obojica ćute, gledaju u borovu šumo koja raste na nizbrdici.

“Pa, kak mi živjuš Serjoža?”

“Harašo.”

“Kak harašo?”

“Tak. Nema mnogo kiše, toplo je, ima leba, ne puca se, paka … šta više?”

“Da, da, baš tak, praviljno. Mir”, klima Arkadij. Baš tak – mir. Žica njet. Bar se još ne vide…

“A Irina? Kak s njom?”

“Tak… harašo…”

“A skoljka tebja goda?”

“17.”

“Aha, nada ženit tibja.”

“A…” Dečak ćuti. I opet mu nekako milo što se Arkadij šali. On se ne seća svog oca ali bi voleo da, ako je još negde živ, liči na Arkadija. I majka bi, da je živa, siguran je, zavolela čika Arkadija. Ali, dečakovi roditelji izginuli su još 1940. godine, njega su stalno vodili dalje, zajedno sa svom ostalom izgubljenom decom, sve dok nije pobegao. Trčao je za kamionom, saldati su ga bodrili, uhvatili njegove pružene ruke i tako je postao novi sin puka. Zakašlje se da pročisti stegnuto grlo. “Nu, pijte, pijte.”

“Polako Serjoža, ima vremena, ne treba da žuriš nigde. I ovi borovi rastu polako a vidiš kako su visoki i pravi. Ni metak im ništa ne može.”

“Otkud znate da tu ima metaka?”

“Pa vajna je. A i pre je bilo vajni… da, bilo…”

Arkadij gleda stabla. Bilo. Bilo kad smo trčali uzbrdo a odavde po nama tukli frankovci. Bilo. Pola čete je ovde ostalo.

“Uvek je bila vajna. Uvek.”

“Da idemo nazad. Papaša čekat. A skoro će i smena.”

“Da, nada iti. Nada.”

Ustanu. Dečak krene a Arkadij se osvrne pa prospe malo rakije po zemlji.



Taveriš PolitKom gleda kartu.

“Normandija i Španija su sad bitni. Odatle naši avioni mogu da stignu do Amerike. Engleska i Skandinavija manje su povoljne zbog lošeg vremena. Tu se mogu očekivati i Američki udari. Pojačaće se PVO. To je prva faza. Šta će dalje biti zavisi od poteza Amerikanaca. Ili vajna ili mir.”

“Kakve su šanse”, pita general pored PolitKoma.

“Za šta?”

“Za oba.”

“Ja nje znajut. Da je Amerikancima invazija na Normandiju uspela možda bi bilo drugačije situacija. Ali, ovako, komunistička snaga je očistila Evropu od fašista. Onda smo morali da se sukobimo sa Amerikancima u Italiji i Africi i… sad nas dele mora, kontakta njet, Japan je slomljen. Kad nam je trebala pomoć, na početku vajne, oni su ćutali a pre rata su pomagali Gitljera… Mir, tavariši, može i da dođe al je pitanje dokle. Ak sad ne krenu, Amerikanci će posle biti jači ali i mi ćemo biti jači. Kad zaživi vlast sovjeta, izgradimo komunizam u celoj Evropi, Africi i Aziji i zakucamo na vrata Amerike, pa radnici tamo uvide da će imati izbora, do rata, tavariši, mislim da mora da dođe. Internacionalizam proleterske revolucije ne trpi granice…”

“Da živju tavariš Staljin i svetska revolucija”, vikne mladi oficir sa dna stola i ustane. Parolu prihvate svi. Tavariš PolitKom viče iz sveg glasa i punog srca.



Serjoža i Arkadij vraćaju se prema kamionu. Dečak gleda daleko more i seća se kako su saldati skakali u vodu, prskali se i smejali dok je iz tenkova i kamiona još izbijala vrelina. U tom trenutku svi su bili deca. I starci, petopozivci, i mladići i on. Svi su vikali: “Ura! Ura Španija”, “Pobjeda!” Pred njima je, do horizonta, ležalo more a iza zemlje koje su oslobodili.

Arkadij korača a ono što vidi prepliće se sa sećanjem. Nema reči. No pasaran. Jedino se toga seća. I one melodije. Pokuša da je zapeva ali u grlu krklja. Revolucija, Internacionalizam… to su bile lozinke za polet. I svih onih priče o anarhističkoj komuni se seća. I prašine, kamena. Samo oni su još uvek tu. Nepomereni. Njima poraz, logori, streljanja ništa ne znače.

Brujanje iznad glava natera obojicu da dignu poglede.

Eskadrila Jakova proleće kroz oblake.



“Tavariši. Druzja.”

Žamor se stiša.

“Ja moram da idem dalje. Konkretne zadatke saopštiće vam tavariš Obrov. Do svidanja i živeli.”

Oficiri stojeći isprate tavariša maršala Žukova pa posedaju.

“Nu, a sad, pre nego podelim zadatke, dajte da nazdravimo sa po jednom domaćom”, kaže tavariš predsedavajući.

Aplauz.

“Domaća. Juče stigla. Nikita, davaj.”



Papaša hrče u kabini. Desna noga viri mu kroz prozor vrata. Dečak se okrene Arkadiju i namigne pa udari u vrata kraj starčeve glave i vikne: “Papaša, papaša, stavaj.”

“Što”, trgne se ovaj.

“Kuda kaćuša papaša? Kuda kaćuše?”

“A?”

“Neko i vkral.”

“Ćort prakljati. Serjoža, davaj zbrajovku. Davaj”, viče papaša i pokušava da ustane ali noga ga, zaglaviljena u prozoru, ne sluša. “Davaj Serjoža. Bistro!” Papaša se iščupa, gurne vrata, iskoči i potrči a pantalone mu spadnu do kolena. Opasač je zaboravio da zakopča.

Dečak prsne u smeh.

Starac ga pogleda, osvrne se na prikolicu i pljune. “Ćort s taboj Serjoža. Sa sedom kosom se šališ. Huljigan jedan.”

Onda ugleda Arkadija koji se takođe smeje. “Eh vi…”

“Papaša, nemoj…”, brani se nevaljalac a suze mu klize niz obraze.

“Eh vi… Nu, davaj vodku pa se povratim.”

Arkadij mu je pruža i ovaj otpi dobar gutljaj. “Dobra”, hukne.



“Tavariš PolitKom. Paćemu malčite? Skažite nam kak je na obali. Šta rade saldati. Kak su topovi 76 mm?”

Tavariš PolitKom pogleda generala. U stomaku oseća toplinu.

“Nu?”

“So harašo tavariš general. So narmaljno. Topovi gledaju u Angliju i preko nje. Čisti su. Saldati su dobri.”

“Tak? To jest harašo.”

“Njet harašo, tavariš general. Njet. Saldati dobri, nu, skoljka dugo? Neki od njih su od Staljingrada i Moskve u napredovanju. Cela Krasnaja Armada je 2 goda samo išla napred. Kroz Evropu do Germanije i obala Evrope i, preko Španije, u Afriku. I skoljka još? Čekanje njet harašo. Vajska mora iti napred. Saldati to hoćet. Da idu do kraja. Da se ova Revoljucija skanća. Oni su pošli da stvore Novi svet, novoga čalovjeka i sad ne sme da se staje. Revoljucija njet okonćana.”



“Slušaj ti menja Arkadij Borisović Nježinski. Šta ste pričali ti i Srjoža?”

“Što? Ništa.”

“Ja ne znajut šta je bilo s tobom i neću da znam. Bolje je da ne znam. Ti si za minja saldat kak i ja. Jest petopozivac ali saldat. Vidiš da smo ovde rezerva. Prava vajska je napred. Ovaj ovde dečak, ja star i ti još jak. Što si ti sa nama a ne napred, u Angliji, ja nje znajut. Dal si nešto zgrešio ili njet, to jest tvoja stvar. Ali nemoj mnogo da se družiš sa dečakom. Zavoleće te. On je maladjec i treba mu otjec. To što ima uniformu nije ništa. Ako bi se tebi nešto zgodilo… On tebja voli. Ja sam stara kapa i za njega nisam važan ali ti… razmisli. Panjemaješ ti menja? Dete je to.”

“Panjemajem papaša, panjemajem.” Arkadij klima i gleda dečaka koga su poslali da, s vrha brda, javi kad ugleda smenu. Serjoža gleda prema kamionu, u dve prilike u žutim uniformama, i krivo mu je što su ga oterali da ne čuje razgovor. A on je ipak već veliki. I voli da sluša ozbiljne razgovore.



“Revoljucija njet okonćana. Nada ceo svet staviti pod crvenu proletersku zastavu. Treba Novi svet napraviti. Bolji od onog što je stvorio Gitljer. Komunizam, druzja! Ravnopravnost, Sreća, Sloboda. Da svi budut srećni. Nada Revoljuciju svršit pa decu praviti. Sad, odma. Da se spali staro, kako što smo spalili Berlin, da se pobode nova zastava.” Tavariš PolitKom oseća kako mu reči naviru i guše ga. Velike reči kao one u filmovima za saldate.



Panjemajem papaša, kak ne. Al njet ono što ti misliš. Ti ne znajut da sam ja bio ovde i borio se. I izgubio. I proveo godine u francuskom logoru sa drugom braćom i sestrama internacionalcima. I pobegao pre nego što su hteli da nas predaju Germanima. I skrivao se dok vi niste došli. I izdržao sva ispitivanja svojih. Ja jesam saldat Revoljucije. Samo, svi moji druzja su mrtvi. Neki su poginuli u jurišima ali od metka u leđa i ja znajut da su nas izdali oni iz Internacionale, oni koji su poslali sve anarkiste, kolebljivce i druge za njih nepodobne. Žrtvovali su nas. Čak i ako su naša rešenja bila bolja – nismo uspeli. Boljševici su nas pobedili i mi ćemo nestati. Kao kad pokosiš livadu pa baciš kosu. Sena ima a sečivo zarđa. Naše je da zarđamo. A nova trava će da nikne. Novi čalovjek i novo doba. Samo ne kak smo mi, anarkisti dumali. I zato ja malčim. Nemam čemu i kome pričati. A ni pesama ne mogu da se setim.

Arkadij potapše starca po leđma. Ni pjesam više njet.

Samo prah.



“Revoljcija druzja!”

Tavariš PolitKom vidi kako oko njega svi stoje. Kao u filmu, kad se ježiš od reči slike. “Velika Revoljucija!”

Oči su mu pune suza.



Novi čalovjek sedi na vrhu brda i baca kamenčiće u ponor pred sobom. Ne osvrće se više.



“I zato, za Novi svet, nada bajonete u zube staviti, preplivati okean i Ameriku osloboditi!”

.......
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:36

Iva Čvorović: ODLAZAK DELFINA
Hladnoća je prožimala Borisovo telo. On je došao u ovu hladnu zemlju da bi istraživao delfine, koji su ranije živeli ovde, u blizini zaliva, ali više ih nema.

Jedva je uspeo da pomeri velika teška vrata gostionice. Čuo je kako sneg škripi pod njima. Osetio kako mu lice preplavljuje topao vazduh, zajedno sa mirisom kuvanog krompira. Glad mu je još više grebala stomak.

Debela žena je stajala na sredini prostorije. Izgledalo je kao da se parket savio pod njenom težinom. “Ko ste vi?” neljubazno je pitala, oporim glasom.

“Hteo bih da iznajmim sobu na više dana.” Video je kako su joj se jasno urezane crte lica blago promenile. “Koliko?” zapitala je malo ljubaznije.

“Deset.. možda dve nedelje.”

Gledala ga je sumnjičavo nekoliko trenutaka, a onda, skoro se derući, rekla: “Dođite zamnom.”

Boris je obavio sve formalnosti što je brže mogao, jer ga je glad ispunjavala bolom.

Kafana u dnu gostionice je bila gotovo prazna. Seo je u neudobnu stolicu pored bubnjare iz koje je izbijao vreo vazduh, a na stolu se već pušio krompir preko koga se topio kajmak. Nije mogao da čeka da se ohladi. Halapljivo je gutao ogromne, vrele zalogaje.

“Zašto ste ovde?” pitao je dubok glas, koji je dopirao iz ugla. Boris je bez okretanja zadubljen u svoj tanjir odgovorio: “Istražujem delfine” rekao je brzo, dok je pokušavao u ustima da ohladi krompir.

“Delfini su otišli”, rekao je glas, skoro se podsmevajući.

“Ja sam…. naučnik… treba da ispitam… gde su otišli.” Govorio je isprekidano jer mu je krompir goreo gornje nepce. Bol i prijatnost smenjivale su se u njegovim ustima, ispunjavajući ga nemirom.

“Nećete ih naći.” Rekao je čovek.

Boris ga je pogledao nervozno. U smežurano tamno lice bile su usečene najtamnije oči koje je Boris ikada video. Debela jakna u kojoj je nestalo malo žgoljavo telo, bila je iscepana i prljava, a ispod nje su se videle samo velike crne, gumene čizme.

“Zašto to kažete?”, pitao je Boris mljackajući krompir.

“Zato što znam.” Rekao je čovek jedva pomerajući usta.

“Otkud znate?”

“Znam. Ja sam ribar.”

“Pokažite mi gde su otišli.”

“Zašto bih?”

“Zato što ću vam dobro platiti.” rekao je Boris nesigurno. Pitao se da li je ono malo para koje je dobio za istraživanje dovoljno za ove ljude, koji žive daleko od sveta u kome pare znače sve.

Čovek je nepokretno gledao u Borisa. Crne oči zaigrale su na mrtvom licu “Dobro”, rekao je.

* * *

Ujutru je Boris sa starog, oronulog brodića gledao kako sunce nesigurno izranja iz ledene vode. Odraz koji je ostavljalo bio je zaslepljujući. Boris se smrzavao.

“Kada su otišli?” pitao je ribara, koji je odsutno gledao u pučinu.

Ribar je duboko uzdahnuo: “Prvo su krenuli lednici”, rekao je sa tugom u glasu: “Voda je postala hladnija, a morske struje su promenile svoje putanje.” Sve vreme je gledao u vodu, kao da je u njoj bilo zapisano ono što govori: “Bilo im je previše hladno. Mnogi su uginuli…” govorio je ribar sa gorčinom u glasu.

“Kako znate kuda su otišli?” pitao je Boris, zapisujući nešto u svoju malu, razlistalu svesku. Prsti su mu se smrzavali.

“Pratio sam ih… Jednog od njih…” nastala je zaglušujuća tišina, koju su prekinuli Borisovi zubi, koji su počeli nekontrolisano da cvokoću. Ribar se trgnuo: “Da. Ne znam tačno gde su otišli. Taj delfin je uginuo…” Boris je jedva osećao svoje prste.

Ribar ga je pogledao: “Ranije je ovde bilo toplije, a ovako će uskoro biti svugde. Zašto ovo istražujete?”

“Da bi mogli da iskoristimo to znanje i što lakše preživimo ledeno doba”, procvokotao je Boris, davno naučenu rečenicu.

“Ha… Uvek da iskoristimo. Ne ide to baš tako. Zar niste to do sad shvatili. Vi ste naučnik, ali ne znate ništa. Svet u ovim morima je daleko veći od onog koji vi vidite. Napravili ste robote da se brinu o zagađivanju. Da oni brinu o planeti! Napravili ste biznis od zagađivanja planete, a sada ga pravite od navodnog saniranja planete”, rekao je ribar.

“Ne, ne, ne. Sada imamo drugu taktiku. Sada..”

“Sada je kasno!” rekao je ribar.

“Nije! Ljudi će preživeti. Ne može svet tek tako da nestane!”

“Svet da nestane?! Ko je pričao o svetu. Ljudi će da nestanu. Problem i jeste što ljudi misle da su ceo svet”, rekao je ribar, više za sebe.

Nešto je udarilo o njihov brodić i prekinulo njihovu priču i Borisovo cvokotanje. On je osetio kako mu se telo zagreva od straha. Još jedan udarac i još jedan…

Pogledali su u vodu i videli telo delfina kako beživotno pluta… Pored njega još jedno, a ka horizontu još hiljade tela. Lagano su se ljuljuškala na talasima, obasjana suncem.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:37

Ivan Lutz: IZA OBALE
Zak je izgledao bešćutno i jadno dok je promatrao zeleni park kroz prozor jedanaestog kata visoke stambene zgrade, jeo kavijar namazan na najkvalitetniji kruh i pio kavu Raro. Jutro je mirisalo na cvijeće.

– Ro je otputovao na sedamnaesti prsten. Dobio je povišicu – rekao je svojoj prelijepoj ženi Odri koja je oblačila najfiniju svilu preko bedara spremajući se za posao. Pogledao ju je oprezno ne bi li uočio nekakvu reakciju kada je spomenuo Roa. Baš jučer ih je vidio zajedno u prijateljskom zagrljaju, ali s Roovom rukom na njezinoj stražnjici.

– I ti ćeš Zak, – rekla je i nježno se nasmiješila – trebaš biti strpljiv i zahvalan. Sumnjam da se sedamnaesti razlikuje od ovoga.

Lagala je nježno, uljudno i slatko. Nije ni trepnula.

– Da, ali… Već sam osam godina na šesnaestom i pomalo…

Odra se primakne i utisne mu poljubac u obraz. Umalo se stresao jer nije mogao podnijeti njezinu prevaru, ali nije ustuknuo.

– Prestani brinuti! Bit će sve u redu. Za koju godinu moći ćemo si priuštiti i više od sedamnaestog.

Gledao ju je kako izvrsno glumi. Ro je sada bio bogatiji, slobodniji, moćniji. Završila je u njegovu naručju upravo zato što nije željela Zakovu skromnost. Odra nikada nije bila sklona sentimentalnosti. Znao je da ona oduvijek želi više slobode.

– Da, valjda – reče odsutno Zak. – Znaš, i bolnice su bolje na sedamnaestom. Kažu da tamo mogu izliječiti sve – govorio je samo da bi nešto govorio. Kako ne bi posumnjala da on zna.

– Tko kaže, Zak? – upita sarkastično Odra.

– Luo, kaže! – ljutito će. – On je prošli mjesec sišao na šesnaesti. Stalno priča o tome kako je tamo bolje i ljepše; kako život ima smisla i kako su ljudi opušteniji…

– Da, da, znam te priče, ljubavi. Samo nemoj ponovno početi o onom gospodinu koji je došao s pedesetog. Znaš da nam je to nedostižno.

– Da, znam – skrušeno reče Zak i navuče kožnu jaknu, ostavi šalicu i natjera se da poljubi ženu. – Vidimo se navečer – reče i spusti se nečujnim liftom do prizemlja.

Vozio je novi Jaguar s bijelim kožnim presvlakama. Ovaj je bio s autopilotom, zadnja serija, izašla prije manje od godinu dana. Zak se zavalio u kožno sjedalo i rekao odredište. Automobil nečujno i nježno krene prema njegovom radnom mjestu.

Radio je na devetom prstenu pa je imao dvadeset minuta vožnje do posla. Inače bi za vrijeme vožnje provjeravao elektronsku poštu, čitao vijesti ili se jednostavno zavalio i pokušavao uhvatiti malo sna; no danas je razmišljao o zabranjenim udaljenostima i načinima kako one mogu postati dostupne; razmišljao je o nedostatku motiva i izgubljenoj ljubavi. Ništa ga više nije držalo ovdje.

Prije tri generacije Vlada Svjetske Unije ukinula je novac – jer je fiskalizacija krenula u neželjenom smjeru – porezi su uzeli maha, a Svjetska ekonomska mreža doživjela je krah. Pozvali su narode Unije na dogovor i uvjetovali prihvaćanje takvog plana samo zato da bi svi ljudi imali isto – da bi imali sve. Bila je to jedina zamjerka ovom sustavu jer su se neke frakcije, koje su bile protiv takve utopijske politike, pozivale na komunizam, diktaturu, marksizam i socijalizam; no, nisu uspjeli nametnuti svoja mišljenja i novac je ukinut, a gospodarska slika svijeta potpuno je promijenjena.

Svi su radili za svakoga. Nitko nije imao više ili manje. Materijalne stvari postale su dostupne i prosjaku i bogatašu u neizmjernim količinama; proizvodnja je trpjela; ljudi su se odavali nepregledno dugim užitcima, a industrija, izgrizena ljudskom taštinom, potpuno se raspala i prestala s radom. U samo godinu dana Svijet je ponovno bio na rubu ekonomskog uništenja. Vlada Svjetske Unije smislila je rješenje.

Kako bi osigurali efikasan rad u svim organizacijama, industrijama, korporacijama, Vlada Svjetske Unije uvela je nesvakidašnju valutu u kojoj je počela isplaćivati svoje radnike – valuta se zvala: Sloboda kretanja.

U početku je bilo nezgrapno pratiti sva pravila koja su bila uvođena; čitati propise i korigirati vlastito ponašanje po novim normama. Svi su i dalje mogli imati sve što zamisle; materijalni svijet bio je dostupan svima, ali samo su rijetki imali Slobodu kretanja, a status se počeo određivati kilometrima od mjesta stanovanja. I tako su stvoreni prsteni.

Bilo je lako ljudima usaditi osjećaj pripadnosti i zanosa materijalnim dobrima. Prošlo je nekoliko godina, a svi oni koji su bili siromašni prije tog vremena i koji su uživali u svemu onome što im je ranije bilo nedostupno, ostali su na samo nekoliko kilometara od svojih domova. Bilo je kasno išta mijenjati. Svijet je počeo funkcionirati, a samo radom i predanošću onome što se radi, mogla se kupiti sloboda i povećati svoj radijus kretanja.

Automobil je stao ispred velike staklene zgrade na kojoj je zlatnim slovima pisalo: Telekomunikacije.

Znao je satima razgledavati hologramske prikaze Svijeta na velikim udaljenostima; maštati o dalekim nedosanjanim zemljama, tisućama kilometara daleko; sanjariti kako hoda obalama pedesetog prstena i Odri pokazuje nepregledni ocean… Tada bi postajao deprimiran, potišten, a njegova efikasnost na radnom mjestu bi zakazala. Bio je toga svjestan. U takvim trenutcima postojala je mogućnost degradacije na niži prsten, a to si Zak nije mogao dopustiti.

Ušao je u ured tiho i pognute glave te uljudno pozdravio Luoa koji je ispijao svježe kozje mlijeko.

– Jutro, Zak! Kako je danas?- znatiželjno je upitao Luo dok je uključivao trideset-inčni monitor i hologramski projektor na svojoj radnoj jedinici. Zavalio se u bijelu kožnu fotelju. – Moramo završiti kalibraciju onih vodova danas. Propusnost je pala za dvadeset posto, a znaš što to znači?

Zak je prošao do svoje radne jedinice i sjeo u svoju crnu kožnu fotelju. Na stolu se već pušila kava i svježe francusko pecivo, zajedno s chocopologie čokoladicom, baš kako je Zak volio.

– Ne znam, Luo, mislim da ću pokušati nagovoriti odbor na sedamnaesti prsten. Ovo… – pokaže rukom oko sebe – … me ubija. Zar nikada nisi htio otići na stoti prsten ili se barem upitao gdje je epicentar?

– Opet počinješ. Za sedamnaesti znam, ali i znam koliko je posao tamo zahtjevniji pa ne možeš dugo tamo ostati. Ne bi trebao razmišljati o stvarima koje su ti nedostižne, a što se tiče epicentra… Tja, pa negdje su morali zabiti šestar – nasmijao se i zabio nos u porculansku šalicu srčući kavu.

Zak je bio zamišljen. Odsutan. Stran. Lou se osmjehne.

– Zak, prijatelju, nemoj ni pomišljati na nešto suludo. Znaš što se dogodi ako prijeđeš na kilometre koje nisi zaslužio. Ovako radiš i održavaš svoju slobodu, a tamo kasnije, možda zaradiš koji kilometar više pa možeš početi razmišljati i o obitelji. Ne vidim što je u tome loše?

– Da, znam, ali…

– Nema ali – prekine ga Luo. – Degradirat će te na osnovne, a i sam znaš da je na drugom gužva. Čuo sam da jedva sklapaju kraj s krajem. Na prvi se više ne može – tamo je pakao. Krcato! Želiš li tamo završiti?

Lou je govorio ljutito pa se ustao iz naslonjača i prišao prozoru.

– Ovdje imamo sve što možeš zamisliti. Naravno, imao bi sve i na prvom, ali ne bi imao prostora. Uživaj u ovome – okrene se prema Zaku koji je promatrao čokoladicu na srebrnom tanjuriću.

– Slušaš li ti mene uopće?

– Da, da… – zbunjeno će Zak. – Slušam, Luo. I da znaš da ne razmišljam o ničemu, osim…

– Daa? – Lou je upitno podigao obrvu i zavrtio dijamantni prsten oko prstenjaka.

– Vidio sam one 4D televizore jučer, stvarno su krasni. Mislim da ću si danas uzeti jednog.

Lou se nasmije, priđe Zaku i prijateljski ga lupi po ramenu. – Idemo raditi! Dosta je zabušavanja!

Zak se nasmiješio i krenuo na svoju radnu jedinicu kada mu je zatitrao komunikacijski uređaj. – Da, ravnatelju? – rekao je stavljajući prst na usta kako bi Luo bio tiho.

– Zak, molim vas, dođite odmah! Moramo razgovarati! – rekao je ravnatelj i prekinuo vezu. Luo je čudno pogledao Zaka. – I? – reče.

– Ne znam. Idem vidjeti – zbunjeno će.

– Odmah mi javi!

– Naravno!

Nakon više od pola sata Zak je izašao iz ravnateljeva ureda s osmjehom od uha do uha. Luo ga je s nestrpljenjem iščekivao i odmah se pridigao sa svoje radne jedinice.

– I? I? Što je bilo? – rekao je nestrpljivo.

Zak se smiješio. Zagrlio je Luoa i krenuo s njim prema prozoru. Zagledao se prema ogromnom zelenom parku u kojemu su krošnje drveća sezale skoro do devetog kata.

– Konačno sam uspio! – reče napokon Zak.

– Uspio si!? Dobio si unaprjeđenje!? – ushićeno je poskakivao Luo.

– Da, – mirno odgovori Zak – ali ne za sedamnaesti prsten, nego za čak osamnaesti. Zamisli?

Luo ga je gledao prijateljskim pogledom.

– Bravo! Odra će biti presretna!

– Naravno da hoće. Moram samo otići na jedno mjesto, negdje na petnaestom, čini se da je veza pukla. To mi je prvi zadatak kao voditelja Optičke linije 18. Izgleda da ću ostati na osamnaestom poprilično dugo.

Luo konačno stane ispred njega i uhvati ga rukama za ramena.

– Stvarno mi je drago! Ne mogu opisati koliko mi je drago zbog tebe. Mislim, svi mi želimo otići, ali kod tebe… To je više od želje.

– Hvala Luo. A sada, moraš obećati da nećeš ništa reći Odri dok se ne vratim. Želim da to bude iznenađenje.

– Naravno, Zak. Naravno.

Zak ga prijateljski potapša i produži prema liftu. Hodao je ponosno, sretno – hodao je slobodno.

Luo ga je pratio pogledom, a onda prione poslu jer je samo tako mogao zaraditi slobodu i živjeti na istom prstenu s prijateljem.

Luo je bio zadubljen u posao kada mu je zazvonio uređaj.

– Odra? – rekao je iznenađeno.

– Ej, pozdrav, Luo! Znaš li gdje je Zak? Ne mogu ga dobiti cijelo jutro.

Malo je nakosio usne u smiješak, ali nedovoljno da Odra primijeti.

– Otišao je na petnaesti – to je mogao reći, a da ne otkrije Zakovo iznenađenje – nekakvi vodovi su u kvaru. Vjerojatno je unutar kompleksa pa je signal slabiji. Reći ću mu da te nazove kada se vrati.

– Važi, Luo. Hvala! Pozdrav!

Krajičkom oka ugledao je ravnatelja kako izlazi iz ureda. Bio je visok, širokih ramena i mrkih brkova. Luo ga pozdravi i kimne glavom. Ravnatelj ga neobavezno pogleda i uzvrati pozdrav.

– Svaka čast za Zaka, ravnatelju! – reče Luo iznenadivši sam sebe što je to učinio.

Ravnatelj zastane.

– Da? Kako to misliš?

– Pa ako je netko trebao unaprjeđenje, mislim od nas, onda je to sigurno bio Zak. Nećete požaliti.

Ravnatelj spusti obrve.

– Unaprjeđenje!? Pa kurvin sin je dobio otkaz i degradaciju na drugi!

***

Jureći u svom Jaguaru Zak se približavao granici šesnaestog prstena. Bio je smrknut jer nije znao što očekivati. Čuo je razne priče o ljudima koji su htjeli više slobode nego što su zaslužili – koji su pobjegli na više prstene – i kako su proveli svoje živote degradirani na prvi, drugi ili treći prsten živeći u sobi, ne većoj od nekog malog ureda, do smrti.

Zeleni laser presijecao je cestu. Označavao je sedamnaesti prsten. Samo mu je bljesnuo u oči kada je prošao kroz njega. Odmah je uočio kako mu se isključuje uređaj za navigaciju, komunikacijski uređaj, sva elektronika povezana s računalom… Sve se isključivalo uz natpis: Nemate ovlaštenja za ovu razinu slobode. Molimo vas vratite se natrag! Ali Zak je uključio mehaniku u automobilu i potpuno ju odvojio od računala. Radio je kao tehničar za telekomunikacije pa mu nije bilo teško razdvojiti te dvije stvari onoga dana kada je posumnjao u Odru i Roa.

Njegova kartica, s kojom je mogao dobiti sve, više nije vrijedila. Onoga trenutka kada je prešao dozvoljenu razinu slobode, njegov DNK zapis s kartice je poništen i više nigdje nije mogao uzeti hranu, odjeću, piće… Znao je da mu nitko neće pomoći jer svaka pomoć bjeguncima znači degradaciju. Čuo je bezbroj priča o tome kako su ljudi umirali od gladi i žeđi, i onda se tako bespomoćni, bojeći se za svoje živote, vraćali natrag, bivali uhićeni, degradirani, a oni koji se ni tada nisu smirili – bili su pogubljeni.

Vozio je brzo. Svijet sedamnaestog prstena brzo je prolazio pokraj njega.

Zeleni bljesak.

Osamnaesti prsten.

Još jače je stisnuo papučicu gasa, stisnuo zube i smjelo gledao naprijed. Više ga ništa nije držalo na šesnaestom. Svijet je bio ispred njega; svijet ne toliko različit od onoga iz kojega dolazi, ali ipak, novi svijet.

Držao je volan čvrsto u rukama. Kilometri su prolazili. Naselja su se prorijedila. Sunce je sjalo i bojalo cijeli krajolik u zlatnu boju slobode. Nije mu bilo važno što nikada više neće jesti, piti, obući se ili uzeti nešto vrijedno poput dijamanta; sada je imao slobodu samo za sebe; slobodu koju nikome neće pokloniti. Bio je spreman umrijeti – bolje to, razmišljao je, nego se vratiti natrag.

Svijet se izmijenio. Vozio je duže od tri sata, a baterije na automobilu bile su do pola potrošene. Ovdje nije bilo kuća. Samo nepregledna cesta omeđena niskim raslinjem – i s jedne i s druge strane – te veliki planinski lanac u daljini. Nigdje nije bilo drveća, samo nepregledna ravnica, trava – pustoš.

Vozio je dalje. Jurio je prema planini koja je vijugala skrivajući daljinu. Prošlo je još dva sata. Jaguar je jurio cestom koju su sada omeđile stijene, kamenje i crvena zemlja. Nigdje nije bilo nikoga: ni kuća, ni auta, ni ljudi, ni nastambi, ni kakvog traga ljudskog djelovanja. Zak nije mogao ocijeniti do kada će morati putovati, bježati, boriti se za slobodu; želio je samo voziti prema naprijed, prema kilometrima slobode koji su mu zabranjeni.

A onda je ugledao kuće uklesane u planinu. Uklesane u teški sivi kamen. Bile su ogromne. Mogao je vidjeti tek nekoliko kuća, udaljene međusobno nekoliko stotina metara, ali sve su stajale uklesane na strmim liticama do sto metara iznad zemlje. Planina se nadvijala nad ponor koji nije mogao vidjeti. Osjetio se malen pokraj ovakve silne prirode. Zaustavio je auto. Izašao van, a miris zraka ga zaljulja poput jakog vjetra. Čuo je ptice, vodu, fijuk nevidljivog lahora i udisao, udisao, udisao.

Pogledao je prema planini. Uočio je bijela dizala obložena staklom koja su spajala svaku kuću s tlom. Jedno je bilo u pokretu, a u njemu je stajao čovjek sav u bijelom, ali predaleko da bi Zak uočio išta drugo. Počeo je hodati prema mjestu gdje se dizalo trebalo spustiti.

Nije osjećao strah dok mu je prilazio. Odlučio je pomiriti se sa svojom sudbinom ma kakva ona bila.

Dizalo je stalo na pedeset metara od Zaka. Iz njega izađe stariji čovjek sijede, dugačke brade izrazito plavih očiju. Njegova bijela lanena odjeća lagano je lepršala na povjetarcu, a njegov blagonakloni pogled umirio je Zaka do granica letargije.

– Lijepi pozdrav, prijatelju! – reče čovjek zaustavivši se nadomak Zaka.

Zak je bio zbunjen.

– Pozdrav – odgovori Zak.

– Opustite se mladiću! Dobrodošli na Deveti isječak!

– Isječak? – zbunjeno ponovi Zak dok ga je čovjek sa zanimanjem odmjeravao.

– Znam kako se osjećate, mladiću. I meni je bilo tako. Svima je bilo tako kada su prvi puta napustili okrilje Slobode – pokaže rukom u smjeru odakle je Zak stigao. – Znate, mladiću, u zadnjih sto pedeset godina samo je osamnaest ljudi učinilo ovo što ste vi učinili.

Zak ga je gledao raširenih očiju. U njemu su se miješali osjećaji: uzbuđenje, strah, smirenost, ljutnja, sreća…

– Ali, što je ovo? – upita Zak konačno pokazujući na kuće visoko iznad njih.

– Polako mladiću! Sve ću vam reći. Znate, na mene je red. Mislio sam da neću izvršiti svoju dužnost, ali kada su mi senzori pokazali da idete prema nama jako sam se obradovao.

– Reći što? – bio je nestrpljiv Zak.

– Pa vidite, cijela Zemlja prekrivena je svjetovima kakav je bio ovaj iz kojega ste došli. Postoji nekoliko stotina istih svjetova u kojima nema novca, nema siromašnih, nema nestašice, ali nema ni bezgranične slobode. Svijet je podijeljen u kružnice, a prostor između kružnica, naziva se Isječak. Mi smo na devetom… Nemojte me pitati zašto devetom i gdje su prvi i drugi… – nasmije se starac – Negdje su morali zabiti šestar – reče kroz smijeh.

Zak ga iznenađeno pogleda.

– Dođi! – reče starac i krene prema dizalu.

Zak je šuteći koračao za njim do dizala. Popeli su se do starčeve kuće u tišini.

– Nešto ću ti pokazati. Moramo obići kuću.

Dok su zajedno prolazili pokraj mramorno bijelih zidova ogromne kuće, s balkona su visjeli crveni cvjetovi i čarobno ispuštali miris koji se miješao sa slankastim okusom okolnog kamenja, Zak je očarano gledao zdanje. Starac je nastavio:

– Znaš, čovječanstvo je spalo na male brojke. Vi ne znate da je prije tristo godina pandemija pogodila Zemlju. Ostalo nas je tek pola milijarde. Nakon toga, zaključili smo da je jeftinije svima pružiti sve, a ograničiti slobodu, jer bogat čovjek – moćan čovjek – ne želi novac i materijalna dobra, nego kontrolu, slobodu i vlast nad svijetom. To imamo ovdje na Isječku. Sigurno se pitaš zašto biste bez rada bili manje slobodni i zašto je radnicima sloboda važna? To pitanje muči čovječanstvo otkada je svijeta i vijeka, ali odgovor je vrlo jednostavan.

Vidiš, čovjek je oduvijek mislio da se njegov rad ne cijeni dovoljno, ali ipak je i dalje radio. Uvijek je moralo biti hijerarhije, da bi oni, koji rade bolje, vještije, brže i preciznije, mogli uživati u blagodatima svog talenta ili podobnosti. Kada radnik radi samo za slobodu, a ima sve što zaželi, tu se gube vrijednosti na koje su rijetki osjetljivi. No, čovječanstvo vođeno paradigmom zna da nam je sloboda važna, ali ne znamo zašto, kako i tko je, pobogu, napravio takav sustav vrijednosti?

Pogleda Zaka pokazujući rukom da skrene za njim preko jedne cvjetne ograde s plavim cvjetovima. Vjetar je na mahove donosio pjesmu koja se razbijala o stijene.

– Ti – reče značajno. – Ti si iskonski želio biti slobodan i zato si zaslužio biti jedan od bogatih; jedan od onih koji će uživati u blagodatima rada radnika koji ne stignu razmišljati o slobodi izvan okvira, a ipak ostavljaju cijelog sebe radeći za tu nedostižnu iluziju. Oni rade za nas, a mi ih puštamo da žive za sebe – onako kako žele i onako kako umiju. Njima će uvijek biti važno pomaknuti se kilometar ili dva, na idući prsten, a budući da imaju sve, nije im toliko važno kako će ostvariti svoju slobodu. Radnici će uvijek imati lažnu slobodu, ovisnu o svom poslu i poslodavcu; lažnu nadu da mogu više i bolje; da mogu izvesti svoju obitelj na pravi put… Samo rijetki će ostaviti sve i poći u nepoznato – samo rijetki će uspjeti ili imati hrabrosti uspjeti!

Zak je piljio u neku zamišljenu točku.

– Da, mladiću, tako je jednostavno. Pogledaj!

Iza zida otvorio se pogled na nepregledni ocean. Plavo more okruživalo je veliki zeleni otok na kojemu su se vidjele vatrene baklje. Bilo je već predvečerje. S otoka je stizala pjesma, vidio je ljude kako se kupaju, skaču, ciče, vrište i uživaju u slobodnom oceanu koji je neopisivo mirisao. Zak jedva udahne. Pluća ga zabole. Osjeti zastoj u grlu od uzbuđenja. Htio je nešto reći, ali nije mogao izustiti ni riječ.

U daljini se nazirala još jedna obala; daleka obala do koje je poželio doći. Pogledao je starca pokraj sebe, starac se smiješio i točio dvije čaše najfinijeg bijelog vina. Pružio je čašu Zaku.

Zak je nepomično stajao gledajući u daljinu. Napokon je shvatio.

Nosnice mu ispuni miris slobode i pobjede; nade i uzbuđenja. Konačno se nasmijao i rekao:

– Oprostite, a što je iza one obale?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:38

Ivana Milaković: BAKA
Baka je imala tople smeđe oči. Svako dete koje bi se zagledalo u te oči odmah bi se osetilo zaštićeno i ušuškano.

Baka je pekla predivne, mirisne kolače, kojima je rado hranila decu. Pošto je pazila na njihovo zdravlje, kolače je zaslađivala medom, nekada javorovim sirupom, ali nikada belim šećerom.

Baka je pričala lepe priče, o deci koja bi našla kuću kao iz bajke i u njoj srećno živela do kraja svojih dana, veselo i bezbrižno.

Baka je uvek mirisala na kolače i na slatko. Sve joj je tako mirisalo: i koža, i kosa, i odeća. Deca su mnogo volela taj miris.

Bakinu kuću su deca lako nalazila. O njoj se pričalo među decom kao o mestu gde ćete biti bezbedni, zauvek, gde vas niko neće tući, već će svi biti nežni i pažljivi prema vama. Do kuće bi decu privukao topao, slatkasti miris kolača. Odrasli kao da nikad nisu primetili taj miris, a lepu, starinsku kuću obraslu puzavicama su ignorisali jer nije bila nova i moderna.

U bakinoj kući je uvek bilo toplo, što zbog kolača koji su se stalno pekli, što zbog mirisnog drveta kojim je baka ložila veliku peć.

Baka je imala duge, šiljate zube koje bi zarivala u vratove site, sanjive dece i pila njihovu krv. Deci nije smetalo, jer je baka tako lepo mirisala i bila tako topla i pazila da im bude udobno i da se osećaju sigurno.

I svi su živeli srećno, baka zauvek potom, deca nešto kraće. Deca su bila srećna kao i ona iz bakinih priča
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:38

Ivana Milaković: BAKA NA VERANDI
Starica sedi na verandi. Polako se ljulja na stolici. Seda kosa joj je uredno skupljena u punđu. U krilu joj drema žutooka mačka. Povremeno zaprede, tek reda radi. Kroz mnogo što-šta su prošle zajedno, starica i mačka, i uživaju u zasluženom odmoru, u ono varljivo doba kada noć polako stiže umesto dana.

Pridružuje im se dečak od možda deset godina. Priča baki kako se u školi potukao, i tuču izgubio. Prepričava kako ga je majka grdila zbog poderanih farmerki i iscepane košulje, zna li on koliko te stvari koštaju? Ošamarila ga je kada joj je odgovorio da bi baka umela da zakrpi. Pokazuje baki modrice koje je dobio u tuči. Krije onu koju je dobio od majke.

Zna da ne bi trebalo da se tuče, ali se ne stidi. Neće da trpi šale na račun bake.

Baka ćuti. Čuje se škriputanje stolice za ljuljanje, ali baka ćuti.

Dečaku ne smeta. Navikao je. Ni ne očekuje odgovor. Kako bi ga očekivao, od nekoga koga ni ne vidi, čijeg je samo prisustva svestan?

Prisustva je svestan na onaj način, drugačiji nego kada mu majka kaže da je njegova baka umrla mlada, premlada, nju rađajući, da nikada nije doživela da bude starica. Svestan je on da majka ne laže, ali je na drugi način svestan i da je njegova baka, ostarela, tu na verandi, da će ga saslušati kad god želi nešto da joj kaže. Uvek će tu biti, sa mačkom u krilu, mačkom čije mu se žute oči ponekad učini da vidi, jer su mačke takve, ne haju mnogo za ljudske ideje stvarnog i mogućeg.

Žute mačje oči ga posmatraju dok ustaje i vraća se u kuću. U stan na osamnaestom spratu. Dobar je on mladunac, taj dečak. I baka se slaže.

Ljulja se na verandi, starica sa mačkom u krilu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:39

Ivana Milaković: CENA PRELASKA
Maša je ostala bez daha do trenutka kada je utrčala u slepu uličicu. Stala je i nasmejala se svojoj ludosti – trčala je kao da je neko goni, iako je znala da je to vrlo malo verovatno. Čak i da je, u trenutku ljutine, potrčala za njom, njena baka sasvim sigurno ne bi imala snage da je juri ovoliko dugo. Babe ne mogu da trče kao devetnaestogodišnjakinje.

Mada, sa matorom rospijom se nikad ne zna…

Povrativši dah, Maša se nasmejala ovoj ideji. Jeste njena baka imala Dar, kako je to zvala, ali je i dalje bila samo slabašna baba.

Maša je pogledala oko sebe. Uličica je bila prazna, izuzev crne mačke koja je lenjo ležala na zidu. Maša je prišla bliže mački; verovatno mačak a ne mačka, zaključila je, mada nije bila sigurna. Mačak je zevnuo i pogledao je. Maša mu je uzvratila pogled.

„Šta je, mačko?“ upita Maša. „Hoćeš i tebi nešto da nacrtam?“

Mačak je nagnuo glavu na jednu stranu, skoro kao da je zainteresovan.

„Pa dobro“, rekla je Maša. „Moglo bi da bude zanimljivo, nikad nisam crtala mački.“

Ponovo se nasmejala i pogledala oko sebe. Ubrzo je ugledala ono što je tražila – parče odlomljenog crepa je moglo sasvim solidno da posluži za crtanje. Doduše, što se Maše tiče, bilo šta je moglo da posluži za crtanje, dokle god ostavlja ikakav trag.

Crtanje je bilo Mašin dar, odnosno, sposobnost da sve što nacrta, makar to bila i obična žvrljotina, deluje kao da je živo. Kao da diše, kao da će se svakog trenutka pokrenuti i otrčati, odskakutati, odleteti. Mašini crteži i jesu bili žvrljotine, što je Maša prva priznavala; od bake je nasledila Dar za život, kako je to baka nekad nazivala, ali ne i njenu sklonost da stvarnim učenjem tehnike crtanja poboljša svoje umeće.

Dobro je baba crtala, to je Maša morala da prizna. Dok je sa nekoliko ivica označavala nebo i tlo, zamišljala je koliko bi lepši bio crtež da ga je baba crtala. Upravo ta lepota je bila ono što je Maša mrzela više od svega; od kad zna za sebe, drugarice su joj dolazile zato da bi ih njena glupa baba svojim crtežima nasmejala, ili rasplakala, ili raznežila. Da bi ih njeni prelepi crteži inspirisali da smišljaju glupe priče i pišu još gluplje pesmice. Maša je tu bila samo neko ko se trpi, ukoliko su je uopšte i primećivale.

Maša zastade i razmisli. Nebo i zemlja su bili tu, šta bi mogla da doda? Dodala je drvo; činilo se da spada tu. Kvrgavo, sa snažnim granama. Na crtežu njene bake, bilo bi to lepo drvo, ali, Maša je imala drugačije ideje.

Baba je crtežima činila da se ljudi osećaju dobro; Maša ih je crtežima plašila. Nije bilo šanse da se u lepoti crteža takmiči sa ženom koja je celog života crtala lepotu, pa nije ni pokušavala. Umesto toga, sa nekoliko poteza bi nacrtala čudovište, nešto iz noćne more kakvog ludaka, i naterala svoje drugarice da vrišteći pobegnu. Kao što je danas učinila sa dosadnom balavicom svojih komšija. Kako je samo dete plakalo! Kad je videla crtež – grubu skicu, zapravo – vrišteći je pobegla, a kad su je roditelji uhvatili, cvilela je i pokušavala da se otrgne, poput prestrašene životinjice. Ni sva briga i pažnja devojčicinih roditelja, kao ni Mašine bake, nisu mogli da umire prestravljeno dete. Maša se smejala kao luda, dok je baba nije vrištanjem isterala iz kuće.

Maša iskosa pogleda mačka. Sedeo je na zidu i činilo se, ma koliko ideja blesavo izgledala, da stvarno posmatra crtež. I da smatra da crtež nije potpun. U tome se Maša slagala sa njim, pa je razmislila šta da doda. Nešto što je na drvetu, samo, šta? Ponovo je pogledala mačka, i znala je.

Na grani drveta ležao je leopard. Nacrtano odlomljenim crepom, to se nije moglo videti, ali Maša je i bez toga znala da leopard ima smeđe oči. Ljudske oči. To nije bio prijatan prizor, leopard koji vas posmatra ljudskim očima. Ne baš odmah zastrašujući, ali svakako je Mašu ostavio nespokojnom.

„Tvoj prijatelj, mačko?“ upitala je.

Mačak ju je samo gledao. I čekao.

„Još nešto nedostaje?“ upitala je Maša. Mačak je nagnuo glavu na stranu; da je bio čovek, klimnuo bi, Maša je bila sigurna u to. Posmatrala ga je, nadajući se da će tako dobiti ideju kako da dovrši crtež za koji je i sama osećala da je nepotpun. Imala je neodređen osećaj da joj je mačak rekao da nacrta leoparda sa ljudskim očima, i da će joj na neki način staviti do znanja šta je još potrebno.

Znala je. Kao što je znala da na onom drvetu treba da bude leopard, znala je šta je sledeće. Sam mačak. Zato je nacrtala i njega, tamo gde joj se činilo da pripada. Na nebu. Mačak je ispao nekako bledunjav u odnosu na leoparda; slabije je pritiskala crep dok ga je crtala, jer je i trebalo da bude bleđi. Zato što je još uvek bio tu, pored nje, na zidu, a ne tamo gde je bio leopard sa ljudskim očima.

I znala je šta je sledeće. Nedostajala je samo još jedna sitnica. Mačak na nebu je imao krila. Dugačka krila, crna kao i on sam, nalik na krila šišmiša.

Nacrtala je i njih.

Leopard kao da je disao. I kao da je mogao da je vidi. Na zidu, mačak se protegao.

„Šta sad?“ upita Maša.

Mačak se još jednom protegao, istežući svaki mišić. Skočio je na Mašu, koja je to napola očekivala, pa ga je uhvatila u ruke.

„Idemo tamo?“ pitala je poput deteta. „Tamo gde imaš krila?“

Mačak je zapreo u njenim rukama, prilično jasan odgovor.

Maša pomisli kako je cela stvar sumanuta od početka do kraja. A opet, zašto da ne? Ako je sposobna da nacrta život, ko kaže da taj život negde i ne postoji? I zar ne bi bilo zanimljivo pogledati jedan od tih svetova? Teško da ima razloga za strah; ipak je ona ta koja je nacrtala crtež.

Duboko udahnuvši, Maša, sa mačkom u rukama, stade na crtež.

Ispustila je vazduh tamo, pored drveta sa leopardom, a mačak u njenim rukama je imao krila.

„Hvala ti“, rekao je mačak. „Bio sam izgubljen tamo, bio mi je potreban neko dovoljno sposoban da otvori prolaz.“

„Nema na čemu“, odgovorila je Maša. „Imaš neki predlog šta ovde ima zanimljivo?“

„On je čuvar prolaza“, mačak pogleda leoparda. Leopard sa ljudskim očima se nasmeši; Maša je bar pretpostavljala da je to osmeh, mada, sa tolikom gomilom oštrih zuba, bilo je teško reći.

„Vidiš, svaki prelazak zahteva plaćanje cene“, reče mačak i skoči na drvo.

„Koja je cena?“ upita Maša. „Ne znam da li imam čime da platim…“

„Ne razumeš“, reče mačak. „Ti si cena mog prelaska.“

Mačak je raširio krila i poleteo, a Maša je saznala da postoji nešto gore od crteža za prestravljivanje male dece.

Postoje zubi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:40

Ivana Vanja Nikovič: LUDAK
Sedimo na terasi. Pijemo crni čaj, sa mlekom. Nebo je nežno plave boje. Prepoznajem skori dolazak noći. Po mirisu.

U istom trenutku posežemo za porcelanskim šoljama. Naš smeh prekida tišinu. Ona šapuće.

“Toliko su mi nedostajali naši mali rituali, koje smo imali na početku braka. Sećaš se? Večernja ispijanja čaja. Izleti sa prijateljima. Jutarnja prepričavanja snova. Skoro ne mogu da poverujem da si konačno na odmoru.”

“Draga, zar nismo želeli treću godišnjicu braka da proslavimo u novom stanu? I evo nas, dočekujemo veče na našoj novoj terasi.”

Oči joj postaju tužne.

“Da, nedostaje nam samo. Bila sam sigurna da ću ti saopštiti lepe vesti. Na žalost, ni ovaj mesec, ništa.”

“Nemoj da brineš. Kada se najmanje budemo nadali, dogodiće se. Videćeš”, trudim se da zvučim bezbrižno.

Prijatna tišina postaje napeta. Grozničavo razmišljam kako da joj skrenem tok misli. Blago povišenim glasom, započinjem:

“Zamisli, nisam ti ispričao šta mi se jutros dogodilo. Zaista, neverovatno. Ispred marketa, gde sam kupio dansko pecivo i čaj, primetio sam visokog mladića, duge crne kose. Stajao je nedaleko od crvenog, sportskog automobila. Skrenuo sam pogled, ali u tom trenutku mladić je potrčao. Sudarili smo se. Besno me je pogledao. Počeo je preteći da podiže ruke. Odjednom, u njegovim očima video sam neobičnu scenu.

Crnokosi mladić, provaljuje bravu automobila. Zatim, daje gas i nestaje. Odlazi po svoju bivšu devojku, koja fascinirana brzim dvosedom, odlučuje da se pomiri sa njim. Naziva ga svojim crnim vitezom.

Ponesen emocijama, fiksirao sam ga pogledom. Prividno smirenim, ali pretećim glasom, rekao sam mu da on nije crni vitez! I da razmisli da li je bivša devojka vredna kradje automobila. Gledao me je zapanjeno. Ljutito sam ušao u market. Ruke su mi se tresle. Jedva sam prikrio uzbudjenje.”

Moja draga nemo me posmatra. Zamišljena je. Iznenada, počinje da se smeje.

“Dakle, moj suprug poseduje neobične sposobnosti. Možeš li mi reći..da razmislim. Da li će padati kiša? Da li da odložimo večernju šetnju?” posmatra me, naizgled ljubopitljivo.

Stavljam kažiprst na bradu. Nakon par sekundi, odlučno kažem:

“Ne, neće. I, nakon šetnje, idemo u poslastičarnicu.”

* * *

Jutro. Budi me prodorno zvono. Mrzovoljno oblačim karirani bade mantil preko pidžame. Otvaram vrata. Posmatram uljeza jednim okom. Drugo, odbija da se otvori.

“Izvinjavam se, zaista mi je neprijatno što vas uznemiravam. Ali, klijent ima problem sa poreskom inspekcijom. Obećao sam da ćemo sve srediti, ali da prvo treba da razgovaram sa glavnim revizorom. Iskreno, ne znam šta da radim. Potrebna mi je vaša pomoć”, mladi knjigovodja zabrinuto me posmatra. Bez reči mu pokazujem da sedne. Pospano listam papire. Nakon desetak minuta, pronalazim grešku u knjiženju.

“Problem ćete jednostavno rešiti. Mada je mogao izazvati velike nevolje na kraju godine.”

Knjigovodja me posmatra zadivljeno. Oči su mu zelene boje. Kristalno jasne.

On sedi u mojoj kancelariji. Posmatra svoju uramljenu diplomu revizora, koja visi na zidu. ***** tompus. Pije konjak. Vidim sebe, kako skrušeno stojim ispred njega. Prezrivo me posmatra. Dodaje mi gomilu papira i kaže da ću raditi i vikendom, zbog obima posla. Opominje me da treba da proučim nove zakone.

Potpuno sam razbudjen. Lice mi postaje deformisano od besa. Na trenutak, gubim moć govora. Samo na trenutak.

“Izlazi napolje! Odmah! I više ne želim nikada, nikada da te vidim u svojoj kući”, počinjem da vičem.

“Ne razumem, zašto.”

Ne dozvoljavam mu da završi pitanje.

“Želiš da postaneš direktor!? Ti, ti koji još nisi položio za revizora! Neverovatno!”

Primećujem suprugu. Probudjena vikom, stoji pored vrata. Oči su joj širom otvorene.

“Šta nije u redu?” pita.

“Draga, sve ću ti objasniti za koji trenutak, kada gospodin nestane.”

Nesigurnim korakom, licemer izlazi iz stana.

Supruzi objašnjavam da ovlašćeni knjigovodja, kome nedostaje šest godina iskustva i položeni ispit za revizora, smatra da može postati direktor. I da me prezire svaki put kada mi se obrati za pomoć.

Ona zbunjeno klima glavom. Tiho pita:

“Ali, kako si to saznao?”

“Video sam sliku u njegovim očima.”

“Ali, to ne može biti opravdanje za tvoje optužbe! Nemaš ni jedan dokaz. Uvredio si kolegu nepristojnim ponašanjem!”

“Zar da ne verujem sopstvenim očima? Postoji li jači dokaz?”

Gleda me čudno.

“Zašto se ne bi malo odmorio? Napraviću ti kupku sa lavandinim uljem. Posle možemo da odigramo partiju šaha.”

Klimam glavom.

Nakon opuštanja u kupci, osećam se malo bolje.

* * *

“Imamo gosta u dnevnoj sobi. Iznenadićeš se! Čekamo te.”

Nezadovoljno posmatram suprugu. Nakon stresnog početka dana, nisam raspoložen za goste. Nevoljno izlazim iz sobe. Sa izvesnim olakšanjem, srdačno pozdravljam svog najboljeg prijatelja.

“Pošto ti nemaš vremena za mene, ja sam odlučio da dodjem nepozvan. Slobodno mi reci ako sam nepoželjan”, posmatra me dok podiže desnu obrvu.

Moja supruga sipa crno vino u odgovarajuće kristalne čaše. Nazdravljamo. Pogledi nam se ukrštaju. Moja ruka, ostaje ukočena u vazduhu.

Moja draga i moj najbolji prijatelja nežno se ljube. On joj govori kako je već dugo zaljubljen u nju. I ona počinje da objašnjava.

Skrećem pogled. Otvaram i zatvaram oči.

Ne! Ne! Ovo je previše!

“Hajde, reci joj da je voliš. Možemo nazdraviti tvom priznanju!”

Oboje me gledaju šokirano.

“Ne želim da te vidim. Nikada više. Razumeš? Nikada!”

Odlazim u spavaću sobu. Telo mi se trese u groznici. Udaram pesnicom o zid. Čujem isprekidane reči izvinjenja moje drage. Ulazna vrata se otvaraju i zatvaraju.

Ona ulazi u sobu, ledenog izraza lica.

“Večeras ću spavati u dnevnoj sobi. Nadam se da si svestan svojih postupaka. Zadaješ bol ljudima koji te vole i poštuju. I to radiš bez razloga. Pitam se da li sam ikada poznavala čoveka sa kojim živim?”

* * *

Dani sporo prolaze. Odlučujem da se odmorim još mesec dana. Retko ustajem iz kreveta. Plašim se suočavanja sa ljudima.

U ćošku sobe, mali pauk pravi mrežu. Posmatram ga satima. Zatim spavam. U mom svetu, vreme ne postoji. Roletne u sobi su spuštene. Noć i dan su izmešani.

Moja draga pažljivo korača. Donosi mi hranu u krevet. Kada razgovara telefonom, šapuće. Ponekad, pokušava da započne razgovor. Ponekad uspe i da se nasmeje. Ne uzvraćam joj osmeh. Ne mogu.

* * *

“Za sat vremena večera će biti postavljena na terasi. Danas slavimo godišnjicu braka”, kaže supruga uzbudjenim glasom.

Ćutim.

“Dragi, molim te, veruj mi. Zajedno ćemo proći kroz sve šta se dešava. Razgovaraj sa mnom. Hajde večeras da ispratimo Sunce i dočekamo Mesec. Čekam te na terasi”, govori zaneseno. I odlazi.

Oblačim Bosovo tamno odelo. Prikladnu prugastu košulju.

“Šta misliš, sa ili bez kravate?” pitam tiho svog malog prijatelja. On grozničavo posmatra muvu. Bez kravate, odlučujem.

Nesigurno, izlazim iz sobe.

Ona me posmatra, ne skrivajući divljenje u očima. Sedamo na svoja uobičajna mesta.

“Priznajem, potrebna mi je tvoja pomoć. Volim te,” ljubim joj ruku.

Klima glavom. Oči su joj zamućene suzama.

Moja draga glasno jeca. Suze joj klize niz vrat. Ne trudi se da ih obriše. Govori majci da ne može više da živi sa mnom. Da se plaši. Isprekidano govori da je i moj otac bio lud. Misli da i ja imam mentalni poremećaj. Ne želi decu koja će biti luda. I ne želi više da bude u braku sa ludakom.

“Želim razvod”, kažem iznenada.

“Zašto govoriš o razvodu? Da li opet nešto vidiš?”

“Da, vidim svoju prelepu suprugu. Ali, znaš.jutros sam razgovarao sa ocem. On misli da bi nam mala razdvojenost prijala. I možda bih trebao da razmišljam o promeni posla. Oduvek sam maštao da slikam.Kao Gogen. I on je prvo bio uspešan poslovni čovek.A onda je odlučio.”

“Ti.. razgovaraš sa ocem?”

“Da. Ponekad bude i majka prisutna. Zabrinuti su za naš brak.”

“Ti jesi lud! Znala sam! Sve vreme sam znala! Ipak sam se nadala. Ali, i tvoj pokojni otac je bio mentalno poremećen. Proveo je deset godina u ludnici. Razgovarao je sa umrlima. Nakon samoubistva, ostavio je oproštajno pismo u kome je naveo da mora da ode jer je hitno potreban svojoj pokojnoj ženi. I deca bi nam.”

Mirno čekam da nastavi. Gleda me sa mržnjom. Žaljenjem. Bespomoćno odmahuje glavom.

Šta sada da radim? Ne mogu ga napustiti. Nije u redu. A otkucaje svog biološkog sata slušam svakoga dana. I sve su glasniji.

Počinjem da se tresem. Uzimam ivicu stolnjaka. Besno je vučem. Zvuk razbijenih posuda odjekuje u noći.

Gledam Mesec. Dovikujem mu:

“Hej, jesi li znao? Ja sam lud!”

Počinjem da bacam stvari po kući. Cepam skupu košulju na sebi. I odelo.

“Ne mogu da te gledam! Nikada te nisam voleo! Muka mi je od tebe! Ne dodiruj me! Zbog tebe sam poludeo! Tri godine živim u paklu!”

Nož. Svaka reč je nož, koji me razapinje deo tela. Suze i krv klize mi niz grudi.

Ona vrišti. Uplašeno beži iz stana.

Cipelama razbijam prozor.

“Toliko mi je žao, draga”, mrmljam.

Saplićem se i padam.

Gubim svest.

* * *

Osećam strahovit bol u glavi. Nevoljno otvaram oči. Ležim na metalnom krevetu u nepoznatoj sobi. Glasno zevam.

U sobu ulazi visoki, sedi čovek. Na sebi ima beli mantil. Bele klompe udaraju o bele pločice.

“Probudili ste se?”

“Nisam. Spavam otvorenih očiju. A posebno mi prijaju melodični zvuci vaših klompi”, odgovaram sarkastično.

“Da li se sećate šta se dešavalo poslednjih dvadeset sati?”, pita me ignorišući moj neprijateljski stav.

“Da. Moja supruga je dobila toliko željeni dokaz da sam lud. I nasilan. Sada može, bez griže savesti, da se razvede od ludaka. A vi ste psihijatar pod čijim ću nadzorom provesti ostatak života.”

Zastajem na trenutak. Udišem sterilni vazduh. Bezličnim tonom nastavljam.

“Možemo li sada preskočiti priču o mom detinjstvu i najranijim sećanjima. Moj slučaj ludila je očekivan. I otac mi je bio lud. Ukoliko se moja supruga pojavi i poželi da me poseti, recite joj da se ne sećam da sam ikada bio oženjen. Da mislim da imam deset godina. Da sam zauzet štrikanjem. Smislite nešto. A sada, molim vas, da me uslužite sa par raznobojnih pilulica. Želeo bih da spavam narednih meseci.”

Okrećem ledja doktoru. Čudno. Osećam se bolje. Počinje da mi se dopada sopstveno ludilo. Mogu da radim šta hoću. Da govorim šta zaista mislim. Da plačem kada poželim. Da vičem, ako sam besan.

Ja sam slobodan! Prvi put u životu. Skoro se glasno smejem svojim ludim mislima.

“Vaša supruga je u šoku. Mislim da ste u pravu što se tiče razvoda. Ali, moram vas razočarati. Vi niste ludi. Predlažem vam da ostanete par dana u bolnici, ali odluka je na vama. Ako želite, možete odmah ustati i otići kući. U fioci vašeg stočića, nalazi se torba sa vašim dokumentima. Kontaktirali smo vašu sestru i prihvatila je da se brine o vama dok vam ne bude bolje.”

“Vi niste normalni. Kako nisam lud? Vičem na nepoznate prolaznike. Razbijam stvari u kući. Pričinjavaju mi se grozne slike. Haluciniram. Izgubio sam suprugu, najboljeg prijatelja, odanog kolegu. Čekajte. Vi ne znate? Ja razgovaram sa pokojnicima! Imam i suicidne misli. Ja jesam lud! Razumete? I nemojte me ubedjivati u suprotno. Možda bi i vama prijala neka tableta?”

Doktor izgleda neobično dok se smeje.

“Ne mogu se setiti kada sam se poslednji put ovako dugo smejao. Neverovatni ste. Naravno, ukoliko želite, zadržaćemo vas u bolnici par dana. Evo, uzmite sada pilule. Spavajte. Kada budete spremni, pozovite me. Želim da razgovaram sa vama.”

* * *

Sedim u udobnoj fotelji od bambusa. Doktorova kancelarija prepuna je knjiga, slika i neobičnih drvenih figurica. Pijemo toplu čokoladu sa šlagom.

“Ovde ste već sedam dana. Osećate li se bolje?”

“Ne. Imam košmare. U snu i na javi. Zapravo, ne razlikujem više san od jave. Čak ne znam ni da li zaista pijem toplu čokoladu. Ili sanjam da je pijem. Ali, šlag je odličan.”

“Vreme je da razgovaramo. Želeo bih da me pažljivo saslušate i ozbiljno shvatite ono što ću vam reći. Dakle, vi niste mentalno poremećeni. Vi.”

“Nisam lud!? Već sam vam rekao da.”

“Ne prekidajte me. Vi posedujete redak psihički fenomen. U očima ljudi možete videti njihove najskrivenije želje. Problem je što ljudi često ne žele sebi da priznaju svoje žudnje jer ih se gnušaju. Mislite li da se vaš prijatelj nije borio sa demonima u sebi, kada je shvatio da je zaljubljen u vašu suprugu? Naravno, ponekad su ljudi svesni svoje sujete, ali se trude da je prikriju. Možda je to bio slučaj sa vašim kolegom. Svi mi ponekad imamo želje ili misli kojih se stidimo. Ni vama ne bi bilo prijatno da vam je supruga videla u očima da ste celu noć imali nedolične snove o bivšoj devojci i nastavili da razmišljate o njima tokom dana. Pratite li me?”

“Nisam siguran. Ludilo nazivate fenomenom. Rekao sam vam da je moj otac bio takodje lud. Izvršio je samoubistvo.”

Doktor me prodorno posmatra. Polako pali cigaretu.

“Poznavao sam vašeg oca. Na žalost, veoma površno. Ali, od kolega sam čuo divne priče o njemu. Imao je dar da uspostavi kontakt sa umrlima. I radio je naporno na razvijanju svoje sposobnosti. Mnogima je pomogao da prevazidju smrt voljenih. Znate li koliko toga ostaje neizrečeno kada smrt dodje iznenada? Ljudi pate i retko su u stanju da nastave sa dotadašnjim životom. Vaš otac je pomagao svakome ko mu se obratio. Bio je plemenit čovek. Ali, o tome se nikada nije govorilo, naravno. Verovatno ne znate, ali on je sebe, sa velikim ponosom nazivao ludakom.”

Doktor i ja satima razgovaramo. Imam divan apartman. Okružen sam knjigama koje sam želeo da pročitam, ali nikada nisam imao vremena. Šetam baštom sa novim prijateljima.

“Doktore, ako sam vas dobro razumeo u ludnicama nisu smešteni ludaci, već osobe sa neobjašnjivim fenomenima. Živeti u ludnici je zapravo privilegija, koju nije lako steći”, moj glas je tiši. Počinjem da razmišljam o doktorovim rečima. I da verujem u njih.

“Ponovo ćete biti iznenadjeni. Hajde da probamo da se složimo oko definicije mentalnih poremećaja. Siguran sam da ste upoznali osobe koje pate od depresije. Čitali ste o ljudima koji imaju različite fobije, doživljavaju nervne slomove, pate od manija proganjanja, umišljaju da su bogovi, andjeli. Često nas posećuju ljudi koji kasnije postaju ubice, ponekad seriske.

Ali, takvi ljudi nisu u ludnicama. Ne, možete ih svakodnevno sresti u crkvama, bioskopima, na autobuskim stanicama. Ponekad ih gledate na televiziji, jer su mnogi na značajnim društvenim položajima. Često dolaze kod nas, ali mi ih nikada ne zadržavamo duže od par dana. Ispitivanjem brzo utvrdimo da li su bolesni. Ukoliko jesu, otpuštamo ih.”

Na trenutak zastaje. Gasi cigaretu.

“Ovo je ipak ludnica – ustanova za osobe sa posebnim parapsiholškim fenomenima. A spoljašnji svet je za ostale.normalne ljude o kojima možete čitati svakoga dana u rubrikama dnevnih novina koje nazivaju. Kako beše? Da, crna hronika.”

Posmatra me. Njegov pogled me smiruje. Čekam da nastavi.

“Ukoliko odlučite da nam se pridružite upoznaćete ljude sa izuzetnim sposobnostima. Telepatija, astralna putovanja, lečenje psihičkom energijom, predvidjanje globalnih katastrofa, kontrola misli, hipnoza, putovanja u druge dimenzije. Sve te neobičnosti uskoro bi vam postale normalne pojave. U ludnicama postoje odlični uslovi života, čak veoma luksuzni. Finansira nas država jer je realno očekivati da parapsihološki fenomeni postanu uskoro prihvaćeni od nauke. I često pomažemo prilikom. ne, o tome ćemo drugi put. Već ste čuli previše informacija, o kojima treba da razmislite.”

Posmatram ga poluotvorenih usta.

Oči. Koncentišem se na njegove oči.

On se smeje. U podrumima, koji su veličanstveno sredjeni, živi nekolicina darovitih ljudi. On i njegovi pomoćnici pomažu im da usavrše svoj dar. Osećam blaženstvo. Mir. Harmoniju.

“Da, želim da ostanem”, kažem sigurnim glasom.

Ne želim više živeti u svetu laži. Biti robot, koji funcioniše na dugmiće koje pritiska društvo. Konačno razumem zašto je otac bio tako kategoričan u svojoj želji da živi u ludnici.

“I, pretpostavljao sam. Ličite na oca. Mnogo ćete nam pomoći. Vaš fenomen još nije ispitan. Skoro da ništa ne znamo o njemu. Imate nedelju dana da razmislite o veličini apartmana u kome ćete živeti i kako želite da bude uredjen. Trudićemo se da vam ispunimo svaku želju. Nalazite se na mestu gde je sve moguće.”

Dobroćudno se osmehuje.

Zatvaram oči. Posmatra me par sekundi.

“Dobro došli”, kaže poluglasno.

I odlazi.

* * *

Veče. Nalazim se u vozu. Putujem satima. Ne smeta mi. Naprotiv. Zvuk voza me opušta.

Nije bilo teško pobeći iz ludnice. Kapija je bila otvorena. Čuvari su me bledo posmatrali. Odmah sam shvatio da im je duša u Vegasu ili na Marsu. Prošao sam, tapšući ih po ledjima.

Nisam slagao doktora. Želeo sam da ostanem. U njegovim očima video sam divne slike. Ipak, bile su suviše savršene. Skoro nestvarne. Kao američke božićne reklame. I, posumnjao sam. Kada sam zatvorio kapke, nastavio sam da posmatram doktorove oči. Kapci su mu bili umorni, skoro spušteni. Ali, uspeo sam da vidim dovoljno.

Ljubazni doktor pregovara sa moćnim, bogatim ljudima. Nudi im različite usluge ludaka, čiji su paranormalni fenomeni ispitani i potvrdjeni. Razgovaraju o milionima dolara. Potpisuju ugovore. Doktor se zadovoljno smeje. Njegov rad, na koji je utrošio više decenija života, konačno se isplatio.

Dok sam u ludnici budan čekao zoru, shvatio sam da je doktor primenio hipnozu i kontrolu mentalnih projekcija, dok sam ga posmatrao. Nije mogao znati da vidim slike i kroz zatvorene kapke. Čak ni ja nisam bio siguran da to mogu.

Voz se zaustavlja. Nalazim se u nepoznatom gradu. Pronalazim banku i podižem sa računa novac, koji sam štedeo za godišnjicu braka. Želeo sam supruzi da kupim dijamantsku ogrlicu i prsten.

Sedam u obližnji restoran i naručujem kafu. Počinje kiša.

I odjednom shvatam da želim da živim na karipskom ostrvu, u maloj kući na obali mora. Pecaću. Slikati. Sakupljati školjke. I nikada više neću videti sneg. Ne volim sneg.

Zadovoljno ispijam kafu. Pitam prolaznike gde se nalazi aerodrom. Dok slušam ljude koji se trude da mi pomognu informacijama, ne obraćam pažnju na različite slike, koje se javljaju. Ne zanima me šta ljudi žele.

I ne znam da li sam lud. Ili je doktor lud. Ili smo svi mi, ljudi, ludi.

Više mi to nije bitno.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:40

Ivica Milarić: NALAZAČ IZGUBLJENOG
Ana je mogla da oseti dekadentnost u sebi, oštru kao pulsirajući tumor.

Dominantna emocija; to je bio prvi znak. Proces će početi ubrzo, a ona je samo trebala da se skoncentriše na repetativni zvuk detektora za metal. Tokom godina, naučila je da u njemu čuje mantru koja će je lakše prebaciti na drugu stranu. Sam prelaz bio je, kao i obično, trenutan i neuhvatljiv.

Prvo je osetila ponos i tvrdu radost čoveka privilegovanog da vidi svog odraslog sina. Dobila je samo nagoveštaje oca, pošto je on brzo nestao. Njegovo zrelo doba smenila je mladost, snaga i isčekivanje. Pitomi vinogradi i voćnjaci, niska brda izgubljena u moru ravnice i širkokih reka više nisu bili dovoljni za njega. Raj u kom je proveo svoje detiljstvo polako je postajao zatvor, a on je bio odlučan da ga napusti. Rat mu je pružio priliku koju je čekao.

Daleko od doma, u hladnim borovim šumama, mladić je stajao u formaciji zajedno sa svojim prijateljima i saborcima iz legije. Sa isukanim gladijusim, zbijeni jedan do drugog, prestajali su da budu ljudi i postajali testere koje su lako prolazile kroz varvare. Tamo, mladić je osetio šta znači ubiti i izgubiti, a svet je postao za nijansu mračnije mesto.

Kampanje su dolazile i prolazile. Mladić je postao čovek, a njegove reči mogle su da dodirnu ljude na bojnom polju, kao i u komandnim šatorima. Ana je sa njim delila mračnu odlučnost kada je saznao da dobija legiju, iako je dobro znao da je poklon otrovan. Njegova misija će ga odvesti do samog ruba carstva, skovana od strane neprijatelja koji su želeli da se vrati osramoćen ili mrtav. Tvrdoglavo i po ceni mnogih života, vratio se kao pobednik.

Rim ga je primio kao heroja, a Ana bila u njegovim kočijama kada je ušao u prestonicu. Dok je ulazio, čovek koji je postao pobednik osetio je sladunjavi smrad koji ga neće napustiti do kraja života. Trulež. Korupcija. Dekadencija.

General je postao senator, a smrad u narednim godinama ispunio svaku poru njegovog bića. Ana je bila sa njim kada je odlučio da se vrati u rodni kraj, pošto je osetio da je smrt blizu.

Mesecima kasnije, jedne večeri kada ga leđa nisu previše bolela, odlučio je da prošeta ulicama grada u kom se rodio.

Ana je koračala sa njim. Izašao je iz grada i ušao u polja. Tamo, ostareli senator je zastao, a veza između njega i Ane pukla bez najave.

Ponovo se nalazila u stvarnosti, a detektor za metal pevao je svoju pesmu visoke frekvencije.

– Ovde – Ana je rekla tiho i iznureno, pokazujući na mesto pored njene noge.

Pažljivo se spustila na zemlju dok je slušala kako tim za kopanje obeležava teren i priprema alat. Iako je bila slepa, znala je njen muž i partner prilazi, hvatajući najavu preko njegovog afteršejva. Pre nego što joj se obratio, poljubio ju je duboko i sporo, baš kako je volela. Njegov miris, dodir i ukus sasvim su je vratili u sadašnjost.

– Našli smo nešto. – čula je glas i korake koji su se približili.

Njen muž se nasmejao i zagrlio je.

– Zlatni pečatni prsten, Ana. U savršenom stanju.

Ana se takođe nasmejala. Bila je tiha dok je slušala kako njen muž objašnjava drugim članovima da slikaju predmet i pošalju fotografije potencijalnim kupcima. Kada je završio, snažno je zagrlio Anu i šapnuo da će je voleti zauvek.

Kao i mnogo puta pre, Ana je poželela da premota vreme nekoliko decenija unapred i sazna istinu, ali to ipak nije učinila. Mnogi kao ona pokušali su to i pronašli samo ludilo. Ana je bila zadovoljna kopanjem za vrednim, drevnim drangulijama i slušanjem njihovih priča. Neka se budućnost pobrine za sebe.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:41

Jovan Ristić: NEDOVRŠENO
Nikada nije uistinu pogledao svet po kojem je voleo da gazi, čak ni kad bi čučnuo da prutem svrdla po njegovom izvorištu. Sada, u dubokoj tami, dok je u travi ležao a svest mu se bolno vraćala, taj svet je gazio po njemu i gledao ga hiljadama očiju, po licu mu se peo, kroz kosu se provlačio, ulazio mu u nos, u usta, u uši.

* * *

Rade je, kao oparen, bacio krišku preko stola, više zbog grča koji ga je ščepao nego zato da bi pogodio Marijanu. Ali, u paketu koji joj je sleteo u tanjir bilo je, svakako, i toga. Ona je spremala. Ona je servirala. Morala je znati.

“Šta će ovo na mom hlebu?” drhtavo je upro u parče koje je već tonulo u retki spanać.

Na Marijani se ljutnja nije videla. Nije čak delovala ni zbunjeno. Samo je blago odigla obrve, iz tanjira podigla krišku i osmotrila je na musavoj kuhinjskoj svetlosti. Usput je žvakala kao da se ništa ne događa. A to ga je još više nerviralo – što se ništa ne događa već nedelju dana.

“Govori!”

Nije odskočila, a guste, ravne obrve opet su se odigle.

“Šta ti je”, kazala je preko zalogaja. “To je običan mrav.”

“Ti nisi normalna! Mogao sam to da pojedem!”

“Strašno. Izašla bi ti creva.”

Vrelina mu je grunula u lice.

“Nemo’ da se zajebavaš sa mnom!”

Marijanina beskrvnost je opstajala, kao što je opstajala dok su vodili ljubav – bez obzira što ta žena u krevetu nije mogla biti vatrenija. A onaj put, pre sedam dana, kada se potrudio da joj krv u obraze utera.

“Šta je muškarčino? Pala ti antena?”
.nije bio siguran da li je uspeo. Povukli su se u kosu boje uglja. Umesto obraza, sećao se sjaja iz očiju koji je sekao kroz raščupane vlasi; sjaja koji mu je ledio kičmu.

Naročito se sećao reči zbog kojih su njegovi obrazi goreli.

Stezao je ivicu stola, sa željom da odlomi parče i da to parče bude štangla. Dosta sam je puštao. Dosta sam se ponašao kao idiot.

Marijana je glasno progutala hranu i priljubila leđa uz naslon.

“Dobro, šta hoćeš da ti kažem? Da je slon?”

Radetova glava, četvrtasta i krupna, sunula je preko stola.

“Umukni, *********************!”

Obrve su pričale i dalje.

Tresnuo je pesnicom kraj Marijaninog tanjira; on poskoči, prevrnu se i pade, pretvorivši se na pločicama u zamrznutu eksploziju spanaća i krhotina.

Ne skidajući pogled sa Radeta, Marijana je ustala, obišla stolicu i stala iza naslona. Njene grudi, sapete crnom košuljom od somota, ravnomerno su se dizale i spuštale. U leđima kao da je imala štap.

“Šta je?” iskezio se. “Boli te kičma?”

Anđelu nikada ništa nije bolelo. Odmah bi se savila, poletela po krpu. I bolje je kuvala. I bolje se osmehivala. Ma, stalno se osmehivala. Slikala je. Crtala. Mene je crtala. A znala je i da šije. I umela da peva. I umela da ugodi. I da ćuti. I ni na šta se nije.

“Šta je muškarčino?”

.žalila.

Marijanino lice, uokvireno prozorčićem iza, bilo je bleđe no ikad. Kosa joj se stopila sa kvadratom tame.

Zakoračila je unazad.

“Gde ćeš?”

Načinila je još jedan korak. Ispod klompi začulo se krckanje.

Pogledao je u pločice, zamrljane spanaćem. Nisu bile samo prljave. Prvi put je video koliko su ispucale. Tako bi mu svojevremeno ispucale šake ako bi se zaboravio, pa ušao u kuhinju sa blatnjavim đonovima. Šta je? Boli te kičma? E sad će još nešto da te boli, vrištala bi majka.

Anđela, koja je došla posle njene smrti, dobro je znala koliko je majka vrištala. Nije bilo potrebe da joj objašnjava. Anđeli jednom pokažeš, Anđela nauči. Kažeš: “Pločice treba da budu bele”, i pločice budu bele, ma koliko od starosti i dalje bile žućkaste. Ali, nikada ovoliko žućkaste…

Ponovo krckanje.

Sada je Marijana bila na pola puta do sudopere. Mali prozor iznad nje, stešnjen između visećih ormarića, za trenutak se zabeleo. U daljini, potom, kao da se džinovska daska rascepila.

Medeni mesec je gotov.

Obišao je sto, povijenih leđa, i stao nasred kuhinje. U glavi mu je bubnjalo.

“Naučiću te ja redu.”

Uzmakla je još jednom i sada je stražnjicu stiskala uz sudoperu. U očima joj, međutim, nije čitao strah. Nije bila Anđela. Zašto je kog vraga pomislio da će biti kao Anđela?

Pa, postaće, il’ će pišati krv.

“Dođi ‘vamo.”

Nije se pomerala. Al’ obrve jesu.

Dok je muklo prilazio i ruku zabacivao, imao je utisak da krckanje ne dolazi ispod, već iznutra. Onda nešto sevnu, i u sledećem trenu video je naprsla vratanca desnog ormarića i svoju šaku utisnutu u njima. Levo, temenom do prozora, a slepoočnicom uz ivicu susednog ormarića, bila je glava njegove žene.

Opasno uz ivicu.

Ponovo je video Anđelinu glavu. Počivala je na okrvavljenom jastuku; odmah do ugla natkasne koji joj je oduzeo život.

“Nisam hteo da te ubijem”, prošaputa Marijana, zatvorenih očiju.

Isto mu je rekla one noći, u krevetu, dok joj je pogled sekao kroz kosu.

“Pričaš u snu dušo”, kazala je tad.

Po prozoru poče da dobuje kiša.

“I posle ovoga treba da ti verujem?” glas joj je bio gorak.

Disao je teško. Slobodnom se rukom uhvatio za čelo, izbegavajući da je pogleda u oči. Šta god da kaže, suštinu neće promeniti. A sve mu je ponovo letelo kroz glavu, u kojoj su gruvali topovi.

Nesrećan slučaj.

Tako je rekao policiji. A to je, one noći, rekao i Marijani, pa ako policija posle svega kaže da je tako, onda je tako, pa nek’ misli kuja šta hoće. A to što on krivi sebe, i što će uvek kriviti sebe – druga je stvar. Umrla je kraj njega, njegova slikarka. U njegovom krevetu. Ispod slike njega, moćnog i snažnog, slike koju je iz ljubavi nacrtala. Umrla je zato što se on nezgodno pomerio, zato što ju je pokretom uplašio. Nije za svačije uši kakvim pokretom, ali svakako nije hteo. Zašto bih ubio svoga anđela.

“Ne mogu večeras, Rade.”

“Šta je? Boli te glava?”

.Bože, samo mi se ruka bila otkačila. Nije je čak ni pogodila. Nije je ni zaka.

Nešto ga žacnu po nadlanici. Odmakao se, uz jauk, od Marijane i pogledao u šaku koju je malopre držao na ormariću.

Žmarci mu po golim ramenima izbiše istog trena.

Dva crna mrava.

Jedan mu se motao među prstima, drugi se kočoperio na vrhu ručnog sata.

Zgnječio je drugom šakom oba, a onda, dišući isprekidano, stao da ih otresa kao da ga je opekla kiselina. Pali su kraj lavaboa, oko kojeg se motalo još njihove sabraće.

Tridesetak.

Na ulubljenim, belim vratancima – tek nešto manje.

Pokušavao je, uz brujanje u čelu, da isprati svakog od njih, a onda je stao šakama da mlati, bez ikakvog reda i metoda.

“Vidi šta ih je”, soptao je – gotovo cvileo – dok su se mrlje na sudoperi množile.

“Pogledaj onda na pod.”

Pogledao je.

Na pločicama bilo ih je na desetine.

Leđa mu je oblio znoj; oko grudi se stegao obruč, i noge nisu znale kuda će. Mravi u njegovom stanu. Mravi svuda. A ako su svuda, onda će ih biti po njemu, u njemu, kao one noći na selu, u dvorištu, kada su ga preplavili, ušli mu u gaće, u nos i uši, naročito u uši, gde su krckali, šuškali, čegrtali, grickali, i nije ih mogao isterati, pa je majka morala da nabija štapiće sa vatom, da ih spljeskava unutra a potom ih vadi, dok je njihov gnusni sok cureo napolje, i sve to uz krckanje, koje nedeljama nije prestajalo, to ogavno, izluđujuće.

.krckanje pod Marijaninim klompama. Prišla je stolu i uzela šerpu.

“Šta radiš to?” promucao je.

“Skupljam, da bih mogla da vidim šta je za bacanje”, kazala je bez uzbuđenja, odnoseći spanać do šporeta. “A posle ćemo da nađemo odakle ulaze i da vidimo da li su, možda, napravili mravinjak.”

Mravinjak?!

“Ukoliko jesu, uništićemo ga.” Vratila se i sa stola uzela hleb. Mogao je da vidi da je istačkan, a Marijana je te tačke svukla odsečnim potezom ruke. Potom je veknu bacila u đubre.

Rade ju je, umrtvljen, posmatrao. Delovala mu je tako sigurno; tako odlučno i nezadrživo. Poput majke. Uvek je majka znala šta treba i kako treba; čak i kad je odgovor značio bol. Rešavala je i gazila. Marila i nije se osvrtala. Gorela i bila kao kamen. A nadasve je znala šta hoće. Marijana je, isto tako, znala šta hoće. Ona je, pre šest meseci, izabrala njega. Ona je njemu prišla za šankom; pružila mu ruku; pogledala ga ravno u oči. Ja hoću tebe, komandovao je njen pogled.

Komandovao je i dalje.

“Šta si se sad ukočio?” reče Marijana.

Nije rekao ništa, niti se pomerio.

“Takva muškarčina a boji se mrava.”

Bio je poput bika koji je probuđen šutom u stražnjicu.

“Šta si rekla?”

“Mravi su ti na pantalonama.”

I bili su. Podosta njih. Otresao ih je, besno, sa obe šake, a kada su popadali krenuo je da ih gazi. Maltene po njima da skače.

“Vidiš kako si dobar. Sad tako celu kuhinju.”

Stao je, zajapurenog lica.

“Ti nisi normalna. Ubiću te.”

“Paz’ da ti ne pređe u naviku.”

Glava ga je bolela. Napolju je grmelo a kiša navaljivala na prozore.

“Sve sam sigurnija da imaju mravinjak. Treba sve preturiti i unutra im ubaciti otrov. Ja ću da ga pripremim. Ako mi kažeš gde se nalazi.”

“Ima ga u ostavi, na najvišoj polici”, procedio je. “Otrov za bubašvabe.”

“Nemaš etiola?”

“Za koje mrave? Nikad ih nije bilo.”

“Sad ih ima”, reče i krenu ka vratima naspram sudopere. “A valjda otrov za bubašvabe deluje i na mrave. Usput ću da pregledam i ostavu. A ti gledaj da ti se opet ne popnu na pantalone.”

Popeli se jesu, jedan ili dva. Otresao ih je sa nešto manje nervoze nego prošli put, a kada je počeo da ih gazi, zajedno sa njihovom bratijom, učiniše mu se drugačijim. Bili su crni, zaobljeni, veći, sa izraženim kleštima. Kao da su se presijavali.

Svejedno, pretvarali su se u mrlje – isprva po jedan, onda po nekoliko odjednom. Nekada je u tome bio dobar, jako dobar, a sada se vraćao u formu. Nađe li im jazbinu, bolje da se potruju sami.

No, prvo mora naći njihovu stazu. Ona će ga odvesti do cilja.

Tragao je ispod i iza sudopere, šporeta i ormarića; zagledao njihovu unutrašnjost.

“U ormarićima ih nema”, rekao je.

“Nema ih ni ovde. Brašno nisu takli.”

“Jesi li našla otrov?”

“Evo me na merdevinama.”

Dabogda vrat slomila.

Onda je stao kraj frižidera.

Mravi su se vrtložili tamo gde se do sahrane nalazio Anđelin stalak sa crtanje, i na njemu onaj autopotret koji je večito dovršavala i prepravljala.

Nikada nije bila zadovoljna izrazom svoga lica.

Sada, na tom mestu, stotine crnih tačaka igrale su koncentrična kola.

U njih se ulivala identična crna reka.

Činilo mu se čudnovatim što je staza jednosmerna, ali, najvažnije je bilo to što ju je pronašao.

Odvela ga je do hodnika.

Reka se spuštala sa levog zida, gde su nekada visile Anđeline slike.

Otišao je do ormarića za cipele, navukao jednu na ruku i krenuo redom da pečatira.

Da nije bilo njih, on bi se iz posete seoskom luna parku vratio neopažen.

Crknite!

Da se nije u mraku sapleo o tu kamenčinu, koju su mu oni poturili, ne bi pao preko mravinjaka.

Crknite!

Da se nije onesvestio, ne bi bio prekriven njima. Ne bi vrištao i probudio majku, koja je mislila da je on u krevetu.

Tri dana zaključan u špajzu! Tri dana moljenja, plakanja, grebanja o vrata – sa tim krckanjem u ušima!

Crknite! Crknite! Crknite!

Trag ga je odveo do spavaće sobe.

Unutra je bio mrak.

Posegnuo je za prekidačem. Neonka u lusteru je eksplodirala.

Rezervnih imao nije. Bilo ih je, dok je bilo Anđele.

Na suprotnoj strani sobe, na natkasnama sa obe strane kreveta bile su stone lampe. No, trebalo je provući se do njih, a on je najednom izgubio hrabrost.

Unutra je šuštao i krckalo. Senke su bile pulsirajući katran; ugibale su se, tekle, rojile.

Napolju sevnu munja.

Ispod kreveta je kuljalo. Bordo prekrivač se crnio.

Cipela mu ispade iz ruke. Koliko li je dugo spavao na tome?

Hteo je da zove Marijanu, ali nije imao glasa. Obruč oko grudi ga je gušio. Činilo mu se da u ušima ima plikove, da jedan za drugim pucaju.

Za vratom je osetio disanje.

“Otrov”, reče Marijana i tutnu mu prskalicu.

Nije se okrenuo da pogleda svoju ženu. Samo je zgrabio bocu, uperio je ka meti i stao da pritiska okidač. Bela izmaglica ispunila je polumrak.

Onda se začulo cvrčanje.

Crnilo na krevetu stalo je da bubri.

Tama je menjala teksturu. Njeni činioci kao da su se stapali; postajali krupniji. Pulsirajući katran zadobijao je oblik. Pretvarao se u šumu nogu, pipaka i raskriljenih klešta.

Glupo se zagledao u prskalicu, i tada ga je nešto udarilo straga.

Boca mu je ispala. Nije više mogao da mrdne. Nije mogao da odvrati pogled.

Mravi, veliki kao dečja glava, zurili su u njega. Čegrtali su poput zvečarki. Ali, nisu kretali napred. Sklanjali su se, zapravo, u stranu.

Munja je ponovo osvetlila sobu.

Radetov uramljeni portret visio je, kao i obično, iznad kreveta. Jedina Anđelina slika koju nije odneo u podrum.

Na njoj je sada bio neko drugi.

Žena plave kose, namrštenog lica punog modrica, sa pogledom koji je optuživao.

Autorski pečat prepoznao je smesta.

Ali, jedva je prepoznao Anđelu.

A kada je sve opet utonulo u mrak, shvatio je da iza leđa čuje pucketanje. Bilo je sve jače i jače, i potom se pretvorilo u mrmor, koji je zaglušio svaki drugi zvuk.

Marijana?

Sa leve i desne strane Radetovog vidnog polja pojaviše se šiljci.

Imali su izreze; sjajili se mutno; sa vrhova im je nešto kapalo.

Kriva, crna, rožnata sečiva.

Zatvarala su se ka njemu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:42

Julijana Adamović: EMIN IZBOR
Zlosretne 2076. godine Ema je bila posve nekritična u izboru osobnog androida. Oglušila se na sve savjete i neka vlastita uvjerenja, odbijajući provjeren kompatibilni model, prema svom statusu i društvu.

Računalo je odredilo model androida i dodatne funkcije po izboru novopečene vlasnice, ali Ema je htjela nešto još čudnije – nepredvidivost, izazov i uzbuđenje. Pored sebe nije mogla zamisliti stroj koji baš uvijek zna sve njezine želje i ispunjava ih bez pogovora, ne ostavljajući mjesta slatkom iščekivanju.

Njezin savjetnik za emocionalna pitanja bio je užasnut idejom da će se izložiti neudobnosti boravka na Zemlji i poremetiti život Kolonije, dovodeći starinski tip mehaničkog prijatelja, tek da zadovolji trenutačni hir. Svoj razvod, očigledno, još uvijek nije preboljela.

– Ne zaboravite da ja predajem povijest! – pravdala se Ema.

– Ne miješaj posao i užitak – bljeskale su zjenice starog Savjetnika.

– Zašto? Kakve štete čovjek može imati od prošlosti?

– Može imati posljedice od gluposti kada počne živjeti u njoj – gubio je takt. – A i ti sve znaš pa stoga nema potrebe da ti ja dalje crtam.

– Jebi se! – odgovorila je arhaičnom poštapalicom sa Zemlje, kojom je obično šokirala sve u Koloniji.

Starca je ostavila u potpunosti osupnutog. Kada su ga nakon četiri dana pronašli, donja vilica mu je još ukočeno visjela. Naravno, Ema o tome, niti o danima njegovog bolnog oporavka u Centralnoj kolonijskoj bolnici, ništa nije znala. Ona je bila na svom sudbinskom putovanju. Ili još bolje, u svom svijetu.

Točno u 13, 40 po ženevskom vremenu, Ema se spustila na jedan od rijetkih raketodroma Zemlje. Već desetljećima su letovi na stari, matični planet rijetkost, otkad su se kolonije raširile galaksijom. Dalje je krenula polupraznim aerbusom, razmišljajući zbog čega uopće vrijeme i računati na mjestu kakvo je ovo, pusto, sumorno i zaboravljeno.

U Medili, gradu s nešto malo ljudskih prilika koje su propustile ili nisu ni dobile šansu za bolji život na nekoj od razasutih Kolonija, čekao ju je John, sredovječni zastupnik za posredovanje zemaljskim egzotičnim predmetima i preostalim primjercima polovnih androida. Punih mjesec dana je razmjenjivao poruke sa mladom profesoricom povijesti i sada je bio siguran da je pronašao ono što je ona tražila.

Emi se android svidio na prvi pogled. Bio je lijep u nekom čudnom neskladu grubih crta lica i toplog, pametnog pogleda. Odisao je povjerenjem, bliskošću. Sličio joj je na Sama, njezinu ljubav iz prošlih, studentskih dana. Davno prije no što će kroz njezin život projuriti i za sobom ostaviti potpuni kaos sada već bivši muž. Za razliku od njega, Sam ju je iskreno volio.

– Znaš li voziti bicikl? – iznenadilo ju je vlastito pitanje upućeno androidu.

– Bicikl?! – nasmijao se ovaj – Naravno! Ja sam proizveden 2022.

– Zvat ću te Sam.

– Sretno! Nećete požaliti – zadovoljno je trljao ruke John, dok je njegova klijentica odlazila naslonjena na svog novog mehaničkog prijatelja. Bilo je to jedno od njegovih najlakših posredovanja. O posljedicama istog tada nije mogao ništa znati.

Put do Kolonije je trajao kraće. Ema je znala tko je za to zaslužan.

Sam je plijenio svojom nesavršenošću, dijalektom, smislom za humor, svojim pamćenjem i sjećanjem na tolike davne i zanimljive događaje i stvari, da je Ema naprosto gubila dah. Obasipana pažnjom, nježnošću i bujicom slatkih riječi uživala je u svakom novom trenutku.

Android se brzo prilagodio životu u Koloniji. Začudo, i ova na njega. Dok je Ema davala poduku djeci dokone kolonijske elite, Sam se brinuo da je po povratku dočeka toplo gnijezdo. Pripremao joj je jela po starim zemaljskim receptima, s pažnjom servirao stol. Nakon objeda joj je masirao stopala, tijelo. Mazao je kremama, šaptao joj na uho. Zvao je najluđim starinskim imenima. Sve se činilo tako savršenim. Točnije, gotovo sve.

Ema je bila uvjerena da se Sam drži običaja iz vremena svog nastanka i da je zato tako obazriv i pristojan. Malo milovanja, koji poljubac i ostalo samo riječi. Vjerovala je i da će on svoju osnovnu funkciju, onu zbog koje žene u Koloniji i nabavljaju androide, obaviti onda kada za to dođe vrijeme.

No, ma koliko bila strpljiva, to vrijeme nikako nije dolazilo. Svaki puta kada bi Ema učinila koji intimniji korak, Sam bi se ukočio, počeo mucati ili predložio neku, tom trenutku sasvim neprimjerenu aktivnost, kao što je recimo šetnja ili ritual kuhanja i ispijanja kave.
Iako je nalazila svakojaka opravdanja za svog mehaničkog prijatelja, Ema je polako počela gubiti strpljenje. Njezina živa želja i bolna potreba postajale su sve jače i ona je primijetila da zbog toga dobiva različite simptome. Bila je nervozna, površna na poslu, zaboravna… Čak se u nekoliko navrata probudila s prstima u svom toplom međunožju.

Savjetniku se nije htjela obraćati iz principijelnih razloga, a John je nestao s lica Zemlje. Uzaludno je tražila pomoć. Nije odgovarao na njezine poruke. Tada joj je palo na pamet da za Sama nije tražila niti garancijski list. Uljuljkana blagostanjem Kolonije zanemarila je zemaljske običaje i navade.

Na dan kada je njezin android slavio godišnjicu boravka u Koloniji, Ema je napokon skupila hrabrost. Posjela ga je za stol, pogledala ravno u oči i odlučno postavila svoje sasvim precizne zahtjeve.

– Sam, želim da me uzbudiš, držiš određeno vrijeme u stanju zanosa, a potom me dovedeš do vrhunca. – rekla je u jednom dahu – Možeš li ti uopće to?

Sam je prvo problijedio a potom se izobličio. U potpunosti je zaboravio svoje zvanje, uloge koje su oboje imali i sasuo joj u lice bujicu uvrjedljivih riječi.

– Ja sam te zamišljao nevinom, čednom. Ti si bila moja Kraljica. Ti si me razočarala! Meni je važnije da se gledamo, mazimo. Grozna si! Gotovo mi se gadiš! – jecao je – Jadno! Kako jadno!!!

Ema je ostala zatečena ovakvim izljevom emocija, izrečenih od jednog stroja, ma koliko stvaran po uzoru na čovjeka. Osjetila se slabom, sama nedovoljno ljudskom, u škripcu između vlastite savjesti i želja. Androidove suze su na nju pale kao olovne kapi, budeći osjećaj da je sebična i prezahtjevna. Prišla mu je i zagrlila ga. Popustila mu.

– Sve će biti dobro Sam – tješila ga je, zaboravljajući da je ona naručila njega i to iz posve određenih razloga.
Ipak, prvi zanos je bio iza nje i sada je mogla pažljivije motriti Sama. Kad padne veo obožavanja ispod njega se nađe i po koja mana. Hrpica, brežuljak. Kod Sama je to bila planina.

Prvo joj je zapala za oči njegova opsesivna sklonost lažima. Lagao je puno i to sasvim obične stvari, nebitne gluposti od kojih nitko nije imao koristi. Lagao je radi laži. Rekao joj je da je za vrijeme dok je bila na poslu, doživio teški mehanički kvar zbog kojeg je morala intervenirati kolonijska servis-služba (i to nekoliko puta). Nitko iz službe niti jednom nije imao pojma o čemu je riječ.

Potom joj je pričao kako je na nekoj svemirskoj nagradnoj igri dobio sedmodnevno putovanje Mliječnom stazom (za dvoje) pa to, zatim, više nikada nije spomenuo. Nazivao bi je na posao i govorio kako joj je napisao pjesmu a po njezinom povratku doma, pao bi kompjutorski sustav pa pjesme više ne bi bilo. I tako redom.

Često je mijenjao raspoloženja. Od ushićenosti svojim novim radnim mjestom, do očaja zbog situacije da je on android, a ona čovjek (žena) i da među njima “ne može biti sve kako bi on htio”.

Napokon, Ema je primijetila da je mimo nje upoznao gotovo sve njezine prijateljice, da ih posjećuje, šalje im poruke. Ponekad im hvali Emu dajući joj nadnaravne osobine, a ponekad se žali kako je sitničava i prezahtjevna.

Osjećala je kako joj diše za vratom. Ona nije imala androida za osobne potrebe jer ovaj je, izgleda, imao nju.

Sve ju je to podsjetilo na priče iz dnevnika njezinih predaka. Na psa prabake Aby, čupavog i različitookog mješanca, koji se uporno vraćao pred njezin prag, iako ga se ona pokušavala riješiti nakon što ju je po tko zna koji puta u igri iznenada ugrizao. Osim toga, često je visio po susjednim dvorištima, zapišavajući gredice s cvijećem i cvileći tako uporno, što je nukalo zločeste da misle kako ga prabaka nedovoljno hrani. Zbog njegove upornosti i njezinog silnog žara da ga se pod svaku cijenu riješi, navukla je na vrat neke aktiviste iz Društva za zaštitu životinja.

Ili na priču bake Ire koja je pokušala prekinuti s ljubavnikom koji joj je radio ljubomorne scene, a on je, potom, nazvao njezinog muža, tetku, šefa i Parlamentarni odbor za ravnopravnost spolova blateći baku nazivajući je “bezosjećajnom kučkom”. Usput im je poslao i MMS-ove prilično provokativnog sadržaja. Ema je htjela vjerovati bakinim riječima kako je bila u pitanju obična ( i to loša) fotomontaža. Ipak, baka je morala mijenjati identitet.

– Izgleda da je u pitanju genetika – uvjeravala je Ema samu sebe. – Gen za loš izbor ljubimaca.

Osjećala je kako polako gubi tlo pod nogama, kako gubi razum.

Kada je otkrila kako Sam ostavlja patetične, ali i zločeste komentare o njihovoj “ljubavi” na službenim stranicama Pedagoških radnika Kolonije i to, kada su u dobrim odnosima pod svojim, a kada su u lošim pod njezinim imenom, napokon je odlučila progutati ponos i obratiti se Savjetniku. Dobila je brz i kratak odgovor:

“Kolonijski androidi imaju kod-kartice. Ti takvog nemaš. Stoga, možeš raditi upravo ono što si pri zadnjem našem kontaktu poželjela meni. Naravno, ako imaš s kim.”

– Historia est magistra vitae – pomisli Ema. Ona je tu lekciju, izgleda, prespavala. Barem zadnji dio sentence. Sada je na vlastitoj koži osjećala sve posljedice toga sna.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:42

Kristina Pejčić: KIŠA
Prečasna Čejs je stajala nalakćena na dovratak i gledala u noć. Povremeno bi se osvrnula preko ramena i oslušnula… Unutra se vodila živa rasprava između babica oko toga da li je dete udahnulo ili ne.Prečasna je čekala …

Odsutno je trljala ruke. Tinjajući bol u šakama postajao je nepodnošljiv, uspomena na mladost provedenu u praonicama bolnica u Istočnim gradovima. Zglobovi su je mučili pred kišu, a sa zapada se valjala gromada crnila i gutala već postojeću tamu.Gradovima su bile potrebne bolnice, bolnicama su bile potrebne pralje, a mestima kao što je ovo, bilo je potrebno čudo.

Rudnici uranijuma rađali su svoje potomke, obeležene, osuđene. Korporacije Istočnih gradova zatvorile su svoje rudnike pre mnogo godina ali su kolonije radnika ostale. Bili su prognani, zaboravljeni, odsečeni od sopstvenih života kao truli udovi. Nakaze su pravile nakaze. Nakot se rađao rascepljen, vrištav, ogavan odvodeći porodilje u groznicu i smrt. Poslednjim dahom žene su proklinjale svoje pohotne muževe, izludele od jeftine brlje koju su pili već od jutra. Jadne, izgubljene duše lutale su od vrata do vrata mumlajući svoja imena kroz ključaonice, mameći žene na blud. Ono malo ljudskog u njima gubilo se iz generacije u generaciju.

Rudnici su ih progutali, svarili i ispljunuli otupele i mekih kostiju.Sa zapada je strujao hladan povetarac. Prečasna Čejs je sklopila oči prepustivši se trenutku svežine na licu. Ubila bi za cigaretu ali tog se greha morala odreći od dana stupanja u službu, ili je bar pokušavala. Duvan je lečio sve njene nemire ali je prošlogodišnja suša uništila sve sadnice koje je tako brižljivo negovala u svojoj bašti.

Bila je to posebna sorta duvana prokrijumčarena ko zna odakle, vrlo retka, ukusna, opojna. Posebna nagrada posle teškog dana provedenog u traženju smisla u bezumlju, tračak svetlosti u memljivoj osami njene ćelije. Molila se za kišu, bacala se na kolena, čak i plesala drugim bogovima ali žega je bila neumoljiva. U spaljenim poljima belele su se kosti pasa i konja. Sunce daje i uzima. Rasprava u kući se zahuktavala, hoće li Prečasna pevati pesmu krštenja ili u tišini spuštati maleni zamotuljak u raku iza crkve. U nekom maglovitom trenutku bilo je sve jedno.

Još jedan greh, još jedna tišina, još jedna rupa u zemlji. I taj tup, opominjući bol u kostima koji je slutio kišu, slatku, željenu, preklinjanu. Sitan, gotovo mačji cijuk prenuo je iz polusna. Dete…

Babice su hvalile svoju veštinu i brojale mu prste na nogama i rukama. Deset… i… Deset. Oči i uši. Dva… i… Dva. Jedan mali namreškani nos i jedna kriva, drhtava usta. Prečasna je uzdahnula stegnuvši očne kapke do suza.

Sa zapada je nebo svetlelo, pulsiralo bremenito kišom, izmučeno kao žena na porođaju. Ako požuri, stići će kući pre kiše i pevaće…. za kišu… za čudo.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:43

Kristina Pejčić: LJUBIMAC
“Hej bilj, bilj, bilj, bilj……bilj?…. Maaaamaaaaa, Menta mi je opet negde zapalila!!!!”

“Ćuti dete, hoćeš ceo komšiluk da te čuje!”

“Mamice ne mogu da je nađem.”

“Lepo sam ja govorila – Neću hibride u kući!- i eto ti sad. Sinoć mi se opet uvlačila u sobu i dirala mi stopala!”

“Ali mamice, ona samo voli da se mazi.”

“Mentica bi da se mazi, je li, s mojim stopalima? Cela mi bre kuća miriše na pastu za zube!”

“(bolje miriše nego ona tvoja votka)”

“Šta kažeš?”

“Kažem da je ona uvek tako krotka.”

“Krotka? Ma nemate pojma ni jedna ni druga! Što nismo lepo uzeli psa, kao Stojanovići od preko puta? To je nekada bio popularan ljubimac. Jednostavan… Nije spavao na idealnoj temperaturi… Da li znaš koliko košta montaža mini staklenika u dvorištu? “

“Tatica je alergičan na dlaku.”

“Znam da je alergičan, ali imaš i one lepe, bezdlake psiće. Stojanovići su naručili jednog bezdlakog, i bespolnog pa im kuća ne smrdi, i ne beži im iz dvorišta svakih pet minuta. A mi – kako ćera kaže – BILJKA! Ekološki hibrid-ljubimac! Mentica i ništa drugo!”

“Ali mamice, sve moje drugarice imaju hibrid-ljubimce. Milica vodi svoju Magnoliju nekad u školu ali ne da nikom da se igra s’njom……”

“Ne hvataj me na sentimentalnost, i ja sam nekad bila dete, samo se tada više gledalo na neke druge, pre svega duhovne vredn….”

“Mamice, mamice…..eno je!!!!”

“O Gospode…ide kod Simića u baštu! Drži je! Ako se opet bude parila sa onim korovom od Ambrozije, udaviću vas obe…..!!!!! “
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:44

Laura Barna: TRI SARKOFAGA
U predvečerje smo pristali pod zaklonište visoko nadnesene stene, u malu uvalu zaraslu iždžikljalim šibljem i koprivom; samo na jednom delu – onom gde se čamac najudobnije oslanjao trbušastim ispupčenjem – prokrčen je uzani prolaz. U čamcu smo nas troje: crmpurasti vesladžija s vretenastim prstima (on upravo vretenastim prstima sakuplja uže; istovremeno okom odmerava razdaljinu do oštrovrhog kamena); sreski načelnik, g. Rista T. Blagojević. Kada sam ga prvi put videla – stajao je na obali smederevskog utvrđenja, raspravljao se sa uglednim porečkim brodovlasnikom Stevom Ilićem; on je vlasnik i našeg čamca s kojim smo pristali pred Golubačku utvrdu – pomislih kako nikada nisam srela tako smešno debelog čoveka. Neodoljivo me podsetio na mlečnobelu grudvu dobro umešanog testa, što iz časa u čas nezadrživo raste, a kada bih ga kojim slučajem podbola prstom, iščileo bi zajedno sa sitnim očima (njih sam uzaludno nastojala da procenim; inače sam nadmeno verovala u sopstvenu nepogrešivost određivanja ljudskih karaktera na osnovu pomnog osmatranja očiju), zajedno sa razvučenim usnama što su nestajale negde na zemljanom licu; jedino bi se, pretpostavljam, vrh nosa i dalje podjednako naslućivao, delovao je kao skrajnuti kamen–belutak. Sećam se da sam tada jedva uzdržavala nalet smeha; po običaju, u takvim nemilim okolnostima, pravila sam se da kašljem, čak sam se u jednom trenutku stvarno i zakašljala, onda sam namerno ispustila fasciklu sa spisima; gomila hartije razletela se na sve strane. I sada, dok ga posmatram s leđa kako se uzastopice tri puta krsti, slušam njegov piskav glas (uopšte, glas mu je bio neprimeren veličini tela) – Pomozi sveti Nikolo! – po ko zna koji put uspevam da naslutim nepojamnu nadmoć smeha.

»Izvolite, idite vi prvi«, zašuškao je ravnodušno, ili možda uopšte i nije bio ravnodušan. Na izobličenom licu nisam s pouzdanošću uspevala da razaberem prave emocije. Meni se uvek činio dobroćudno veseo, što se uostalom površno moglo pripisati debelim ljudima. »E, ja ne bih da idem dalje, znate …« lice mu se najednom osulo znojem, svaki čas ga je brisao parčetom raskvašenog toalet-papira, posle su mu po čelu, bradi i obrazinama ostajale bele gužvice kao inje.

Ali, red je da, pre no što se zajedno uspnemo, kažem ponešto i o sebi. Ne bih o svom imenu, ionako ga za sve protekle godine nisam osećala svojim. Ipak, radi lakšeg snalaženja, zovite me Jovanča (iako nema nikakve sličnosti s mojim pravim imenom), ili me, naprosto, nemojte oslovljavati, uostalom, ja nisam bitna, kao ni vretenasti prsti crmpurastog vesladžije, niti golema figura sreskog načelnika; zadržaću se, stoga, na pojedinostima za koje, slobodno procenjujući, smatram da imaju značaja za dalji tok priče.

Očeva biblioteka! Bio je lekar, i to – mada je nevoljko o tome govorio: »Po očevoj zamisli«. Isticao je kako mu najveća životna ljubav – tu bi se nemušto ograđivao: »Posle majke i tebe«, dodao bi poluglasom – beše arheologija. I zaista, njegova biblioteka je obilovala delima klasične literature, fotokopijama spisa, pribeležaka i skica koje je uzimao na pozajmicu od prijatelja–arheologâ, što su ih donosili s terena (možda i namerno, nikada ih nije vraćao); nakon izvesnog vremena gubili su negdašnji smisao za pravog sopstvenika, ali za oca nikada nisu gubili na vrednosti (ovde moram da napomenem da se moj otac kretao u krugu umetnika, naročito arheologa). Bilo je tu i rečnika starogrčkog i latinskog, grčke i rimske mitologije, mnoštvo arheoloških zbornika, svezaka, anala, preistorijskih priručnika, komplet Saopštenja, monografija, studija i časopisa, sitnih kopija plastike, skulptura, delića razbijenih amfora, pitosa, gomile kamenja, nakit, ali časopisa je bilo najviše, njima je otac poklanjao najveću pažnju; naručivao ih je iz raznih delova sveta. Sećam se onog iz Australije; kada bi poštar doneo koverat, sa već prepoznatljivom serijom šarenih nalepnica, grabio ga je pokretima krivca (i oči su mu poskakivale na taj način; mislim da se krivcem osećao zbog majke), obavezno bi kao bajagi neprimetno tutnuo napojnicu u nabubreli pretinac poštareve torbe; odlazio korakom krivca u svoju biblioteku. Posle smo osluškivali kako se ključ štucavo okreće u bravi.

Sve mi je to tada bilo, istina, maglovito, ali bila sam zadivljena očevom strastvenom opsednutošću. Često bi naizust izgovarao citate rimskih ili grčkih pesnika, stihove, sentence, i to obavezno na izvornom latinskom ili starogrčkom. Naročito je bio opsednut mamutima. Danas mi se čini da je gotovo svaki razgovor započinjao mamutima, isto tako ga je i završavao. Mahnito ga je zaokupljao neizreciv kontrast goleme sile naspram naivnog prostodušja i nežnosti. »Zamisli, drago moje dete«, govorio je s ushićenjem deteta, »životne suprotnosti koje određuju jedno biće uspevale su da se sažmu u Jedno; opstanu …« Onda bi oborio glavu kao da se nečega iznenada prisetio. Mogla sam u tim trenucima da posmatram kako mu lice poprima mrzovoljan izgled. »Nepojamna šteta!« pucnuo je prstima (pucketanjem prstiju, lupkanjem šakama o bedra ili grčenjem vilice izražavao je bes; ponekad, kada bi mu lavina strasti pomutila razum, ponavljao je sve ove radnje jednu za drugom, i onaj ko ga nije dovoljno poznavao, pomislio bi da on to mlako negoduje ili, možebiti, protestuje lišen lične zainteresovanosti koja bi ga navela na izražajnije manifestacije; ali ja sam shvatala da je u tim trenucima, nesumnjivo, bio ljut kao ris, i obično sam se sklanjala iz njegova vidokruga).

Uostalom, biblioteku sam konzumirala kao magičan lek kog sam neizostavno, iz dana u dan, bila prinuđena da koristim; kažem prinuđena ne pretendujući da zauzmem ulogu lovca na prinuđivače koji promiču spolja; naprosto, bila sam primoravana nekim tada, a i danas, teško shvatljivim unutarnjim nagonom. Razumeli ste do sada, pretpostavljam, zašto sam izabrala arheologiju. Bože moj! Zar ja!? Doduše, zbog ovog »samostalnog izbora« još mogu da osetim gorak ukus neprijatnosti usled porodičnog rascepa. Mučnina mi golica nepca dok osluškujem majčine pokude, istovremeno, očevo bodrenje.

Pogledala sam u sreskog načelnika; iz useklih očiju zračio je neizreciv užas bolesne agonije i straha. Obratio mi se slomljenim glasom:

»Puteljkom stižete do stepenika … tri … stepenika«, mrvili su se jecaji. »Tri stepenika vode na zaravan sa …« zastao je kao da se dvoumi; opazih da mu se ruke tresu, »… na njemu su tri … tri … sarkofaga …« obrisao je lice valjkastim smotuljkom; pogledom je tražio kamen na koji je nameravao da spusti svoju nepreglednu zadnjicu, potom se zakašljao, progutao slinu, nezgrapnim pokretima dao je znak crmpurastom vesladžiji da krene ispred mene.

Crmpurasti vesladžija s vretenastim prstima je, dakle, trebalo da bude taj fantomski vodič, kojeg su uvijeno pominjali još u Smederevu, vešto izbegavajući razgovor o pojedinostima.

»Praznoverice, kažem vam, obične praznoverice šupljih glava«, drobio se glas, »videćete da je tako … pa vi ste stručnjak … još iz Beograda … arheolog! Idite, zaboga, pokažite konačno šta je u njima; oslobodite nas utvarnih opsena. Praznoverice, kažem vam …«

Da je otac mogao da čuje razmrvljene vapaje, ono arheolog naročito, cenim da bi bio nadasve ponosan, isto tako, verujem da bi celu stvar – priču sam slušala još u čamcu porečkog brodovlasnika Steve Ilića – primio sa najvećom mogućnom ozbiljnošću, mučen jedino ostacima logičnog rasuđivanja na koja je, po prirodi posla, bivao dnevno osuđen, i upravo ga je razložno rasuđivanje spasavalo od neminovnog utapanja u živo blato apsurda. Ali, da li bi uspevao da rastumači utvarnu pojavu tri »apolona« (meštani su ih u strahu prozvali tim imenom zbog njihove nepojamne lepote, a za koju, uzgred, niko sa pouzdanošću nije mogao da potvrdi; naime niko ih nikada nije ni video).

Pripovedaju kako se po ponoći podižu kameni poklopci sarkofaga, nekom neshvatljivom lakoćom, a iz njih izlaze trojica opsenih mladića, lutaju utvrdom u potrazi za čednim devojkama; s njima se do pred zoru razgovaraju – sve neke filosofske raspre – onda ih pred oglašavanjem prvih petlova bestidno obnažavaju, obljube, ostave. Kažu, ujutru se, jadne, ničega ne sećaju, jedino stidljivo, kroz lažne suze, pominju božansku lepotu napasnika, nežnost; u osami se opsećaju uzajamnih strasti.

»Tako je, eto, pun Golubac kopiladi!« odbrusi vesladžija osornim glasom.

Pomno sam sledila glomazne šake s vretenastim prstima.

Uskoro pristigosmo do pomenute zaravni otkuda sam imala pregled nad celom utvrdom; izgledala je kao gomila kamenja obrušena u Dunav. Pred nama su ležala tri sarkofaga. Počeo se hvatati suton. Opazih s gnušanjem kako se sa crmpurastog vesladžije širi neugodan životinjski zadah. Pogledala sam ga iskosa. Bio mi je okrenut leđima, sa njih se slivao znoj; spremao se na prvi mig mog odobravanja da strči niz usek, tri stepenika, puteljak, do sreskog načelnika, čamca.

»Možeš da ideš«, progovorih s izrazom milosrdnice.

»Hvala!« isceri mi se u lice hijenastim smehom; stropoštao se bezglavo niz liticu.

Otac bi svakako razumeo njegove neprirodne pokrete, ili bi bar pokušao da ih opravda. Verovao je u magiju, osobito je pridavao pažnju magičnim svojstvima mestâ; govorio je kako mesta talože sudbine, dešavanja, otelotvorenja raznih svesti, misli – pamte! – onda, kada za to dođe vreme, mesto započinje otuđenje, pa samostalno živovanje, koristeći se pri tom nasleđenim moćima i iskustvima. »To je magija!« uzviknuo bi s ushićenjem deteta, »Mesta započinju drsko da uplivišu u naše sudbine.«

Bacila sam pogled na ručni časovnik. Devetnaest i sedamnaest. Moraću do ponoći da odsedim na zaravni. Izabrala sam najpogodniji kamen, odakle sam imala jasan pregled na tri sarkofaga; delimično sam gledala Dunav. Mislim da je upravo u ovim časovima zalaska sunca imao najlepšu boju: dubokomodru; delovao je divlje, tuđe, misteriozno. Zgužvala sam pregršt čiste hartije, položila ih na kamen; sela.

»Koliko li tek Dunav čuva nataloženih energija«, započinjao je otac, »od pre osam milenijuma njegovim obalama smenjuju se civilizacije. Možeš li da zamisliš preistorijskog arhitektu kako po svojoj meri projektuje stanište; prvo stanište u Evropi, osnove čovekova obličja!«

Nisam, razume se, uspevala da zamislim oblutak u ulozi arhitekte; po glavi su mi se neprestano vrzmale monumentalne kamene skulpture Lepenskog Vira.

»Svedok naših sudbina«, nastavljao je, »on đavolski upliviše njima, veruješ li u to?« opet mi se unosio u lice kao da je očekivao odgovor, iako sam znala da je očekivao samo moje pokorno ćutanje.

Jednom mi je rekao – bio je smrtno ozbiljan:

»Dunav je, sinko, ta VELIKA MAGIJA; velika reka, velika magija; sažetak sudbina, gospodar sudbina.«

Naravno, nisam ga razumela.

Odbila je ponoć. Mesec je bio pun, oporožut; jasno je osvetljavao tri sarkofaga; mogla sam da vidim vrhove svojih udalj ispruženih nogu. Već sam poprilično osećala umor, spavalo mi se, uzgred, sumnjičavost je započinjala orgijastičko naslađivanje. Neshvatljivo kako sam olako nasela fantazmima šupljih glava. Ne znam više ni da li bi otac odobrio nemilost u koju sam usisavana nekim teško objašnjivim magnetnim porivom. »Zašto?« pitao bi on kada bi ga majka stidljivo prekorila što po ceo bogovetni dan besposličari buljeći u šarene laže, kako je posprdno nazivala njegove arheološke časopise; on bi oćutao, ali bi docnije, kada smo ostali sami, s ozlojeđenošću neshvaćenog čoveka, prokomentarisao majčine grdnje. Govorio je kako je besposličarenje uzaludno smišljena reč koju bi, da je kojim slučajem lingvista, smesta izbacio iz Pravopisa. Pratila sam ga razrogačeno, tek ponešto razumevajući. »Nemoguće je besposličariti, razumeš li ti to?« tada bi mi se opet značajno unosio u lice, ali mislim da me uopšte nije gledao, naime, gledao je kroz mene kao kroza staklenu bižuteriju. »I kada se učini, s gađenjem i negodovanjem obavezno da besposličariš«, nastavljao je, »ono zapravo i nije besposličarenje; ja to nazivam, jednostavno, nagonom; posledice takvog nazovi besposličarenja ostavljaju traga, pokaz, smisao. Čemu bi potreba za dokolicom bila u začetku negirana kao nešto neprimereno zdravorazumskom činjenju; uostalom, nije li malo dragocenosti nastalo upravo iz dokoličarenja?«

Ali kakav sam smisao ja mogla da izvučem iz beznadežnog osmatranja tri sarkofaga. Normalan čovek bi do sada već zasigurno potvrdio – ona je luda! ali sebe, na sreću, odavno već nisam smatrala normalnom.

Iznenada začuh glasan zuj razjarenih noćnih insekata; izgledalo je kao da su se naprasno od nečega uplašili; odmah potom spazih kako se središnji sarkofag za pedalj pomerio. Nisam svakako mogla da pogrešim, dovoljno sam bila prisebna da bih neočekivanu pojavu protumačila kao nalet sablažnjivog snoviđenja. Širom rastvorih oči; zaustavila sam dah. Poklopac središnjeg sarkofaga je nastavio da se pomera, polagano, uz slabu škripu; unaokolo nije bilo ni žive duše; otvor je već dosegao promer ljudskog trupa. Videla sam kako iznutra leluja beličasta svetlost praćena tihim brujanjem, odmah zatim i opseni lik mladića. Bio je visok, izrazito mršav, uskih, malko pogurenih ramena, nadasve lepog izduženog lica; i uopšte nije podsećao na apolona, pre me je podsetio na moga upokojenog oca. Čak se i smejao kao on: neznatno bi nakrivio, izdigao gornju usnu u desnu stranu, i to je bio njegov način smejanja (retko smo ga viđali da se smeje grohotom, otvorenih usta, glasno). Apolon se smešio na istovetan način. Obuzela me najednom ledena drhtavica; htedoh da mu se obratim – ta-ta! se raspolovilo u dva otegnuta jauka. Kada sam pokušala da ga dodirnem, moja ruka je prošla kroz njega kao kroz maglu. Zaista je on, pomislih sa zebnjom. Prepustila sam mislima da se slobodno uobličavaju u upite: zašto ovo činiš? zašto baš golubačka utvrda? zašto čedne devojke? zašto me mučiš strepnjom i neizvesnošću? nisi li to zaista ti? Odjednom se iz apolona izdvojiše dvojica visokih, izrazito mršavih mladića, uskih malo pogurenih ramena s lepim duguljastim licima; smejali su se na način kako je to činio prvi apolon, sa izdignutom gornjom usnom u desnu stranu, kako je to činio moj otac.

»Osveta!« viknuh paničnim tonom. Neodoljivo je podsećao na majčin ton kojim je prigušeno protestovala iz gostinske sobe: »Jovančo!« izvukla čipkanu maramicu (nju je uvek nosila u zarukavlju), njome obrisala nos (nos joj je slinavio i leti i zimi); učinilo mi se da osećam i miris njenog straha. Plašila se oca; strah je ispoljavala mirisima. Njegova osveta me zasigurno i dovela u Golubac! pomislih nemoćno.

Grozničavo sam pokušavala da saberem misli, vratim se nakratko u Beograd, Arheološki institut. Istraživanje misterije »tri sarkofaga« dobio je u zadatak mlađi kolega, pripravnik; odlazak u Golubac odložen je usled iznenadne tragedije u njegovoj porodici; posle se naprasno razboleo, a slučaj je neočekivano poprimio alarmantne razmere. Iz »uklete tvrđave«, kako su je meštani prozvali, stizale su najstrahotnije glasine. Priča o utvarnim obljubnicima preteći se valjala istočnom Srbijom; čak ju je Dunav naneo na levu obalu. Konačno, prozvana sam da rešim misteriju »tri sarkofaga«.

»Rekoh li onomad, sinko, kolika je sila sakupljena u mestima«, čula sam jasno prozukli očev glas, »potrebno je neprestano podsećati, ako ne podsećaš šuplje glave zaboravljaju. Misliš – surovo! Koješta! surovost ih jedino i dotiče«, poćutao je nakratko. »Dozvao sam te da spaseš golubačku utvrdu«, glas mu se gubio u šuštavo brujanje, »govorim poslednjim ostacima snage – Tri sarkofaga su konačno oživela!«

Poslednje reči izgovorio je brujanjem, ali ja sam ih ipak razumela.

Golubačka tvrđava zarasla je u korov i šiblje; bila je već odavno neprohodna.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:45

Marko Pišev: KLINAC
Utroba zgrade podgrevala je mrežom toplovodnih cevi dvanaest nezavisnih ulaza. Spoljni omotač bio je sastavljen od dvanaest spratova. Četiri stana na svakom spratu. Ukupno: oko tri hiljade ljudi. Tri hiljade galona krvi.

Zavio je volan i smestio pogrebna kola na upražnjeno parking-mesto u senci građevine.

Podignut na samoj ivici bloka, sivi arhitektonski kiklop posmatrao je svojim kockastim prozorima auto-put u tišini. Samo par kockica, haotično raštrkanih na spoljnom betonskom omotaču, punktiralo je električnim svetlom u rađajući suton. Ivica bloka; ivica obima na središnjoj tački višemilionskog grada, koji je mirno dočekivao zoru; brisan prostor savršeno je odgovarao Jakovu: učiniće prizor njegovih kola – njegovog starog, crnog mercedes karavana – manje teskobnim. Dugo je putovao. Lokacija je bila kao poručena. Prešao je usporenim, ali žudnim pogledom preko uglova građevine. Još malo, i svanuće; osetio je neodoljivu težinu u kapcima; umor je bolno kucao, duboko u njegovim kostima.

Jakov je izgasio motor i premestio se u mračniju, prašnjavu tamu kovčega unutar modifikovanog prtljažnika – sunce je, tokom vožnje, neprijatno ugrejalo lakirano drvo. Staklo na prozorima je bilo premazano podebljim slojem posrebrenog, polupropustljivog laka; neutralisalo je smrtonosnu svetlost koja je dopirala spolja, ali ne i toplinu. Jakov bi se u retkim prilikama odvažio na migracije tokom dana, naročito leti, kada sumrak kasno rascvetava senke. Ali, ovo je bila vanredna situacija; na prethodnom pojilištu, privukao je pažnju pojedinih stanara. Klinac čijom se majkom nahranio, bio je posebno nezgodan. Do sukoba je došlo zato što je zgrada bila isuviše mala i zatvorena. Okolne građevine i stešnjen parking činile su njegova kola više upadljivim nego u prostranijim komšilucima. Ali, bio je gladan, očajnički gladan – kao i sad. Uostalom, Jakov nije planirao zadugo da se krije iza ovog smešnog paravana četvorotočkaša. Samo za prvo vreme. Dok se ne snađe. Dok ne prikupi snagu i malo ne onjuši grad.

Podigao je naslepo prst i pritisnuo dugme na dršci minijaturnog ventilatora pričvršćenog za unutrašnji zid kovčega. Elektromotor je zazujao, srknuvši energiju iz baterija i lagano uzburkavši užegli, taman vazduh. Koža mu je bila suva; nikada se nije znojio, ali toplina je ipak ometala njegov san. A san je svakome potreban. San je oslobađao košmare u vreme koje je prihvatljivo.

Taj prokleti klinac. Kako ga je prozreo?

Jakov se nahranio njegovom majkom oholo; onda kada je već postalo krajnje rizično. Umrlice su se ređale na stubovima prethodne zgrade – prethodnog pojilišta – zabrinjavajuće često, gotovo prelepljujući jedna drugu. Doduše, preduzeo je sve mere predostrožnosti. Trudio se da njegove žrtve budu sredovečni ljudi. Tragove zuba vešto i brzo je maskirao puderom, a stanove je obijao oprezno, tiho, u gluvo doba noći, onda kada je pretpostavljao da porodice spavaju najčvršćim snom, par sati pred svitanje. Bio je nečujan. Kretao se lako kao senka. Nikada nije ostavljao tragove.

Ali ponekad bi se… zaneo. Ovog puta, neće ponoviti istu grešku.

Problem sa tim klincem je što je on običan mali pacov, sitno njuškalo, pomislio je, zakosivši obrve u totalnoj tami.

Čudno je što tako razmišljaš, šapnuo je glas unutar Jakova. Ako postoji nešto čega se plašiš, to su pacovi. Zar ne? Razmisli: glodari sa oštrim, suvim njuškama. Čime se hrane? Siva dlaka i odvratni, žuti zubi. Cijukanje koje nabira kožu.

Nije želeo da razmišlja o tome. Njegov iscrpljen um nanovo je formirao mrsku sliku klinca. Imao je samo majku; možda je trebalo da popije njega, a nju da ostavi živu. Jakov je ionako kasnije morao da migrira. Nije razmišljao strateški.

Zaskočili su ga, sinoć; on i njegovi ortaci. Družina je sedela kraj dragstora koji je u zgradi radio non-stop. Jakova je, naročito leti često hvatala nesanica, a sunce bi nemilosrdno ugrejalo kovčeg ispod stakla; on bi pritom bivao primoran da u rastućoj vrelini preleži čitavu obdanicu. Sa prvim sumrakom budio bi se, nestrpljiv da razjapi čeljust kovčega, otškrine prtljažnik crnog Mercedesa, proveri da li je napolju vazduh čist, i protegne se u svežini noći. Kada su ga tačno primetili, nije znao. Znao je samo da su često sedeli tamo, na klupici pred prodavnicom, i pili. Viđali su ga, dok je prolazio kroz zgradu, na putu za dragstor. Nije shvatio da je jedan od momaka sin žene koju je ubio. Uostalom, video im je samo konture – kontrast sijalica kojima je on bio izložen, podebljavao je senke kojima su oni bili obavijeni. Primećivao bi, ipak, delićem svesti, kako njihov razgovor utihne kada on prođe.

Dve noći pošto se krv poslednje žrtve i dalje krčkala u njegovom stomaku, izašao je iz dragstora sa kesom u kojoj se ljuljuškalo nekoliko tegli sa kuvanom cveklom. Čekali su ga u senci između dve sijalice bočno od prodavnice. Krenuo je na suprotnu stranu. Pošli su za njim.

“Dečko! Ej, momak!” Zastao je, ne okrenuvši se. Prišli su mu i okružili ga, lagano. Nanjušio je njihov agresivan naboj, začinjen alkoholom, i, odmah ispod, nesigurnost.

“Ti voziš ona pogrebna kola?” progovorio je klinac u crnini. “Onaj crni karavan, dole na parkingu?”

Klimnuo je. Lice mu je bilo savršeno bezizražajno. Nekoliko glava se pomerilo u senci, usmerivši pogled u stranu.

“E pa, pojavio si se kao poručen. Mislio sam da te pozovem za dva dana… Neko bi trebalo da preveze kevin kovčeg do groblja. Vidim da se ti motaš ovuda po zgradi. Ali nigde na kolima ti ne piše telefon. Samo ‘Pogrebni prevoz’.”

Jakov je iscedio iz sebe šest nasumičnih brojeva i zakoračio ka ivici obruča koji su oko njega formirali. “Gde si poš’o?” rekao je jedan od klinaca iz družine. Jakov je zastao. “Negde žuriš? Stani malo. Popij jedno piće s nama. Dečku je umrla majka.”

Drugi mladić, krupan i kratko podšišan, prišao je Jakovu i zagrlio ga oko ramena. Njegova koža nije imala gotovo nikakav miris. Ponudio je Jakova flašom crnog vina. On je odmahnuo glavom. Klinac ga je blago odgurnuo napred, ne spustivši ruku.

Ostali su krenuli za njima. “Šta ti je to u kesi? Cvekla? Šta će ti ta cvekla, čoveče?”

Ćutao je. Bio je maglovito svestan toga da mu se nepca oblažu pljuvačkom i vilica postaje sve tesnija. Njegove reakcije bile su samo oplemenjena refleksija njihovih. Zar su oni mislili da ga napadnu?

Njega?

Oprezno je pogledao oko sebe. Zgrada je bila pusta.

Stegnuo je pesnice i u pola koraka zamahnuo kesom.

Tegla unutar kese se zvučno spojila sa dnom brade kratko podšišanog mladića. Proliven cveklin sok pomešao se sa krvlju. Jakov je nanovo zavitlao. Druga tegla se istisnula kroz rupu koju je probušilo smrskano staklo. Poletela je i tresnula o čelo jednog od mladića koji se momentalno srušio na beton, kao daska. Jakov je za tren zastao, procenivši svoju poziciju. Preostalo ih je šest, sedam. Među njima i klinac u crnini koji je nesumnjivo imao najsnažniji motiv. On je ostao netaknut.

Jakov se nakezio, blesnuvši očnjacima i potrčao duž zgrade, ka parkiralištu. Bio je brz i gibak. Senke su se u treptaju sklopile oko njega. I dalje je osećao prijatnu sitost.

Odozdo sa zgrade, klinci su počeli da bacaju flaše. Neprecizno su gađali njegov automobil. Srećom, bili su pijani. Pogodili su samo krov. Da je puklo jedno od stakala…

Govorio je sebi kako je ionako bio primoran na pokret. Ali dok je zavijao volan, u begu pred staklenim projektilima, bes mu je trzao mišice, pretvorivši njegov mozak u veliku naelektrisanu kuglu koja je nekontrolisano sevala u svim pravcima. Jedva se suzdržavao da ne uleti u suprotnu traku i čeono se zakuca u prva kola koja vidi. Trebalo mu je neobično mnogo vremena da se obuzda. Vozio je do jutra. Zatim je prešao u kovčeg. Sa sumrakom, probudila ga je glad.

Ali evo, sada je tu. Našao je novu zgradu nabreklu od krvi. Nadao se da u ovom kraju nema delikvenata, iako u bogatim predgrađima, gde je kriminal razuđeniji, za sada nije smeo da operiše. Ovaj betonski gigant podmiriće njegove potebe, bar za neko vreme. Hraniće se starcima, obećao je sebi. Bez obzira na to što njihova krv ima ukus rđe. Sa ovom mišlju, uspeo je da se relaksira i udobnije smesti telo u sanduku. Već sledećeg momenta, čvrsto je spavao.

“Ubio si mi majku, kopile.”

Probudio se, nesvesno uskovitlavši prašinu. Neko je zalupio poklopac sanduka. Začuo se tresak, odmah za njim drugi. Ekseri su prodrli u drvo. Jakov je vrisnuo, zakucavši pesnice u ploču iznad sebe. Nije se pomakla. Više ruku – snažnih ruku – pritiskalo je poklopac odozdo, dok je neko treći zakivao kovčeg.

Klinac. I oni njegovi prljavi ortaci.

Jakov je zarežao, divljački zamlataravši rukama. Drvo nije popuštalo pod silinom njegovih hitaca. Bio je to žilav, čvrst mahagoni. Tek nakon par momenata, postao je svestan tople težine na stomaku.

Težina se pomerila, zašuškavši. Jakov je zastao, progutavši pljuvačku, i dodirnuo teret vrhovima prstiju. Nekakva kesa, privezana gumicom na vrhu. Najlonski omotač se pomerio; nešto se kretalo unutra. Nešto krupno i toplo. Kad je dotakao krzno pod najlonom, cijuknulo je.

Prvi put u životu, koji je obuhvatao više vekova, Jakov je osetio kako ga zapljuskuje talas ledenog znoja.

Kao odgovor na to, topli krzneni pokreti su se uzvrpoljili kidajući kesu. Nešto tupo i dugačko rascepilo je kožu njegovog stomaka i počelo da se uvrće. Vrisnuvši, Jakov je zgrabio njušku stvorenja oblivenu krvlju – njegovom krvlju – i odgurnuo je silovito. Kesa je zašuštala. Teret je počeo da se rasprostire. Nožice su se oslobodile i počele da skakuću posvuda po njemu. Jakov je zaurlao, iskidavši glasne žice. Oštra, suva njuška dodirnula mu je lice. Zaštitio je glavu laktovima, frkćući, ali je stvorenje zaobišlo njegove nabrekle usne i krenulo na vrat.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:46

Mihailo Tešić: NASLEDNIK
Kada je Šumar stigao do krčme već je uveliko prošlo vreme doručka, ali bomba-bobice koje je gutao cele noći su ga i dalje sasvim dobro držale. Samo mu je grlo bilo suvo kao korito u kući davljenika.

“Krčmarice, daj hladno maslačkovo mleko i jedan topao mravinjak”, zabrunda čim je sa upeklog sunca kročio u prijatno senovitu krčmu i spustio tešku ranac-mahunu i luk na pod pored šanka. Krčmarica se vidno ozari i odmah se rastrča: podviknula je devojkama da donesu piće i hranu, a onda se potrudila da svojski očisti baš onaj deo šanka na kome se smestio Šumar. Ipak je bila dovoljno strpljiva da sačeka kako bi Šumar u dugom gutljaju iskapio mleko, obrisao bele kapljice sa svoje pepeljaste čekinjave brade i pogledao je vragolasto svojim živim, vatrenim okom.

“Kako je beba?” upita ona. Okrugli obrazi su joj se rumeneli iznad jedva suzdržanog osmeha.

“Zdrav je”, lakonski odgovori Šumar. Prionuo je na hrskave, krupne crvene mrave, sa slašću im puckajući okrugle trupove, praveći se da ne primećuje ustreptali pogled Krčmarice.

“Matora džukelo, reci još nešto! Niko iz čitavog Dom-dola je nije video već više od dvadesetinu dana! Jedino si ti dovoljno lud da se muvaš po Šipražju u doba koćenja zlobada. Daj mi neke vesti – poslednji glas su nam donele ševe i zebe, još kada je dete rođeno!” prekorno reče i udari ga krpom po ramenu, kao da je sve to bilo njegova krivica.

Šumar uzdahnu i odgurnu malo tanjir, pokušavajući da iščačka jednog još živahnog mrava između kutnjaka.

“I majka je dobro. Koliko može biti, sada, kada više nije Veštica.”

“Znači, mali stvarno ima ljubičaste oči kao što su ševe cvrkutale?”

Šumar po prvi put dopusti da osmeh pređe preko njegovog oštrog, izboranog lica.

“Ljubičaste kao munje! Biće pravi Veštac”, nagnu se ka Krčmarici koja je oduševljeno stavila šake na usta. “Dečak je zdrav, krupan i tako… bistrih okica, ljubičaste su ama baš kao u majke. U stvari, kao što su bile”, uozbilji se ponovo Šumar.

Krčmarica prihvati ozbiljniji ton: “Hajde, znaš da tako mora biti. Veštica prenosi svu moć na dete. Tako je od vajkada.”

Šumar pogleda malo u stranu i kroz stisnute zube reče: “Sad godinama neće biti nikoga da pospeši rast Šipraga, da vida povrede, da osvetljava tokove i plaši divlje zveri… Bezveštičije doba dok mali ne stasa.” Posegnuo je za novom tikvom mleka.

“Ali ona se postarala. Ambari su puni. Plemena su u miru, poštuju je i plaše je se više nego ijedne Veštice od pamtiveka. A dete će biti Veštac dok trepneš, ako je i malo na majku. Ma sećaš se kako je, kao žgoljavo pile od svojih šest godina, stala u sred klanca pred Pipere kada su onomad krenuli u krv na Keljmene…” Krčmarici glas utihnu.

Kako se ne bih sećao. Bio sam tamo. Da ubijem što više Pipera.

Iznenada na vrata krčme hrupi vižljasti mladić i prekide Šumarevu bremenitu zamišljenost:

“Dođite svi! Na nebu…” zadahta piskutavo, pokušavajući da vikne. “Manta! Na nebu!”

Svi u krčmi potrčaše napolje, neki beli od straha, neki crveni od uzbuđenja, a niko ko je u životu ikad video vazdušnu mantu – o tim legendarnim zverima su i najstariji samo pripovedali kao o odbljesku davnog sećanja. Šumar izađe poslednji.

Na nebu se nalazila velelepna bela manta. Zaklonila je svetlost Sunca Oca i njena ogromna senka prekri selo. Nelagodna tišina se spusti na sve. Najednom neko povika:

“Pogledajte znak! Zlatna petokraka!”

Grb Starog Carstva. Sunce mu Očije, baš kao iz priča.

* * *

Vojnici u kožnim oklopima su napravili krug oko mesta na sredini seoskog trga, gde se spustio dugačak brk mante niz koji su se i dalje iskrcavali, kao niz rampu. Iza kruga vojnika stajao je mladi Volšebnik, obavijen plaštom u svih deset boja, podignutih ruku je vikao vatrenim glasom:

“Majka Eva je progovorila i Otac Tulkevan je zasijao! Jerarsi su prorekli! Naslednik Carstva je rođen, ujedinitelj posle hiljadu godina rasparčanosti i patnje! Sada, u ovom odsudnom trenu, kada su sve zemlje Ljudi u opasnosti od napada Divljaka iz Pustolina, pojavio se zrak našeg spasa! Znamo da je negde u zemljama Kaharada rođeno dete s ljubičastim očima – očima svete boje svih elemenata! To dete je ujedinitelj ljudi i elemenata! Taj čovek će biti majstor oružja i mađije i vođa ljudi! Svako ko nas odvede do njega biće bogato nagrađen!”

Svi su čuli za pošast iz Pustolina. Neki u masi okupljenih odmah zavikaše “Živeo!”, jedna žena prihvati sa pesmom “Majko Evo, čuvaj nas!” i već su se oko Volšebnika tiskali mnogi i vikali “Veštica! Veštica ima ljubičaste oči! Rodila je sina ljubičastih očiju!”

Šumar se povuče u senke iza krčme, izvadi čvrsto umotanu cigaru i polako je pripali, prizvavši unutrašnju vatru u jagodicu kažiprsta. Onda požuri iz sela, ka Mreži Šipražja.

Neću skoro imati priliku da zapalim.

* * *

Zujanje. Dobro mu poznato postojano potmulo zujanje zlobada ga okružuje. Smešten je prilično udobno, na pomalo izdvojenom Šipragu, utkan u mrežu granja koje tvori loptastu krunu orijaške biljke.

Vidi ih na ivici doline, nekoliko Pipera, ima ih i od Sodveda, tu je i najmlađi dečko od Stepojeva, pokazuju put vojnicima i Volšebniku. Zastaju na kopljomet od prvih Šipraga, dogovaraju se. Piperi uzbuđeno pokazuju, objašnjavaju. Ne čuje ih od sve življeg zujanja svuda okolo. Zlobadi su uzbuđeni. Vidi kako sa krune obližnjeg Šipraga, prekrivene vretenastim, lepljivim nitima i okićene desetinama srebrnastih čauri nalik umotanin novorođenčadima, poleću i sleću još krupniji mužjaci. Besno šibaju sisaljkama i strižu antenama, opne krila im histerično reflektuju svetlost popodnevnog sunca, tvoreći sliku plesa raznobojnih munjica koji zbunjuje oko. Odvraća pogled ga ka mestu gde je stajala grupa ljudi. Tamo su samo Piperi i Sodvedovi. Traži ostale ka obodu Šipražja. Eto ih. Stepojev mali zalazi među rastinje ispred vojnika i Volšebnika.

Jadne budale. Zlobadi će podivljati.

Mislim da ću im pomoći.

Okreće se tako da ima pravu liniju do krune visokog Šipraga obuhvaćene mrežom pulsirajućih čauri zlobada. Uzima strelu, poseže za vatrom u sebi, za plamenom u grudima, prepusti mu se i propusti ga. Vrh drvene strele zatinja, on je brzo stavi u luk, nape i opali. Oprostite mi, mališani. Strela prošišta kroz granje, pogodi centralnu čauru i plamen se poput vatrometa rascveta niz debele vretenaste niti. Kruna Šipraga istog trena bukne jarkim orelom jare. I zlobadi podivljaju.

Nekoliko brzih i jakih otkucaja srca kasnije već je u podnožju plamteće krune, pretura po popadalim čaurama tražeći neku koja je blizu otvaranja. Ne manjka ih. Uzima najveću i beži, jer zlobadi su poludeli toliko da se plaši da ga ni dim kojim se obavio neće zaštititi.

Kroz tutanj svojeg trka čuje grozne vriske i vidi ljubičasto sevanje. Blizu je. Vidi vojnike koji bacaju koplja, pokrivaju se štitovima, beže, urličući padaju pod teretom desetina uboda. Bliže je. Volšebnik kune, oko njega se zatvara lopta od ljubičaste sile, munje mu sevaju iz šaka i prže desetak zlobada, ali ima ih previše i on nestaje ispod treperave gomile titravih, dlakavih nožica i treperećih svilastih krila. Tu je. Stepojev Mali. Gde je?

Čuje vrisak, skače u tom pravcu, jara suklja iz njegovog tela, svu svoju vatru upire upolje, zlobadi padaju osmuđenih krila. Vidi dečaka na tlu, grabi ga za ruku. Lice mu je izobličeno od uboda, ali i dalje diše, cvili bolno. Šumar ga obuhvata i zatvara svojom opnom vreline, podiže na rame i trči, trči koliko ga noge nose.

* * *

Šumar sa krova krčme posmatra selo okupano poslednjim grimiznim tonovima popodnevnog sunca koje zalazi za vrhove Plamtećih Planina nadvijene nad dolinom. Po trgu mile ljudi, na svetkovini povodom dolaska Carskih Poslanika okupilo se sve što je muško i vredno i sve što je žensko i čedno iz Četiri plemena. Muški se goste, žene pevaju. Podiže pogled ka manti koja mirno pluta visoko iznad. Pored njega staje Krčmarica.

“Stvarno misliš da ideš do kraja?”, glas joj treperi strepnjom.

“Inače ne bi imalo smisla. Doći će novi.”

“Kako ćeš?”

“Tražiću poslednju uslugu od prijatelja”, kaže Šumar vadeći iz ranac-mahune čauru od lepljivih srebrnih niti, zadirući nožem u nju, parajući je i otkrivajući lutku.

Lutka se lagano rastvara, pomaljaju se antenice, krila se odmotavaju, nežne dlačice se protežu i prvo što dodirnu je Šumarev ispružen desni dlan. Iz torbice uzima malu opnu načičkanu sitnim čekinjama, stavlja je u usta, pa levi dlan stavlja na srce, svesno usporava njegove otkucaje dok duboko izdiše na opnu, koja zazuji. Mladi zlobad izbacuje dugačku surlu sa opakom sisaljkom, oslobađa prednje noge. Dlačice mu pulsiraju u ritmu Šumarevih otkucaja srca. Glava mu se okrene za pun krug, polako, upijajući okolinu, a onda u trenu raširi krila i poleti uz duboko zujanje koje se brzo izgubi u graji i muzici.

Šumar gleda dok zlobad postaje sve manji na indigo plavom nebu prošaranom narandžastim oblacima. Ocrta se još jednom oštro kada pređe preko Zlatnog Meseca, a onda mu se obris izgubi u velikom obrisu mante.

Šumar žmuri, sva čula pretače u sluh. Čuje: bubnjanje svoga srca, bubnjanje mnogih srca, bubnjanje jednog ogromnog srca. Čuje: stalno tanano zujanje u pozadini svih tih otkucaja. Otkucaj. Zujanje. I otkucaj. Zujanje. I otkucaj. Zujanje – naglo prestaje. I…

Otvara oči taman na vreme da vidi kako drhtaj prođe kroz mantu. Čitavo telo joj se naglo savije po sredini poput lista, rep dolazi skoro do usta koja se otvaraju u nečujnom ropcu.

A zatim krv šikne iz njih, iz kloake, iz triju očiju, na selo pada kiša od krvi. Krv sipa po Šumaru, curi mu u oči, Krčmarica se moli i proklinje, pesma proslave se pretapa u vriske.

Ali Šumar čuje i povike veselja – zna da jedan dolazi iz njegovog grla, ali i iz drugih, neki ljudi su na prozorima i radosno podvriskuju. Ogromna telesina mante pada, pada i sa zaglušujućim treskom se sručuje na obode sela, protresavši Šumaru kosti i zube tako da mu glava zazvoni, baš kao da hram Majke poziva na jutrenje.

Imaćemo svoga Vešca. Da nas leči, da pomaže, da nas štiti od zveri. I od nas samih.

A dok mali ne stasa, snaći ćemo se nekako. Uvek smo se snalazili.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:46

Milan Urošević: ZMAJ I VILA
Zmaj je dremao pod zalazećim suncem, glave položene na šape.

Zmaju!, reče mu vila.

Zmaj jednim zlatnim okom pogleda vilu koja mu je stajala pod krilom, osmehnuvši se osmehom od hiljadu sečiva.

Tužna sam, zmaju, reče ona ozbiljnog lica.

Zašto?, upita je on, ustajući pažljivo.

Sama sam, a ti više ne letiš sa mnom.

Borio sam se sa velikim neprijateljem, reče umorno zmaj, i na tren okrenuo glavu od tebe. Ali moje te krilo uvek štitilo od sunca i kiše, kad nisi na mestima gde ja ne mogu da budem, kad ne praviš krugove u poljima, a moja te vatra grejala u noćima kada su vukovi lovili zvezde koje padnu u sneg i nijedna vrata ti ne behu otvorena.

Sama sam, i ti više ne želiš da letiš sa mnom, ponovi ona. A vilinski kralj želi da odem u daleku zemlju preko mora.

Pogledaj, reče zmaj, zbog tebe ću obgrliti svet krilima, i u trenu ćemo otići gde god poželiš. Samo me pusti da počinem još kratko, i skupim snagu da ih raširim. Jer, strašan bi moj protivnik, i umorio me.

Ne, ti ćeš me ostaviti, reče ona pognute glave.

Neću, reče zmaj, pogledaj. I otkri joj svoje srce.

Vidiš li? Neću te ostaviti. Na mom srcu nema senke laži.

Vila istrže bodež iz pojasa i zari mu ga u srce.

Zašto? jeknu zmaj.

Vila zaplaka i pobeže.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:47

Milivoj Anđelković: SAMO ZA TEBE, ELI
Nešto se nesumnjivo događalo. Neuhvatljivo za naša čula, neshvatljivo za naš pragmatičan um. Možda se magnetna osa neznatno pomerila? Ili je Zemlja za neki daleki promil ispravila svoju blago iskošenu rotaciju? Tek, njegovo energetsko središte sveta se pomerilo. Ono više nije bilo na rutinskoj liniji posao – stan već se saželo u omanji prostor parka u njegovom susedstvu. Tu je provodio sve više vremena, odlažući odlazak kući. Osećao je da sve manje pripada tamo i da hoće, treba i najzad – da mora – da ostane ovde.

Prvu noć je proveo na klupi u parku.

Drugu – u razgranatoj krošnji drveta gde ga niko nije mogao da uznemirava.

Trećeg dana su došli novinari, snimatelji i radoznalci.

Četvrtog je dobio otkaz na poslu pa kako nisu mogli da mu ga neposredno uruče prikucali su ga na deblo ispod njegovog novog, lisnatog stana.

A petog dana…

Petog dana je došla Eli. Šetala je okolo i sedela na klupi znatiželjno ga posmatrajući. Uveče se popela do njega i smestila u istu krošnju. Progunđao je i pomerio se, sasvim malo, koliko da se ne dodiruju. Probudili su se pripijeni jedno uz drugo, u čvrstom zagrljaju. Tako je bilo toplije, njihova tela su najbolje znala šta im treba.

Sedmog dana su poverili jedno drugom svoje snove. On je sanjao nepregledne šumadijske šume iz prošlosti, ona krošnje amazonske džungle pune šuštanja lišća i kričanja ptica.

Nekoliko noći je bilo prelepo zajedno spavati i sanjati. Guste, razgranate krošnje blago su se njihale u stvarnosti i snovima, ovaj svet i život su postajali podnošljivo mesto.

Ubrzo, pridružilo im se još nekoliko sanjara. Krošnja je postala tesna, snovi su se kidali na najlepšim mestima i pretvarali u grčevitu borbu da ne iskliznu na negostoljubivu zemlju. On i Eli su tada odlučili – idu u šumu, tamo će sagraditi kuću na drvetu i nesmetano sanjati željene snove.

Tih nekoliko predivnih meseci on nikada neće zaboraviti. A tada su Eli snovi postali nedovoljni. Odlučila je da se vrati u grad i ode u Amazoniju. Za uspomenu ostavila mu je rascvetanu biljku u duplji drveta koju je, po sebi, nazvala Eli.

Ostao je sam u šumskoj kući a snovi su mu postali sve bleđi i kraći. Odlučio je da se vrati u grad i pre odlaska pronašao je senovito, vlažno i zaklonjeno mesto. Tu je presadio biljku.

“Samo za tebe, Eli”, rekao je nežno ravnajući rastresitu zemlju.

U gradu je ubrzo pronašao posao. Po svemu sudeći, magnetna osa se smirila, a rotacija planete stabilizovala, tako da je sanjao retko i usputno. Samo ponekad, predveče, izlazio je iz kuće i nemo zurio u siromašno zelenilo poslednjeg preostalog travnjaka u kraju.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:48

Mina Todorović: VOAJER
U devetoj godini je prestao da spava. U prvo vreme nije smeo nikome da prizna. Ćutao je i trpeo, ne – umor, već nezadovoljstvo i mnogo straha. A bilo ga je, seća se, i strašno sramota. Noću bi legao u krevet, prevrtao se u njemu, ustajao bi i blenuo kroz prozor u mrak. Nema više takvog mraka, kao što je bio onda, u malom selu bez uličnog osvetljenja, kada svaki pošteni čovek legne nakon iscrpljujućeg rada. Bog je ljudima dao noć za spavanje, znao je to i tada. On je, mora biti, nešto jako pogrešio, pa je sada kažnjen i ostavljen budan da shvati šta je uradio. Prebirao je po svojoj glavi sve svoje male grehe, koji mu se učiniše veliki i neoprostivi. Dečji nestašluk je tada dobijao dimenzije smrtnog greha, dok je gledao kroz prozor, sam u noći, jedini budan. Konačno, priznao je roditeljima. Majka je odmah počela da nariče, zahtevala je da se dete vodi kod doktora u Obrenovac, ako treba – i u Beograd! Otac je nerado pristao na to. Smetalo mu je što će toliko vreme da izgubi, a i koštalo je. Ipak je morao da popusti pred ženinom kuknjavom da će im se sin istopiti kao sveća, pa ga je vodao tamo-amo, gde su ga razni doktori slali. Posle sedmog – osmog puta, bez ikakvog nagoveštaja da je iko blizu objašnjenju, a kamoli leku, on izgubi strpljenje.

“Ako ne možeš da spavaš, a ti radi nešto, da ne dangubiš i pošandrcaš”, rekao je otac. I tako digoše ruke od medicinske pomoći.

Sada je imao šezdeset pet godina i još uvek nije znao zašto ne spava. Nije se istopio kao sveća, nije čak izgledao ni starije. Ljudi su mu uvek govorili da izgleda bar deset godina mlađe, a on je, u glavi, svojim godinama pridodavao još koju deceniju pride, na račun onih neprospavanih noći. Čuo je mnogo ljudi koji su želeli da spavaju kraće, ali kada bi ih upitao: “A da li biste voleli da ne spavate uopšte”, dobijao bi, po pravilu, odričan odgovor, samo u različitim formama. Neko bi se zbunjeno osmehnuo, drugi bi izjavio da je to nemoguće, treći bi decidirano rekao: “Ne, kakav užas!”

U početku, ni on sam to nije voleo. Sve dok otac nije napravio u podrumu stolarsku radionicu. Čovek koji se oseća sam, nepopravljivo sam, radi drugačije od ostalih. Najsličniji je neizlečivom bolesniku: ne štedi se ni snaga, ni vreme. Daje sve od sebe. Zato i ne čudi da je on, onako mali, popravio za desetak dana sve što se u kući moglo popraviti: klimave stolice, klupu iz bašte, razglavljeni sto, tučak za meso koji je počeo da spada sa drške, šarke na sanduku u kome je stajala pradedova kubura… Onda je izdeljao sebi novu policu za alat. Iza toga je, ni manje ni više, napravio strini novi kredenac. Čak je izdubio i ukrase, ne iz želje da ugodi strini, već iz očajanja što mu se posao primiče kraju. Živeo je u paklenom strahu da će doći dan kada neće imati šta da radi. Međutim, taj kredenac mu je omogućio mnoštvo novih narudžbina. Njegov duborez je izašao na glas, dolazili su najbogatiji seljaci iz svih okolnih mesta da poruče miraz za kćeri. Za sedam godina je zaradio desetostruko više nego njegov otac tokom dve decenije oranja, kopanja, sađenja i košenja.

U devetnaestoj godini se preselio u Obrenovac. Pronašao je dobru kuću na obodu, sa velikim placem i, što je presudilo, sa odličnim podrumom. Tu je napravio svoju novu stolarsku radionicu, koju je sređivao daleko duže nego sve ostale prostorije u kući. U toj radionici nije smelo da bude ni trunke prašine, morala je da bude čistija od svake hirurške sale. A zašto? Zato što je pre oko godinu i po otkrio – ravne površine. Duborezom se bavio samo koliko da obezbedi sebi sredstva za život i pripomogne roditeljima koji su se navikli na dodatne prihode. Sve ostalo vreme, i danju i noću, pravio je sebi potpuno ravan sto. Deo po deo je glačao, a onda bi iskosio površinu i kapnuo vodu iz pipete. Ako je išla ravno, bez zaustavljanja, bez skretanja, bio je zadovoljan. Primećivao je da se kapljice zaustavljaju čak i na staklenim čašama, jer bi tu bila neka neravnina koja ih je zaustavljala. On sebi to nije dopuštao. Zbog toga je sve u radionici moralo da bude besprekorno čisto. Sijalice su brisane nekoliko puta tokom sata, sav alat koji je upotrebljavao čišćen je pre i posle svakog korišćenja, pod je prao šmrkom, a na prozorima je postavio nekoliko slojeva gaze koju je redovno ispirao i, oceđenu, ali još vlažnu, ponovo kačio. Njegovo oko je hvatalo i najmanju senku, naviknuto na traganje za neravninama na ravnoj površini. Tako je razvio neverovatan smisao za detalj. Trebalo mu je devetnaest punih dana i noći, samo da mekom flanelskom krpom izglača dasku svog stola. Negde bi malo jače pritisnuo, pa bi pod jakim svetlom ustanovio da se na tom mestu zraci drugačije odbijaju – morao je sve okolo da ujednači sa tim “udubljenjem”. Izrada tako poliranog nameštaja postala je njegova strast. Komadi koje je pravio dostizali su basnoslovne cene u Beogradu, dok je duborez i dalje lakše išao kod bogatih seljaka. Stizale su mu porudžbine i iz Hrvatske i Slovenije, a najveći posao je bio kada su ga odveli kod jednog bosanskog političara koji je tražio da mu sav unutrašnji tišljeraj bude u rezbarijama ptica i cveća. Potom je zahtev proširio i na vrata šifonjera, pa na stočiće i ukrasne komode… Od zarađenog novca i još tolikog bakšiša, mogao je da živi nekoliko godina, ali je rad prerastao u njegovu potrebu i lek protiv ubitačnih, tihih noći. U to doba se osećao mnogo vredniji i bolji od drugih, posebno kada su mu zadovoljni očevi, pola u zbilji, nudili svoje kćeri za udaju. Nerviralo ga je, međutim, što neki ljudi iz grada i dalje misle da su njihove kćeri predobre za njega. Nisu mu to govorili, ali je bio dovoljno inteligentan da sam ustanovi. Takvi su koristili neke reči koje nije razumevao, govorili o stvarima o kojima on nije imao pojma, jer se njegovo obrazovanje završilo sa osnovnom školom. Svi u selu su tvrdili da dečak koji ume toliko da zaradi, ne treba da arči vreme u školi. To je mislio i sam, dok se nije osetio manje vredan, tačnije – dok nije upoznao ljude koji su prema njemu zauzimali superioran stav. Jednom mu je neki vrlo bogat čovek doneo crtež stolice i rekao mu da želi baš takvu stvar, od abonosovine.

“Ja radim samo od drveta”, odgovorio je, a čovek se nasmejao. Imao je mladu i lepu ćerku, koja mladića nikada nije udostojila pažnje. Čak je i na njegov pozdrav uzvraćala samo nehajnim klimanjem glave. Izgledalo mu je da bi se uvek malo ljutnula što joj se obraća. Ona je imala običaj da čita neke knjige, pa je on odlučio da vidi šta to tako zanimljivo ima u tim knjigama.

Bilo ga je sramota da se učlani u biblioteku, jer nije znao kako tamo treba da se ponaša. Otišao je u knjižaru i kupio četiri knjige o vrstama drveta i obradi, barem je tako verovao. Među njima je bila i “Motiv drveta u grčkoj i rimskoj mitologiji”. Tako je, omaškom, otkrio grčke mitove. Nepunu nedelju kasnije, kupio je sve knjige o grčkoj mitologiji koje je mogao da pronađe. Neke su bile dosadne i nerazumljive, druge su ga potpuno opčinile. Deljao je sopstveni duh kao Pigmalion svoj kip od slonovače, zato mu je taj mit i bio najdraži. Zahvaljujući tome, uskoro se u njegovoj biblioteci našla i komedija Bernarda Šoa. U prvi mah je bio vrlo razočaran što je ponovo kupio pogrešnu knjigu, ali ga je ona zabavila, pa i utešila. Ako je ta Elajza Dulitl za tako kratko vreme uspela da liči na gospođicu, moći će i on, jednom, da postigne da ga fina gospoda iz Beograda i njihove ćerke gledaju kao ravnopravnog. Imao je tada 22 godine. U trideset drugoj je doktorirao na temu “Mit o Kekropu i njegove istorijske potvrde u novijim istraživanjima o postanku Atine”.

Najmučniji mu je bio sam početak nastavka školovanja. Prvo se preselio u Beograd. Bila bi bruka da školsku klupu deli sa nekim balavcem iz svog sela. Imao je para, kupio je stan u lošem kraju, ali je to shvatio tek neku godina kasnije. E, čim je razumeo da je otmenije živeti na nekoj drugoj adresi, počeo je više da radi i mnogo da štedi. Bilo mu je strašno važno da ga niko više ne pogleda s potcenjivanjem. Međutim, pre toga je završio večernju srednju školu. Delovao je skromno i vaspitano, ne baš blistave inteligencije, no sa razoružavajuće otvorenim pogledom. Zarumeneo bi se i zamuckivao kada nije umeo da odgovori na pitanje. Prirodne nauke je mrzeo duboko i postojano, ali je profesorima pravio divne ramove za slike, a za završnu ocenu umeo je da odnese i šlifovano ogledalo uokvireno kitnjastim duborezom. Profesorka hemije nije bila potkupljiva, srećom bejaše sažaljiva osoba. Nekako joj se nije dalo da maltretira momka sa takvim umetničkim darom. Divila se njegovim rukotvorinama, mada ni jednu nije pristajala da primi. Kada je, već napustio gimnaziju, kupio joj je zlatni lančić, smestio ga u svojeručno rezbarenu kutijicu i zahvalio joj što ga nije mučila. Lančić mu je vratila, ali je kutiju stavila na komodu, kraj fotografija svog muža, brata i, verovatno, bratanica, jer ona dece nije imala. Bila je ubeđena da će pokušati da upiše primenjenu umetnost, pa se iskreno iznenadila kada joj je rekao da je odabrao književnost. Video ju je, mnogo godina docnije, kako sedi na autobuskoj stanici čekajući javni prevoz. Na trenutak je poželeo da stane i poveze je gde je želela da ide, ali je shvatio da u ovom elegantnom i samouverenom čoveku neće prepoznati ono zbunjivo seljače kome je poklanjala dvojke. Kada je, možda pet – šest godina posle ovoga, ugledao njenu sliku u odeljku o pomenima i saznao da je umrla pre godinu dana, bi mu žao što je nije povezao, što je nije odveo na kafu i još jednom joj se zahvalio. Rekao bi joj da ne bi dogurao do doktorata i ovakvog uspeha, da nije bilo njenog razumevanja i podrške. Uživao je da je zamišlja, onako suvonjavu i pogurenu, kako se snebivljivo smeška na njegove reči… Šteta što je propustio da obraduje staricu.

Fakultet je završio lakše i sa više interesovanja. Još tokom studija je zapazio da je jedan od profesora prema njemu vrlo blagonaklon. Ubrzo je povezao da je to stoga što je i sam profesor bio seljačko dete, koje nije imalo redovno školovanje, ali je žudelo za znanjem. Ovaj mu je, docnije, postao i mentor. Progurao ga je, mada se moralo priznati da je rad imao mnogo manjkavosti, kao da se u njemu osećalo ošljarenje, hitnja i nedostatak žara. Doktorska teza samo zarad sticanja titule. A Kekropa je odabrao, jer je u to vreme patio od kompleksa više vrednosti, izmešanog sa samomržnjom. I on sam osećao se kao polučovek, poluzmija, različit, bez roditelja, onaj koji je odabrao drvo za najvredniji dar, koji je postojao i pre nego što su se bogovi doselili. Imao je i dodatno zadovoljstvo da, kada govori o temi svog doktorata, a neko ga pita – ko je, bre, taj Kekrop – lagano izvije obrvu, kao da je iznenađen, ali i zabavljen tolikim neznanjem, pa da tiho odvrati: “Osnivač Atine.” Eto vam ga – mislio je zadovoljno u sebi – svi vi koji oduvek znate šta je abonos i mahagoni i sandalovina! Nije teško biti nadmoćan!

Pre toga, klonio se ljudi. Nije želeo da neko u njemu otkrije sina neukog seljaka, sa izuzetkom pomenutog profesora. Sa ovim je rado pričao o seoskoj jednostavnosti, teškom životu (iskreno) i divnim, zvezdanim noćima (još se užasavao tih sećanja). Roditeljima je i dalje redovno slao novac, ali je potpuno prestao da ih viđa, pa i da ih zove. Za majčinu smrt je saznao dvadeset šest dana iza sahrane. Nisu mogli da mu jave, jer nisu imali njegovu adresu. Kada su mu i pronašli adresu, on je, sa svojom tek venčanom ženom, bio u novom letnjikovcu u Baru, okružen maslinama. Tako je srušen mit o Kekropu bez roditelja, jer za onim što nikada nisi imao, ne možeš tako silovito da žališ. To je, na neki način, ubrzalo i propadanje njegovog kratkog izleta među “normalne ljude”. Naime, onako naočit, vrlo situiran i još sa titulom doktora nauka, bio je izuzetno zanimljiv finim, obrazovanim gospođicama. Vrlo brzo se odlučio za jednu od njih, čija su oba roditelja predavala na katedri za germanistiku. Njena lepota mu je imponovala, svežina njene dvadeset i jedne godine mu je godila, laskalo mu je što je osvojio sa takvom lakoćom, čak je, možda, u početku i voleo. Onda je, jednom, video kako isprobava šešire pred ogledalom. Njeno lice poprimalo je sasvim drugačiji izraz! Sam se nikada nije gledao u ogledalo, kao da se pomalo grozio sebe. Dok se brijao, posmatrao je samo bradu. Dok je probao odelo, gledao je samo noge i trup. Zapravo, nikada nije video sebe celog. Pogledao je svoj odraz – nikakva promena pred ogledalom. Gledao je sve druge ljude kada prođu pored ogledala, ili izloga u staklu. Neko se ispravljao, neko uvlačio stomak, neko isturao bradu, pućio usta, podizao obrve… Svako, bez izuzetka, menjao je nešto na sebi. I tu ga je zgrabila njegova najveća i najpostojanija strast: posmatranje ljudi. Sopstvena žena postala mu je zamorče. Već dugo je imao želju da je kazni za njeno fino poreklo i svoj stid od roditelja, za saznanje da je njegova majka uoči smrti razgovarala sa njim, u bunilu, uverena da sedi kraj nje i sluša njene poslednje savete, molbe, prisećanja. Ovo je bio dosta dobar način za osvetu. Upijao je u sebe njenu gestikulaciju, pratio sa pažnjom naučnika njeno ogledanje. Retko je slušao šta priča, ali je bio bezgranično zainteresovan za promene na njenom licu. Vrlo brzo je, skoro sa izvesnošću, mogao da predvidi njen sledeći pokret: kada domalim prstom sklanja kosu iza uveta, kada izvije usne u blagi osmeh, da bi istovremeno stavila neku primedbu, kada iznenađeno podigne obrve… Da ga na vreme nije ostavila, sigurno bi potpuno ovladao ovom veštinom. Tražeći razvod, rekla mu je da joj je zamorno što on u krevet dolazi samo radi vođenja ljubavi. Time je seks sa njim izgubio svaku spontanost. Želi (govorila je tiho i gledala ga osvetoljubivo u oči) bar povremeno da se probudi uz čoveka koga voli. Svesno ili podsvesno, i ona se njemu svetila preko najosetljivije tačke – njegove nesposobnosti da zaspi. Istina je, naravno, da više nije mogla da podnese njegovo posmatranje, jer ona nije bila glupa žena, videla je kako, ponekad, istovremeno sa njom ispravlja ramena, zaustavlja zevanje, rukom dodiruje vrat…

Kada mu je kunić utekao, počeo je da cunja gradom i posmatra strana lica. Ako bi mu se neko učinio zanimljivijim od drugih, lako je stvarao situacije da se upozna sa njim, da može izbliza da proučava promene na licu, uz neki neobavezan razgovor. Kako su godine prolazile, njegova veština je postajala sve veća. Odlazio je tamo gde su se ljudi okupljali u većem broju: na utakmice, koncerte, javna predavanja. Tu bi, redovno, pronalazio nove zamorčiće, ali oni više nisu shvatali da su posmatrani, toliko je bio uvežban.

Borio se protiv sopstvene usamljenosti na svaki način. Zadao je sebi zadatak: kada ugleda neku osobu, mora iz njenih pokreta, stava, glasa, ruku, lica, frizure, odeće, iz svega što vidom i sluhom može da primi – mora tačno da pogodi čime se bavi i kakav život živi. Obilazio je pijace i stovarišta u potrazi za zanimljivim fizionomijama, vozio se autobusom u vreme najvećeg š***** i posmatrao, posmatrao. Uf, kakve je greške pravio na početku, koliko puta mu se desilo da sasvim mora da izmeni one “dosjee” koje je držao u glavi. Čovek za koga je mislio da je hirurg, bio je direktor preduzeća, jedna sigurna usedelica priča sa prijateljicom o svojoj deci, ali najveći neuspeh je bio – drugi muž njegove bivše žene. Strahovita greška! A bio je ubeđen da je to vrlo prijatan mladi čovek. Od tog događaja, a imao je blizu trideset sedam godina, nešto mu je kliknulo u glavi i omaške su postajale sve manje i sve ređe. Sa pedeset tri, više mu se nije potkradala ni najsitnija greška. Još godinu – dve, proveravao je svoje umeće. I onda su mu se ljudi potpuno smučili. Već posle petnaestak minuta znao je i šta će njegov sagovornik da kaže i svaki pokret koji će da napravi. Upadao je u teške depresije, pa i tada mogao da predvidi svaku svoju sledeću misao. Želeo je da vrišti, ali ni to nije mogao – nije bilo spontanosti. Izgledalo mu je da je ceo život stucao da bi od premijere napravio reprizu. Prestao je da izlazi, da se viđa sa ljudima. Još je jedino odlazio na hipodrom, mada je i tamo znao koji će konj da pobedi. Ali nije ga klađenje zanimalo. Sedao bi na tribinu, proćaskao sa “prijateljima”, sabrao slova poslednje rečenice, pa opet sabirao – dok ne dođe do jednocifrenog broja. Uplatio bi pobedu na konja sa tim brojem, znajući unapred da li će da dobije, ili da izgubi. Povremeno bi dopustio sebi da uplati na totalnog autsajedera, siguran u dobitak i da kaže prijateljima: “Stavite ga na prvo mesto, nemojte da posle bude – što nam nisi rekao…” Uglavnom ga ne bi slušali, jer ga je pratio glas da nema pojma o konjima. Bio je makar na tren zadovoljan što im je priuštio ono što je u njegovom životu potpuno nestalo – iznenađenje.

Na njegov šezdeset peti rođendan, kraj njega sede momak koji mu je bio vrlo nesimpatičan: nekakav mali, neuspešni kockar, ogorčenih očiju. Mrzeo je ogorčenost kod ljudi. Išlo mu je na živce i što se mladić ponaša kao da je u potrazi za svetim gralom, a poslednjih nedelju – dve viđao ga je kako se bezuspešno nabacuje onoj maloj fufici bez mozga. Toliko – o veličanstvenim ciljevima! Mrzeo je licemerje. Kad bolje razmisli, mrzeo je i druge ljudske osobine. Zapravo, nije podnosio ljude.

“Ovde je zauzeto, momak”, rekoše dva glasa istovremeno. Zapanjeno je pogledao u momka koji je imao isti izraz na licu, koji je, istog momenta kada i on pravio istovetne pokrete. Počeo je da sabira slova, tek da bi se i sam malo sabrao: 18, dakle, treba ići na devetku. Mladić se tada osmehnu, prijateljski (mrzeo je i tu vrstu osmeha): “A u ovoj trci ni ne trči devet konja.” Ponovo je sabrao slova: 27. Opet devet, a stvarno u trci ide samo sedam konja. Ali, kako je to ovo bedno ljudsko biće znalo? Kako je mogao da shvati da on sabira slova i uplaćuje tikete? Zurio je u tog neuspelog kockara, u njegov tiket: 1-2-3. Kakva idiotska kombinacija. Pa jedinica nema nikakve šanse! Mladić je gledao u pravcu one male drolje. Ona ga nije ni primetila, samo je ravnodušno prešla očima preko njega. Nije više imao vremena, morao je hitno da uplati kombinaciju. Pokazaće ovom klincu šta znači klađenje! Kada se vratio na svoje mesto, momak je pogledao listić u njegovoj ruci:

7-3-2. I ponovo se osmehnuo, snebivljivo, kao da se izvinjava.

“Smejaćeš se, ti, bitango, samo čekaj”, mislio je, sve jače osećajući nelagodnost. Kako je znao? Kako je pogodio šta će reći, šta će učiniti, kako dolazi do broja na koji se kladi… Postoji li trostruka slučajnost?

“Postoji”, tiho odvrati momak, ne gledajući u njega. Sabrao je slova: sedmica. Ona će i pobediti, a za njom će doći trojka, pa dvojka. Od početka se videlo da će tako biti. Sedmica je povela, snažno, sigurno. Biće to trka start – cilj. Pogledao je mladića sa svim prezrenjem koje je pronašao u sebi. A on je bio veliki čovek. I ovog trenutka potpuno ispunjen gađenjem.

Tada se, na samom kraju, nešto dogodi. Sedmica je zagalopirala i u galopu ušla kroz cilj. Diskvalifikacija! Istovremeno, neki konj iz pozadine je strahovito finiširao, nije video koji, ali je već znao da je jedinica. Buljio je u mladićeve ruke koje su držale tu dobitničku kombinaciju. Bio je šokiran. I posramljen. I željan osvete. A momak je samo blenuo u malu riđu kurvu, koja ga nije ni upamtila.

“Šteta što je kamenjarka”, rekao je osvetnički. “Inače bi mogla nekome lepo da rodi decu i to bi bilo najveće postignuće njenog bivstvovanja na ovom svetu.”

“Moguće”, odvratio je mladić, pa je ustao i pošao. Onda je zastao, zagledao se u svoje cipele, odmahnuo glavom i tiho dodao: “Mada ja ne mislim tako.” Bez osvrtanja se udaljio.

Tek kada je ostao sam, shvatio je šta mu se desilo. Iznenađenje! Gledao je lica ljudi oko sebe i sva su bila iznenađujuće drugačija. Nesavladiva pospanost… Dremnuo je samo malo. Propustio je sledeću trku, ali je stigao nešto da odsanja i da se osmehne u snu. Osvrnuo se, tražeći pogledom malog gada, ali je ovaj nestao u opštoj gužvi. Da ga je video, bio je siguran – zgrabio bi njegovo sitno lice svojim seljačkim ručerdama i poljubio bi ga u čelo. A možda i ne bi – više, ipak, nije bio siguran. Kako je bio srećan!

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:49

Mirjana Stakić: ČAROBNJAKOV ŠEŠIR
Smrt moga muža Jovana Jovanovića izazvala je mnoge priče. Pričali su da nije bolovao. Pričali su i da je osetio kada će da umre. Ručao, okupao se, zamračio sobu, obukao jedino svečano odelo i na čistom čaršavu koji je mirisao na sredstvo protiv moljaca legao nepokriven i zaspao. Još kažu i da je tog jutra otišao da se ošiša i obrije, i da vrati neke sitne dugove na koje su ljudi već gotovo i zaboravili.

Prethodnih dana je bio čudno raspoložen. Kažem čudno, jer ne mogu tačno da definišem njegovo ponašanje. Delovao je kao čovek koji je saznao neku veliku tajnu, ali ga to otkriće ne čini nesrećnim, niti mu je zbog toga teško. Zamišljen, usana razvučenih u blagi poluosmeh, znao je da satima sedi u svojoj radnoj sobi. Povremeno se iz nje čulo blago mrmljanje, kao neki šapat. U početku mislila sam da to on priča sam sa sobom.

Jovan je oduvek bio neobičan, pomalo čudan. Još kao mladić pričao mi je pomalo nestvarne i uvrnute priče. Davno je bilo, pa sam većinu i zaboravila, a i ono što je čoveku neshvatljivo on istisne iz sebe, baci kao neki suvišan teret. Sećam se samo kao kroz izmaglicu priče o nekom čudnom šeširu. Bez jasnog početka i kraja, priča više deluje kao bajka. Mogu tačno da opišem košulju koju je nosio, klupu na kojoj smo sedeli dok mi je pričao, mirise, prolaznika sa brkovima, njegove oči, ali priče, priče se prisećam ogoljeno, u grubim obrisima, kao nekog davnog zastrašujućeg proročanstva koje nas ispunjava nemirom i slutnjom, pa želimo da ga što pre zaboravimo. I uspela sam u tome, bar mi se tako činilo, sve do jednog jutra, dva-tri meseca pre tragičnog događaja. Sređujući Jovanove košulje pronašla sam fasciklu punu crteža. Jovan nikada nije znao da crta. Crteži su rađeni grafitnom olovkom, nekolicina ugljem i tušem. Delovali su kao remek dela nekog velikog umetnika, ali po nemiru i laganoj jezi koju sam osetila dok sam prstima prelazila preko njih, znala sam da su njegovi. Otkud, kako i zašto, nisam u stanju da objasnim. Na svakom crtežu nalazio se šešir. Običan crni šešir, možda malo šireg oboda. Različito okrenut, nakrivljen, ispravljen, ukošen, iskošen, delovao mi je pomalo preteće, čak živo. Osetila sam kao da je za trenutak sve stalo, vreme, okretanje sunca, moj život. Osetila sam kako smo slepi i gluvi za putokaze koji nam se pružaju. Tada sam se setila.

Priča, Jovanova ili moja, svejedno, kaže da postoji trenutak koji se, istina, ne pruža svim ljudima, već samo onima koji su po nečemu izabrani, trenutak u kome oni mogu da odluče o toku svog daljeg života. Priča je fantastična i govori o tajanstvenom čoveku koji izabrane posećuje. Niko ne zna kako izgleda taj neznanac, odakle dolazi i ko ga šalje. Kod svih ljudi koje je posetio ostali su pronađeni neobični crteži crnog šešira. Priča dalje kaže da je u razgovorima sa strancem čoveku dopušteno da potraži odgovore na sva pitanja i sazna tajne i istine koje su običnim ljudima nedostupne i nedopuštene. Kada okončaju razgovor i kada čovek sazna i vidi i ono što je nevidljivo, stranac dolazi poslednji put. Dolazi da domaćinu ispuni želju. Čovek može da poželi sve, apsolutno sve, i biće mu ispunjeno, ali svi, baš svi, bez obzira na to kako su do tada živeli, jer u priči se kaže da niko ne zna ko će biti izabran, požele da pođu za tajanstvenim. Kuda i zbog čega, ostaje tajna.

Narod je oko smrti moga muža ispreo mnoge priče. Čak su govorili da su mu veštice i vile i ko zna koje još tajanstvene sile dolazile na san. Prorekle mu, kažu, kada će umreti. I mnoge obične i bezazlene stvari iz njegovog života, poput jutarnje šetnje, proglasili su neobičnim, čudnim, nastranim.

O sahrani neću govoriti. Ne želim da govorim o podozrivim pogledima, bolesno nastranim pitanjima, tišini kojom su me ljudi poput zida okruživali kad god sam pokušavala da im se približim, i ogovaranjima koja su se plela oko mog i Jovanovog imena, a za koja sam saznavala od preostalih malobrojnih prijatelja. Kuću su nam kao ukletu zaobilazili, čak zabranjivali deci da beru jabuke iz našeg voćnjaka.

Vremenom, sve se zaboravi, a dosta ga je od sahrane Jovanove prošlo. Smrt moga muža više nije bila interesantna ljudima. Njihovu radoznalost hranili su novi događaji i nove smrti. Priče su prestale. Počeli su i da me posećuju. Čak sam i ja vremenom ubedila sebe da sam priču o čarobnjaku sa šeširom izmislila, čudno i rastrojeno ponašanje Jovanovo pravdala bolešću i prihvatila lekarsku konstataciju o izlivu krvi u mozak kao uzroku smrti. I tako, dani su opet počeli da liče jedni na druge. Vratila sam se u slepilo, nesposobna da vidim znake koji me okružuju.

Sasvim običan šešir malo šireg oboda neko je zaboravio na grobu moga muža. Nestalo je one tanke linije koja spaja naš život sa realnim. Uplašila sam se sebe i vlastitog straha, privida života i iluzije da ga živim, i pobegla u prividnu sigurnost svoje kuće.

I ponovo se setivši svega, rešena da se suočim sa znacima, vratila sam se na Jovanov grob. Šešira više nije bilo. Možda ga je odneo vetar, ili neki prosjak? Možda je samo plod moje podsvesti? Možda…


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:49

Mirjana Stakić: BAJKA O GRABULJI
Na zelenoj livadi iznad staja, jednog popodneva dok je Sunce učilo se hodati korakom balerine, u tišini koju je narušavao samo skakavac skitnica svojim glupim i pomalo dosadnim upadicama, jedne su Grabulje odlučivale o svojoj sudbini. Stariji, imućni gospodin, izrađen od dobrog hrastovog drveta i potkovan gvožđem, ozbiljno zainteresovan za svoju komšinicu Grabulju, predložio joj je zakonitu vezu. Možda bi se naša junakinja odmah odlučila za njega, sa kojim je još bila i koleginica, tačnije, ako cenimo iskrenost, Vile su joj bile šef na radnom mestu, ali pomalo se bojala da taj podređeni odnos ne vlada i u kući, a kao svaka emancipovana, mlada žena, želela je ravnopravnost. Brinula su je i ogovaranja među komšikama i koleginicama. Prigovarali su joj kako ima povlastice, i kako joj Vile ostavljaju lakši posao.

No, postojao je još jedan razlog. Nekoliko ulica od njene kuće doselio se mladi lepotan, zavodnik Kosa, izrađen od najboljeg metala koji je, uglačan, toliko sijao na Suncu te je sirotu gospođicu jednom prilikom gotovo oslepio. A da ne govorimo o kvalitetnom drvetu i skupom priboru za ličnu higijenu, a tek o elegantnim pokretima i otmenosti. Kao i svaka poštena devojka iz dobre kuće, gospođica Grabulja nije davala previše povoda perspektivnom gospodinu koji je zadavao brige svim devojkama u kraju. Ponekad bi zaškripala na neki njegov kompliment, ili bi se pravila da ga ne čuje.

I evo, ovog popodneva, dok dosadni cvrčak svojim blebetanjem remeti ozbiljnost situacije, Grabulja odlučuje o svojoj sudbini. Naslonjena na staru jabuku, gospođica je ispružila svoje zupce na Suncu, i verujte mi tri dana razmišljala kome da da svoje srce i telo izrađeno od jedne mlade i nežne kruške.

Sunce kome su dosadili graciozni koraci u baletu razape šator na vrh neba i svoj bes i dosadu iskali na jadnoj gospođici, te joj skroz spali telo. Grabulji ispade jedan zubac, i to baš onaj u koji su ugradili nežno srce mlade kruške. Vila i Kosa zaključiše, kao što i priliči muškarcima, da nije vredno svađati se oko žene, pa makar to bila i gospođica Grabulja, ali svi, baš svi u kraju su znali da je to zbog onog zupca što je ispao Grabulji ispod jabuke.
Pa zato, drage moje, ne provodite previše vremena na Suncu dok razmatrate svoje prilike.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:50

Nataša Tučev: NEDOVRŠENA PRIČA
1.

Kada se Karl probudio, san iz kojeg se prenuo bio je u njegovom sećanju još uvek neverovatno jasan. Sanjao je da korača kroz maglu, da se vrti u krug i ne može ni po čemu da odredi pravac. Onda se iz magle pomolila jedna ruka i pozvala ga kažiprstom. Nije bila ni na koji način strašna; bila je to obična muška ruka, čak je ličila na njegovu, ali se Karl ipak uplašio i nije smeo da je prihvati kada se otvorila dlanom prema njemu.

Još uvek se čudio jasnoći svog sećanja na san, kada je najednom postao svestan da je taj san jedino čega se seća. Ne samo da se nije sećao ničeg drugog što je u životu sanjao; Karl se isto tako nije sećao ni svoje jave, zapravo ničeg osim imena.

Još isuviše bunovan da bi ga to uplašilo, polako je ustao i obazreo se oko sebe. Dobro, bar je znao gde je: nalazio se u gradskom parku. Znao je čak tačno u kom delu parka se nalazi, znao je ime grada, trgove, ulice; ali nije mogao da se seti ničeg u vezi sa sobom. „Šta radim u parku usred noći? Zašto ležim na klupi?“ Spavao je prekriven novinama, koje je vetar sada listao i raznosio svud oko njega. Po lišću i po oštrom vazduhu znao je da je jesen. Bilo mu je hladno.

Pregledao je svoju odeću: sako mu je bio star, iscepan i masan, a ni košulja ni pantalone nisu bili bolji. Na nogama je imao stare cokule sa razvaljenim đonovima. Nije imao ni novčanik ni ličnu kartu; sve što je našao u džepovima bilo je malo duvana i paketić papira za cigarete.

„Ja sam skitnica“, pomisli. Noge mu zaklecaše i neki osećaj nalik na laku nesvesticu vrati ga nazad na klupu. Lice mu je gorelo. „Šta da radim?“ pitao se. „Da odem u policiju?“ Ali, šta se njih tiče priča jednog prosjaka? Misliće da je pijan ili lud.

Kroz proređene krošnje u parku videlo se nebo, narogušeno i mutno, bez nagoveštaja svetlosti. U daljini se čuo lavež pasa. Karl se skupi u svojoj trošnoj odeći i ponovo leže; nije mu preostalo ništa drugo nego da sačeka zoru.

2.

„Imam sreće. Oktobar je, a vreme je još uvek lepo“, pomisli Karl posmatrajući ljude koji su prolazili gradskim šetalištem. Njegovo sećanje sada je bilo već mesec dana staro – prošlo je mesec dana od onog sna na klupi u parku posle koga se probudio bez sećanja. Polako se navikavao na ovaj život u koji je bio bačen: živeo je od džeparenja po autobusima i spavao u napuštenoj kućici koju je našao na obali. Još uvek se nije setio ničega iz svoje prošlosti, niti je naišao na nekoga ko bi ga poznavao.

Sedeo je na klupi, oslonjen o nizak zidić žardinjera, i slušao starog violinistu sa belim šeširom kako svira na stepeništu blizu gradske kafane. Poneko bi zastao da mu ubaci novčić u kutiju.

– Karl…!

Karl se trže i ugleda ispred sebe devojku duge, ravne smeđe kose sa plavim, pomalo staklastim očima, u haljini boje trule višnje. Srce mu zalupa kao ludo.

– T… ti me poznaješ? – jedva uspe da promuca.

Ona sede na klupu kraj njega i Karlu se učini da je zbunjena koliko i on.

– Da… – reče tiho – ali… ti ne bi trebalo da si ovde.

– Kako to misliš?

– Ti ne postojiš. Ti si samo lik iz moje mašte… Ja sam te stvorila. Ti si junak priče koju upravo pišem.

“Junak? Priča? Šta joj to znači?” Karl je bio suviše uzbuđen da bi razmišljao o rečima. – Ko si ti? – upita je. – Kako se zoveš?

– Sanja – rekla je, gledajući ga u neverici svojim plavim, staklastim očima. – Ja sam pisac.
– Sanja – naže se Karl prema njoj – pomozi mi, molim te. Ja se ničega ne sećam.

– Ne možeš ni da se sećaš. Ti nemaš prošlost. Još ti je nisam smislila.

Karl uzdahnu i malo se smiri. „Ona je luda“, pomisli. „Pa lepo. Najpre sam otkrio da sam ja skitnica, a sada ispada da je jedina osoba koja me poznaje u ovom gradu luda.“ Ipak, bilo mu je drago da ga bar neko poznaje: srce mu je još uvek snažno lupalo, i imao je hiljadu pitanja koja je želeo da postavi. Ali, ako je hteo da mu ona odgovori na njih, morao je da se da pravi da joj veruje.

– A šta si smislila? – upita je. – Šta si do sada napisala?

Sanja je vrtela glavom, kao da još uvek ne veruje da joj se sve ovo dešava.

– Ne mnogo – reče. – Počela sam priču pre mesec dana, i nikako da je završim. Ti si u priči skitnica, iako si mlad. Nisi to oduvek bio. Znam da si ranije imao neko cenjeno zanimanje, možda si bio lekar, ili slikar koji je voleo da crta mostove. Onda te je nešto promenilo. – Sanja ga dodirnu po ruci. – Karl, molim te oprosti mi. Da sam znala da ćeš oživeti, nikada ne bih pisala priču o čoveku koji džepari po autobusima i koji nema nikog svog! Ali, bojim se da ti sada živiš nezavisno od moje priče, i da je kasno da ma šta izmenim.

– U redu je. Ja zapravo uživam u ovom životu – reče Karl sa mračnim osmehom na licu, ali se istog trena postide što je muči. – Šta još znaš o meni?

– Znam još samo da te kroz priču traži čovek u dugom sivom mantilu.

Karl spusti glavu. Nije vredelo dalje pitati: nije mogao da zaključi šta je u priči stvarnost, a šta njena mašta. Izvadi iz unutrašnjeg džepa sakoa duvan i papir za zavijanje.

– Vidim da zavijaš cigarete – nasmeši se Sanja stidljivo. – I to piše u priči.

– Možda bi bilo bolje da ne piše. Papir za zavijanje se u poslednje vreme jako teško nalazi.
Ćutali su. Karl zapali cigaretu, rukom koja je još uvek drhtala od jakog uzbuđenja i razočarenja koje ga je potom zamenilo. Slušao je violinistu sa sivim šeširom kako svira neku laganu pesmu, pomalo se ljuljajući. Najednom u njemu preovladaše bes i ozlojeđenost.

– Naš susret je nemoguć – reče Sanji stisnutih očiju.

– Zašto?

– Zato što ti i ja nikada ne možemo postojati u istoj stvarnosti. Ako si me ti stvorila, kao što kažeš, onda sam ja samo tvoj privid. Ali zamisli i ovako nešto: možda ja tako silno želim da sretnem nekoga ko će mi objasniti ko sam, da sam ja tebe izmislio. Onda ti ne postojiš. Vidiš – svako od nas je san ili privid u stvarnosti onoga drugog. Ne možemo nikako da delimo jednu istu stvarnost.

Gledao ju je likujući, nadajući se da ju je bar malo uzdrmao u njenom čvrstom ubeđenju. Ali, ona je samo izgledala zamišljeno.

– Zato te čovek u mantilu traži – reče. – Zato što suviše toga znaš…

Ustala je nelagodno se osvrćući, kao da je nešto tera da krene.

– Volela bih ponovo da te vidim. Budi sutra u podne na parkingu kod vrteške.

Karl je uznemireno povukao dim, gledajući kako Sanja ubacuje novčić u kutiju violiniste sa plavim šeširom i utapa se u reku prolaznika.

3.

„Nevena nikada neće ostariti“, pomisli Nikola. „Ona će samo bledeti sve dok ne nestane, baš kao i ove njene prastare pamučne majice koje stalno nosi i koje liče na stare krpe.“

Nevena i Nikola ljubili su se otvorenih očiju na vetrovitoj uzvišici, u pustom parku između tri visoke zgrade. Nevena je uvek tražila da se ljube otvorenih očiju, i u tome silno uživala, dok se Nikola osećao glupo i smešno. Ipak, nije bilo toga što ne bi učinio za nju. A te večeri je naročito bio spreman da joj ispuni svaku želju, jer je znao da se više nikada neće videti. Činilo mu se da ih vetar, kao vreme, već razdvaja i duva između njih iako su zagrljeni. Odmače se malo i skloni crnu grguravu kosu koja mu je pala na oči. Pogleda Nevenu koja, uprkos vetru, nije treptala.

– Zašto si hteo da se oprostimo baš ovde? – upita ga ona.

– Ne znam – reče Nikola iskreno. – Kao da me je nešto zvalo. Kao da se ovde krije neki odgovor za nas…

– Kakav odgovor? Ne razumem.

– Ne možemo uvek sve da razumemo, Nevena…

Nevena besno odmahnu glavom, tako da se Nikoli činilo da će se neuredna punđa u koju je vezala kosu svakog časa raspasti.

– Opet počinješ! – povikala je. – Stalno pravdaš svoje postupke nečim neobjašnjivim! Sigurna sam da i nemaš neki pravi razlog što odlaziš. Da me stvarno voliš, ti bi našao način da ostaneš!

– Nije tako reče Nikola. I zatim dodade, svestan da će to zvučati prazno i izveštačeno. – Veruj mi da me ovaj odlazak boli.

Nevena skupi oči i usne joj se izdužiše u mali, pakostan osmeh.

– Ljudi to obično kažu – reče mu. – Ali, sa tobom će biti drugačije, jadni Nikola. Ti ćeš stvarno osetiti taj bol. Tebe će odlazak stvarno boleti.

Oči joj se napuniše suzama i na dnu glasa joj zaigra nešto nalik na sažaljenje, od čega se Nikola još više naježi. Stajali su nepomično u pustom parku, držeći se za ruke. Klackalice i ljuljaške škripale su u svojim ležištima, na vetru koji je duvao u oštrim naletima. „Zaista će tako biti“, pomisli Nikola. „I ona to zna. Zna da se sve njene priče, sve njene reči, nekad i negde ostvare…“

4.

Duge stepenice vodile su pravo pod zemlju. Čovek u dugom sivom mantilu spuštao se njima sporim, ritmičnim korakom, posmatrajući reklame izlepljene na zidovima. Na trenutak se prizor pred njegovim očima izmeni i on vide sebe kako korača duž neke popločane staze, noću, u slabo osvetljenom parku. „I moje oči vole da pričaju priče“, pomisli čovek u mantilu i opet se nađe na ulazu u podzemni prolaz.

Već na samom ulazu ugledao je dve devojke koje su sedele pokrivene starim ćebetom i prosile. Nešto dalje, kraj reklame za zabavni park, stajao je čovek sa praznim rukavom u džepu. Na jednom uglu hodnika bio je drugi čovek, odrpan, sa flašom u ruci. Te godine nije bilo čudno videti skitnice u gradu: bilo ih je na svakom koraku.

„Svaki od njih je po jedna nedovršena priča“, razmišljao je čovek u mantilu. Prolazio je kraj njih sporo i zagledao im u lica, izbrazdana i otvrdla od čekanja i ćutanja. „Svaki od njih je bačen u ovu stvarnost, i ne može da nađe svoje mesto u njoj. Neki nemaju prošlosti, drugi su zaboravili svoja znanja i zanate, treći su se obreli u životu bez ikakve želje da ga žive. Svi uzalud čekaju da neki delovi njih tek budu docrtani, dopisani. Ali, opet, i oni smišljaju priče. Svi ih smišljamo: to je svojstveno čoveku. I tako stvaraju svet u kome neće moći da žive, a sami tavore u drugom, koji je neko za njih stvorio…“

5.

„Možda je Sanjina priča kao onaj moj san o ruci“, razmišljao je Karl. „Tako je verna i dosledna u svakom detalju da ju je teško odvojiti od stvarnosti… Bio sam grub prema njoj. Rugao sam se i pravio da joj verujem. Na kraju sam je i oterao onom svojom pričom o različitim stvarnostima. Ali, ona nije ništa luđa od mene: ja se ne sećam prošlosti, a ona sadašnjosti.“

Sa ružičastih konjića, dvokolica i automobila bila je zguljena boja, i oni su se sijali kao da se tužno osmehuju, mokri od kiše koja je padala toga jutra. „Uskoro će pokriti vrtešku ciradom“, pomisli Karl. „Nema više lepog vremena. Počinju kiše, i možda će Sanja sada konačno sesti za radni sto i završiti priču, pa ću ja dobiti svoju prošlost. Osim, naravno, ako me pre toga ne pronađe čovek u mantilu…“ Kiselo se nasmeja u sebi. Bilo je podne, ali od Sanje nije bilo ni traga.

Najednom, na kraju parkinga zaustaviše se jedna kola sa stranom registarskom tablicom. Vrata se malo odškrinuše, ali niko ne izađe. Samo se, još izdaleka, videlo kako kroz njih viri nečija noga. Karl priđe bliže. Čovek u kolima bio je star i suv, obučen u elegantno sivo odelo sa kravatom čija je boja podsetila Karla na uvele jabuke. Imao je grguravu, prosedu kosu, i poneki pramen još crn kao ugalj. Nije gledao u njega; zabacio je glavu jako unazad, kao da pokušava da vidi kroz zadnje staklo. Noga koja mu je visila van kola bila je oblivena krvlju.

– Imate kutiju za prvu pomoć? – upita Karl.

– Eno je tamo, iza zadnjeg sedišta – reče starac, i dalje ne gledajući u njega. – Ali, ne možete mi ništa pomoći.

– Možda i mogu – reče Karl zavlačeći se u kola. I sam je bio zbunjen svojom samouverenošću. Najednom oseti strašan bol u glavi: klečao je na zadnjem sedištu i nije mogao da se pomeri. Kroz misli mu proleteše slike – skalpeli, zelene maske, krvave rukavice, jako svetlo… Osećao se kao da mu ih neko ubrizgava u svest. „Šta sve to treba da znači?“ Bol nestade odjednom kao što je i došao, i Karl se naže iza sedišta da dohvati kutiju.

Najpre je pregledao ranu; nije nikako mogao da odgonetne kako se starac povredio, jer nogavica nije bila pocepana, a noga je krvarila ispod nje. Zaustavio je krvarenje, očistio i previo ranu, sve vreme sa osećajem da je to radio još mnogo puta u životu.

– Vi se razumete u to? – pitao je starac.

Karl nije znao šta da mu odgovori.

– Jeste li lekar?

– Možda…

„Nekada si bio lekar, ili slikar koji je voleo da crta mostove.“ Karl ponovi u mislima Sanjinu rečenicu, kao da se ruga sebi ili njoj.

– Ali, meni ne treba lekar. Treba mi neko ko se razume u vradžbine.

– U vradžbine?

Starac se po prvi put okrenu licem ka Karlu i osmehnu.

– Uđite u kola – reče. – Morate malo sačekati da bi vam bilo jasno…

Karl otvori druga vrata i sede na suvozačko mesto. Sa unutrašnje strane prednjeg stakla bila je slika neke devojke, crno bela, veoma bleda i nejasna, tako da je Karl jedva mogao da joj razazna crte lica.

– To mi ona radi – reče starac. – Posle tolikih godina još uvek mi nije oprostila. Rekla je da će me odlazak boleti. I stvarno je tako…

Uze sliku sa dva suva, bela prsta i malo je udalji od očiju.

– Znate – reče – ja verujem da je ona i sada mlada. Ona nikada neće ostareti i umreti. Samo će polako bledeti, sve dok ne nestane. Kao na ovoj slici.

„Sigurno, slike iz mladosti ne moraju da stare kao mi,“ pomisli Karl. „To mogu da razumem. Ali, još uvek mi nije jasno kako je to povredio nogu…“

Baš u tom trenutku starac se sporo saže i odmota zavoj sa noge.

– Evo, gotovo je…

Karl nije mogao da veruje svojim očima. Na nozi više nije bilo ni kapi krvi, ni traga od duboke rane. Samo se, malo više desno, videla jedna sivkasta staračka pega u obliku violine.

– Uvek tako – reče starac mirno. – Zaraste za koji minut. Za nedelju ili dve opet će se otvoriti, i tako u krug. Tu nema leka, mislim; to je kletva koju ona ispisuje kao priču na mom telu, uvek iznova, kad god se seti. – Osmehnu se zbunjenom i zanemelom Karlu. – Sad vam je možda jasno da susreti nisu tako slučajni kao što izgledaju, i da naše priče često piše neko drugi… Imam za vas jednu lutku.

Starac otvori odeljak za rukavice i iz njega izvuče malu lutku. Imala je dugu, ravnu smeđu kosu, oči od plavog stakla i kratku haljinu boje trule višnje. Karl je prihvati ledenom, drhtavom rukom, tiho joj izgovarajući ime.

– Sanja.

6.

„Ponekad kroz život nosimo krhotine tuđih priča,“ pomisli Nikola, gledajući za Karlom koji se sa lutkom u ruci teturao ka parku. Nije mogao dugo da razmišlja o tome. Ponovo zabaci glavu unazad, preko sedišta, pokušavajući da pogledom dosegne zadnje staklo. „Ovako, kada gledam unazad, čini mi se da vidim prošlost…“

Posmatrao je dugo dok je Nevena odlazila s uzbrdice, gonjena i požurivana oštrim vetrom koji joj je sada šibao u leđa. Nesrećan i zbunjen, još uvek se pitao gde je taj odgovor, razlog koji je ovde došao da nađe. Koračao je po parku kao mesečar, sudarajući se sa lišćem i otpacima koji su na vetru leteli ukrug. Najednom, Mesec koj se na trenutak pomolio iza brzih ljubičastih oblaka zaličio je na jabuku: u gornjem delu stvorilo se malo ulegnuće, a iz njega je izvirivalo nešto nalik na kratku peteljku. Pri njegovoj svetlosti, ispod peska u parku koji je vetar podizao uvis kao zavesu, Nikola ugleda malu, prašnjavu lutku.

Podiže je i prstom joj očisti kosu od peska. Držeći je čvrsto u ruci, opet pogleda u Mesec.

„Možda je meni dato da samo ponešto shvatim,” pomisli, “a Neveni ni toliko…“

7.

– Gospodine, imate li nešto sitno? Ceo dan nisam ništa jela.

Čovek u mantilu upravo je nagazio na neke stare novine sa sitnim naslovom „Neuspela operacija mladog hirurga“, kada ga ovaj glas trže. Maši se rukom za džep i već htede da spusti novčić u ruku ženi koja je prosila na izlazu iz podzemnog prolaza, kada u njenom krilu primeti dve jabuke.

– Zašto ne pojedete te dve jabuke? – upita je.

– Zato što one nisu za mene. One su za dvoje ljudi koji su se rastali.

– A gde su ti ljudi? Ko su oni?

– Ne znam. Možda i ne postoje. – Žena podiže lice i čovek u mantilu primeti da su joj obrve izvijene kao da se stalno nečemu čudi. – To je jedan san koji sam danas sanjala. Baš ovde.

– Daću vam novac ako mi ga ispričate.

Žena sa začuđenim obrvama široko se osmehnu. „Kada neko ima vremena da sluša njihove priče ili snove, to im znači i više od novca,“ pomisli čovek u mantilu. Čučnu kraj nje da bi je bolje čuo.

– To je bilo ovako: sanjala sam da sam Mesec. Noć je bila olujna i preko lica su mi stalno preletali ljubičasti oblaci. Onda ih je vetar na trenutak raščistio, i ugledala sam, na vrhu brda između tri visoke zgrade, dvoje mladih kako se rastaju. Nekako sam znala da se oni više nikada neće sresti. Onda me jedan glas pozvao po imenu: Miranda. Probudila sam se i videla da mi je neko spustio u krilo ove dve jabuke. Pomislila sam: te dve jabuke su kao njih dvoje. Zar to nije čudno?

Miranda pogleda u oči čoveka u mantilu, ali one su bile nepomične kao dva siva kamena.

– Primetila sam da su različite. Jedna se već smežurala, a druga je još sveža, ali kao da je malo izbledela…

Čovek u mantilu zamišljeno je slušao.

– Nekada sam imala sliku mosta – reče Miranda. – Delo mladog slikara koji je iznenada nestao. Zašto sam se toga sada setila?

– Zaista ne znam – nasmeši se čovek u mantilu i spusti joj novčić na dlan. „Ona nije opasna,“ pomisli. „Ali skitnica jeste. On već previše zna. Uskoro ga moram potražiti…“

8.

„Kako samo izgledaš, Sanja. Musava si, u kosi imaš prašinu i pesak. Haljinica ti se pocepala, a jedno oko se rasklimalo u ležištu i samo što ne ispadne. Ali, šta to mari? Ti si samo lutka.“

Još uvek u čudu, Karl je posmatrao Sanju, pomerajući kažiprstom njene male ruke. Sedeo je na klupi u parku. Bila je noć, i samo malo svetlosti je dopiralo od čkiljave lampe na ulici. Duvao je jak vetar i ka zapuštenom delu parka, prema reci, nosio neke šešire raznih boja. U daljini se čuo odjek, tih i gotovo nestvaran, kao da tek treba da najavi nečije korake.

„Kako je sve to moguće?“ pitao se Karl. „Jesam li onda, kada sam se rugao Sanji, zapravo pogodio istinu? Možda je naš susret zaista bio greška. I tako Sanja sada negde drži moju lutku, ili je ispisala moje ime na komadu hartije…“ Nasmeja se da prikrije strah i spusti glavu u šake. „Ja sam lud,“ pomisli. „Ali, ludilo i snovi ne smeju biti tako dosledni. A ako je sve ovo ipak istina, onda je preostao samo jedan deo priče koji se još nije ostvario…“

Upravo u tom trenutku, odjek koji je Karl slušao u daljini postade glasniji i stvarniji. Sada je jasno čuo da to odjekuju ljudski koraci, i to koraci koji su mu se lagano približavali.

Okrenu se u pravcu zvuka. Čovek u mantilu zastade nedaleko od njega. Nasmeši se i ispruži ruku, dozivajući ga kažiprstom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:51

Nemanja Danilović: SAT
Sat je nastao davno. Pre života, pre vremena, pre duhova. I tada se, kao i danas, jednostavno zvao Sat. Čudan, sa tri kazaljke koje su se kretale u krug i bronzanim prstenom koji ga je opasivao, prebivao je u pustinji na kraju sveta. Sam, bez ikoga u blizini, pržio se na Suncu i kupao u svetlucavim kristalima sitnog pustinjskog peska. Jedine znake života davao je kada bi se kazaljke uspravno poklopile. Tada bi ispustio tri kratka tona koji su se mešali sa zviždanjem vetra i razbijali o daleke dine. Hteo je dati do znanja da je tu. Da postoji.

Posete nije imao, iako je za njima veoma žudeo. Pomeriti se nije mogao, a bivao je sve zatrpaniji pustinjskim peskom i sve beskorisniji kako je vreme prolazilo. Čekao je i nadao se da će se nešto desiti. Često bi se pitao kakva je njegova uloga u svemu. Zašto je poslat na ovaj svet, na ovu planetu? Da živi i nestane, kao da je kažnjen? Tako je bilo od početka i to mu je, po svemu sudeći, bila sudbina.

A onda je nastao čovek. Prvo i jedino razumno biće na planeti. Prirodnom selekcijom ili poslat od nekog svevišnjeg bića? Satu nimalo nije bilo bitno. Važno je bilo da je stvoren neko ko će ga razumeti i ko će moći sa njim da komunicira na pravi način. Dugo je čekao taj momenat. Kako je samo bio srećan kada su se sreli prvi put. Konačno ga je neko čuo. Konačno se prekinula beskrajna samoća.

Čovek je zavoleo Sat. Često bi išao na kraj sveta, u pustinju, da ga posećuje i da razgovara sa njim. Sat je bio mudar i pun zanimljivih priča i događaja koji bi pokrenuli čovekovu maštu. Uživao je u podučavanju svog `izbavitelja`, kako je voleo da naziva čoveka, jer je smatrao da jedino on može naći rešenje za smisao njegovog postojanja. Zbog toga se trudio da ubrza proces učenja.

Planeta se uveliko menjala, a čovek je sporo napredovao. Sat je postajao sve nestrpljiviji. Nezadovoljstvo je, konačno, dostiglo vrhunac kada je na planetu stigla i žena. Čovek, kome je posvetio toliko pažnje, potpuno je zaboravio na sve i odao se upoznavanju žene. Svaki dan je imao sve manje vremena za druženje sa Satom, a sve više je uživao u društvu žene i čarima njenog tela. Malo po malo i čovek je potpuno prestao da ide na razgovore sa Satom tako da je ovaj, po ko zna koji put, ostao sam, zatrpan u peščanim dinama, da čeka izbavljenje od nekog drugog.

Kao da je polako umirao. Kazaljke su se kretale sve sporije, a tonovi bili sve tiši i beživotniji. Čovek ga je zaboravio, svet ga je zaboravio. Nestaće kako je i stvoren. Mistično i tiho.

Ipak, u jednom se prevario. Čovek nikada nije zaboravio njihovo prijateljstvo i rešio je da mu se oduži tako što će poslati svoje prvo dete da mu pravi društvo. Tako i bi. Dete je stiglo, Sat ponovo oživeo, počeo da kuca i bio srećniji nego ikada. Ali opet je imao pune ruke posla. Trebalo je krenuti ispočetka sa pričama i učenjem. Proces, ipak, nije bio težak. Dete je učilo neverovatnom brzinom i Sat na kraju ostade bez lekcija. Ostalo je samo da se nada da će dete uspeti da reši svrhu njegovog postojanja.

Taj trenutak dođe brzo. Posmatrajući svoju igru i kazaljke na satu, dete je shvatilo da se za određen period igranja kazaljke pomere do određene granice. Tada mu je na pamet došla ideja da bi pomeranjem kazaljki Sat mogao meriti trajanje radnji koje ono izvršava. Satu se svidela ideja. Imala je smisla. Bio je veoma srećan. Dete je uzelo najoštriji kamen i uklesalo nekoliko jednako razmaknutih linija na Satu. Konačno je pronašao svrhu svog postojanja. Od sada će meriti sva dešavanja na svetu i davati sliku o njihovom trajanju, ali i o njihovoj prolaznosti. To je bila njegova jedina loša strana. Dete to nije znalo. Bar ne tada. Jedino mu je bilo bitno da je Sat srećan.

I kako je zemlja starila, broj ljudi se povećavao. U početku su bili zadovoljni svojim životima i novootkrivenim prostorima i dešavanjima, ali ubrzo je postalo jednolično i dosadno. Trebalo je naći novu, lepšu zanimaciju. Tada su saznali za Sat i filozofiju prolaznosti. Zavladala je misao o tome kako bi bilo dobro posedovati njegove moći, ograničiti trajanje radnji i što više sebi produžiti život. Krenuli su na kraj sveta.

Sat su hteli prisvojiti silom, ali se njegov čuvar usprotivio. Dete, tada već odrastao čovek, nije htelo dozvoliti da Sat zapadne u ruke pohlepnih ljud. Tada je i nastao prvi greh, ubistvom Satovog čuvara. Gramzivost i oholost pokorile su razum i Zemlja je prvi put osetila krv prolivenu ljudskom rukom. Počeo je rat za prevlast nad Satom.

Rat je bio užasan i dug. Veoma dug. Čak je i Satu bilo teško da izmeri koliko. Generacije su se menjale, a borba nije prestajala. Sat je sve to posmatrao i svakim danom postajao sve slabiji. Njegovi `izbavitelji` su umirali zbog njega, a on je samo stajao ukopan i merio vreme njihovih smrti. Ironija nije mogla biti veća.

I konačno, dođe momenat kada više nije mogao izdržati. Zazvonio je jako. Tako jako da su ljudi popadali na tlo od straha i do tada nedoživljenog zvuka. A onda se jednostavno raspao u paramparčad. Bio je to strašan udarac za ljude jer je uzrok njihove borbe i višegeneracijskog pokolja nestao.

Rat je prestao naglo. Upravo onako kako je i počeo. Ljudi su se dali na popravku sata. Međutim išlo je loše. Vrlo loše. Zapravo nikada nije ni odmicalo. Stajali su nepomično, držali delove u rukama i zurili u njih shvatajući da ih nikada neće sklopiti. Umirali su u mukama i agoniji neispunjenih želja, sa kricima i semenom ludila u sebi.

Ubrzo, čovečanstvo je nestalo zajedno sa Satom. Možda je on samo i merio postojanje prve ljudske garniture na planeti, a možda se samo slučajno našao tu.

Odgovor dolazi nekoliko eona kasnije, kada Zemlja dobija oblik lopte i kakvu-takvu konstantnost u svemiru. Atmosfera se ustaljuje i vazduh postaje pogodan za održavanje života kakvog danas poznajemo. Sve ovo je, verovatno, bilo razlog za jednu posetu.

Dan je bio sunčan i lep sa par sitnih oblačaka na svodu. Nebom se prolomila grmljavina i na tle se spustio leteći objekat u obliku pauka. Ubrzo, započeo je iskopavanje starog Sata ili onoga što je od njega ostalo. Kada je sakupio sve delove koje je pronašao usisao ih je u trup, a trenutak kasnije, na isto mesto, izbacio nov Sat, sa novim kazaljkama i mehanizmom. Sjajan i srećan, ali ovog puta bez sposobnosti za razmišljanje i osećanja. Sa dobro poznatim ciljem. Objekat se zatim vinuo u nebo i nestao. Sat je ostao da čeka strpljivo.

Tako bar priče kažu, a sad ko ih je ispričao kada je zemlja u to vreme bila pusta, zaista ne bih mogao da kažem. Možda će vam puno stvari tada izgledati drugačije, a kada pogledate na sat neće vam nikako biti jasno zašto kasnite.


Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Priče.....    

Nazad na vrh Ići dole
 
Priče.....
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Jelenine bajke i priče
» Ljubavne priče
» Net priče..istina ili laž..?
» Legende i priče o Zagrebu i okolici
» Stare Srpske priče, mitovi i legende
Strana 12 od 14Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 11, 12, 13, 14  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-