Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Priče.....

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 14 ... 19  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:49

Ako pada kiša kad je zvijezda Svati u ascendentu i ako kišna kap padne u školjku, postat će biserom. Školjke to znaju pa dolaze na površinu kad zvijezda sja i čekaju dragocjenu kišnu kap. Kad kap padne u njih, školjke se brzo zatvaraju i zaranjaju, spuštajući se na morsko dno gdje strpljivo razvijaju kapljicu u biser.

I mi trebamo biti poput školjke. Prvo čuti, tada shvatiti i potom, napuštajući svu nesabranost, zatvoriti um na vanjske utjecaje i posvetiti se razvijanju istine unutar nas samih. (Swami Vivekananda)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:50

POKRIVENA OGLEDALA

Islam tvrdi da će na besprizivni dan Strašnog suda svaki izvršilac lika žive tvari uskrsnuti sa delima svojim i da će mu biti naređeno da ih oživi, da u tome neće uspeti i da će zajedno sa njim biti predat večnom ognju. Kao dete upoznao sam užas sablasnog udvostručavanja i umnožavanja stvarnosti, ali pred velikim ogledalima. Njihovo nepogrešivo i neprestano delovanje, njihovo proganjanje mojih postupaka, njihova kosmička pantomima postajali su natprirodni čim bi pala noć. Jedna od mojih upornih molbi upućenih Bogu i anđelu koji me čuva bila je da ne sanjam ogledala. Znam da sam motrio na njih sa nespokojstvom. Ponekad sam se plašio da ne počnu da se razlikuju od stvarnosti, a ponekad da u njima ugledam svoj lik koji su izobličile čudne nesreće. Znao sam da je taj strah, ponovo, na čudan način, prisutan u svetu. Priča je odveć jednostavna i neprijatna.

Negde 1927. godine upoznao sam jednu sumornu devojku: prvo preko telefona (jer je Hulija u početku bila samo glas bez imena i bez lica); zatim na uglu jedne ulice, uveče. Imala je krupne uplašene oči, kosu glatku i crnu kao ugalj, strogo telo. Bila je unuka i praunuka federalista, kao što sam ja bio potomak unitarista i ta stara svađa naših krvi za nas je predstavljala sponu, bolje posedovanje otadžbine. Živela je sa svojima u jednoj oronuloj kućerini sa vrlo visokom glatkom tavanicom u zlovoljnosti i bljutavosti pristojnog siromaštva. Popodne - samo nekoliko puta uveče - izlazili smo u šetnju po njenoj četvrti, Balvaneri. Hodali smo duž velikog zida železnice; ulicom Sarmijento jednom smo stigli do udolina Stogodišnjeg parka. Među nama nije bilo ljubavi niti privida ljubavi: naslućivao sam u njoj neku žestinu kojoj je erotika bila potpuno strana i bojao se je. Da bi se zbližili, muškarci obično pričaju ženama istinite ili izmišljene događaje iz svog detinjstva; biće da sam joj jednom ispričao onaj sa ogledalima i tako joj sugerisao 1928. halucinaciju koja će se razbuktati 1931. Nedavno sam saznao da je poludela i da su u njenoj spavaćoj sobi ogledala pokrivena, jer u njima vidi moj odraz umesto potisnutog svoga, drhti, ćuti i govori da je volšebno proganjam.

Kobno robovanje mome liku, jednom od mojih nekadašnjih likova. Ta mrska sudbina crta moga lica trebalo bi da me učini mrskim samome sebi, ali mi sada nije stalo do toga.



Horhe Luis Borhes
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:51

DOZIVANJE UTEKLOG PAPAGAJA, U PATRASU, NA PELOPONEZU, 20. DECEMBRA 1987.

Danas, u nedelju, stajao je, na velikim javnim stepenicama u gornjem gradu Patrasa, muškarac, sa otvorenim kavezom na glavi, na kljun kaveznog pročelja beše postavljena jabuka, bacao ju je povremeno u vazduh, ili je obrtao na kljunu, ili je iz kaveza vadio čašu i pružao je prema krošnji drveta na stepeništu, ližući je i onda podižići uvis, kao pehar, stalno pri tom uzvikujući nevidljivoj, pobegloj ptici gore na drvetu,“malla“(= jabuka), dok su iz granja doletali samo vrapci, i opadali poslednji jesenji listovi. Nepokolebljivo je muškarac menjao mesta sa seljakom, obrtao jabuku u ruci, obrtao je na temenu, na pročelju krletke, gde je plod stajao na kljunu ili klinu. Tamo se danas na stepenicama ka akropolju Patrasa- ne, „jabuka“ je na grčkom „melon“- svuda čuo uvek istovetni nežni, nikad nestrpljivo izrečeni zov gospodara ptice, dok su mu prijatelji i komšije uokolo uporno davali savete. Povremeno se muškarac sasvim odmicao od te ptičije kuće, postavljajući je na prag stepeništa i pokušavajući još samo ćutanjem i udaljavanjem od pobegle kućne životinje (papagallos) koja je i dalje skrivena sedela ne drvetu i uvek se ponovo oglašavala, pa i govorila je, dok je sve vreme odozdo iz grada dopiralo od automobila neko beskrajno, tenkovsko valjanje. Muškarac je, međutim, pre svega mamio otvorenom krletkom na glavi i jabukom na kavezu. Beše to žuto- crvena jabuka i pomislih da bi bilo od koristi da je peteljka, umesto kriva i postranice, bila uperena pravo nagore u pticu na drvetu. Papagalos je sedeo sasvim visoko na drvetu, nedostižan običnim lestvama. I kada sam kasno uveče stigao u Olimpiju- praćen, kao isve vreme tog putovanja, bar posle Dubrovnika, od železničke stanice, poslednje stanice, do neznanog hotela, takođe istovetno tužnim, nemim, flekavim nedeljno- večernjim psom, u Olimpiji čak dvojicom tih vrtirepa, kao pratnjom kroz penelopesku pomrčinu sve do unutrašnjosti hladnog hotela, pomislih tada da li je muškarac, tamo u mraku na stepenicama ka akropolju u Partasu, i dalje dozivao svog papagaja, sa kavezom, ili jabukom, ili i jednim i drugim, na glavi? Jedanput, samo jedamput mu je pri njegovom žongliranju plod pao na tle. A nevidljiva ptica visoko na drvetu je svome gospodaru, koji je nežno dozivao, uvek ponovo odgovarala isto tako nežno, i nijedanput se nije mogla videti.

Peter Handke
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:51

Ja ne znam šta će biti sa mojim rukama kada se sve ovo završi. Silinom munje probio sam iz zemlje. Rukom gvozdenog čoveka udaram po nebu i govorim mu ljudski: „ Ne zaboravi. Tamno olovo tvojih kiša nikada neće spasti one dole“.
Uvukao sam se u pršljen krtice pa noću kao duh obilazim atar, uznemiravam ravnicu. Tamna je noć. Tamni su ljudi. Krvava su predvečerja.
Dok strepim za ove reke u kojima žive ribe sa kojima svakog petog dana vodim beskonačno duge razgovore, mislim da li se rodilo jutro. Ako ostanem, duh reke će pocrneti i starice vrbe neće moći da plače voda. Ja sam krtica Ja sam crna krtica. Jednom ću na leđima izdići ovu ravnicu zbog koje sam postao manji od svojih stopala, i ona će postati humka- spomenik jednoj krtici- biku, ludoj crnoj marami, ribi, vrbi – starici i blatu. Dok budem krtica, krtičina krtica, niko me na zemlji ne može uveriti da je dan, kada je pred mojim očima sve crno. Ponekad sumnjam pa zaželim da izađem da vidim da li je na svetu dan. To je istina, jer ja poznajem u ovoj beskrajnoj noći sa jednim svetlom tada skoro neshvatljivim, samo tu noć i četiri bika što na rogovima nose crne marame. Znam samo ta četiri bika i kikot njihovih mišićavih bikovskih nogu, zaglibljenih do kolena u blatu.
Četiri dana bikovi su nosili crne barjake, a rogovima parali crvena neba što su se javljala od mesta gde Dunav pravi okuku. Zbog tih dana. Zbog tih marama, za drhtaj mišićavih bikovskih nogu, zaglibljenih do kolena u blatu, ja sam morao da imam ruke od tuča i kosu ispletenu od logorskih žica, ispod koje su kao vaške gmizali crvi staha, strepnje i bojazni. Tada sam bio samo čovek, A sada sam krtica.
Ja zaista ne znam šta će biti sa mojim rukama kada se sve ovo završi. One su sada samo kreature čovečijih; to su crni otisci – od čađi koja je padala sa crvenog neba od mesta gde Dunav pravi okuku i crne pare iz bikovskih nozdrva, - otisci uglja zabodeni u ruku. Njih nagrizaju ribe. Dobre ćutljive ribe kojima ja, noću razapet između reke i krtičnjaka, pričam beskrajne priče. Ja im pričam, a one mi odgovaraju udarcima repa i peraja po vodi. Govore mi da su one uplašene zbog četiri bika. Mi se razumemo. Nikada se ne lažemo i nikada ne vodimo bezvredne razgovore. Ribe znaju da je teško biti krtica dok četiri bika zabadaju mišićave, koščate noge pored kanala tvoje kuće. Ribe znaju da su krtice pobedile divovske bikove. One su im izgrizle noge i oni su žalosno pali sa krupnim volovskim očima uprtim u crne marame.
Govorili su mi moji seljaci: „ Dušane, „Gušo, „Krtico! Zapuši ovoj kurvi ravnici svaku rupu, i opet će negde biti prodrta. Ko sve sa njom nije u rat polazio. Ko je sve nije na topovima silovao. Ko je sve nije uz duvar pribijao. Ko sve sa njom nije butine mešao...“
Govorili su mi ljudi, i nikada nisam verovao. Ne verujem ni sada. Neću nikada ni verovati. Nisam se stideo. Hteo sam zbog nje, takve, da budem, da budem i puška i bik, i trava i crna marama. I gonio sam, i bio sam gonjen na njenim leđima, i nikada nisam prestao sa ljubavlju razroko da je gledam.
Tu njenu crkvu ću izneti na ono naše zamišljeno brdo. Postaviću je tako da to jedino njeno lice može da gleda na sve četiri stane sveta i stalnio da joj u oku bude jutro. Onda ću mirno da legnem na onu moju zemlju, na onaj jedini lanac što mi se uz pupak privezao, obmotao se i čvrsto me steže. Leći ću i odmoriti se, a četiri bika će mirno pored mene pasti zelenu travu sa ravnice.

„Ravnica“ Mladen Markov
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:51

Treba znati da postoji "efekat vodopada".
Vrlo često je bio u prilici da gleda kako izvesna osoba nepravedno postupa prema nekome ko nema hrabrosti da se suprostavi. To znači da je dotična osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj bes nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući tako čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledice svoje svireposti.
Zato je on vrlo oprezan u rukovanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara u stenu i ugane ruku.
Ruka se posle izvesnog vremena oporavi, ali dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav život.

Paulo Koeljo
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:52

Čovek koji je napustio koncertnu dvoranu


Rober Starer je bio na vrhuncu slave.Međutim,njegova muka počela je neuobičajeno.Jedva dočekavši da se koncert završi,odleteo je kući da zabeleži sledeće redove.Dakle ovako...
Kada je jedan poznati pijanista svirao moj Treći klavirski koncert u Karnegi holu,čovek do mene ustao je i napustio salu odmah posle prvog takta.Nisam potrčao za njim,te ne znam razlog ovako neuobičajenog ponašanja,niti znam zašto nije sačekao drugi takt.
Često sam posle toga razmišljao o ovom čoveku,o gospodinu NN. kako sam ga nazvao.
Moja prva reakcija bila je bes.Priznajem,moj Treći koncert počinje reskim,provokativno oporim akordom.Da li sam podsvesno prihvatio savet Riharda Štrausa da delo treba početi praskom („probudite ih,posle toga činite šta vam je volja“,reči su koje je navodno izrekao),a ne nežno,kako obično činim?
Da li je taj prvi disonantni akord uplašio gospodina NN više no što je mogao tolerisati?Ne verujem.Svaki film strave i užasa ima mnogo više disonantnosti nego moj prvi akord.Možda je pripadao onom krugu ljudi koje više zanima KO svira nego ŠTA se svira?Publika se uglavnom privlači velikim izvođačkim imenima,a retko joj se istovremeno kaže i šta se izvodi.Često se u društvu kaže:“Čuo sam (a mnogi kažu i gledao sam) Mehtu ili Menjuhina ili Šterna“.Kada pitate:“Šta je izvodio?“-obično su zaboravili.
Gospodin NN je ili čuo ili pročitao oglas o ovom koncertu.Možda je poštovalac pijaniste i odlazi na sve njegove koncerte,ne trudeći se da sazna i „detalj“ o programu.Došao je na koncert,odslušao uvertiru i,zatim,očekujući da će sledeće delo biti,recimo,nešto od Lista,pogledao program i video da se izvodi delo tamo nekog Starera.Nije se ni potrudio da pročita moju biografiju u programu,sklopio je ruke strpljivo i čekao ono najgore.Prvi akord je samo potvrdio njegove najcrnje slutnje,celim telom se pobunio,ustao i otišao.
Mogu li da opravdam postupak gospodina NN?Mogu i moram.
KO je kriv?U ČEMU je krivica?Niko ne osporava činjenicu da je neophodno eksperimentisanje,bez toga nema napretka.Međutim,da li baš svaki eksperiment treba izvesti pred publikom?Eksperimenti u medicini se izvode dugo,a rezultati proveravaju pre nego što se objave.
Svi smo mi čitali loše kritike o Betovenovoj muzici (za njega su govorili da je glup i bezobziran),a Šopenu su otvoreno zamerali neočekivane harmonske obrte kojima je kršio uobičajena pravila.Čuvena premijera „Posvećenje proleća“ izazvalo je grube povike i tuču u publici.A danas se od publike očekuje da dva sata slušaju jedan ton.
Zašto je gospodin NN tako iznenada napustio salu?Ja mu se na izvestan način zbog toga i divim.Suviše mnogo ljudi će odsedeti do kraja,slušajući bilo šta,a on ima svoje ubeđenje i ponaša se u skladu sa tim.Da li nam je on uopšte važan?Veoma.Konačno,publika odlučuje o dugovečnosti nekog dela.
Šta smo učinili da oteramo gospodina NN?
Da li smo stvarno izgubili inteligentnog slušaoca naturajući mu muziku bez vrednosti?Da li mislite da je gospodin NN u pravu ili ne?Možda ste i vi jedan gospodin NN koji je napustio dvoranu u toku izvođenja nove muzike.
Ja lično mislim da se moramo potruditi da vratimo gospodina NN u dvoranu.Da li ima nade?Kakva nas budućnost čeka ako slušamo samo prošlost?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:52

Krleža, U agoniji...

(Laura)
Znaš li šta je to? To su ulaznice za onaj holandski kvartet pre tri godine. Posle onog koncerta ja sam prvi put došla k tebi, u tvoj stan. To je bilo one noći, kad sam te tako očajno molila za dijete... Holandezi svirali su tog večera nekakav nordijski kvartet. Program sam izgubila, ali se sjećam, u tom nordijskom kvartetu dugo su plakali violina i čelo. Čelo je imalo čovječji glas, a violina je plakala ko žena. Ta su se dva motiva tražila, dugo su se tražila, u svilenom tremolu kantilene. Ta kantilena prati me već tri godine, i ono veče na koncertu ja sam sjedila uz tebe, ja sam tebe tako strašno trebala, ja sam te tražila, i sjećam se, ja sam u trenu i polutami dvorane osjećala tvoje tijelo, tebe, tebe... i nisam mogla da se savladam, ja sam pružila ruku za tobom i pogledala sam te. U onaj momenat, u dvorani, dogodilo se između nas sve što je uopće moglo da se između mene i tebe dogodi. Ti si bio osvjetljen; poludesno od tebe, dva reda pred nama, sjedila je jedna meni sasvim nepoznata žena. Ti si s njom koketirao. Da... sve je to bila samo nijansa, jedna prolazna nijansa, a ta se nijansa rasplinula, ja sam na nju zaboravila, a sad, sad mi je jasno da je to bilo zapravo sve. Onaj tvoj pogled, onaj tvoj pogled u oku tuđe žene, moja kretnja za tobom, to je bilo to! Ja sam htjela onu noć od tebe dijete. Da, ja... ja sam htjela da osetim tvoju ruku, a ti...
Tri su godine odonda prošle, a sve je ostalo isto! A znaš li ti, koja je razlika između mene i tebe? To, da si ti bio moj ozbiljan i iskren doživljaj, a ja tvoj flert. Ja sam htjela da budem majka tvog djeteta, a ti?...I još nešto: znaš li ti tko je kriv, da sam ja htjela Lenbahovu smrt? Ti!...Ti!...Ti!... Daj, molim te, zapali svjetla, ovdje je mračno kao u grobu! Svjetla! Svjetla! Poludjeću u ovoj tami!...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:53

Deset, pola deset

Cuje se prvi otkucaj crkvenog zvona. Zastanem, skupim se i zgrcim pred tim zvukom. Otkucaava onda jos jednom, pa zatim jos jednom. I svaki put taj cudni osecaj: kao da me neko udara tupim predmetom u glavu, kao da sam zlocinac na koga zvona upozoravaju, ukazuju, a njemu samom porucuju da je njegovo nedolicno ponasanje primeceno i registrovano. I nastavlja se, ne prestaje, kao da ce vecno odzavanjati iznad mokrih baroknih krovova, vecno obznanjivati svoje monumentalno prisustvo taj veliki sat na tornju. Jedan, dva, tri…

Zamisljam kako su golubovi uzleteli sa trga pred gradskom vecnicom. Ali nema golubova, u kucu spolja curi samo gust, neproziran mrak. Posle deset otkucaja opet je tisina. Cutim. cujem samo sopstveno disanje. Mislim o tome da li je dobro sto izlazim sada napolje, kad je vec deset ili pola deset. Sat zvoni na svakih pola sata i sada je mozda i prekasno, mozda bih preostalo vreme trebao da popunim lezanjem pred televizorom. Legao bih na lep kauc, uzeo daljinski upravljac u ruku i menjao kanale. Slike bi se smenjivale preda mnom, lepe slike, ruzne slike, slike tuzne i vesele… Bilo je neceg umirujuceg, bezbednog u tom svetu slika, svejedno da li su u pitanju romanticno eroticni muzicki spotovi ili krvavi filmovi akcije i strave. Bilo je neceg nepatvoreno jezivog u svetu napolju, u onom ritmickom smenjivanju crvenog, zutog i zelenog svetla na semaforima, histericnom ubrzavanju automobila. U nervozinim i uzurbanim zenama, u posramljenim klijentima porno kluba u blizini, u njihanju cempresa iznad groblja, u cvrcanju ulja u obliznjoj profabrici pomfrita i brze hrane… Bilo je…

Pruzam ruku ispred sebe i zmurim. U hodniku je nekako lakse orijentisati se zmureci. Dobro su mi poznati ti vlazni, propali zidovi koje nemam ni snage ni vremena da okrecim. Igram igru, polako se pomeram prema vratima dodirujuci hrapave pore zida. Jedan korak, dva, pod prstima se javlja diskontinuitet, vrata.
Hladna su i trosna, (znam da su i zelena i prljava, znam da se boja ljusti, ali to je sada nevazno).
Mnogo znam o tim vratima. Tanka drvena ploha, tako krhka, a opet jedinao sto imam, jedina granica izmedju Unutra i Spoljasnosti za kojom zudim i koje se plasim. Kada bi ih jednim potezom ruke otvorio i istrcao napolje, sta bi se ukazalo predamnom? Sta bih to video? Osetio? Cuo? Da li je noc vlazna, da li mirise kisa. Da li bih istrcao i da se ne vratim, da li bih se sagnuo da pomirisem sve one velike plave cvetove prepune rose.
One sto rastu u vrtovima otmenijih kuca. Da li bih?

Drzim za sada cipele u ruci. Mozda bi ipak bilo prijatno izaci i hodati. Radovati se koracima. Mozda ce uskoro kisa, a mozda vec padaju prve kapi i ulica odise svezinom. Svaki pokret je onda zelja, odraz zivota i snage, odraz tajanstvene moci koja je data nama zivima. Noge kao da vec pevuse od radosti, ruke koje se njisu, nebo poigrava sa svakim korakom. Vazduh napolju je svez i zdrav. Kao nekad. Oblacim cipele, poletno, kao da ne znam za sebe. I osecam se divno bez tog znanja jednak glistama i travi, na ti sa nebom, mesecom i blatom.

Uhvatio sam za kvaku. Treba samo pritisnuti rukom i vrata ce se otvoriti. Treba se samo pustiti kao reka, izliti se. Ali to se ne desava. Nista se ne desava. Dugo stojim pred vratima. Ne usudjujem se da izadjem. Prolaze minuti. Pokusavam da se setim. Cega? Ne znam. Nekada bih samo navukao cipele i izasao, uletevsi u noc. Zimsku ili letnju, vlaznu ili suvu, bilo mi je tada potpuno svejedno.

Sta ako? Sta ako sta? Ne znam, osim da je sutra ponedeljak. Plasim se. Plasim se ponedeljka. Treba zuriti, pokazati entuzijazam, biti odgovoran pred poslodavcima. Svi se plase. Svi misle isto. Neki odlaze sa slomljenim rukama ili sa visokom temperaturom na posao da ga ne bi izgubili, neki rade od sedam do sedam, neki i duze, posveceni poslu poput srednjovekovnih monaha.

Ruka mi se znoji. Kvaka koju drzim prljava je i masna. Sve je staro i trulo u mom domu. Hodnik je slabo osvetljen, pun starih bicikala. Neispravni su, ali zao mi je da ih bacim. Pogledom pratim linije njihovih metalnih ramova. Nekada sam na njima jurio kroz noc vristeci kao mladi djavo pun pohote i snage. A sada?

Kao da nema snage u mojoj ruci. A potrebno je tako malo. Stojim i nista se ne desava. Sta bi sve moglo da se desi? Sta bi sve moglo biti? Da li i u ulazima drugih kuca u ovoj ulici sada stoje ljudi iza vrata, mozda i oni cekaju. Mozda i oni znaju. Da li u nekoj od poluzamracnih kuca stanuje neko da podeli moj strah, da klimne glavom na moj uzas, da kaze da se i on plasi ponedeljka, da mi potvrdi da moje sumnje nisu neosnovane. Da mi stegne ruku i kaze "I ja se plasim ponedeljka", ili "I ja mislim da zapravo zivimo u velikom koncentracionom logoru".

Onda mi se cini da cujem korake. Kao da neko hoda napolju, kao da se neki nepoznati covek priblizava mom domu. Razmisljam brzo. Treba li izaci odmah, mahnuti mu u znak pozdrava, viknuti nesto, bilo sta? Eto, barem dobro vece, vidim da i vi volite nocnu setnju. Ili treba iskoraciti bas kad bude pored vrata. Naleteti na njega ili nju, izvinuti se i reci: "Ja bas iskocio napolje u setnju." Iskoristiti priliku i utvrditi radi li se o zivoj osobi ili automatskoj utvari. Treba li mozda pustiti da nepoznati prodje, a onda otvoriti vrata, sustici ga, protrcati pored i radosno reci: "Izasao sam da poljubim noc a Vi?"

U tom razmisljanju vreme prolazi a koraci vec odmicu i nestaju u noci dok se graske ledenog znoja cede sa mog cela. Vreme ispusta sve prilike, vreme je grobar svih planova i podli saboter svake pobune. Vreme prolazi neopazeno kao da ga kradu neki vesti i nemilosrdni lopovi. Kap po kap isticu nasi zivoti u smrdljivim, zagusljivim hodnicima u kojima se stalno ceka na nesto: na resenje komisije, na operaciju, na porodjaj, na rezultate ispita, na dozvolu, na… Krv mi kljuca u naletima besa, u naletima gneva. Izaci, izaci …

Celom svojom tezinom pritiskam kvaku. Skripanje nalikuje hroptanju bolesnika, neumitno i suvo. Kao zavesa pred nepoznatim spektaklom nekog mini teatra vrata se otvaraju. Mrak hodnika zamenjuje nesto sasvim drugacije. Nekakv sjajan, cudan mrak. Svezina, pokret. Sjajne kapi kise osvetljene ulicnom rasvetom klize spajajusi nebo i plocnik. Raspadaju se, rasprskavaju se dole.
Ja zelim. Ne znam sta, ali osecam samo da zelim. Zelja radja pokret, pokret radja radost, a radost radja zivot. I znam da sam ziv.

Naprezem se da napravim prvi korak, prvi dah. A onda - cuje se prvi otkucaj crkvenog zvona. U panici sam kao lopov uhvacen na delu, cini mi se da me je neko unapred izdao. Evo i drugog otkucaja... treceg. Sekundu sam miran u nedoumici, a onda onaj uzasni osecaj kao da padam skoro prazni moja creva. U uzasu trazim ivicu vrata, zaboravljam na kisu. Otkucava ponovo. To nije zvono, zalupio sam vrata i kao dresirani pas vracam se nazad u sobu. Poslednji otkucaj zatice me u sobi, poslusnog i mirnog. Razmisljam o tome kako je vec deset sati. Sutra je ponedeljak i treba se spremiti za posao. Tako rade svi i drugacije ne moze biti. Da nije tako ulica bi odjekivala pesmom, a veseli ljudi iz susestva zajedno bi razgovarali na vratima ili stajali pod kisobranima i pricali o kisi. Ali jeste tako. Na ulici nema nikoga.

Neka nejasna sumnja nagoni me da proverim, da pogledam da li je neko video, da neko mozda sasvim slucajno nije bio svedok mog ispada, koji mi kako vremne odmice izgleda opcesan, sraman i nezamisliv. Toliko neprijatan i negativan da ga vrlo brzo zaboravljam. Sta sam to hteo - mislim se primicuci se prozoru, ostavljajuci da soba bude zamracena pre nego se masim daljinskog upravljaca i upalim televizor. Ono sto vidim napolju pomaze da odahnem, iako me iznutra obuzela neka neobjasnjiva nervoza, neka nejasna gorcina…
Svi prozori preko puta su zamraceni.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:53

Globalna vratolomija



Čikago. Sanjivo jutro u spavaćoj sobi... mir, tišina, idila... svakodnevica jedne američke porodice.

Muž: Mmmmišel, dođi da te upoznam sa svojim... čvrstim... političkim stavom kao i rastućom popularnošću među biračima

Mišel: Barače, Barače ti nestašni dečače... čvrst je nema šta ali ako ne požuriš takav će i ostati... deca nam uskoro dolaze is škole.

Barak: Oh tako mi promena! Kada postanem predsednik uvešću "F-day" svakog trećeg utorka u mesecu Amerikanci će biti obavezni da upražnjavaju seksualne aktivnosti.

Čuje se telefon... zvoni dva puta kratko i jednom dugačko... a potom i umilni ženski glas sa interfona

Ženski glas: Gospodine Obama, Robert De Niro je na vezi!

Obama (uz dubok uzdah): Zdravo Bobi otkud ti brate?

De Niro: Kako otkud ja... ostavio si deset poruka... kažeš hitno je...

Obama: Jeste... ufff... nisi se javljao?

De Niro: Imao sam neke diplomatske kontakte i poslovne aktivnosti... radi se jebi ga... nego reci Baki, šta te muči?

Obama: Ne znam kako da ti kažem... treba mi lova...

De Niro: Pa dobro bre, što ne reče ranije... ma da si me juče pozvao...

Obama: Kriza je Bobi niko ne da kintu... propašćemo burazeru..

De Niro: Šta te briga pusti onu budalu da o tome brine... Rain Man W. Bush... koji moron čoveče!

Obama: Ma znam da još uvek nisam postao predsednik... još malo... obećali su mi... znaš!

De Niro: Eh ti predsednici... juče sam razgovarao sa jednim... zove se Boris Tadić... iz Srbije... simpatičan momak... mlad a beo!

Obama: Čekaj... Srbija to su oni što su nam zapalili ambasadu?

De Niro: Jeste al' mi smo njima prvo razbucali zemlju.

Obama: Ovaj moj šegrt... Džo Bajden... nikako ih ne miriše... a mlad i beo kažeš... znači imaju i crnce?

De Niro: Ma beo je po glavi... osedeo je Baki i nemoj da mi udaraš na rasizam... kad' znaš da su mi sve ženske bile meleskinje... nego... čekaj da vidimo za te pare...koliko ti treba?

Obama: Ovi stručnjaci kažu 700 milijardi... čekam da mi se jave Opra i Barbara... ne znam, ako bi ti brate mogao da se isprsiš sa jednom stotkom?

De Niro: Sto dolara? Nemoj da zezaš... evo poslaću hiljadarku odmah!

Obama: Sto milijardi Bobi... zar bih te ja uznemiravao da je sića u pitanju?

De Niro: Ih bre pa nisam ja ruski šeik...daj mi malo vremena... pokušaću da cimnem neke veze... koliko je sada sati u Evropi... OK Baki javiću ti se kroz par sati... drži mi palčeve.

Za to vreme u Beogradu

Žena: Borise dragi, samo da znaš da sam ljuta na tebe... sve, sve ali De Niro... mogao si baš i da me povedeš sa sobom... znaš koliko ga volim!

Boris: Znam dušo, pozdravio sam ga u tvoje ime... mnogo se obradovao a pitao me i za Idole zamisli?

Duša: Otkud on zna za Idole?

Boris: Kaže da je čuo kako u Srbiji postoji rock band čiji se članovi nalaze na svim važnim funkcijama... "rokeri upravljaju zemljom!" našalio se vragolasto!

Gospođa: Nije ni čudo... i mene su pitali da li će Kolar da bude ministar saobraćaja?

Boris: Pobogu Tanja otkud Zdenko da bude ministar saobraćaja?

Tanja: Pa vozio je tramvaj ui mladosti.

Zvoni telefon, mobilni, privatni...

Boris: Heeej Bobi, ne mogu da verujem! Pa evo baš pričam sa ženom o našem susretu... hoćeš da mi nešto učiniš molim te... evo, samo da pozdraviš moju Tanju... budi drug... kasnije kažeš... dobro, dobro...

De Niro: Ma pusti sad žene čoveče... imam za tebe jednu veliku diplomatsku misiju...

Tadić: Nisam ti ja za diplomatiju Roberte... nekako mi više leži da se družim sa glumcima, pevačima, sportistima...

De Niro: Malopre sam se čuo sa Obamom... hitno mu treba lova.

Boris: Para nikad' dosta moj prijatelju... nego 'ajd jednom za mene i za Tanju... kaži ono iz Taksiste "Are talking to me?" to je stvarno genijalno!

De Niro: Nemoj da si neozbiljan Borise... pronađite 100 milijardi dolara da Obama popuni budžet a on će vam pomoći oko tog Kosova... čim postane predsednik.

Boris: Otkud meni tolike pare! Nego slušaj... evo tebi Miškovićev telefon... kod nas se kaže "Kosovo je Srbija, ostalo je Delta"... Ej Bobi, ako se sve
lepo dogovorite, pozovi nas opet obećao si malo da popričaš i sa mojom ženom... važi?

Pola sata kasnije... telefonska konferencija na relaciji Njujork-Beograd-Moskva

Dinkić: Halo Šojgu... Mlađa ovde... pozdravljamo te Mišković i ja... svratio malo do mene... čuo da nemam šoljice za kafu pa mi je doneo jedan fini servis...
nego kaži mi kak tvaja familija?

Sergej: Pa Šojgu budalo jedna... rekao sam ti da me ne zoveš... cena je dogovorena, potpisali ste... ne dam vam ni kopejku više.

De Niro: "Are talking to me?"

Šojgu: Jesi li to ti Miškoviću? Šta glumiš lopužo jedna... rekao sam ti, spremi lovu čeka te lokacija u centru Moskve... odmah pored ćiriličnog Mekdonaldsa.

Dinkić: Izvini Sergej gromado ljudska... propustio sam da napomenem... sa nama je i poznata filmska zvezda gospodin Robert De Niro.

Šojgu: Jao Dinkiću koja si ti zamlata brate slatki... da neće De Niro da vam pomogne oko NIS-a?

Mišković: Serjoža, baćuška zdravsvujtje... ne zeza se Mlađa imamo jedan poslovni predlog... nešto kao kompenzacija...

Šojgu: Ne foliraj se mnogo Miškoviću... nego kaži ti meni koliki je moj deo u toj vašoj kompenzaciji... kol'ko sam dobar.

Mišković: Deset miliona dolara!

Šojgu: Slušam!

Dinkić: Amerima su hitno potrebne pare. Srbija poklanja Rusiji NIS a vi onda Obami prebacite 100 milijardi. Čim postane predsednik, Barak će odmah
priznati Osetiju i sve Afhazije... mi ćemo da podelimo Kosovo a vi krčmite naftu i gas po Srbiji do mile volje.

Šojgu: Može ali moj deo je 15 miliona... uzmi ili ostavi!

De Niro: Nema problema, evo ja ću da platim tih dodatnih pet miliona... planirao sam da uložim u obnovu Avala filma al' jebi ga.

Šojgu (u sebi): Vidi stvarno De Niro ovi se ne zezaju...

Dva sata kasnije

Dinkić: Jesi li dobio lovu?

Šojgu: Jesam.

Dinkić: A ugovor o poklonu?

Šojgu: Sve je tu... a i ja sam poslao stotku na Obamin račun... upravo se javio De Niro da potvrdi prijem... odlično smo ovo završili Mlađo. Svaka čast!

Sutradan

TV u predsednikovoj radnoj sobi: Upravo smo primili senzacionalnu vest iz SAD. Predsednički kandidat Barak Obama iznenada se povukao iz izborne trke i nestao bez traga.

Predsednik: Vidi ovo Krstiću... Pera Luković počeo da piše poeziju... slušaj:
"Barače Obama budi uvek s nama
Vladimiru Putine razmakni nam butine"

Krstić: Šefe. jesi li čuo šta se desilo u Americi?

Tadić: Ma jebeš Ameriku... bio ja tamo... ništa naročito... a baš sam želeo da upoznam i Lukovića... ali on me stalno grdi... ne znam šta mu je... a dobro piše.

Plaža na Karibima

Obama: Ko zna, zna... a ko ne zna... dva!

De Niro: Lepo mesto gospodine senatore... a ima i kurava!


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:54

Igraj za život i izbegavaj trafike


Stavila je još jedan jastuk pod glavu, usmerila svetlost lampe na knjigu i malo utišala muziku. Vazduh u toploj sobi je mirisao na "felce azzurra" shower gel.

Tada je čula zvono.

Stajao je pokisao, promrzao i neobrijan, nikakav i ničiji, u mračnom hodniku.

"Mogu li da uđem?"

"Jesi li ih kupio?" - pitala je čoveka koji je trknuo da kupi cigare pre dve godine, četiri meseca, pet dana i šesnaest sati.

Rezignirano se, kao, nasmešio: "Hoćeš li me pustiti da uđem da ti objasnim?"

Iz jakne, okačene u predsoblju, izvadila je pedeset pet dinara.

"Molim te, idi kupi i meni jedno paklo."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:55

Priča o mišu

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut. Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: " U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"

Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine Miš, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posljedice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati."
Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Prase je suosjećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!" Krava reče: "Oh, gospodine Miš, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."

Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom. Te noći začuo se čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plijen. Farmerova žena požurila je vidjeti što se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s vrućicom. Znamo da se vrućica liječila svježom kokošjom juhom, pa je farmer zaklao kokoš. Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posjetiti prijatelji i susjedi. Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase. Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je. Došlo je toliko ljudi na njen sprovod, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.


Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:56

Mala Ramona (S. Radanović) - odlomak

Ramona je imala 23 godine i četiri mjeseca i bližila se tridesetoj godini. Tada, kad bude imala trideset godina, sigurno neće biti sama i izlaziti po nekim kafićima sa dvije drugarice. Nevjerovatno je da je u tih narednih osamdeset mjeseci neće pokupiti neki mamlaz.

U tih osamdeset mjeseci, uplašio me taj maleni, samo dvocifreni broj, srešće nekoga, upoznati ga, izaći će s njim jednom, dva puta, osam puta...

Razmijeniće brojeve telefona da bi ostali u kontaktu. Zvaće je, a nazvaće i ona njega i on će taj poziv dočekati kao signal iz dalekog svemira. Onda će razgovarati kratko, pa duže, pa više puta tokom dana, jedno drugom će slati usrane poruke. Prošetaće zajedno gradom držeći se za ruke pri čemu će se on s razlogom i potpuno opravdano šepuriti. Viđaće se, provodiće vrijeme sami. On će je odvesti kući. Prije toga će se malo provozati praznim gradskim ulicama slušajući muziku posebno odabranu za takav trenutak. Sjediće dugo u autu u blizini njene kuće i pričati, gledati se. Onda će prestati pričati, ali će ostati sjediti u autu. Zatim će joj poželjeti laku noć, posljednji te večeri. Ona će ga dotaknuti usnama i on će u tom trenutku biti mnogo srećniji od nekoga ko je u istom trenutku dobio glavnu premiju u igri na sreću i dovoljno novca da u raskoši i blagostanju provede narednih hiljadu godina. Izlaziće zajedno i po danu, a i kad je mrak, ostajaće i kad svi odu kućama, šetaće parkovima, sjediće na klupi jedno pored drugog u tišini.


Prijeći će s njom preko mosta kad ga naprave. Odlaziće u kafiće i restorane. Vodiće je u poslastičarnice, a šampite će tada, kad vide Ramonu, shvatiti da ipak nisu one te koje su najslađe u galaksiji i čitavom kosmosu.


Sjediće pored nje u polupopunjenom bioskopu. Mrak, na platnu dobar film, sa druge strane vrata iznad kojih piše �izlaz� hladnoća, unutra ugodno toplo. Tišina, film traje, oni gledaju. Ramona sjedi pored njega, povremeno svjetlost s platna osvijetli njeno lice i on pogleda njen profil dvije sekunde. Kakav prizor! Nasmijan će vratiti pogled prema platnu. Zajedno će otići kad film završi, da pričaju o filmu.


Ići će u pozorište, šetaće po keju, vodiće je na tvrđavu i na Frušku goru, vodiće je i tamo gdje nikad nije bila. Neće ih zanimati beznačajne stvari i loši ljudi sa strane, neće biti mjesta za takve gluposti jer će imati jedno drugo, on nju, a ona njega, i on će znati da je on bolje prošao i više dobio, ali i da ona nije mogla dobiti više, da je on ipak zaslužio. Čak i ako se ponižavao da do nje dođe, biće siguran da nije griješio dok se borio da to ostvari, da dođe do toga da njena ruka bude u njegovoj.


Ispred njih neće biti neizvodivih zadataka. Biće u prilici da je čvrsto drži, da je ima i da je nikad ne pusti. Poslije nekog vremena, sjetiće se kako bi bilo zanimljivo ponovo je upoznati i čitavo veče će se tako ponašati, da bi je zabavio, kao da se prvi put vide. Onda će se taj srećnik, iako žive u istom gradu, sjetiti da joj napiše pismo koje će istovremeno biti i duhovito i romantično. I to pravo pismo, ono sa markicom, ono koje donosi poštar, koje zahvaljujući srpskim poštama put od devet kilometara prevali već za devet dana. A pisma je lijepo primati i čitati, ali ih je lijepo i pisati i slati.


Napraviće majicu s natpisom kojem će se ona oduševljeno nasmijati, a i skuvati joj omiljeno jelo kad jednom dođe kod njega. Pričaće o starim susretima, krstariti kroz prošlost, uživati u sadašnjosti i planirati budućnost dok sjede na nekom čarobnom mjestu koje je postalo čarobno upravo zbog njenog prisustva.


Obilaziće razne gradove. Posjetiće Budimpeštu i tamo šetati pored Dunava, otići će u Beč, Prag, Rim i Veneciju, u male bajkovite njemačke gradove u kojima će noću šetati uskim ulicama između dva reda upaljenih lampi. Vodiće je u još neke gradove. Dijeliće sobu na tim putovanjima, spavaće jedno uz drugo, osjetiće kako je topla. Obići će Sloveniju, Bled i Bohinj, Postojnsku jamu. Razgledaće unutrašnjost te pećine, a turisti će biti očarani Ramoninom ljepotom više nego spiljom, stalagmitima i stalaktitima. Posmatraće nju umjesto čovječje ribice. Vodiće je na Ohrid i tamo će piti slatka makedonska vina. Zateći će se na nekoj planini tokom ljeta i tamo će se valjati po travi i glasno se smijati. Otići će na more jer je ona �letnje dete� i hodaće uz more držeći se za ruke, sami, potpuno sami. Udisaće slani vazduh dok ga bude prožimao osjećaj koji ni sa čim neće moći usporediti. Taj će, ako ne smisli nešto bolje, s njom ići i na Jahorinu ne obazirući se na snobove koji će se tamo isto zateći. Provešće se bolje od svih ostalih tamo čak i ako mu ukradu skije. Pokriće je kad se ona slučajno otkrije tokom noći, dati joj svoj pokrivač, otporan na zimu i temperaturu ispod nule.


Gledaće je dok spava i kako joj se trbuh polako podiže i spušta u snu, gledaće to senzacionalno lice. A onda će je odvesti na neko originalnije i ljepše mjesto. Pamtiće sve važne događaje i važne datume, pamtiće i one manje važne. Otvoriće tajanstveni blog ili stranu na internetu i tamo će svakodnevno veličati njen značaj na ovoj planeti. Onda će joj jednog dana javiti adresu i reći joj da posjeti baš tu stranu. Zajedno će slušati diskove, puštaće joj svoje omiljene pjesme i pričati priče o njima. Pokazaće joj kolekciju rijetkih snimaka najbolje pjesme na svijetu, a onda je iznenaditi s neobjavljenim i rijetkim snimcima njene omiljene grupe.


Pokazaće joj i svoju kolekciju najljepših filmova u istoriji, gledaće filmove koje su gledali već jednom, one koje su gledali deset puta, one koje još nisu pogledali. Gledaće ih sami, u mraku, dok vani fijuče vjetar s druge strane prozora, ili u ljetnim noćima dok se čuju raspjevani i dobro uvježbani cvrčci ili kratki ljetni pljusak. Vodiće je na žurke, na koncerte, kod svojih prijatelja, ponosan što je on baš s njom i što je ona baš s njim.


Donosiće joj poklone, male, velike, neobične, originalne, s povodom, a i bez povoda. Iznenadiće je pred kraj godine kad dođe kod nje obučen u odijelo Deda Mraza, s velikom bijelom bradom i s vrećom punom poklona na leđima među kojima će biti i oni koje ona tako želi i koje nije očekivala, dok se u pozadini čuju zvončići i Santa Claus is Coming To Town. Deda Mraz će stvarno doći u grad. Zajedno će voziti bicikle koje će zvati �bajsevi�.


On će je autom voziti na aerobik kad bude padala kiša, dolaziće po nju i čekati je ako kiša ne prestane da bi bio s njom. Slušaće Oh Oh I Love Her So dok je čeka u autu ako ima muzičkog ukusa. Doći će po nju i ako ne bude padala kiša. Zajedno će ići trčati, zajedno će ići kupovati, zajedno će pomagati mačkama s ulice tako što će im ostavljati hranu pored konetejnera, ali i na druge načine, zavisno od potrebe. On će biti u prilici da je vidi kad god bude htio, da se svaki put oduševi kako se ona nepogrešivo oblači i da joj kaže kako joj neka jakna ili majica sjajno stoji.


Razdvajaće se na nekoliko dana i obradovati se jedno drugom kad se ponovo sretnu. Postaće svjestan da je cijeli svemir sveo samo na nju i biće spreman praviti kompromis, ako zatreba neće mu biti teško jesti tako bljutavo jelo kao što je sataraš, pa i krvariti da i ona svemir svede na njega. Pričaće anegdote i praviće šale kojima će se ona smijati.


Donosiće joj ruže i kad joj nije rođendan, obavezno izbjegavajući 14. februar i 8. mart. Pripremiće joj prvorazredno iznenađenje za rođendan koji će ona pamtiti i kad joj priredi još veći spektakl. Doći će u priliku da pošalje taksi po nju, taksisti da disk koji treba pustiti kad ona uđe u auto, a dok ona ne stigne, imaće vremena da upali sto svijeća raspoređenih po stanu, rasporedi cvijeće, pripremi šampanjac i večeru, provjeri jesu li voće, sladoled i njen omiljeni slatkiš spremni, a onda namjesti disk s najboljim pjesmama ikad. Pri tom će se obući kao i svaki drugi dan jer ne misli da je bolji ako se drugačije obuče, ili da nije dovoljno dobar ako se obuče onako kako voli.


Zajedno će pripremati novogodišnje veče, pričaće o tome tokom decembra, šetaće ulicama uživajući u sniježnoj noći, a onda otići na neko toplo mjesto, gledati kroz prozor kako pada snijeg, pogledati snješka napravljenog ispred, piti topli napitak i slušati Merry Christmas (I Don't Want To Fight Tonight) ako stvarno bude imao ukusa. U toplom stanu u polumraku tiho će pričati, dodirivati se. Ljubiće se dok neko prolazi ispod prozora ne znajući da se iznad odvija ono rijetko za šta vrijedi živjeti.


Igraće igrice na kompjuteru i on će joj, da ona to ne primjeti, dozvoliti da ga pobijedi u igrici u kojoj je on svjetski šampion da bi je nasmijao i učinio srećnom. Spržiće je u sljedećoj partiji u stilu svjetskog šampiona, ali se ona neće naljutiti. I onda će ona reći: Hajde, sad pusti Ramonese, njih baš volim jer će on uspjeti izmjeniti njen muzički ukus na bolje.


Odlediće taj prividni ledeni okov oko njenog bića. A zastavu s njenim imenom staviće na centralno mjesto svog najznačajnijeg zida, iznad kluba za koji navija, iznad grupe koju najviše voli, iznad slike s najbližim prijateljima, iznad stranačke ili državne zastave ukoliko je budala pa takve zastave uopšte drži na zidu. Poslije svega, ponadao sam se da se niko toga svega neće sjetiti.


Pogledao sam ponovo Ramonu baš kad se nasmijala i kad je di džej pustio I Got You Babe, verziju koju pjevaju Joey Ramone i Holly Beth Vincent. Često se smijala. Stvarno, ako je neko uzme uskoro, dozvoliće mu vrlo brzo da je dodirne po kosi, dotakne to glatko mekano lice, da drži njenu ruku u svojoj, blizu sebe i privuče je još bliže. Biće mu dopušteno da je poljubi za laku noć, a i kad nije noć.

Ubrzo će se na njenoj ruci pored svih onih prstenova naći mjesta za još jedan. Oboje će biti sigurni u to da će sve to trajati do kraja svijeta. Onda ću ih ja slučajno negdje sresti i reći u sebi: U pičku, pa ona ima majmuna. Bojao sam se tih osamdeset mjeseci. Za dva mjeseca biće samo 78.


Nisam našao razlog za sumnju da će biti s nekim kad bude imala trideset, da će imati nekog pored sebe. Samo je bilo nepoznato kad će ga sresti. Može birati. Možda će baš te večeri naći nekog s kim će biti i za 80 dana i za 80 mjeseci, a i za 80 godina, a ja ću ostati zauvijek izgubljen u svojim, gotovo tinejdžerskim, snovima i maštanjima. Bespomoćan, kao da sam zapleten u mreži opasnog pauka koji me pustio da tu završim. Pomisao da će neko biti s njom, a da to neću biti ja, nije mi dala mira, izluđivala me. Uh, nikad me to neće proći! Ko ne bi htio biti s njom?


Who wouldn't?, pitao sam Bobija prekinuvši razmišljanje i njegovo gledanje televizije u uglu, a on je pogrešno čuo i pozvao konobara i rekao mu da donese još jedno pivo i još jedno vino.
A ne, i ja ću pivo. Vrijeme je da se neke stvari promijene.


Ustale su kad mi je di džej mahnuo i kad je krenula Vow, ali je disk Garbagea preskočio kad je Ramona prešla prag vrata i prebacio na Stupid Girl. Ostao sam još sat vremena poslije nje u pabu, razmišljajući kako da u toj mreži ne ostanem zauvijek.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:57

Šešir od riblje kože

Milorad Pavić

...

- Sta si to rekao? -
- Sutra, sutra, uvek sutra, moj decko. Ceo ljudski zivot se svodi
na sutra.


Tada ga demonica osamari, a on je obljubi svom silinom svojih
visemesecnih neizbacenih muskih mensisa i gurnu je potom u vodu
i blato obale, a sam pobeze u svratiste uz pristan skele.
Kad udje, pomisli da je u stali... Svuda oko ognja u izbi bilo
je vazda prasadi, gusaka u parovima, zeceva, petlova i pilica.
Bili su to izvajani u drvetu i obojeni da bi namernici znali
sta mogu dobiti za jelo. Jeo je jaja pecena u ljusci kada u
izbu udje kaljava i mokra devojka, sede kraj njega uz oganj da
osusi dugu kosu i rece:
- Srela sam na skeli duha. Jedva sam izvukla zivu glavu.
Bacio me je u vodu.
- Znam - uzvrati Arkadije - i ja sam sreo na skeli demonicu,
jedva sam se iscupao iz njegove kose. Otela mi je sesir od riblje
koze, ovaj sto ga ti sad imas na glavi.
I oboje se nasmejase. Tada mu ona rece:
- Bio si preslab za duha!
A on uzvrati:
- Bila si prejaka za zenu.


- Ne volim je tebe, Arkadije - rece mu ona tada igrajuci se
maslinovom grancicom, ja volim drugog.
- Koga?
- Ne znam. Nisam ga nikad videla. Samo sam ga cula. On vice iz
tvojeg sna nekim cudnim glasom koji nije tvoj i koji me uzasno plasi.
Pre neko vece prepoznala sam taj glas dok smo se voleli. Tim glasom
on se odazive iz tebe i kad vodimo ljubav. Ja volim njega, a ne
tebe, Arkadije. A ti, ako me izgubis, izgubices me u sebi, a ne u
meni.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:58

OPTIČKA VARKA - HARMS

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i vidi: na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, posmatra bor i vidi da na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič stavlja naočare, posmatra bor i opet vidi kako na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič skida naočare, opet vidi na grani bora niko ne sedi.

Semjon Semjonovič opet stavlja naočare, posmatra bor i opet vidi kako na grani bora sedi jedan seljak i preti mu pesnicom.

Semjon Semjonovič ne želi da veruje u ovu pojavu i smatra je optičkom varkom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:58

Karmen Laforet

Na putu ka skoli

Jutro je i idemo drzeci se za ruke. Sveze je i vazduh je prljav od magle. Ulice su vlazne. Tako je rano.

Skinula sam rukavicu da osetim dodir devojcicine ruke u svojoj i on me ispunjava beskrajnom neznoscu, taj tako prijatan i prijateljski dodir da joj, pomalo savladana emocijama, stezem ruku. Njena vlasnica okrece glavu ka meni i smesi mi se ispod oka. Odlicno zna vaznost tog stiska, zna da sam sa njom i da smo danas jos vece prijateljice nego bilo kog drugog dana.

Odnekud dolazi vetar koji pocinje da rasteruje maglu. Lisce opada sa svih stabala u ulici i nekoliko trenutaka trcimo pod laganom kisom boje duvana.

- Kasnimo; hajdemo.

- Idemo, idemo.

Prolazimo trceci pored taksi stanice i niza parkiranih taksija, bezeci od iskusenja. Devojcica i ja znamo da kad god nas dve nekud podjemo zajedno, iako se to retko desava, ja skoro nikad ne propustam da uzmem taksi. Njoj se to dopada; ali, istini za volju, ja to ne cinim da bih nju razveselila. Jednostavno, kada izlazim iz kuce sa devojcicom imam osecaj da krecem na veoma dugo putovanje. Kada razmisljam o jednom od takvih bekstava, o jednoj takvoj setnji, zabavlja me kad vidim kako joj se u ocima pale vesele iskre i shvatam kako bezmerno volim da se setam sa svojom starijom cerkicom i slusam je kako cereta. Pomislim kako cu je odvesti u park, kako cu je uciti imenima cveca, kao otac dobre Huanite; kako cu se igrati sa njom, kako cemo se smejati, sada je vec tako komicna, i kako cemo na kraju kupiti napolitanke, kao sto obicno biva kada idem s njom, i radosno ih pojesti.

Medjutim, devojcica pocinje da cereta mnogo pre nego sto izadjemo iz kuce, a treba i da je ocesljam i napravim joj kikice (koje vire ispod beretke, male i uvrnute, kao dva zlatna repica); moram da je presvucem, tek sto sam je obukla, jer je na sebe prosula flasicu kondenzovanog mleka, da joj odsecem nokte jer u trenutku kad joj oblacim rukavice vidim da su porasli... I kad izadjemo na ulicu, ja, njena majka, skoro sam isto toliko umorna kao onog dana kada sam je donela na svet... Iscrpljena, u mantilu koji na meni visi kao pelerina, nenasminkanih usana (jer sam u poslednjem casu to smetnula s uma), koracam tako sto me ona vuce, svojom neverovatnom energijom i beskrajnim pitanjima "zasto".

- Vidi, taksi. To je moj uzvik spasa i posrtanja kada idem sa devojcicom... Taksi.

Kada udjem unutra, odmah zaboravim onu sliku sa pticama, cvecem i lekcijama iz dobre Huanite i vozacu dajem bakinu adresu, jer znam da je to mesto gde cemo svi biti srecni: devojcica ce pricati sa bakama a ja cu sama, u tisini, pusiti cigaretu.

Ali danas, ovog hladnog jutra, kada se zurimo vise nego ikada u zivotu, devojcica i ja prolazimo bez zaustavljanja pored niza taksija koji nas dovode u iskusenje. Prvi put u zivotu idemo u skolu... U skolu, kazem joj, ne moze da se ide taksijem. Moramo malo da potrcimo ulicom, da sidjemo u metro, da idemo do odredjenog mesta, da udjemo u autobus... Ja sam za svoju devojcicu izabrala skolu koja je bas daleko, to je istina; skolu koja mi se mnogo dopada ali koja je mnogo daleko... Medjutim, danas nisam nestrpljiva, ni umorna i devojcica to zna. Sada ona svojom rucicom u mojoj zapocinje stidljivo milovanje; i prvi put shvatam da je njena ruka deteta od cetiri godine iste velicine kao i moja: tako odlucna, pomalo gruba, podjednako nervozna kao i moja. Taj dodir mi kaze da joj srce poskakuje od pomisli da zapocinje svoj radni vek na zemlji, i znam da ce joj se skola koju sam joj pronasla svideti, zato sto se svidja meni, kao i da ce joj se dopasti da u nju ide svakog dana, sa mnom, ulicama grada... Samo bi Bog mogao da objasni zasto smo se tokom celog puta osecale kao jedno bice i zasto smo bile tako ispunjene ponosom...

Istim ocima ona i ja posmatramo skolsko dvoriste puno jesenjeg lisca, devojcici decaku mantilima razlicitih boja, obrascica zarumenelih od jutarnjeg vazduha, kako se igraju, cekajuci da budu pozvani u ucionicu.

Imam utisak da mi ne prilici da tu stojim; neprijatno mi je da budem uz devojcicu do poslednjeg trenutka, kao da ona ne ume sama da se snadje u tom novom svetu u koji sam je ja dovela... I ne ljubim je, jer znam da ona to u tom casu ne zeli. Kazem joj da ide kod najmanje dece, kod one koja stoje u grupi u jednom uglu, i onda se rukujemo kao dve prijateljice. Gledam je sa kapije kako odlazi, ne okrenuvsi nijednom glavu unazad. Pada mi na pamet gomila stvari koje moram da joj kazem, sada kad je velika, kada ide u skolu, sada kada mi nije na raspolaganju po ceo dan, kod kuce... Pada mi na pamet da ce je ono sto svakog dana bude ucila u ovoj beloj kuci, ono sto ce je odvajati od mene - posao, prijatelji, nova uzbudjenja - isto tako priblizavati mojoj dusi da na kraju necu znati gde se zavrsava moj duh a pocinje njen...

A mozda je sve ovo pogresno... Sve ovo sto mislim i zbog cega se osmehujem, tako glupo, s rukama u dzepovima svog mantila, s ocima u oblacima.

Ali zelela bih da mi neko objasni zbog cega, dok se udaljavam iduci trotoarom ispresecanim tragovima sunca i magle i cujem skolsko zvono kako zvoni za pocetak casa, zbog cega osecam to zudno iscekivanje, tu radost, jer zamisljam ucionicu i prozor, moju malu klupu iz koje vidim dvoriste, pa cak jasno vidim, uzbudjena, kako je na tabli zutom kredom napisano veliko slovo A, prvo slovo koje cu da naucim...

Paloma Dijas-Mas

Devojcica bez krila


"Jednom davno kad ljudi nisu imali krila..."


Tako su pocinjale sve price koje mi je, kada sam bila mala, pricala mama vracajuci se u drevno i mozda mitsko doba u kome ljudi jos nisu imali sposobnost da lete. Meni su se mnogo dopadale takve price pa sam je molila da mi ih ponovo prica iako sam ih znala napamet: onu o junaku bez krila koji je, posto nije imao svoja, napravio krila od voska i pticijeg perja; ali kako je leteo blizu sunca, vosak se istopio a on je pao u more i utopio se. Ili o onom drugom koji je izmislio spravu od platna i drveta da bi, skocivsi sa vrha planine, leteo nad dolinama svoje zemlje koristeci strujanja toplog vazduha. To danas svi intuitivno radimo ali kada sam cula pricu ucinilo mi se kao da je to nesto novo i neobicno, kao da sam ja licno upravo otkrila neku toliko svakodnevnu pojavu koja bas zato prolazi neprimecena.

Ali nikada nisam pomislila, dok sam slusala mamine price, da ce me se nedostatak krila i mit o osakacenim ljudima jednom licno ticati.

Nikada nisam osecala posebnu sklonost prema materinstvu. Secam se da su mnoge moje drugarice, kao devojke, pravile planove o trenutku kada ce postati majke; izgledalo mi je da nemaju nijednu drugu zelju na svetu i uzasno su me nervirali njihovi veseli uzvici, njihova cerenja i grimase svaki put kada bi ugledale neku bebu: stale bi pored kolevke ili kolica, glas bi pocinjao da im treperi, gukale bi kao gugutke i najzad zamolile majku da im dozvoli da za trenutak uzmu bebu izmedju svojih krila. A kada bi dobile dozvolu, privile bi dete na grudi, ususkale ga svojim perjem i dobijale tako srecan izraz lica da nisam znala da li da isamaram njih, sto su tako glupe i raznezene, ili sebe sto sam rezervisana i neosetljiva. Nije mi bilo prijatno da gledam kako se one raduju necemu sto je mene ostavljalo hladnom.

S vremenom sam shvatila da biti majka nije nikakva obaveza. Zato sam, u cetrdesetim godinama, srecno udata i profesionalno situirana, odustala od pomisli da imam decu, ali nekako automatski: jednostavno receno, materinstvo mi nije bilo u planu. Onda sam saznala da sam ostala u drugom stanju.

Od samog pocetka, moga muza i mene iznenadila je predusretljivost i paznja lekara, kao i njegovo insistiranje da se podvrgnem raznim analizama a zatim da neke od njih ponovim jer, kako je tvrdio, rezultati mu nisu bili jasni. Izgledalo je da nesto nije u redu, i zaista, tako je i bilo. Bila sam na pocetku treceg meseca trudnoce kada nas je doktor pozvao u svoj kabinet da nam saopsti novosti. Prva je bila da je beba devojcica; druga, da ce se najverovatnije roditi bez krila.

Ponudili su mi mogucnost da prekinem trudnocu, ali nisam htela. Iako me pomisao da postanem majka nikada nije privlacila, vec sam volela tu nepoznatu devojcicu znajuci pri tom da ce mi biti na teretu celog zivota. Ali ona je vec bila moja cerka i nisam htela da je se odreknem ni za sta na svetu.

Porodjaj je prosao dobro i bio je iznenadjujuce lak. Izgledalo je da to osakaceno stvorenje dolazi na svet puno zelje za zivotom kao i da se snaga koju je trebalo da ima u svojim nepostojecim krilima koncentrisala u drugim delovima tela, pre svega u njenim udovima: vec me je tokom trudnoce iznenadila snaga njenih udaraca u trbuhu a osoblje koje je prisustvovalo porodjaju moglo je da vidi kako su joj jake ruke i noge.

Kada su mi je doneli, jos prekrivenu krvlju i sluzi, da je stavim na grudi, ispruzila sam je izmedju svojih umornih krila i osetila kako je topla njena gola koza. Izgledala mi je kao najlepsa devojcica na svetu, tako ruzicasta i cista, bez hladnog i vlaznog paperja na grudima koje obicno ima novorondjencad. Ta me je golotinja toliko dirnula da sam za trenutak pomislila da je ljudska rasa, od kako je dobila krila, izgubila toplinu dodira jedne koze sa drugom, jer se izmedju njih uvek ispreci grubo perje puno prasine. I ko zna nismo li dobijajuci krila izgubili mnoge druge stvari, nezne i meke kao koza koju nista ne stiti.

Od tog dana devojcica je bila srediste mog zivota. Prvi meseci nisu bili problematicni: na kraju krajeva, normalna beba ima tako slaba krila da ne moze ni da leti ni da ih koristi u druge svrhe, tako da je moja cerka izgledala skoro normalno. Dobro je jela, spavala kad je trebalo, pocela je brzo da nas prepoznaje, da se smesi i guce. Kad bi me videla kako se priblizavam njenoj kolevci, umesto da ispruzi krila pruzala bi mi ruke, trazeci da je uzmem u narucje. Osim tog detalja, ni u cemu se nije razlikovala od bilo koje druge devojcice svog uzrasta.

Naravno, kako su meseci prolazili razlika je postajala ocigledna. Izmedju osmog i desetog meseca normalno je da dete pocinje da cuci ili da ide na kolenima, da siri krila i pocinje njima da mase pripremajuci se za prvi let. Umesto toga, moja devojcica je sedala i ljuljala se napred-nazad, ili se oslanjala na kolena i dlanove pokusavajuci da ide cetvoronoske, kao pas ili macka. Mom muzu bi pozlilo kada bi je video u tom polozaju: govorio bi da lici na zivotinju. Neki rodjaci su mi predlagali da je vezem za kolevku da bi je oducila od te ruzne navike. Ja to nisam zelela ni po koju cenu: branila sam njeno pravo da bude razlicita, da se izrazava i krece drugacije od nas ili od ostale dece. "Ako nema krila, mora nekako da se krece, zar ne?" svima sam govorila. Ali niko nije razumeo: govorili su mi da moram da je naviknem da se krece kao druga deca, da ce mozda kad poraste moci da svoj nedostatak nadomesti ortopedskim krilima, da ako je vec razlicita ne treba da je podsticemo da u tome preteruje. Sukobi su postajali sve zesci sa svima: sa mojim muzem, sa rodbinom, sa prijateljima. Niko nije zeleo da shvati da ako je devojcica drugacija, onda je logicno da sve radi drugacije.

Jednoga dana otkrila sam nesto bozanstveno. Videla sam na starim gravirama i slikama da su, u vreme kada ljudi nisu imali krila, zene uzimale svoju decu u narucje umesto da ih drze izmedju lopatica i perja, kao sto radimo danas. Secam se da je bilo zimsko popodne i da sam bila sama sa svojom cerkom koja je puzila po tepihu u salonu; u jednom trenutku ona je sela na pod i pruzila mi rucice. I ja, vodjena nekim nekontrolisanim impulsom, isto tako ispruzih ruke ka njoj i uzeh je, podigoh je u vazduh i stavih je na suknju. Ne mogu ni da opisem neznost koja me je zatim ispunila: drzala sam svoju cerku u udubljenju svog krila dok su je moje ruke grlile sleva i zdesna; i sto je bilo najcudnije, ona je ucinila isto, obuhvatila je moje telo svojim rucicama i tako smo nas dve dugo sedele, u tom novom i nikada ranije isprobanom polozaju, jedna naspram druge, telo do tela, ona bez krila a ja sa svojima zabacenim unazad, sjedinjene samo nasim izukrstanim rukama.

Od tada sam uvela obicaj da je stalno tako drzim. U pocetku sam to radila krisom, delimicno zbog stida a delimicno zato sto nisam zelela da izazivam dodatne rasprave sa svojim muzem kome je sve teze padalo ponasanje nase cerke; ali uskoro sam, kod kuce, pocela da je stalno tako drzim, tako da mi posle nije predstavljalo problem da nastavim i na javnom mestu. U pocetku mi je bilo jako tesko da dizem dete do suknje ali malo-pomalo moje ruke su ojacale zbog stalnog ponavljanja istih pokreta, a rekla bih i da su pocele da se pokrecu drugacije, kao da su se neki misici razvili i oblikovali da bi se prilagodili tom polozaju. Tokom dugih sati provedenih sa mojom devojcicom u narucju, shvatila sam zasto iz drevnih slika koje predstavljaju temu materinstva izbija ta, za nas neobjasnjiva, neznost i zasto u nama ne izaziva otpor koji bi bio normalan, posto se radi o prizorima osakacenih bica: veza izmedju majke i njenog sina koga drzi u narucju podjednako je snazna ako ne i snaznija od veze izmedju nje i njenih krila. Naravno, ono malo puta kad bih se usudila da iznesem slicno misljenje svi bi pognuli glavu i zavladala bi tisina koju izaziva zalost zbog tudje nesrece.

Napustila sam posao i jos vise se posvetila devojcici. Ili se ona posvetila meni, jer me je sasvim sigurno uvela u jedan novi svet, svet na povrsini zemlje. Umesto da leti, puzala je po podu; zatim je pocela da staje na noge, da pravi male korake, da hoda hvatajuci se za namestaj i tako uspevala da se krece po celoj sobi; kada joj je nedostajao oslonac, padala bi licem nadole i oslanjala se na dlanove. To je bilo sasvim drugacije od onoga sto rade druga deca koja prvo nauce da lete i onda, kada im krila dovoljno ojacaju, pocinju da hodaju; tako im krila sluze kao padobran dok prave prve korake a kada osete da ce pasti treba samo da ih rasire. Moja devojcica je, naprotiv, naucila da hoda mnogo ranije no sto je uobicajeno, a sto je jos neverovatnije, umela je da hoda bez pomoci krila: bilo je zapanjujuce videti kako se dovija da odrzi ravnotezu u tako teskom polozaju, pravih ledja i bez ikakve protivteze osim pokreta ruku, nogu i glave. Bilo je tesko poverovati svojim ocima da se ona tako odrzava na nogama, da ide zanoseci se ali da ne pada i da se spasava tako sto, kad god se saplete, pruza ruke ispred sebe da ublazi udarac.

Uvela sam obicaj da legnem na pod da bih bila sa njom. Moj muz se ljutio kad bi me video da lezim tako, na tepihu, licem nadole, sa krilima savijenim kao kod leptira, oslonjena na laktove da bih mogla da se igram sa svojom cerkom. Ali meni se dopadalo da gledam stvari odozdo, onako kako ih je gledala ona, bez mogucnosti da poleti i smesti se na vrh ormana ili da vidi sobu iz nekog ugla sa plafona. Tako sam malo-pomalo prestala da letim.

Prijatelji i rodjaci su mi govorili da treba da letim, da vodim normalan zivot, da vise izlazim, da se ziva ne zakopavam. Ali ja ih nisam cula: bila sam savrseno srecna.

Moj muz je prosao kroz razlicite faze, od ljutnje do dosade. Kada je devojcica napunila dve godine jedva da smo govorili jedno s drugim i da smo se vidjali kod kuce: on je stalno imao puno posla i jedino se pojavljivao, lose raspolozen, krajem sedmice; tokom nedelje vracao se kuci tako kasno da se po mraku uvlacio u krevet, misleci da spavam. Uskoro je poceo da ima posla i subotom. Zatim su usledila poslovna putovanja vikendom. Onda mu se vratilo dobro raspolozenje i ja sam znala sta se dogadja, ali nisam nista rekla: nisam zelela da moja cerka raste bez figure oca, koliko god simbolicna ona bila. Jednoj takvoj devojcici potrebna je sva zastita koju moze da dobije.

Sa svoje dve godinice vec je govorila povezano; bila je izuzetno bistra devojcica i ja sam bila ponosna na nju. Ali malo zatim pocela sam da brinem.

Prvi znak se pojavio jedne noci dok sam je kupala. Sapunjala sam joj ledja kad sam iznenada primetila malu neravninu u visini leve lopatice. Pregledala sam je, misleci da se povredila: videla sam samo malo crvenilo i nisam mu vise obratila paznju.

Posle nekoliko dana, primetila sam dva simetricna crvenila u visini obe lopatice. Pod prstima se osecalo skoro neprimetno zadebljanje na kozi. Strasno sam se uplasila, ali nisam htela da je vodim kod lekara i samo sam joj kozu namazala kremom za zarastanje rana. Krajem nedelje stanje se pogorsalo: zadebljanja su porasla i vec su izgledala kao gnojni cirevi, nateceni i bolni na dodir, jer se devojcica zalila da je boli kada sam prelazila prstom preko njihove povrsine.

Stavila sam joj zavoj sa jos krema za zarastanje rana, ali nije bilo nikakvog rezultata; menjala sam joj zavoje dva puta dnevno a cirevi su i dalje rasli. Onda sam uzela zavoje i flastere i previla joj cela ledja, pokusavajuci da ih zategnem ali ne previse cvrsto. Na srecu, bila je zima i niko nije primetio zavoje, sakrivene ispod devojcicine tople odece.

Ali ni to nije dalo nikakav rezultat. Cirevi su bivali sve veci i tvrdji, kao kost koja preti da izadje i raspori kozu. Nisam znala sta da radim niti kome da se obratim.

A onda se desilo ono sto je moralo da se desi. Jednog jutra sam otisla da je dignem iz kreveta i zatekla je kako lezi na stomaku, sto nije bio njen obicaj. Ispod carsava se naziralo neko sumnjivo uzvisenje; znala sam sta je i pre nego sto sam podigla carsav.

Bila su tu: u zacetku ali dovoljno dobro formirana da nije moglo biti nikakve sumnje. Tokom noci su izbila na povrsinu, cepajuci kozu, i gornji carsav je bio malo umrljan krvlju. Ceo svet mi se srusio u tom casu.

Znala sam da mogu da uradim samo jedno. Uzela sam svoju cerku u narucje, skinula joj zavoje i zagrizla jako, iz sve snage koju su mi ulili bes i ocajanje. Usta su mi bila puna nekog groznog ukusa na prasinu i grinje: neverovatno koliko se prljavstine nagomila u krilima za samo jednu noc.

Devojcicu izgleda nije bolelo. Mozda je samo osetila neku neprijatnost jer je malo plakala i brzo se umirila. Odnela sam je u kupatilo, odmah sam joj obradila ranu, dezinfikovala je, uspela da zaustavim krvarenje i previla je.

Nekoliko dana je nosila zavoje koje sam cesto menjala. Svaki put kad sam ih skidala pratila sam kako rana napreduje. S olaksanjem sam videla da brzo zarasta i za nekoliko nedelja potpuno je nestala.

Sada se skoro ne primecuje. Ostao je samo mali nevidljivi oziljak koji jedino moze da se oseti pod rukom ako se obrati paznja ili ako se zna unapred. Devojcica je opet onakva kakva je bila a ja sam joj i dalje predana. Onima koji mi kazu da sam se ziva zakopala, da treba opet da pocnem da radim, da sam izgubila muza, da ne mogu da se vezujem za devojcicu na taj nacin, odgovaram da sam zadovoljna onim sto radim i da je obaveza majke da se zrtvuje za svoju cerku.



Sve tri price preuzete su iz zbirke: Laura Freiljas (ed.), Madres e hijas, Anagrama, Barcelona, 1996.

Izabrala i prevela sa spanskog
Dragana Starcevic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 12:59

Kaštanka- Čehov
NEOZBILJNO PONAŠANJE

Mlada, riđa kuca - mešanac jazavčara i psa pokućara - njuške vrlo slične lisičijoj, trčala je gore-dole po trotoaru i zabrinuto zirkala
na sve strane. Ponekad se zaustavljala i, plačući, podizala čas jednu, čas drugu ozeblu šapu i pokušavala da shvati kako se to moglo
dogoditi da zaluta.
Odlično se sećala kako je provela dan i kako je, na kraju, dospela na taj nepozanti trotoar.
Dan je počeo time što je njen gospodar, stolar Luka Aleksandrič, navukao kapu na glavu, pod mišku uzeo nekakvu drvenu stvar
zavijenu u crvenu maramu i viknuo:
- Kaštanka, hajdemo!
Čuvši svoje ime, mešanac jazavčara i psa pokućara izišao je ispod struga gde je spavao na strugotinama, slatko se protegao i potrčao
za gospodarom. Mušterije Luke Aleksandriča su živele užasno daleko, tako da je on, pre nego što bi stigao do svakog od njih, morao
da nekoliko puta navraća u krčmu i da se potkrepljuje. Kaštanka se sećala da se tim putem ponašala krajnje nepristojno. Od radosti
što ju je gospodar poveo sa sobom, ona je skakala, lajala i nasrtala na tramvajske vagone što su ih konji vukli, utrčavala u dvorišta i
jurila za psima. Stolar ju je svaki čas gubio iz vida, zaustavljao se i ljutito vikao na nju. Jednom ju je čak srdito ščepao za njeno lisičije
uho, prodrmusao je i procedio:
- Crk-la da-bog-da, gaduro jedna!
Kada je obišao mušterije, Luka Aleksandrič je navratio sestri kod koje je pio i mezetio; od sestre je pošao poznaniku knjigovescu, od
knjigovesca u krčmu, iz krčme kumu itd. Kratko rečeno, kada je Kaštanka dospela na nepoznati trotoar, već se smrkavalo i stolar je
bio kao sekira pijan. On je mahao rukama, uzdisao i gunđao:
- Vo greseh rodimja mati vo utrobe mojej! Oh, gresi, gresi! Sada evo idemo ulicom i fenjere gledamo, a kada umremo - u paklu
ćemo da gorimo...
Ili je prelazio na dobrodušni ton, dozivao Kaštanku i govorio joj:
- Ti si, Kaštanka, sitna životinjica i ništa više. Spram čoveka ti si isto što tesar spram stolara...
Dok je on tako s njom razgovarao, najednom je zatreštala muzika. Kada se Kaštanka okrenula, videla je da ulicom pravo na nju ide
čitav puk vojnika. Kako nije podnosila muziku koja joj je išla na živce, ona se uznemirila i počela da zavija. Na njeno veliko
iznenađenje, umesto da se uplaši, zakrešti i počne da psuje, stolar se široko nasmešio, stao mirno i salutirao svojom ručurdom.
Videći da je njen gospodar ne grdi, Kaštanka je počela još jače da zavija i, kao van sebe, ona je preko ulice jurnula na drugi trotoar.
Kada je došla sebi, muzika više nije svirala i puka više nije bilo. Potrčala je preko ulice prema mestu gdje je ostavila gospodara, ali
avaj! Stolara tamo više nije bilo. Jurnula je napred, zatim nazad, još jednom je pretrčala ulicu, ali stolar kao da je u zemlju propao...
Kaštanka je počela da njuška trotoar nadajući se da će gospodara naći po mirisu njegovog traga, ali pre toga je prošao neki nitkov u
novim gumenim kaljačama i sad su se svi tanani mirisi mešali sa oštrim smradom kaučuka, tako da se ništa nije moglo razabrati.
Kaštanka je jurila napred i nazad i nikako nije mogla da nađe gospodara, a u to vreme počelo je i da se smrkava. S obe strane ulice
upalili su se fenjeri i na kućnim prozorima je zasijala svetlost. Padao je krupan, pahuljasti sneg i belinom bojio kaldrmu, konjska
leđa i kočijaške kape, i što se više smrkavalo, predmeti su postajali sve belji. Pored Kaštanke su neprekidno gore-dole prolazile
nepoznate mušterije, gurale je nogama i zaklanjale joj vidik. (Čitavo čovečanstvo Kaštanka je delila na dva veoma nejednaka dela:
na svoje domaćine i njihove mušterije; među jednima i drugima postojala je bitna razlika: prvi su imali pravo da je tuku, a druge je
ona sama imala pravo da hvata za noge.) Te mušterije su sada nekud žurile i na nju nisu obraćale nikakvu pažnju.
Kada se već sasvim smrklo, Kaštanku je obuzelo očajanje i užas. Ona se šćućurila uz neku kapiju i gorko zaplakala. Umorila se
lutajući čitav dan sa Lukom Aleksandričem, uši i šape su joj ozeble, a uz to još bila je i strašno gladna. Čitavog dana samo joj se
dvaput posrećilo da nešto proguta: kod knjigovesca je pojela malo lepila od skroba i u jednoj krčmi pored tezge je našla kožicu od
kobasice - i to je bilo sve. Da je bila čovek, sigurno bi već pomislila:
"Ne, tako se ne može živeti! Moraću se ubiti!"...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 13:00

Predratni Beograd - Vladimir Velmar Janković


To prislanjanje, dograđivanje vrši se na jednoj osnovi, temeljnoj, dobro izgrađenoj, na predratnom Beogradu.
Predratni Beograd imao je i spolja organski izraz svojih unutrašnjih stremljenja. Pod svojom narodnom i revolucionarnom mišlju on je bio zbijen i zguren, stegnut sav u sebe, bez razmetljive snage. Kuća uz kuću, malograđanska, finija ili običnija, bašta uz baštu; gazdinski domovi i činovnički uvek u izvesnoj srazmeri, bez besa i prkošenja jedan drugom. Komšija ministar i komšija bakalin razgovaraju i preko niskog plota; mnogo visokih ograda i razlika nije bilo ni u kom pogledu. Idu ljudi lepo do ćoška zajedno, pred kućom stanu i razgovaraju, sećaju se uvek svojih starih, a posle jedan peške u svoj ministarski kabinet, a drugi u svoj dućan. Prave komšije. Kuća ministrova i posle ministrovanja ostaje skromna, nikakva se nova zemljišta ne kupuju niti podižu palate za rentu. Pa i onaj koji se vrati iz Evrope kao snob, mora da svodi svoj prezir i svoju uobraženost na meru; ne može da opstane inače ni u kući, ni u kafani, ni u zvanju, zbog one izjednačujuće opšte misli beogradske koja je svodila sebičnost pojedinaca na dopuštenu meru. Nešto se u tim kućama stalno znalo, i kad nije govoreno o tome: ako propadne veliki pothvat koji se sprema, podjednako će se rđavo provesti i ministri i bakali.
A sad mnogo novih kuća za rentu, i sad se s tim i ona izjednačujuća misao nekako izlomila. Došlo mnogo novih ljudi, narasli novi naraštaji. Neki nov pa i drugačiji narod po tima mnogospratnicama. Mnogo više stanara i to pravih varoških, a mnogo manje komšija. Odeljeno se stanuje, odeljeno živuje, jedan na jednoj brazdi, drugi na drugoj; niko za tebe ne pita od tih stanara, ali ti i ne dosađuje, ni kad si zdrav ni kad si bolestan. Veza je zajedničko stepenište ili dizalica. Ni dobar dan ne moraš da mu kažeš ako se niste "formalno" upoznali. A u stvari ne deli te od njega ni plot, nego tanak neki zidić, čuješ mu kašalj i psovku. Ima sad već mnogo krajeva sa stanarskim mentalitetom, pravim varoškim, sračunatim na vreme i na formu; komšiluk narodski cveta po Čuburi, Dorćolu nižem, Bulbuderu; a gospodski pomalo u Profesorskoj koloniji ili na Topčiderskom brdu, svaki svoje vrste. Počelo i tkao, i na mnogo drugih načina, podvajanje, mrvljenje starog Beograda i njegovog čoveka. Ali njegovi izvori snage, i pored sve prividnosti, nisu osušeni. Ostao je mnogima ne samo duh predratne Srbije nego i njegov tip čoveka održan je i obnovljen u jednom delu novog pokolenja. Nosilac starog krepkog revolucionarnog duha Srbije, sposoban da se na taj duh vrati, da mu osnove oživi, onaj trpeljivi, širokogrudi čovek starinac koji je iz svoje neposredne istorije, porodičnog duha i vaspitanja poneo sve osnove srpske demokratičnosti i dopunio ih nenametljivo pobedničkom psihologijom, iskustvom ratnih i poratnih vremena, uprkos vremenu sačuvao domaćinske osobine prave čovekoljubivosti i poštovanja viših čovečijih vrednosti. Imao je predratni Beograd svoj duševno izgrađeni, skromni ali nimalo servilni tip civilnog čoveka, tiho pouzdanog u svoja prava, jednostavno muževnog, otvorena oka za iskustvo drugih. To je onaj prvi došljak sa sela, preobraćen organski u beogradski poluvaroški tip, pun osećanja odgovornosti i uvek vezan sa narodnom stvari kao delom svoje najrođenije duše. Njegova predratna generalija je ostarela, ali nije ostala bez naslednika, po mentalitetu. Oni sad daju svoj amalgam novim došljacima, naseljenicima i doseljenicima posleratnim.
Tihe ulice Vračara, Dorćola, Palilule, Varoš-kapije, te mnoge konzervativne ulice koje teže menjaju svoj predratni izgled, a i kad ga menjaju, izdižu diskretno sprat na sprat, ne vrše arhitektonske udare, te tihe ulice i danas su stvarna slika tog najboljeg predratnog građanskog svesnog Beograda. Njihove staroučiteljske, staroprofesorske, starosavetničke, starotrgovačke, staročinovničke kuće i danas produkuju poštena shvatanja, čestita razumevanja, čovečne skladnosti, pouzdanje u bolji red stvari, u čistotu odnosa među ljudima, želje da se živi i za nešto više, ne samo za sebe i za svoj uži interes. Iz tih domova, čiji je tip rasut po celom Beogradu, iz tih pravih srpskih domova strujao je pred ratove duh nove zrele Srbije, sve spremnosti na velike žrtve odgonetane su tu, u tim malim kućama. Iz tih kuća prirodno su sinovi najboljeg ubeđenja u nacionalnu borbu, u nauku, u službu države. Iz tih kuća i danas ljudi nose parole i zastave bolje Srbije. to su ljudi koji u najboljem stilu nastavljaju tradiciju od 1804. U njima je sublimirana, podignuta građanska i vojnička snaga srpskog čoveštva sa sela.
To selo, otkako je 1806. ponovo osvojilo Beograd, bilo je odatle suzbijano raznim uticajima, ali je ostalo pobedničko. Šaka jada bili su Srbi u prvoj polovini XIX veka. Srbija je u početku XIX veka imala oko 360.000 stanovnika. Novi Beograd je počeo sa jedva 5.000, skupa sa Turcima i svima strancima. Trgovinu su držali stranci, Cincari, Jevreji i drugi, vojnu silu Turčin. Ali moral revolucije uporno je podizao srpski vazalni knez i njegov seljački narod koji je u Beogradu bio šumadijski i doseljenički, sa nešto malo prečanskih prosvetitelja. Taj moralni amalgam svesne nagonske manjine pobedio je i ranije i docnije, taj konstruktivizam aktivnih ciljeva i svesnih podviga.
Beograd je uvek bio došljačka varoš. Njegovo stanovništvo nije se razvijalo toliko prirodnim priraštajem koliko došljaštvom sa svih strana, najviše iz Raške i Metohije. Nisu samo rasna čistota i krvna prekaljenost davale njemu snage. Nego to što su ciljevi prestonički, predvodnički ciljevi srpske revolucije bili toliko jaki da su od svakog naseljenika i došljaka ubrzo načinili svoga najodanijega pobornika, nosioca. Po toj svojoj višoj svesti nosioca države bili su svakovremeno jači od stranaca u čaršiji i od Turaka u gradu; a docnije je svest stvarala živo od došljaka iz unutrašnjosti odgovornog prestoničkog građanina, ujednačavala mentalitetske, vaspitne i pokrajinske razlike.
Beograd je i danas došljačka varoš, više no ikada. Dve trećine najmanje ima došljaka iz svih krajeva Jugoslavije i sa strane. Došljaka sa najrazličitijim mentalitetom verskim, vaspitnim, nacionalnim, pokrajinskim, staleškim, sa najrazličnijim donesenim uticajima, stranim i unutrašnjim, sa najrazličitijim ciljevima zarade, pogleda na svet. To novo stanovništvo donelo je sobom svoju meru stvari u svetu, svoja merila, svoju dinamiku i temperament, raznorodan i oprečan. Od tih opreka i sukoba vri i širi se, ali se još ne stišava, ne stilizuje, ne formira novi Beograd, nego je u punom prelazničkom previranju.
Beograd ima svoje zanimljivo stanovništvo, ali njegova prava psihološka pripadnost gradu i njegovim ciljevima nije još izašla samlevena, još je pod žrvnjem. A i mlin još ne radi ni izdaleka tako snažno kao što je nekada radio, taj mlin koji stvara psihološki amalgam. Još se dodaju razne smese, još je mlinar i sam neodlučan, još žrvanj nije namešten pravo, težina mu nije nekako odmerena. Novi beogradski čovek danas je još u stvaranju; gde je stvoren, stvoren je više ličnim zaslugama ili po ostatku tradicije nego novim kolektivnim duhom. On ima svoje protagoniste savesti ali nema još svoje nove opšte ujednačenosti, nema čitavih gotovih formacija.
Ukoliko je gotov, po svojim šumadijskim, bosanskim, hrvatskim, prečansko-srpskim, vardarskim i ostalim nijansama ljudi taj novi beogradski čovek je nesumnjivo pretrpeo uticaj beogradskih izgrađenih stranica. Nije taj staro-beogradski tip pokošen u ratu i dotrajao. Izumire ali se gasi u starim ljudima, ali iz njihovih domova izlazi ponova kroz mladost. Ne može ono što je s porodicom i sa prvim predškolskim vaspitanjem ušlo u krv i u podsvest da se izgubi, jer se to uopšte najmanje gubi iz čoveka. Domovi koji su formirali naprednog Srbina za podvige DžDž veka, deluju još svojim duhom i tradicijama i onda kada izgleda da je mladost, bar naoko, pošla sasvim drugim pa i oprečnim pravcima. To što se u kući od najboljeg namre generacijama i najboljim primerima pojedinaca, to etičko ne gubi se, na sreću. Tako se ni taj naš pozitivni tip starobeogradski nije izgubio, kao što se ni na selu nije izgubio. Naprotiv, on se sa tog sela i danas hrani svojim boljim duhom tu varoš, i tu prestonicu. Istina, taj tip ljudi danas je zaustavljen u unutrašnjem pohodu i Srbije i Jugoslavije. Beograda najviše. Jurnuo je iz prvih godina posleratnog slavlja, pobedničkog mamurluka i magle jedan debeli sloj skorojevića, brzih profitera, berzanskih egzistencija svih vrsta, neodređenih ili sumnjivih vrednosti, i izbio na površinu, na vlast, na uticaj, kroz banke, kroz nekažnjeni kriminal, kroz politiku. Pokriveno je ono starobeogradsko mnogočim, gurnuto u pozadinu, u mrak, van arene. U celoj zemlji pa i u prestonici najosetnije. Isprednjačili ljudi lakta i podvale, familijarnog i koterijskog interesa. Ali živi i ono staro. Činovnici koji ne podlegnu mitu, a otvorenih su očiju za sve što se događa oko njih, privrednici koji zarađuju običnu kamatu na svoj novac, a vide oko sebe one koji su drugačiji; intelektualci koje prezire politika i privreda, a koji znaju ciljeve zemlje bolje od političara i berzijanaca; inženjeri i privatnici koji nisu pod službom stranih kompanija, a znaju kako to u toj službi ide; vojnici koji su ostali svoji i koji to svoje daju čitavim pukovima. Ciljevi srpske narodne revolucije i jugoslovenskog stvaranja kao nastavka njenog žive u tim ljudima koji se nadovezuju na mentalitet beogradskih starinaca i došljaka njihovog tipa...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 13:00

Samotni komadić, bez ikog svog tavorio je tako u nadi,da će naići neko i povesti ga nekud bilo kud.
Neki su bili po pravoj meri ali se nažalost nisu mogli kotrljati.
Drugi su se opet mogli kotrljati-ali nisu bili po pravoj meri.
Neki opet pojma nisu imali šta znači biti po pravoj meri.
A bilo je i takvih koji ni o čemu nisu imali pojma.
Jedan je, tako bio odveć tanan, skoro vazdušast

Jedan je opet stavio komadić na postolje
A onda ga tu i ostavio.
Nekima je manjkalo prilično komadića
A neki su ih ,opet, imali čak i previše.
Samotni komadić u međuvremenu beše načio da se skriva od onih znatiželjnih.
Stalno su sve novi pridolazili.
Neki su zagledali komadić iz neugodno velike blizine.
Drugi opet nisu prestajali da se kotrljaju ni ne obazirući se na komadić.
I stoga komadić pokuša da sebe učini privlačnim,ali bez ikakvog uspeha.
Komadić čak beše postavio, svetleću reklamu, ali to je još samo više plašilo one sramežljive.
I napokon stiže jedan koji kao da beše stvoren da se komadić uklopi u njega
A onda iznenada ko zna zbog čega, komadič poče da se razrasta, sve više i više.
Nisam znao da ćeš početi da rasteš?
Ni ja to nisam znao, odgovori komadić
Ja znaš, stalno tražim komadić koji mi nedostaje ali ne i takav koji će da raste.
Oh?!

I napokon jednog dana, naiđe neko ko je izgledao posve različito.
Želiš li nešto od mene? - upita komadić
Ne, ništa
Dali možda nešto od mene očekuješ?
Ne,ništa
A ko si ti? Upita komadić
Ja sam veliko O, odgovori veliko O !

Mislim da si ti onaj koga sam očekivao-primeti komadić
I možda sam baš ja, komadić koji ti nedostaje
Ali meni ne manjka nijedan komadić-odvrati veliko O
Na meni naprosto nema mesta za tebe.
Baš šteta, prizna komadić, ponadao sam se da ću se možda kotrljati s tobom.
Sa mnom se ne možeš kotrljati, blago primeti veliko O ali možda to možeš sam činiti .......
Sa od sebe da se kotrljam, ali kako bi jedan samotan komadić mogao da se sam od sebe-kotrlja?
A jesi li ikad pokušao,- upita veliko O
Imam oštre ivice, objasni komadić, nisam oblikovan da bi se kotrljao
Ivice se izližu, a i oblici se mjenjaju.Pa kako god bilo moram se oprostiti s tobom.
Možda ćemo se ponovo sresti, i veliko O otkotrlja se dalje.

I tako se komadić ponovo nađe sam samcijat dugo vremena tako je proteklo i komadić je samo sedeo .....
A onda...
Polagano
Komadić se stade podizati na jedan svoj rub
I prevrnu se
Pa se ponovo podiže...naokrenu...i ponovo pade
I tako
Lagano
Dižući se i padajući
Stade se kretati napred.
Ubrzo se od premetanja komadiću ivice počeše zaravnjavati
Drž se...
Nakreni
Padni...
Drž se-nakreni-padni
Drž se-nakreni-padni...
I postepeno komadić se poče preoblikovati
I napokon, umesto da se pretura, komadić se stade odbijati
I umjesto da se odbija komadić stade poskakivati
Komadić poče da se kotrlja.
Nije ba znao naš komadić kuda se to kotrlja
Ali za to nije ni mario.
Jedino je bilo važno kotrlja se!

Shel Silverstein
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 13:02

OČI

U svakom septembru ima nečega nalik na tihe rastanke. Primetiš to po igrama koje polako počinju da se sapliću. Primetiš to po iskracalom odelu, koje ostavljas mlađem bratu.
Primetiš i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmišljali. Primetiš kako nam i bajke sve manje veruju.
Ustvari, velika je to varka. Baš kao što je i svet sa one strane svoga oka.
Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj ničemu što se može primetiti samo sa jedne strane vida.
Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos ređi oni koji shvataju slobodu granice. "Ne zidaj vrata veća od kuće ", kažu Eskimi. To isto znači što i zidati prozore manje od očiju.

Stvarno videti, znači: umeti videti kišu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina.
Ovako sam to čuo: "Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću".
Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: "Niko me na svetu nije pokorio sem mene ".

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.
I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.
I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Mika Antić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 13:03

ZGUBLJENI MIRISI - Momo Kapor

Ovaj mali ogled o nevažnim stvarima ove nedelje ne bi trebalo da čitaju mlađi od šezdeset godina - ništa neće razumeti.
Ujutru, kad se brijem, i utvrdim novu količinu propasti na svom licu, uvek pomislim na mirise koje je moje pokolenje upotrebljavalo nakon brijanja. Počeli smo, naravno, s ljutom rakijom kao prvim afteršejvom u životu, zbog koga su neki od nas, najverovatnije, i postali pijanci. Kada se porežemo brijačem upotrebljavalo se nešto slično okrugloj kredi, zvalo se stipsa i zaustavljalo je krv. U Beogradu cicije još uvek nazivaju stipsama. Posle rakije pojavi se pravo kozmetičko čudo - prvi posleratni afteršejv, "brion", dok su drugarice (kasnije dame) imale na raspolaganju dve kolonjske vode - "crnu mačku" i "pokošeno seno", kao i tradicionalno bugarsko ružino ulje. Nakon "briona" otmeniji sloj Srba dobio je na raspolaganje "pitralon" - miris od koga su crkavale muve kada slučajno slete na nečije sveže obrijano lice dok mu se vlasnik spusti posle ručka da otkunja.
Kako je zemlja više propadala, živeći naizgled u blagostanju, pojavljivali su se novi mirisi; najpre kolonjska voda "prastara", a zatim "pino silvestre" u staklenom čudu od dizajna koji je predstavljao šišarku punu mirisa borove šume. Pravi kapitalizam najavio se u obliku elegantnih belih boca od plastike na kojima su ispod starog jedrenjaka stajala magična slova OLD SPICE. Posle toga više niko nije mogao da prati najezdu najrazličitijih kolonjskih voda, parfema i afteršejvova, od "Pako Rabana" preko Diorovog "eau sauvage" sve do "davidofa", čiju bočicu mi je poklonio neko veoma drag. Upotrebljavam afteršejv isključivo od dobrovoljnih priloga onih koji svrate ovamo iz sveta. Ali, ono što je najtužnije, žene više ne mirišu uzbudljivo na sopstvene mirise kože, znoja i suza, već na čuvene kozmetičke firme, a njihova kosa koju su u moje vreme prale kišnicom i ispirale blagim rastvorom sirćeta danas je predmet žestoke bitke televizijskih reklama za losione. Uostalom, to me se više i ne tiče; ne prilazim dugo njihovim kosama.Slično je i sa našim prtljagom. Naš prvi kofer u životu bio je od kartona. Sve počinje s njim! NJegova desna brava, naravno, nikada ne radi; njegovi uglovi su ojačani metalom, ivice su olinjale, smeđa boja iskrzana, a iznutra je presvučen kariranom crvenom hartijom, mestimično umašćenom lanjskom slaninom i čvarcima.
To je kofer naše mladosti: model 1949.
NJegov karton (neuspela imitacija kože) je lažan, baš kao i naša elegancija. Na starom koferu ne sme da se sedi dok se čeka neki "ubrzani" preko Vinkovaca i Doboja Novog, jer će se provaliti. U njemu se nosi sve što posedujemo na ovom svirepom svetu: džemper koji nam je isplela baka, duboke cipele od mrke prožvakane kože za strašnu zimu koja dolazi, štrudla od jabuka i makovnjača koja može dugo da traje, karirana košulja s prevrnutom kragnom, svežanj pisama do kojih nam je stalo i mutna, od mnogih pogleda izbledela fotografija neke devojke, kojoj do nas nije stalo; reprodukcija "Suncokreta" Van Goga i sveska s prvim pričama pisanim ljubičastim mastilom...
Pošto brava ne radi, kofer vežemo kanapom ili sopstvenim kaišem da se slučajno ne otvori na nekom peronu. Posle ga držimo na ormanu u Studentskom gradu ili u samačkoj sobi među nečijim teglama, kutijama i metlom.
To je naš prvi i najvažniji kofer u životu, kojeg ćemo brzo zaboraviti i prevariti s prtljagom od prave kože, a kasnije i s "hermes" i "samsonajt" koferima koji su zgodni za putovanje avionom.
Taj prvi i najvažniji kofer završava u najtamnijem uglu memljivog podruma, a u njemu su, umesto onih dragocenih stvari, koje su od nas pravile ljude, svežnjevi gramofonskih ploča - zanemela muzika uz koju smo sanjarili, maštali, zaljubljivali se i mirisali kose devojaka koje će nam kasnije postati žene.
Sada su tu muziku oterali na đubrište blistavi i hladni CD-ovi. Zatražite li u nekoj muzičkoj prodavnici gramofonsku ploču ili gramofon, gledaće vas kao ludaka ili divljaka koji umesto upaljača u duvandžinici traži trud i kresivo, a voleli smo se uz te ploče, koliko još juče.
Izgubili smo, dakle, najpre daleke mirise mladosti, zatim sentimentalni prtljag i, na kraju, ploče u koje je bila ugravirana naša ljubav.
Pitam se šta je sledeće na redu.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 36500

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pet 8 Dec - 14:55

Bio jednom jedan bogataš koji je zamolio nekog mudraca da pokuša sprečiti njegovog sina od upadanja u loše navike. Stari mudrac na prvom sastanku povede momka na šetnju kroz baštu, te iznenada zastade i zamoli mladića da iščupa jednu malu biljku pored puta.
Mladić uze biljčicu sa svoja dva prsta i izvuče je iz zemlje bez problema zajedno sa korenom. Nakon nje mudrac mu reče da iščupa nešto veću biljku koju mladić opet bez problema izvuče iz zemlje.
“Iščupaj sada onaj grm tamo” – reče starac. Mladić se već zajapurio od napora, ali nakon nekog vremena je uspeo da iščupa i taj grm. Na kraju mu mudrac reče da iščupa obližnje drvo. Mladić je pokušavao i pokušavao, ali na kraju sav u znoju reče: “To je nemoguće!”
“Tako je i sa lošim navikama,” reče starac. “Kada si mlad, lako ih je ukloniti, ali kada ostariš i kada loše navike puste korene, gotovo ništa ih ne može ukloniti u potpunosti.”
“Ne čekaj da loše navike puste korene u tvojoj duši, napusti ih dok još uvek imaš kontrolu nad njima ili će one preuzeti kontrolu nad tobom..........








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:05



Zasto sam morala da se probudim?! Nedostajes.

Noc. Mrtva tisina. Cekam tvoj poziv dok bezglasni,dugi trenuci prolaze kraj mene dajuci mi sve vise do znanja da neces okrenuti moj broj. A ja sam,zapravo i znala to. Znala sam da uzalud cekam. Uzalud ponavljam taj ritual svaki put kad se spusti noc i gusta tama ugusi prostor moja cetiri zida.

Ljubav je ostala zarobljena u meni,zajedno s plavim ocima. To bi mozda i mogao biti razlog mog tihog,besciljnog cekanja.

Trenuci i dalje prolaze kraj mene,vreme pocinje da mi se ruga,sve glasnije i glasnije. Zurim u telefon. U glavi mi nezvano iskacu slike na kojima smo ti i ja,slike srecnijih dana. . . Mi.

Mi u pet ujutru u pekari. Bese lep burek.

Mi na minus deset pored Nisave.

Mi i nase neobuzadane strasti u kaficu na toplu cokoladu (sta cu,kad si tako vest izazivac).

Mi u tvojoj sobi:placemo,plesemo i ljubimo se.

Mi u kolima na zadnjem sedistu s onom zvakom od sumskog voca u ustima.

Mi u "Sarku" (Ehh,to mesto). . .

Mi lezeci na snegu: ti koji si se tada prvi put osmehnuo posle onog naseg glupog nazovi raskida,i ja,uvek neodlucna,nastaviti ili unistiti ljubav zauvek.

Mi i dvadesetcetvorocasovni telefonski razgovori.

Mi u tvojoj sobi sa Lingurom. Taj nestasni macor.

Mi slusajuci 'TDI' radio.

Zaokupirana tolikim mislima po prvi put se ne obazirem na upornu tisinu koja se proteze svuda po sobi,poput dima od cigareta,i koja ranije bese jedva podnosljiva.

Nema nikoga da me trgne iz druzenja s prosloscu,tracenja sadasnjosti.

Menjam se kroz ovakve momente ocaja,osecam to. I znam to-ali odbacujem to saznanje.

Trenutno sam skoncentrisana na tvoj poziv,ne zelim da razmisljam ni o cemu drugom. Poziv kao da je sve dalje i dalje,kao da mi bezi,a zelim da je suprotno!

Kad ignorisemo cinjenice,one ne prestaju da postoje.

Sat otkucava. Prebrzo,cini mi se? Izgubivsi tebe,eto,poceh da primecujem obicne bezazlene sitnice u svakodnevnom zivotu. Htela bih da ne dozvolim da me one ispunjuju ali trenutno nemam snage da se suocim sa bilo cime. U meni nije ostalo skoro nista sto vec nije slomljeno. Sta je to veceras s kazaljkama?

Trenutno znam sta zelim ,ali jednostavno ne postoji nacin na koji bih se borila za to. Ne umem,ne smem. . .

Prolaze sekunde,minuti. Casovi. I jos casova,i casova,i casova. Prolaze i ne obaziru se na mene,a ja cucim u proslosti.

Odjednom,ovu noc oko mene nadjaca jos veci mrak! I sve sto je bilo crno blizu mene,postaje jos mracnije. Telo mi potresaju cudnovati osecaju poput morskih talasa koji te udaraju s ledja i zapljuskuju te,telo mi gori od neobjasnjive usplahirenosti i najedanput. . . se na mom licu razvlaci veliki,ogroman osmeh,za koji,evo,evo vidim,postoji razlog. TI. Stojis ispred mene. Pruzas ruku. Ne skidam pogled s tvog lica,dusom upijam ton plavetnilo koje isijavaju tvoje oci,tako dobro poznate,nikad zaboravljene.

Dodirujes mi obraz. Gledamo se. O,kako prija. Posle toliko vremena. Pre nekoliko miliskenundi sam se pitala sta ces ovde i kako si se,dodjavola,stvorio. Ali,naravno da me vise nije briga.

Jer. . . Sve sto osecam je sreca. Neopisiva,sve reci mi deluju sada tako istroseno,tako ovestalo za nju i njenu kolicinu.

Bacam ti se u zagrljaj,ne sme vise biti nimalo vazduha izmedju nas! Jak zagrljaj. Siguran zagrljaj. Zagrljaj koji na sav glas vice "Ne pustaj me nikad"! Zagrljaj kojim se oslobadja sva do tada nakupljena bol,i nestaje. Zagrljaj koji obeceva. Duuuug zagrljaj.

Vekovima smo tako stajali. Kao da sam se bojala da ga pustim jer ce mi pobeci. Ne,to se ne sme dogoditi. Ne ponovo.

Kada me je vrelina,zvuk otkucaja nasih srca i pomesanost svih drugih osecanja koja su se vijorila u vazduhu u tom trenutku,ubedila da nece,pogledala sam ga. Prolazim mu prstima kroz mekane,bujne lokne. Divim se njegovim savrsenim crtama lica. Pogledom upijam svaki pedalj tog lica,davim se u maglovitim dubinama tih ociju. Ozbiljan je,a iz njegovih ociju proizilazi neka do tada nevidjena neverica,koju,zanesena njegovim prisustvom,tek sada primecujem i pokusavam da odgonetnem razlog njenog postojanja.

A na mom licu. . . sreca. Ista ona sreca kao pre nekoliko meseci dok sam bila sigurna u to da sam u potpunosti njegova i samo njegova. I da je on moj.

Osecam da se ta sreca upravo ocrtava na mom licu,i tako je dobro osetiti je ponovo posle toliko prozivljenog sivila.

Napokon progovaram "Mario. . . ",obuzeta svim osecanjima koja su rastrkana svuda u meni,samo sam to izustila,nisam uspevala da sastavim kasvetniju recenicu. "Da,ljubavi?" Oh!

U mom srcu se na te reci rascvetava vatromet osecanja ultrasonicnom brzinom! Ne znam sta da kazem,ne znam odakle bih pocela,toliko toga zelim da izbacim iz sebe,toliko toga zelim da njegove usi cuju od mene,sada.

"Ja. . . ti. . . kako. . . ali. . . ",sve sti izlazi iz mojih usta zvuci totalno nepovezano. Gde mi se izgubio filter izmedju mozga i jezika?!

"Sss"-umiruje me. "Nije potrebno". O Boze. Da li zna sta sve zelim da mu kazem?

I dalje se besprekidno,najbudalastije smesim. Smiley

Niz obraz mi zatim skliznu topla suza (ne bih da objasnjavam razlog nje) dok i dalje zurim u njega.

Narednih sat vremena ( ili tri?!) se ljubimo. Prepustila sam se njegovim neznim,uzbudljivim poljupcima. Savresno je kao pre. Lazem-nije. Jos bolje je!

Mmm. . .

Posle jednog duuugog otvaram oci. Mrak. Mrak?! Sobu obasjava jaka mesecina i vide se siluete ponekih stvari u sobi. . . Osvrcem se oko sebe,pruzam ruke na sve strane,ali zagrlih samo vazduh. . . Sanjala sam.

* * *

Pritisnem taster na telefonu. Pola tri ujutru. Obucena sam i nalazim se u istom polozaju kao kad se on stvorio preda mnom malopre. Naslonjena na hladan zid pored prozora. Oh,ponovo sam cekala da me nazove.

Prisecam se sna i obuzima me neverovatno teska razocaranost,pada na mene poput dzinovske cigle i smrskava me.

Izgledalo je tako stvarno. Zasto sam morala da se probudiiiiiiiiiiim?!

Palim svetlo i presvlacim se u pidzamu,ali mi se nimalo ne spava. Prilazim prozoru. Stojim zagledana u to nebo i te zvezde. Pitam se kako li je njemu,je li srecan,sta radi,gde je. . .

Pade mi na pamet onaj san. Ja obicno ne pamtim snove nikad, sta bi ovo trebalo da znaci?

"Znaci da si toliko opsednuta tim djubretom,da ni u snovima ne napusta tvoju polu-ludu glavu!!!" ,dreknu moja podsvest. Lecnuh se na to. U pravu je,znam. Jer. . . treba mi vremena da se pomirim s cinjenicom da ono sto sam imala,ono sto me cinilo srecnom do pre dva meseca vise ne postoji.

Ali truje me proslost i zeli da me ispuni secanjima na momente kada sam bila zaista srecna. . . za razliku od sad. I pece me taj otrov,peku oci. Svake noci mi ih sakati i tera me da ga izbacujem iz sebe. A ja ne znam ni jedan drugi nacin za to-osim plakanja,pa mi ne preostaje nista drugo nego da placem u jos uvek neogranicenim kolicinama.

Citavo moje postojanje ne preteze nad ovim bolom. Sve sto me okruzuje se menja i postaje mi strano,dobija neobicne osobine koje odisu negativom.

Od kad sam ja ovako slaba i ranjiva? Sebe ne poznajem ovakvu.

Milica Milutinovic
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:08

Adnadin Jašarević: BUNAR DUŠA
Vučem noge, otežale noge starca, kaldrmom koja je, izvjesno, starija od mene. Kaldrma poput uvrnutog ogledala, presvučena slojem prljavštine, prašine i godina, tu i tamo raskopana, ulegla, prošarana lokvama zaostalim od nedavne kiše. Posivjele austrijske zgrade nadvijaju se iznad glave – pritišću mi tjeme nadole. Od malena tragao sam za starinama, privlačile su me poput magneta, neodoljivo, jurio sam diljem svijeta u potjeri za izgubljenim tajnama, utrošio mladost među ruševinama, prašini stoljeća, iskapajući predmete čiju su namjenu ljudi zaboravili… Sada, kada mi godine teško leže na plećima sve što podsjeća na starost vrijeđa mi čula. Protekle su godine, nekoliko, otkako sam posljednji put pogledao zbirku Univerziteta, zbirku koju sam ja sam prikupio, oteo od zaborava… Sjećam se, bilo je to u gradu Tanisu, pokopanom pod tonama pijeska – tamo, dotakao sam zavjetni kovčeg, ili Mohenđo Daro, pećine Altamire, hram boga bika u Minosu… Davno je bilo… Moje posljednje putovanje… Poslije velikog rata… Nisam slutio da ću se ponovo odvažiti putovati u Istočnu Evropu. Vražji Crveni! Krakov izgleda kao i onda, `52. Samo su ljudi neki drugi, novi, ukorak sa vremenom koje je mene izbacilo na sporedni, slijepi kolosjek… Ipak, ovdje sam. Sjedim u otvorenoj bašti kafea, za sto okrenut ka crkvi Svetog Franje Asiškog. Nije jedna od lijepših u Krakovu, ali jedna od najstarijih jeste. Najstarija… Nebesa, opet počinje! Ruke mi drhte. Skrivam ih pod stolom pred konobarom.

– Panje, panje!

Panje, to je gospodin, mislim… Poručujem kafu. Zna šta hoću. Razumio je. Svi razumiju jezik kafe. Dok čekam razgledam mali trg. Nema ljudi pred crkvom – niko ne ulazi. Rijetki prolaznici, čini se, ne usuđuju se ni pogledati ka franjevačkoj bogomolji. I ja je nerado posmatram, ali samo zbog toga što me podsjeća na moje stare kosti. Radije pokušavam odgonetnuti značenje natpisa na trgovinama. Sjećam se poneke riječi na ruskom – nedovoljno da shvatim poljski jezik, ali, ipak se besmisleno trudim. Nastojim prekratiti čekanje. Dogovorio sam sastanak sa izvjesnim Tomašem, neka bude Tom – ne idu mi od jezika ta slavenska imena. Tom Holan. Taj je tip malko uvrnut, i, izgleda, da sam ja za njega nekakav idol. Zamislite, obožavalac!? Budimo otvoreni: obožavalac mene kakav sam nekada bio! Na moju adresu pristizale su gomiletine pisama iz Krakova – potpisnik Tom Holan. Mogao bih od njih, kada bih ih sabrao, sastaviti u najmanju ruku “Rat i mir”. Slaveni su tolstojevski preopširni i kada pišu najobičnija pisma… Isprva ih nisam čitao, njegova pisma. Bacao sam ih nemilice u koš označen sa `obožavatelji`. Onda, konačno, ganut njegovom upornošću, otvorio sam jednu od koverti upućenih iz Poljske. Pročitao sam pismo površno, naredna kudikamo pažljivije. Tom je znao poprilično o mojim pustolovinama, što je neobično za nekoga ko živi iza gvozdene zavjese. Arheolog je, naravno ne poput mene. Ne. Ovaj je dane, mjesece i godine provodio zakopan u spise. Razumijem ga. Trebao mu je neko poput profesora Džonsa, idol koji juri svijetom, iz pogibelji u pogibelj, kroz drevnu Kinu, egzotičnu Indiju, divlje džungle Južne Amerike. Gdje god, samo ne kroz memljive hodnike muzeja, prašnjave sobičke pretrpane knjigama i registrima. Ipak, taj je knjiški moljac pronašao nešto što me je izvuklo iz moga samotnog doma u planinama. Taj me je mangup dovukao preko okeana ovamo, na trg, ko zna kako se zove, tačno u podne, 23. aprila `77. Tu sam, tačno na vrijeme, a kako i ne bih bio…

Kako je onomad pisao Tom: U arhivima sam pronašao plan Geta. Jedna mi je zgrada privukla pažnju, njen nacrt, osmougaona, sa osmougaonim dvorištem… Jevreji nisu voljeli broj osam, sedam i druge jesu, ali osam, nikako… Pažljivo sam pogledao nacrt. U unutrašnjem dvorištu bio je ucrtan još jedan oktagon. Nisam uspio pogoditi čemu služi, jer, sudeći prema veličini, srazmjerama, to nikako nije mogao biti neki veći objekat, zgrada, ili slično. Ovo me je naizgled bezazleno otkriće, zapravo tek sumnja, zainteresovalo za Toma Holana. Prokletnik ja, nisam se uspio ni u poznim godinama otresti privlačne moći misterije. S nestrpljenjem sam iščekivao naredna pisma. Kao u uzbudljivoj televizijskoj seriji Tom me je, iz epizode u epizodu, uvodio u posljednju pustolovinu moga života.

… ta je zgrada bez prozora. Nisu zazidani… Nikada nije bilo prozora na njenim zidovima… Mještani je zovu `slijepa zgrada`. Kružio sam oko nje izvjesno vrijeme pitajući se šta se nalazi iza tih bezokih zidina. Ipak, nisam se usudio provjeriti…

Prokletnik! Ni trunke istraživačkog duha! Biti na korak od tajne i ne pokušati makar zaviriti! Ah, što nisam bio tamo… Bjesnio sam onda – zgužvao sam Holanovo pismo i bacio ga. Sada sam tu. U Krakovu. Čekam ga. Prisjećam se slutnji, nagovještaja… Tom se nije usudio prići zgradi. Radije se vratio svojim knjigama i u njima potražio odgovor.

Pronašao sam zapis rabina Makejevića o slijepoj zgradi: Zapečaćena je da nikada ništa iz nje ne izađe napolje, i da u nju ne uđu oni izvana. Osam je vrata koja vode unutar zgrade i osam je pečata na tim vratima. Usudili se ko slomiti pečate slomiće i svijet kakav poznajemo. Nisam siguran zbog čega je zgrada zatvorena. Rabin nagovještava mračnu tajnu koja nas sve prevazilazi, opasnost za žive, koja se skriva unutar oktagonalnih zidina. Ali, izuzev nagovještaja ništa suvislo nisam pronašao u hronikama Geta. I, da, on pominje izvjesni bunar duša, mada u kontekstu koji meni nije jasan…

Kakav glupan! To, to me je pokrenulo! Pojurio sam iz svoje kolibe kao da me gone svi vragovi svijeta. Bunar duša! Gral svih arheologa i pustolova od davnine! Mjesto ili nemjesto sretanja svijetova. Viđenog i neviđenog. Konačno, hvala ti, Tome…

– Profesor Džons?

Okrenuo sam se lagano tragom drhtavog, prigušenog, glasa. Proćelavi čovječuljak, nalik na školjku, potonuo, uvučen u sebe, siva lica, siva odijela, dakle, potpuno siv…

– Profesor Džons?

– Da, ja sam Džons… Vi ste, Holan, pretpostavljam.

Neznančev široki osmijeh pokazivao je olakšanje, ne pretjeranu radost zbog susreta sa njegovim idolom.

– Konačno, profesore, konačno! Ne možete pojmiti koliko mi znači što sam vas sreo.

Pitao sam se stvarno koliko mu to znači: oduševljenje pojavom pustolovnog arheologa Džonsa, razočarenje uvidom u ono što je od tog Džonsa preostalo, ili možda znači da ću jadnika rasteretiti jedne mučne tajne…

– Popićete kafu sa mnom?

– Rado!

Sjeo je preko puta mene – licem u lice. Pijuckam razblaženu mlaku tekučinu, koja čak i ne miriše poput kafe. Slušam napola njegove izraze poštovanja i divljenja. Konačno i sažetak izvještaja o osmougaonoj zgradi u Getu, sažetak izvještaja koje sam već pažljivo pročitao u njegovim pismima…

– …onda, pokazaću vam tu zgradu, ali, ne vidim kako ući. Vrata su zapečaćena…

– Ne brinite se zbog toga, dragi moj. Ne namjeravam ući kroz vrata.

– Ne? – upitno me pogleda.

– Preći ću preko krova do unutrašnjeg dvorišta.

Holan je razogračio oči. Nisam siguran da li sam u njima pročitao divljenje na granici obožavanja ili šok usljed susreta s luđakom spremnim na sve: na sve prema njegovim mjerilima…

– Onda, večeras…

– Večeras, ukoliko je to moguće izvesti…

* * *

Penjem se uz konopac, opirem nogama o, kao boginjama, izrovašeno lice zgrade. Ne tako lako kao nekada. Sumnjam da ću uspjeti. Osjećam na leđima Tomov uporni pogled. Ne mogu ne uspjeti, ako njega pitamo. Mene ne pitajte: srce luđački udara, mišići odrvenjeli, ruke i noge ne osjećam – daj još malo! Tu je! Zgrabio sam rukom ivicu – crijepovi padaju na ulicu, duboko ispod mene. Izvlačim preteško tijelo na krov, pužem preko crijepova, poput crva… I osjećam se poput crva… Moram predahnuti. Sjenke i mjesečina igraju na krovu. Pužem. Odmaram. Pužem. Evo je. Konačno, gledam u unutrašnje dvorište. Obasjano samo mjesečinom izgleda nestvarno, kao da dole i nema tla na koje bi se spustili, samo sjenka i slabašna svjetlost nalik izmaglici… U središtu, na prvi pogled kao da lebdi, oktagonalni bunar… U središtu dvorišta i u središtu svijeta… Konačno sam ga pronašao: bunar duša! Kapija koja spaja i razdvaja… Mnogi su je tražili i nisu pronašli. Bar ne do smrtnog časa… Orfej je prošao kroz nju i vratio se. Gilgameš i Odisej stajali su pred tim vratima. I Randolf Karter. I sada ja, ostarjeli pustolov, profesor Džons.

Bacam konopac niz mračni zid. Spuštam se u dvorište, brzo, kao u mladim danima kojih se nerado sjećam – podsjećaju me koliko sam danas krhak i trošan. Do koljena sam u sjenci. Koračam ka bunaru kao da se spremam zaplivati. Zamislio sam da posmatram sebe sa krova: kako izgledam, sve to posrtanje, klimanje, desno, lijevo, klimatanje… Mora biti da bih pomislio kako ta figura što pluta kroz sjenku i mjesečinu igra neki od bogohulnih plesova pred oltarima Drevnih, demona čijih se obožavalaca ni kamen ne sjeća… Ovaj kamen od kojeg je načinjen bunar, on ih se sigurno sjeća, Catuge i Jog Sotota, Graditelja čije namjere nikada nećemo shvatiti… Taj glatki hladni kamen – dodirujem ga pažljivo, kao da dodirujem ženu, čekam da mi odgovori: ništa. Nigdje nepravilnosti, nigdje oznaka… Samo na poklopcu: zmija koja grize svoj rep. Poklopac je težak. Guram ga u stranu. Često zastajem, zadihan. Pomičem ga pomalo sve dok se, konačno, ne prevali preko ruba bunara. Gledam u mračni otvor čiju duboku tamu nikakva svjetlost neće obasjati. Da li je neophodno prinjeti žrtvu, proliti krv nad bunarom, kako je to učinio Odisej? Ne! Ja ne želim govoriti sa izgubljenim dušama. Ne dvoumim se. Bacam konopac u slijepo ždrijelo.

Prebacujem noge preko ruba. Čvrsto se držim za konopac. Mada ne vidim zašto. Slabe ću pomoći naći u njemu. Ne postoji na ovom svijetu dovoljno dugačak konopac za ovo veliko spuštanje. Ipak, stežem ga, još čvršće, urezuje mi se u dlanove. To je, da, to je nešto poput tanane, nepouzdane i ujedno jedine veze sa stvarnošću koju napuštam. Nije to lako, odreći sve što si živio, godinama… Ne vidim noge ispod koljena. I ne osjećam ih, dole, u tami bunara. Šta će se desiti kada se spustim? Ne mari, ne bojim se tame. Tokom mog dugog života, godinama sam prohodio kroz tamu, putevima kojima drugi nisu smjeli, ili nisu htjeli ići. Sada shvatam da su me svi moji putevi vodili ka ovom, posljednjem. Silazim, sada! Tama me obujmljuje. Tonem. Ispuštam konopac. Ništa ne vidim, ili prije, vidim ništa. Otvor iznad mene je iščeznuo – nema zvijezda uokvirenih u oktagonu da mi pokažu odakle dolazim. Nema zvukova, mirisa, ničega. Neobično, izgleda kao da plutam, ne kao u moru, već kao u ulju. Ovdje nema ničega da ublaži tamu. Ničega osim tame… I ja. Ostarjeli profesor Džons. Idem `tamo` svojevoljno, za života. Umri prije smrti… – lijepo rečeno… Prije smrti… Pristaću na obalu `suhe zemlje`, i, sumnjam da ću zateći na zlaćanom brdu drevnu Valhalu, ili vatre paklenske. Ta je obala od tame i snova… Kakva pustolovina, kakav raj za istraživača žednog misterija… Tama… Ničega nema da je blaži… Samo ja, samo ja…

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:09

Adrijan Sarajlija: DO PROLEĆA
Dubok sneg je usporavao moj beg preko planine, a pomrčina skrivala rečicu koju sam pokušavao da pratim. Ipak sam vukao otežale noge dalje, ka spasu. Još jedan uspon, još jedan šumarak i biću na obodu sela, ukazaće mi se žmirkava svetla raštrkanih kuća Trešnjice.

Nisam se osvrtao jer sam znao da me prate; da toplina krvi koju srce pomahnitalo pumpa privlači njenu decu i čini da im se sline u žudnji prelivaju preko očnjaka. Krajičak oka mi je otkrio da se lisice lakonogo kreću preko padine za mnom. Opasno blizu se oglasilo zavijanje vuka. Njihovi pogledi bili su njen vid; Baba je znala dokle sam u begu stigao. Baterijska lampa me jedina čuvala, životinje su srećom zazirale od svetlosti.

Dah mi postade kratak i zastadoh u snegu. Gusta para iz mojih usta belasala se pod mesečinom dok su prenapregnuta pluća svirala od studeni. I kada mi se učini da je uspon prestrm, a telo preslabo, u sećanju sevnu odrana Petkova koža obešena o kuku u Babinom svinjcu; Mirkova isprana creva položena preko drvenog korita, džigerica potopljena u pac, otpaci rasuti pored letnje kuhinje: prljavi nokti otfikarenih noznih prstiju. Kao da ponovo osetih smrad fekalija i krvi koji mi se uvlačio u kosti dok sam zavezan mrznuo u kokošinjcu. A ne, u brvnaru na Kukovoj steni se ne vraćam – sa ovom mišlju nova snaga mi se izli u udove koje pokrenuh iz mrtvila. Krenuh dalje.

Mesec skriše krošnje kada dospeh u šumu, žubor vode postade jasno čujan. U sve plićem snegu počeh da raspoznajem stari put kojim smo pre više od mesec dana nas trojica koračali u suprotnom pravcu. Tamo, prema Kukovoj steni i divnoj napuštenoj brvnari, kako je Petko opisivao oronulu seosku kućicu koju je video tokom vežbe njegove čete na potezu sneg-mrak-planina. Brvnara ipak nije bila napuštena, ali čorba jeste bila topla, kajmak mlad, pršuta slana, a Baba Jaglikine oči sjajne i vesele. Spavali smo kao novorođenčad, čisti i i zgrejani. Gospode, a onda… jezici, srca, pluća, creva, oči, testisi mojih drugova, usoljeni i skuvani mirisali su na…na čorbu, na pršut.

Nastavih putem kroz gustu tamu. Boleli su me članci: otvorene rane od grubog konopca kojeg sam se ludom srećom oslobodio. Režanje čuh iza leđa, uperih lampu unazad ne okrećući se, bat šapa po snegu prestade na tren. Potrčah. Put se penjao uz blagu padinu ka ljubičastom obzorju. Izbih na vrh i svetla me zaslepeše. Okrugli farovi gledali su me poput očiju kakve velike grabljivice. Pored parkiranog džipa tri siluete – kad me videše žar cigareta odlete u sneg, puške sa ramena dospeše u ruke i ja pred cevima uzmakoh korak unazad.

Najniži krenu ka meni i pod svetlima farova oboji se u maskirne šare, na ćelavoj glavi ocrta se duboki ožiljak.

“Đe ste vi, Miljane? Tražimo vas umjesto da ratujemo”, kada mi Rođa Robija priđe videh vrhove žutih zuba. “Mislio si da ćete se od nas sakriti”, prvi šamar mi razbistri svest. Drugi me obori u sneg. “Dezerteri idu u prve redove, moj Miljane. A đe su ti Petko Vračević i onaj mali izrod Jovovića?” vrh cokule pogodi me posred grudi. Pomislih na Babin kotao, na njeno podvriskivanje dok je cvrčala čorba sa ljudskim nogama. Druga dva goniča me zgrabiše za ruke i poput vreće povukoše ka autu.

“Znam gde su”, promrmljah kroz krvavu kašu od usta. “Ovim putem, gore…ka Kukovoj steni.”

Trojica zastadoše, Robija se naceri i pripali jednu. Oči su mu sijale u mraku. “E, pa dobro, ti ćeš nam pokazati.”

Baba je nove zalihe gotovila na svake dve nedelje, krupna zverka može da potraje i tri. Dočekaću proleće… možda.


Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Priče.....    Pon 25 Dec - 11:11

Aleksandar Novaković: MALO PAŽNJE
Jutarnja omamljenost, pomeranje zavese i “šta nam novo donosi dan”: Marsovci su u dvorištu ispod mog prozora. Nisam ja nešto povlašćen – svuda su. Uspaničeni spikeri javljaju za tri leteća tanjira na Vračaru, četiri u Rakovici, pet na Voždovcu, a jedan od tih pet je na igralištu, podseća me na kinesku čigru koju sam zagubio kad sam imao tri i frtalj.Marsovci u sivim kombinezonima sa crnim maskama na licima (hodaju kao momci) vršljaju neometani i traže nešto, ali šta?

Posmatram komšije. Kriju se iza zavesa kao zastrašene životinje na visokim granama, zabašurene lišćem. Daj svakome od nas po bananu i isti askurđedovi. A onda zovu policiju.Policija se ne pojavljuje – u ovom kraju je verovatnije videti duh Hamletovog oca nego njih. Vojska čeka naređenje sa najvišeg nivoa. I čeka. I čeka…

Za to vreme su vanzemaljci, na slobodnom parčetu zemlje, na nekoliko koraka od igrališta, instalirali braonkastu napravu visoku dva a široku metar koja najviše podseća na kopiju opservatorije sa jednim pokretnim sočivom, verovatno kamerom. Nakon obavljenog posla su se uredno pokupili, jedan po jedan, ušli u svoj galaktički zvrk i šmugnuli bez zujanja, eksplozija ili drugih zemaljskih SF ludorija. Pola sata kasnije policija pravi uviđaj. Sedokosi predstavnik opštine zaključuje da se radi o slučaju bespravne gradnje. Ekipa za rušenje je stigla za rekordnih četiri sata. Kasnili su, jer su tog jutra gledali vanredni prenos iz Detroita.

Detroit, najružniji grad SAD, bio je prvi meta vanzemaljaca. U crnačkom kvartu Delmorlend je instalirano prvo “okce” nakon čega su Nacionalna garda, policija, FBI, CIA, DOA, IRS, CBS, NBC, BBC, CNN i AAA blokirali lokaciju. Američki specijalci su zatim postavili više desetina kilograma “humanog” eksploziva na braonkastu napravu i šmugnuli, kao i trideset hiljada stanovnika Delmorlenda deset kilometara prema zapadu. Naprava nije ni ogrebana

Ergo, šef ekipe za demoliranje je konstatovao: “E, ako Ameri ovo nisu razbucali nećemo ni mi”. Ekipa se udaljila a za njom i policija. Vojska je odahnula i vratila se “kockanju” kreveta, ispijanju “drnča” i čišćenju klozeta. Negde u pola osam najavljeno je direktno uključenje vođe Marsovaca koji se nije bitno razlikovao od zemljaka ako se izuzme zlatna lenta na prsima.

Saopštio nam je, na šuškavom jeziku punom poluglasova da su njegovi “instalatori” došli u miru, te da su veoma zainteresovani za našu planetu i da su u tu svrhu postavili svoje kamere. Naime, oni su visoko razvijeno društvo u kojem nema klasa ali postoji visoki stepen dosade koju na neki način treba pobediti. Dakle, posmatraće nas populacija njegove planete u nekoj vrsti “Velikog Brata”. On nam, uprkos tome što nas je razgolitio pred očima sugrađana garantuje apsolutnu privatnost, tj: niko od njegovih zemljaka neće dolaziti na našu planetu pod pretnjom smrću. Zauzvrat će nam dati tehničke inovacije. Snadbevanje naše planete novom tehnikom će prestati kad im dosadimo. Pozvao je, raširenih ljubičastih šaka, predstavnike Ujedninjenih nacija da potpišu pristanak.

Svetski lideri a s njima, prećutno, i narodi koje su vodili, jurili su ka novoj industrijskoj revoluciji, pa makar koštala izvesnih ograničenja ljudskih sloboda. Verski lideri i intelektualci su se opirali ali većih protesta nije bilo. Šta je činjenica da vanzemaljac onaniše dok vas gleda sa vašom suprugom u postelji u odnosu na besplatnu hranu, teleportovanje, besplatno lečenje svih poznatih bolesti, okončavanje problema ishrane i vode za najveći deo zemalja Trećeg sveta? Na kraju krajeva, lepo je znati da je nekom stalo, pa makar to malo pažnje stalo u gledanje nekog šoua. Ljudi su se gojili, putovali, množili se, a prvi srpski satelit se spustio na Saturn. Mislim, šta reći?

I onda, kad stvari nisu mogle biti bolje, ja sam, po staroj navici bacio pogled kroz prozor svog hipermodernog stana. Marsovci su u dvorištu, sklapali su svoje “kosmičko okce”. Moje komšije i njihovi roboti su strašljivo posmatrali ovaj prizor. Nema više cirkusa, nema više zabave, nismo više zvezde, nema petnaest vorholovskih minuta slave. Kuda sad, planeto?

Lideri su imali rešenje: retrogradni lideri Trećeg sveta, Rusije i Balkana oterali su vanzemaljce ponašajući se kao apsolutni prostaci.Ova poruka se najviše odnosila na islamske zemlje, dok su Rusija i Balkan skakali s jedne na drugu stranu, povremeno se udružujući sa trećim blokom, Afrikom i Latinskom Amerikom. Laser opomene ispaljen iz vojne baze Kinohi u Ajovi sravnio je Kinšasu. Laser ispaljen iz baze Džashra uništio je Delakroj, Misisipi, SAD. Laser ispaljen sa brda Sao Paola sravnio je Tobolsk u Sibiru a laser. Ostatak znate, pleme moje. Ono što ne znate je da su nas Marsovci ostavili zato što smo počeli da ličimo na njih. Da su ostali malo duže videli bi da se uopšte nismo promenili.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Priče.....    

Nazad na vrh Ići dole
 
Priče.....
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 10 od 19Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 14 ... 19  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-