Nebojša Bakočević

Rođen 15. februara 1965. u Beogradu.

Nakon uspeha i određene količine slave koje je stekao tokom 1980-ih i početka 1990-ih, u prvi plan izbija njegova problematična i ekcesna reputacija. Kao posledica bizarnog ponašanja usled drogiranja te čudne naravi, Bakočevića od 1999. godine i epizode u filmu Nož uopšte i nema na filmu, a zadnju veću ulogu ostvario je još davne 1994. u filmu Slatko od snova. I u pozorištu se pojavljuje veoma sporadično.

Do tada je bio veoma tražen, ostvarivši izuzetno zapažene uloge u filmovima Pun mesec nad Beogradom, Velika frka, Crni bombarder, Original falsifikata, Početni udarac, Kako je propao rokenrol, Oktoberfest i Bal na vodi. Glumci iz njegove generacije poput Dragana Bjelogrlića, Srđana Todorovića, Gorana Radakovića, itd. su veoma aktivni dok on potpuno tavori već praktično 15 godina.


Filmografija glumca Nebojše Bakočevića

1970.-te
1975. Đavolje merdevine
1975. Decak i violina
1978. Boško Buha
1978. Povratak otpisanih
1980.-te
1984. Rijanon
1985. Pera Panker
1986. Bal na vodi
1987. Pogrešna procena
1987. Mladost umetnika
1987. Dogodilo se na današnji dan
1987. Oktoberfest
1988. Vuk Karadžić
1989. Kako je propao rokenrol
1990.-te
1990. Zaboravljeni
1990. Početni udarac
1990. Violinski ključ
1990. Ovđe nema nesretnih turista
1991. Original falsifikata
1991. Video jela, zelen bor
1992. Crni bombarder Kuglica
1992. Velika frka Kant
1993. Pun mesec nad Beogradom
1994. Slatko od snova
1995. Tamna je noć
1996. Do koske
1997. Gore dole
1999. Nož
2000.-te
2008. Vratiće se rode

Nebojša Bakočević



Beogradski glumac i "dečko koji najviše obećava". Na prstima jedne ruke mogle su da se nabroje devojčice iz nekadašnje Osme gimnazije i čuvenog gradskog poteza "Cvetić" - SKC koje nisu bile zaljubljene u njega. Kasnije je sve poprimilo epidemiološke razmere, pa se ubrzo i ceo ženski Beograd zaljubio u Nebojšu Bakočevića, čije su džejmsdinovske slike u razdrljenoj košulji preplavile izloge duž gradske štrafte, od Slavije pa do picerije "Snežana" na kraju Knez Mihailove ulice. Opšte poznata jugoslovenska zvezda i nacionalni hartbrejker postaje posle filma "Bal na vodi", romantično slatkaste antikomunističke filmske priče.

Pobeći će od histerije devojčica na Adu Bojanu, gde će se uz društvo Margite Stefanović prepustiti čarima heroinskog samrtajma. Ubrzo će opijati odrediti njegovu karijeru, pa će uloga biti sve manje, a narkotika sve više, i tu situaciju i odnos snaga bilo je oduvek teško ekonomski pokrivati. Počinju da stižu i prve vesti o njegovim izletima u beogradske kancelarije i otuđivanju imovine. Tako je iz Kotora stigla vest o Bakočevićevom hapšenju zbog krađe kompjutera, što će mu doneti lošu reputaciju, pa će dugo godina osoblje u beogradskom SKC-u strahovati da će im svakog časa Bakoč upasti kroz prozor, kao što je jednom osumnjičen da je spajdermenskim metodama ušao preko krova šanka u SKC-u i poharao jednu od kancelarija.

pressonline

I N T E R V J U


NISAM NARKOMAN

Akademiju sam upisao zbog žena. U životu me zanimaju isključivo dve stvari: hrana i žene. Za Oskara me zabole uvo.

Glumac Nebojša Bakočević u poslednje vreme ponovo puni novinske stupce. Ali ne povodima kao tih davnih osamdesetih, kada je dominirao talentom i šarmom, a Beograđanke ga častile nezvaničnom titulom najvećeg zavodnika. Ko ga se možda i ne seća kao Čikala iz "Boška Buhe", sigurno je video neku reprizu kultnih ostvarenja domaće kinematografije, poput filmova "Bal na vodi", "Kako je propao rokenrol", "Dogodilo se na današnji dan", "Original falsifikata", "Crni bombarder".

Stigao je da se pojavio čak i u folk epopeji Dragane Mirković "Slatko od snova", a na pozorišnim daskama poslednji put smo ga videli u ulozi njegovog alter-ega, Sida Višuza, u predstavi "Zigi Stardast". I od tada - ništa. Do nedavno, kada se u samo par dana Bakoč obreo u glavnim ulogama, ne filma i teatra, gde mu je mesto, već tabloidnih priča nedostojnih mladića koga su nekad svi već videli kao prvog Srbina u Holivudu. O svemu tome, mora se priznati hrabro, Nebojša Bakočević je pristao da govori za Kurir...

Šta se to desilo sa Ašhen Ataljanc? Žalila se da si je maltretirao, o tome su pisale i novine...

- Mi smo još uvek prijatelji i nikakve novine ne mogu da nas posvađaju. Imao sam to zadovoljstvo da se zabavljam sa Ašhen pre dosta godina. Bilo mi je domaćinski i normalno da je sačekam kako dolikuje, sa ružom i poklonima. Ona je došla da odigra fantastičnu predstavu, u kojoj sam uživao. Sve ostalo, o čemu su novinari pisali, ne bih da komentarišem. Mogu jedino da kažem da se to, što se između nas desilo, odigralo u "Interkontinentalu", a ne u "Hajatu". Toliko o novinama.

Otac pozvao policiju, Bakoč proveo noć u zatvoru

Veče nakon razgovora sa Nebojšom Bakočevićem, koji ste u prilici da čitate na ovim stranama, na agencijama se pojavila vest da je poznati glumac uhapšen. Bakočević se, prema informacijama iz policijskih izvora, pojavio u roditeljskom stanu u Bulevaru Avnoja i počeo da vređa prisutne goste koji su se tu okupili zbog smrtnog slučaja. Njegov otac Lazar Bakočević je bio prinuđen da pozove policiju i Nebojša je proveo celu noć u pritvoru. U pokušaju da proverimo ovu informaciju, pozvali smo telefonom Bakočevića, koji nam je plačnim glasom saopštio kako nije uspeo da ode ni na bakinu sahranu, jer ga je otac bez razloga prijavio policiji.


Priča se i da su te nedavno prebili skinsi, te da se opet drogiraš?!

- Iskreno, meni ne treba taj publicitet. Prvi film sam snimio kad sam imao sedam godina i medijske priče su samo propratna stvar za ono što radim. Nisu me tukli, već sam dobio par udaraca. I nisu bili skinhedsi, nego ljudi koji pod pojmom "dobar provod" podrazumevaju da se napiju, izdrogiraju i nekog prebiju, pa su naleteli na mene. Što se tiče drogiranja, to je stvarno smešno. Kad u Srbiji svako bude gledao svoja posla, biće nam mnogo bolje. To da li se drogiram je moja stvar. Čak sam i svom ocu Lazaru Bakočeviću dao mokraću na analizu. U rezultatima nije bilo ničega, tako da, ukoliko to nekoga zanima, imam i crno na belo. Čudna stvar mi se dešava u poslednje vreme... Otkad sam počeo da govorim istinu - niko mi ništa ne veruje.

Imaš li poslovnih, glumačkih ponuda, s obzirom da si poprilično pauzirao?

- Ima još ljudi koji znaju da nisam neko koga bi trebalo gurnuti u zapećak ili izbegavati. Pauza je dobro došla i meni i publici. Ljudi su me se uželeli, taman dovoljno. U međuvremenu sam imao druga posla. Na ovu "karoseriju" imam veliku kilometražu, tako da mi malo njih veruje da ću 15. februara napuniti 39 godina. Očekujem da će me zvati, ali u Srbiji ništa nije sigurno... ni kad potpišeš ugovor, a kamoli kad se dogovaraš sa nekim. Završio sam reklamu za Telekom, sa Rašom Andrićem i Anitom Mančić. Radiću jednu epizodu "Mile protiv tranzicije", što mi je drago, jer mi je to omiljena domaća serija. Stvarno mi je čast što me je takva ekipa zvala da sarađujemo.

Da li te i dalje prati glas da si švaler?

- To morate da pitate žene, ali moram da priznam da sam primetio da me vole, a ja njih obožavam. Kad sam 1983. upisao Akademiju, jedna od devojaka mi je rekla da sam glumu upisao zbog žena. Ima u tome istine. U životu me zanimaju isključivo dve stvari: hrana i žene. Za Oskara me zabole uvo.

Kakve žene voliš?

- Vesele, lepe i pametne. Da bih se oženio, ona bi morala da se brine o meni, a ja o svemu ostalom. Još je davno Leonard Koen napisao da će žene jednog dana da preuzmu sve u svoje ruke, a muškarci će da se bave svojim detinjastim poslovima, kao što su umetnost, poezija... One i onako održavaju ovaj svet u životu.


kurir