Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Citati, odlomci književnih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:36

Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osecao sam da želim da se ubijem.
Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio
da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od tog što me muci... ili možda više ljudi. Ne.
Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonjenost ka samoci.
Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog necega – e onda mogu da se osetim usamljenim.
Citiracu Ibzena: ,,Najjaci ljudi su najusamljeniji.”
Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doci ce neka prelepa plavuša i dudlace mi kitu, lizace mi jaja i ja cu se osecati dobro.”
Ne, to ne pomaže.
Znaš one tipicne ljude, ,,Hej, petak je uvece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?” Pa da.
Zato što nema nicega napolju. To je glupost.
Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju.
Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kad izadem uvece.
Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama.
Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe.
Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam.
Hajde da pijemo još vina!

Čarls Bukovski- O usamljenosti








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:37

Postovani drugovi Supovci, Obracam vam se prijateljskom molbom da mene i moju zenu Kosu uhapsite s pocetka novembra i u zatvoru zadrzite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kicme, pluca, srca, vena, bubrega i ociju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek posteno ziveli sto nas je u ovaj polozaj i dovelo. Razmisljali smo sta nosi sest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i cestito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvredjam nase najvece i najistoriskije ljude koji su nam i omogucili da imamo sve ovo sto nemamo.. Ovo vam pisem zato sto me je uplasio slucaj mog prijatelja Steve Cardaka, penzionisanog odzacara, koji je kupio cetiri pogrebna sanduka za sebe, zenu, oca i majku, jer je cuo da ce sanduci poskupeti 280 posto vec sledeceg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, sto bi pravilo ozbiljne probleme porodici i drustvu, a on ne bi bio u mogucnosti da pomogne. Postovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvrno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja zivota za mene i zenu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego sto nam je vec sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dodjemo na hapsenje da ne bi slali kola i ljude vec mozemo pesice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam cistio furune, peci, kotlarnice i odzake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava vec ko cestiti i posteni ljudi. Velja Popic

Dusan Kovacevic .. Klaustrofobicna komedija








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:37

Jednog su dana razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo. Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano dečije telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečije telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.

Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata. Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je: "Ko je tamo?"

"Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata."

Otac je pomislio da se neki obestan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se nikada nisu videli.

Na kraju je mudrac dodao: "Smatraš li nešto istinom, ako se toga previše držiš, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj otvoriti".

Nerim Kadafi, "Otvori vrata istini"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:37

Neki si je inženjer dao za cilj podići golemi zid od cigli kroz Petrograd. Misli on kako to izvesti, po cijele noći ne spava nego samo razmišlja.

Postupno se stvara kružok inžinjera mislilaca i razrađuje plan izgradnje zida. Odlučeno je da se zid podiže noću, tako da se za jednu noć sve napravi te to svima bude iznenađenje. Pozivaju se radnici. Daju se nalozi.

Gradske vlasti nisu upoznate s gradnjom i naposljetku dolazi noć kada se taj zid treba napraviti. Za gradnju zida znadu samo četiri čovjeka. Radnici i inžinjeri dobivaju točne naputke gdje tko treba biti i što treba raditi. Zahvaljujući preciznom proračunu zid se uspijeva podignuti za jednu noć.

A sutradan u Petrogradu panika. I sam izumitelj zida je u komi.

Čemu će taj zid služiti - ni sam nije znao.

Danijel Harms, "Slučajevi"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:38

"Osjetio sam strah. Kako su me to ubili? Nisam ranjen, nisam zaklan, nisam mrtav, ali me nema. Zaboga, ljudi, zar me ne vidite? - kažem. Zar me ne čujete? - kažem. Ali moj lik ne ulazi u njihovo oko, ni moj glas u njihovo uho. Nema me.
Ili ja to snajam svoj nemogući položaj, koji iskustvo odbija? Jer, ja sam živ, ja hodam, ja znam šta tražim, ne pristajem da me nema. Mogli su me pretući, mogli su me zatvoriti, mogli su me ubiti, zar su malo ljudi ubili bez razloga? Ali, zašto su napravili avet od mene, zašto mi oduzimaju mogućnost da se borim?
Hoću da budem čovjek, borite se sa mnom ljudski."

- Meša Selimović (Tvrđava)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:38

Odgadjani susreti odigrali su neobično važnu ulogu u mom životu, pa bila reč o mestima ili ljudima, o slikama ili knjigama. Ima gradova za kojima toliko čeznem kao da mi je sudjeno da u njima započnem nov život. Služim se svakojakim lukavstvima da ne otputujem u njih, a svaka nova prilika koju propustim da ih posetim, toliko povećava njihovu važnost za mene da bi se moglo pomisliti da živim još samo radi njih, i da bih već odavno propao da me oni još ne čekaju.

Ima ljudi o kojima tako rado i željno slušam da bi se moglo pomisliti da o njima naposletku znam više nego što oni sami znaju – ali zazirem od njihovih slika i klonim se svake vizuelne predstave o njima baš kao da postoji posebna i opravdana zabrana da upoznam njihov lik.

Isto tako, ima ljudi koje godinama susrećem na istom mestu, o kojima razmišljam, koji mi izgledaju kao zagonetke koje upravo ja treba da odgonetnem, a ipak im se nikad ne obraćam, prolazim ćutke mimo njih kao što oni prolaze mimo mene, samo se upitno gledamo držeći usta čvrsto zatvorena. Zamišljam kako bi tekao naš prvi razgovor i uzbudjujem se pri pomisli koliko bih neočekivanih stvari tada doznao.

I najposle, ima ljudi koje godinama volim a da oni o tome pojma nemaju. Ja starim i malo pomalo postaje sve ispraznija iluzija da ću im to ikada kazati, premda večito zamišljam taj prekrasni trenutak. Ne bih mogao živeti bez tih temeljnih priprema za buduće dogadjaje i, kad dobro promislim, čini mi se da su mi te pripreme isto toliko važne koliko i ona iznenadjenja koja me pogode kao grom iz vedra neba tako da stanem kao ukopan.

Elijas Kaneti, "Igra očiju"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:39

Sasvim je istinito ono što tvrde filozofi: da na život treba gledati unatrag da bi se razumeo. Ali onda se zaboravlja na drugi princip; da se mora živeti unapred, za budućnost. Što više čovek razmišlja o toj tvrdnji, postaje sve očiglednije da se život u vremenskom toku nikad ne može ispravno shvatiti jer ni u jednom momentu ne mogu stati i sa mirom baciti pogled unazad.

Seren Kjerkegor- "Dnevnici i zapisi".








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:40

Zamislite životnu energiju koja na nama pokušava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si do
i nazad, a na svakom koraku neki nemuzikalni ego denfuje žice.
Jadne li muzike. Malo se toga može komponovati sa nekoliko tonova.
Mnogima je, stoga život često dosadan i prazan.
Sviraju istu pesmu celoga života sve dok ne ''odsviraju svoje''. Zato bivaju dosadni i drugima. Sve se čuje, makar se trudili da ljude prevare poturajući imlažne note svog imidža i ubeđujući ih: ''To sam ja. Tako ja zvučim!''
''Pa sviraj onda tu melodiju a ne ovu dosadnu i patetičnu.'' - odgovaraju oni koji nisu gluvi.

Nebojša Jovanović - Nečujna muzika postojanja








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:40

"U početku mi niko nije verovao, mislili su da se izmotavam, ali malo pomalo ljudi su počeli da me gledaju sumnjičavo, i zaobilaze u širokom luku. U stvari, ludilo je bila moja poslednja ideja. Išao sam ulicom i lajao, razgovarao sam sam sa sobom, pretvarao sam se u životinju. Tzv. unutrašnji monolog se ospoljio, izašao je na ulicu, prikazivao se. Iako je to besmislica: monolog može biti samo spoljašnji, a nikako unutrašnji, kada je unutrašnjost u pitanju, uvek se radi o dijalogu. Unutra su uvek bar dvojica, onaj koji nagovara i onaj koji odgovara. Ako pak šetam ulicom i govorim naglas, a u blizini nema nikoga da to čuje, pa i da eventualno odgovori, to je onda zbilja monolog, ali spoljašnji monolog. Monodrama. Nema ludila bez javnosti."

Slobodan Tišma "Bernardijeva soba"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:40

O stvarima do kojih ste najvise drzali jednog lepog dana odlucujete da sve manje i manje govorite … Napusta vas zelja da zadrzite cak i ono malo mesto koje ste sebi sacuvali medju zadovoljstvima … Obuzima vas gadjenje .. ubuduce dovoljno je malo njupati, malo se ogrejati i spavati sto je moguce vise na putu do nistavila. Za ponovno sudelovanje u stvarima trebalo bi pronalaziti nove grimase da se izvode pred drugima .. Ali vise nema snage da menjate svoj repertoar.

Luj-Ferdinan Selin, ”Putovanje nakraj noci”.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:41

A šta je onda književnost?
- Pa, na primer, Marsel Prust. Ili Džems Džojs.
- Džojs? - upita on primičući se. - Onaj što je napisao Uliksa? Probao sam da čitam. Dosadno. Ako ćemo pravo, uopšte ne shvatam zašto su potrebne takve knjige.
- Kako to misliš?
- Pa tog Uliksa niko ne čita. Tri čoveka su ga pročitala i onda celog života od tog žive - pišu članke, idu na konferencije. A niko drugi to nije savladao.
- Znaš šta - rekoh, bacajući Vukodlake na pod. - Vrednost knjige ne odredjuje to koliko će ljudi da je pročita. Genijalnost Mona Lize ne zavisi od toga koliko posetilaca prodje pored nje tokom godine. Najveće knjige imaju malo čitalaca, zato što njihovo čitanje zahteva napor. Ali upravo zbog tog napora radja se estetski efekat. Književni fast-fud nikad ti neće podariti nešto slično.
- Jednom sam te već zamolio, govori jednostavnije...
- Sasvim jednostavno mogu da kažem ovako. Zamisli, recimo, da si kamiondžija. Knjige koje čitaš su kao saputnici koje primaš u kabinu. Ako primaš kulturne i umne ljude - i ti ćeš uz njih postati pametniji. Ako budeš vozio budale - i sam ćeš postati budala. Zadovoljavati se detektivskim romanima - to je... to je kao voziti polupismenu prostitutku radi felacija.

Viktor Peljevin "Sveta knjiga vukodlaka"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:41

U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urođeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobođen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu priviđenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od priviđenja nego strah od stvarnih mogućnosti.

Jovan Dučić, “Usamljenost”








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:42

Zašto, niti smijeh niti živa riječca ne polijeću s jezika prijatelju koji je iznenada ušao i smeo se, a inače voli i smijeh i živu riječcu, i razgovore o krasnom spolu, i druge vesele teme? Zašto, napokon, taj prijatelj, po svoj prilici nedavni znanac, koji prvi put dolazi u posjet — jer drugoga posjeta u takvu slučaju neće više biti, i prijatelj neće po drugi put dolaziti — zašto se i sam prijatelj tako buni, tako koči, unatoč svoj svojoj oštroumnosti (ako je samo ima), gledajući preobraženo lice domaćina koji se već i sam sasvim zbunio i posve smeo nakon silnoga ali uzaludnoga nastojanja da ugladi i iskiti razgovor, da i on pokaže kako poznaje otmjeni ton, da i on zapodjene ražgpvor o krasnom spolu te se makar takvom pokornošću svidi jadnom čovjeku, koji nije dospio na pravo mjesto, nego zabasao njemu u goste? Zašto se naposljetku gost maši šešira i odlazi naglo, iznenada se sjetivši vrlo potrebna posla, kojega nije nikada ni bilo, pa nekako oslobađa svoju ruku iz vatrenoga stiska domaćinova, koji svakojako nastoji da pokaže svoje kajanje i da popravi što je izgubljeno? Zašto prijatelj koji odlazi hohoće čim iziđe na vrata, odmah se zariče sam sebi da nikada neće dolaziti k tomu čudaku, premda je taj čudak zapravo i divan čovjek, a u isti mah ne može nikako da uskrati svojoj uobrazilji mali hir; da usporedi, makar i izdaleka, fizionomiju svojega malopređašnjega subesjednika, za sve vrijeme sastanka, s likom onoga nesretnoga mačeta koje su djeca vjerolomno zarobila, izgnječila, zaplašila, svakojako mu nažao učinila i sasvim ga zbunila, te se mače naposljetku zavuklo pod stolicu, u mrak i tamo po cio sat dokono mora da se ježi, da frče i obadvjema šapama mije svoju uvrijeđenu njuškicu i dugo još nakon toga da neprijateljski gleda prirodu i život i čak poklon s gospodarova stola, što mu ga je spremila milosrdna ključarica. — Poslušajte — uteče mi u riječ Nastenjka, koja me je za sve vrijeme slušala u čudu, te razrogačila oči i otvorila ustašca — poslušajte: nikako ne znam zašto se sve to dogodilo i radi čega baš meni postavljate takva smiješna pitanja; ali zacijelo znam to da su se sve te zgode zbile svakako vama, od riječi do riječi. — Bez sumnje — odgovorim najozbiljnijega lica. — Dakle, ako je bez sumnje, onda nastavite — odgovori Nastenjka — jer bi neobično voljela znati kako će se to završiti. — Htjeli biste znati, Nastenjko, šta je u svojem zakutku radio naš junak, ili, da bolje reknem, ja, jer ja sam junak svega, ja glavom, moja skromna osoba; vi biste da znate zašto sam se od nenadanoga prijateljeva posjeta tako zaplašio i zbunio za cio dan? Vi biste da znate zašto sam se tako usplahirio, tako se zarumenio kad su se otvorila vrata moje sobe, zašto nisam znao da dočekam gosta te sam tako sramotno propao pod teretom svoje gostoljubivosti? — Ta da, da! — odgovori Nastenjka — tako je. Poslušajte: krasno pripovijedate, ali zar se ne može pripovijedati da ne bude tako krasno? Jer govorite kao da čitate iz knjige. — Nastenjko! — odgovorim ozbiljnim, strogim glasom, jedva se susprežući od smijeha — mila Nastenjka, znam da krasno pripovijedam, ali oprostite, drugačije ne umijem da pripovijedam. Sada, mila Nastenjka, kad smo se opet sastali nakon tako duga rastanka, jer

sam vas, Nastenjko, znao već odavno, jer sam već odavno tražio nekoga, a to je znak da sam tražio baš vas i da nam je bilo suđeno sresti se sada — sada sam našao tisuće odušaka i moram da izlijem rijeku riječi, jer ću se inače zagušiti. Molim vas, dakle, Nastenjko, ne prekidajte me, nego me slušajte pokorno i poslušno; inače ću zašutjeti. — Nipošto! Nikako! Govorite! Neću sada reći ni riječi! — Nastavljam; ima, prijateljice moja Nastenjko, u životu mojem jedno određeno vrijeme, koje izvanredno volim. To je baš vrijeme kad se završavaju gotovo svi poslovi, službe i obaveze, i svi se žure kući da objeduju, da prilegnu i odahnu, pa odmah putem pronalaze i druge zabavne teme, koje se tiču večeri, noći i svega preostaloga slobodnoga vremena. U to vrijeme i naš junak — jer dopustite mi Nastenjko da pripovijedam u trećem licu, zbog toga što se strašno stidim pripovijedati sve to u prvom licu — u to, dakle, vrijeme i naš junak, koji također nije besposlen, korača za drugima.

Bele noći -Fjodor M.Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:43

Danas, kao i u svim teškim danima zatočenja, meni je žao svih ljudi koji žive one dane, onih koji čine zlo jednako kao i onih koji ga snose, žao mi je i sebe i snage koja čili, ali najviše i najteže mi je žao majke.
Žao mi je majke moje i njenih zaludnih bolova, muka i nadanja.
Misle li ljudi kakva je noć majci koja zna da joj je jedini sin dopao gvožđa i tuđinove nemilosne ruke?
Bog će oprostiti svima, i ja tako praštam, ali zašto ste ucviljeli staricu? Već sam bol majke zazvaće na svijet strahovitu pokoru i stradanje. Bog ne može da ne vidi te suze i to drhtanje.
Tebe boli moja tuga i daljina, a mene Tvoja neizvjesnost, dok sjediš kraj male svjetiljke; veže nas krv i bol i svaki me udarac boli dvostruko, jer pada i po tvom srcu.
U sobi gdje sam se - u koban čas! - rodio, Ti bdiješ, moliš i u pokornosti srca svoja pitaš: 'Isuse, zar su nam za suze dana djeca naša ?'
Ti nemaš šta iznijeti do sirotinjsko srce i stare ruke s tragovima rada i bezglasne suze, ali Ti plači i moli, majko, jer ko da me izbavi, ako ne teška suza Tvoja na Božjem dlanu?
A ja te pozdravljam u muklim noćima uzdahom, a jutrom po suncu što zlati moje teške rešetke i u isti čas sja tebi na bijeloj kaldrmi naše avlije! "

Ex Ponto, Ivo Andrić








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:43

Zavist je kao korov, dovoljno je da je pustiš da se rasprostre na jednoj tački, odmah će naseliti celo srce. Ne uvija se oko njega kao bršljan, već ga buši oštrim vrhovima. Ona je ta koja upravlja našim rečima i našim delima. Sve ono što stoji između neke sitne kletve, naizgled nevine, i nasilja njen je plod.
Zavist ima moć razarajućeg otrova i sposobnost prilagođavanja jednako ubistvenog virusa. Uništava sve oko nas ali i nas same, stvarajući nesreću. I nije dovoljna vera, nisu dovoljne dobre namere. Da bi smo je držali dalje od sebe valja biti stalno na oprezu. Ispitivati sebe, svoje misli, pokrete srca, čak i one koji su naizgled najneviniji…”

Suzana Tamaro ~ Više vatre, više vetra








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:44

Prodavac kolibrija-iz knjige Posllednja vojvotkinja-Dejzi Gudvin

Njuport, Rod Ajlend, avgust 1893.
Vreme posete bilo je gotovo prošlo, pa je prodavac kolibrija susretao tek poneku kočiju dok je gurao kolica uskom deonicom puta između bogataških
kuća u Njuportu i Atlantskog okeana. Njuportske gospođe manule su se karata rano tog popodneva, neke da bi se
pripremile za poslednji i najvažniji bal te sezone, druge da bi izgledale kao da se pripremaju. Uobičajena vreva i huka Avenije Belvju utihnule su u daljini dok su se pripadnici Četiri stotine odmarali u iščekivanju večeri koja sledi, i za njima je ostao samo postojan ritam talasa što dole zapljuskuju stenje. Svetlost je počinjala da se gasi, ali dnevna jara još je treperavo izbijala iz belih krečnjačkih pročelja velikih kuća načičkanih oko litica poput skupa svadbenih torti, gde
se svaka nadmetala sa susednom za titulu najvelelepnijeg slatkiša. Ali prodavac kolibrija, koji je imao na sebi prašnjav Bogataška elita Amerike 19. veka. om.
Produžio je putem, zviždućući i cokćući jezikom svojim pitomcima u kavezima pod crnom tkaninom, da bi na tom poslednjem putovanju slušali poznat zvuk. Odredište mu je bio francuski zamak ispred samog početka rta, najveća i najsloženija tvorevina u ulici najdivnijih zdanja – San Susi,
letnjikovac porodice Keš. S jedne kule vila se zastava Unije,s druge porodični grb Kešovih.
Zastao je kod vratarske kućice i portir mu pokaza ka ulazu u staje, na pola milje odatle. Dok je koračao ka drugom kraju imanja, suton su već buškala rumena svetlašca; sluge su išle kroz kuću i po imanju i palile kineske lampione u svilenim nijansama boje ćilibara. Baš kad je skrenuo pored terase, zablesnu ga nizak snop svetlosti sunca na smiraju,odražen u izduženim prozorima balske sale.
U Dvorani ogledala, koju su oni gosti što su bili u Versaju proglašavali još spektakularnijom od originala, gospođa Keš, koja je za taj večernji bal razaslala osamsto pozivnica,posmatrala je svoj lik odražen beskonačno mnogo puta.
Lupkala je stopalom dok je nestrpljivo čekala da sunce zađe kako bi mogla da u potpunosti vidi efekat svog kostima.
Pored nje je stajao gospodin Rajnhart, a sa čela mu je kapao znoj, možda i obilnije nego što je morao od vrućine.
„Znači, samo pritisnem ovaj gumeni ventil i čitavo to čudo će zasvetleti?“
„Da, zaista je tako, gospođo Keš, samo čvrsto stegnite tu krušku i sva svetla će zaiskriti s pravim nebeskim efektom.
Samo bih vas podsetio da taj trenutak mora kratko trajati.Koliko koliko neće ometati glatko kretanje.“
„Koliko vremena imam, gospodine Rajnharte?“
„To je vrlo teško reći, ali verovatno ne više od pet minuta.
Samo trun preko toga, i ne mogu vam garantovati bezbednost.“
Ali gospođa Keš ga nije slušala. Nju ograničenja nisu
zanimala. Ružičasti večernji sjaj pretapao se u tamu. Vreme
je. Uhvatila je gumenu krušku levom rukom i začulo se tiho
pucketanje kad je svetlost sevnula kroz sto dvadeset lampica
po njenoj haljini i pedeset u dijademi. Kao da je pušten pravi
vatromet u balskoj dvorani punoj ogledala.
Dok se polako okretala, taj prizor ju je podsetio na jahte
u njuportskoj luci, iluminirane povodom nedavne posete nemačkog cara. Pogled otpozadi bio je prekrasan kao i
spreda; šlep što joj je padao sa ramenâ izgledao je kao pojas noćnog neba. Ozareno je klimnula glavom u znak zadovoljstva i pustila krušku. U sobi je zavladao mrak, razvejavši se tek kad je pristupio sluga da upali kandelabre.
„Tačno onaj efekat kome sam se nadala. Možete poslati
račun.“
Električar obrisa čelo maramicom, ni izbliza čistom,
trznu glavom na ime naklona, pa se okrete da pođe.
„Gospodine Rajnharte!“ Ovaj se ukipi nasred sjajnog
parketa. „Uzdam se da ste bili diskretni kao što sam vam
naložila.“ To nije bilo pitanje.
„O, da, gospođo Keš. Sve sam sâm odradio, zato i nisam
mogao isporučiti pre nego danas. Radio sam u radionici po
večeri, kad šegrti poodlaze kućama.“








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:44

Kad čovek ne može da zaspi, on se, pre svega, trudi da ne misli ni na šta i zato broji ili se moli bogu. Najedanput se seti, gospode bože, juče sam zaboravio da uradim to i to! A posle mu padne na pamet da su ga možda prevarili u radnji kad je plaćao. Onda se seti kako su mu onomad žena i prijatelj tako čudno odgovorili. A kad počne da pucketa neki komad nameštaja, čovek pomisli da je lopov, pa ga obuzme vrućina od straha i stida. A kad je već sav obuzet strahom, počne da razmatra svoje telesno stanje i znojeći se od užasa razmišlja o onom što zna o zapaljenju bubrega ili o raku. I najedanput mu iskrsne u duši sećanje kakvu je neprijatnu budalaštinu uradio pre dvadeset godina pa se prosto znoji od sramote. I suoćava se korak po korak s nekim čudnim sobom, koga ne može ni da otkloni ni da iskupi; sa svojom slabošću, svojim grubostima i gadostima, slabostima i prestupima, glupostima, brukama i dvano preživelim patnjama. Vraća se sve mučno i bolno i ponižavajuće što je bilo kad doživeo; ničeg nije pošteđen onaj ko ne može da spava. Sav tvoj svet se iskrivljuje i dobija mučne pespektive; stvari na koje si već zaboravio keze se na tebe kao da ti govore…

Karel Čapek, “Čovek koji nije mogao da spava”








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:45

"Iz inata, odlučio sam da ubuduće govorim u ženskom rodu. Nije me uopšte bilo sramota. Jednom kada sam sreo Berliniča na ulici, rekao sam mu: Bila sam uvek fascinirana tvojim uspehom u politici, poželela sam čak i da postanem član partije, ali nikako nisam mogla da učinim taj presudni korak. Gledao me je sa očiglednim osećanjem nelagode, pocrveneo je. Ja nisam trepnuo, nastavio sam: Ipak, očekivala sam neki znak sa vaše strane, ali niste me ohrabrili, šteta. Počeo je nešto da muca, kao, jako mu se žuri i nestao je u trenu. Iako nisam imao nikakve zle namere, ovaj susret kao da je bio nagoveštaj Berliničeve skore propasti, pokazivao je njegovu elementarnu nesigurnost. Jednostavno, nije imao odgovor na provokaciju. Možda bi se moglo reći da nije bio siguran u svom rodu, nije bio načisto sa sopstvenom muškošću.
I tako, nastavio sam da zbunjujem ljude na ulici ili bilo kojom drugom prilikom.
Ali nisam imao nameru da se prerušavam u transvestita. Da sam počeo da se oblačim kao žena i da izgledam kao žena, utisak koji bi ostavio govor u ženskom rodu bio bi mnogo slabiji, izazvao bi manji šok, pošto bi ženskim izgledom već najavljivao taj ženski nastup. Ovako, pridje ti neki muškarac ili neka pristojna žena a ti tup - počinješ: Želela bih da vas pomazim..."

Slobodan Tišma "Bernardijeva soba"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:45

"Šta je drugo naša nesanica do besomučna upornost inteligencije u pravljenju misli, niza sudova, silogizama i definicija samo njoj svojstvenih, njeno odbijanje da se povuče pred božanskom glupošću sklopljenih očiju ili mudrom ludošću snova?"
..................
"S vremena na vreme čini mi se da u nekom susretu, u predskazanju, u odredjenom razvoju dogadjaja prepoznajem sudbinu, ali kada je suviše puteva, oni nikuda ne vode - suviše brojne sume ne sabiraju se! Osećam lepo u toj raznovrsnosti, u tom neredu, prisustvo jedne ličnosti, ali njen oblik kao da je uvek ocrtan pritiskom okolnosti, a crte joj se mute kao slika koja se ogleda u vodi. Uostalom, masa mojih sklonosti, želja, planova, ostaje neodredjena i neuhvatljiva - kao što je avet."

Margaret Jursenar "Hadrijanovi memoari"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:46

"...o onoj instiktivnoj veštini žena - onom bezbrižnom poverenju u vlastite ljubavne sudbine poput poverenja ptica u vlastita krila - onom mirnom surovom verovanju u neminovnu zasluženu osobnu sreću koja ih časovito okrilati i ponese iz utočišta ugleda prema neokušanom i nepoznatom prostoru bez ikakve vidljive obale...i sve to bez straha ili zabrinutosti, te otuda ne izvodeći nikakve zaključke o hrabrosti ili smelosti: samo s krajnjom i potpunom verom u zračna i krhka i neokušana krila - krila, te zračne i krhke simbole ljubavi koji su ih jednom izneverili, budući da su prema opštem pristanku i prihvatanju sanjale o samoj ceremoniji koju, kad se vinu, odbacuju."
........
"Sad ne moram više misliti na njih zato što znam odgovor na to, kao i to da ne mogu promeniti taj odgovor, a mislim da ne mogu promeniti ni sebe, budući da sam, kad sam te drugi put videla, shvatila ono što sam pročitala u knjigama, ali u što nikad nisam zbiljski verovala: da su ljubav i patnja ista stvar i da je vrednost ljubavi iznos onog što moraš platiti za nju i kad god je dobiješ jeftino, prevario si samoga sebe."

Divlje palme - Vilijam Fokner








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:46

Vilijam Fokner, Buka i bes

Bio je neki casovnik, visoko gore na suncu, i meni pade na pamet kako coveka, kad nesto nece da uradi, njegovo telo tera na to, nekako nesvesno. Moga sam da osetim misice na zadnjoj strani vrata, i zatim da cujem kako mi sat u dzepu otkucava, a ubrzo posle toga su svi zvuci zamrli, sem zvuka koji je proizvodio sat u mome dzepu.


Tamo u izlogu bilo je dvanaestak satova, dvanaestak razlicitih vremena i svako od njih s istom onom potvrdom i protivrecnom uverljivoscu koju je imao i moj sat, bez i jedne kazaljke uopste. Jedan drugome su poricali tacnost. Ja sam mogao da cujem svoj sat, kako kuca negde u mom dzepu, cak iako niko nije mogao da ga vidi, koji cak ne bi bio u stanju nista da kaze i kad bi ga neko mogao videti.
I tako rekoh sebi da kupim ovaj. Jer mi je otac kazao da je vreme umrtvljeno dokle god ga mrve tockici; i da se vreme vraca u zivot jedino kad sat stane. Kazaljke su bile izduzene, malo izvan vodoravnog polozaja pod blagim uglom, kao galeb koji se njise na vetru.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:46

… Lepo bi bilo umreti za pisacom masinom umesto sa dupetom nabijenim u tvrdu gusku. Posetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao, milimetar po milimetar, na najgori moguci nacin. Ipak je tokom svake posete (kad je bio pri svesti) nastavljao da mi prica o svom pisanju (ne kao dostignucu vec kao magicnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje posete, jer je znao da tacno razumem ono to govori.
Na njegovom pogrebu ocekivao sam da se digne iz kovega i kaze: “Kinaski, bila je to dobra trka, vredelo je.” Nikada nije saznao kako izgledam jer je oslepeo pre nego to sam ga upoznao, ali znao je da sam shvatio njegovu sporu i uzasnu smrt. Rekao sam mu jednom, da ga bogovi kaznjavaju zato to je tako dobro pisao.
Nadam se da nikada necu tako dobro pisati, zelim da umrem nad ovom pisacom masinom, tri reda pre kraja stranice, s dogorelom cigaretom medju prstima, dok radio i dalje svira.
Hocu samo da pisem tek toliko dobro da zavrsim tako…

Bukovski – Predlog za jedan aranzman








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:47

"Vreme je da se penje, da se napreduje za stepenicu više, iako ni prethodna stepenica nije još potpuno osvojena ni utvrđena kako treba.
Govoriti malo, ne govoriti zlo, glupo, površno ni uzaludno, ili čak ne govoriti uopšte.
Sve su to stepenice na putu ličnog napretka i usavršavanja koje u toku života, kao teren u ratu, osvajamo, gubimo i ponovo osvajamo.
S godinama, tačnije rečeno sa starošću, koja nastupa polako i tiho kao sumrak na zemlji, krv hladni, nagoni odumiru, savlađujemo se i obuzdavamo lakše, tako da i bez svoje velike zasluge govorimo manje, možda razumnije i čovečnije. Ali to nije dovoljno.
Vreme je da se pređe na postizavanje višeg stepena, a to je: unutarnje ćutanje.
Šta vredi što mudro držimo jezik za zubima, ako u nama još sve vri od oštrih sudova i brzopletih replika koje ne pokreću naš jezik i ne prelaze preko usana, ali potresaju i paraju našu unutrašnjost?
Često mogu da se vide takvi starci koji smireno i prepodobno ćute, ali im se u pogledu ili u podrhtavanju usnica javlja ponekad odraz unutarnjih kivnih i zloćudnih monologa i dijaloga.
Bilo bi vreme da već naučimo da i u sebi ćutimo. Sve nas poziva na to. Priroda sama nam pomaže u tome.
Vreme je, jer inače će nam se desiti da do kraja zlo živimo i, na kraju, ružno umremo. A to je strašno."

Ivo Andrić, Znakovi pored puta








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:47

´Sve se izmijeni kad padne tama. Za grijeh nije ostavljeno jedno odredjeno doba, ali je njegovo prirodno vrijeme noc ( kad spavaju pametna mala i tupava velika djeca, i oni sto stignu da svrse zlo za dana). I uvijek kad se ne vidi. Eto, to smo postigli: potisnuli smo grijeh u nevidjelo, i ucinili ga mocnijim.´´
´´´Pamti , nesreca je sto kod nas niko ne misli da je na prvom mjestu, i svako svakome je moguci suparnik; Ljudi preziruone koji ne uspijz, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navkni se na prezir ako zelis mir, ili na mrznju ako pristanes na borbu. Ali ne ulazi u okrsaj ako nisi siguran da ces oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tudje nepostenje ako nisi dovoljno jak da to ne moras dozivati.´´
´´Ljudska je misao nesiguran talas sto ga podize ili siruje cudljivi vjetar straha ili zelje.´´
´´Postalo mi je jasno kako covjek umire, i vidio sam da nije tesko. Ni lako. Nije nista. Samo se sve manje zivi, sve manje se jest, sve manje se misli, i osjeca, i zna, bogato zibotno kolenje presusuje, i ostaje tanki koncic nesigurne savjesti, sve siromasniji, sve beznacajniji. I onda se ne desi nista, ne bude nista, bude nista. I nista, svejedno.´´
´´Pokusao sam. Htio sam da mu nabrojim na koliko nacina ljudi mogu postati jadni. I htio sam da ga upitam kome smeta moj zivot. Meni je drag, kao neugledna izgazena cipela. Moze da propusta vodu, moze da bude smijesna, ali ne zulji, ne zelis da je skines nasred puta, ne znas ni da je nosis. Zasto da me zivot zilji i da ga osjecam kao moru?´´
´´Nije covjek ono sto misli, vec ono sto cini.´´
´´Moze biti rdjavo kad covjek ne osjeca da je vrijeme dugo. U ratu nije dosadno, ni u nesreci, ni u muci. Kad je tesko, nije dosadno.´´
´´Ali ta slabost, i taj strah pred neslucenim teskocama, ta zelja da se legne i umre, da se odustane i primi sudbina, ne smiju sada da me zaustave. Nikakav zamor ni klonulost ne mogu me sprijeciti da izvrsim obavezu. Gonila me moja preostala seljacka upornost i nemilosrdno jasna misao o potrebi da se branim. Moram. Idi naprijed, poslije umri.´´

´´Zivot je siri od svakog propisa. Moral je zamisao, a zivot je ono sto biva. Kako da ga ukopimo u zamisao a da ga ne ostetimo? Vise je stete naneseno zivotu zbog sprjecavanja grijeha, nego zbog grijeha.´´
´´Zena zna, zene uvijek znaju, makar nista ne bilo receno, i prije ce pomisliti da jeste nego da nije.´´
´´Ne osvajamo zemlju, vec gurmen za svoju stopu, ni planinu vec sliku u svome oku, ni more vec njegovu gibljivu cvrstinu i odsjaj njegove povrsine. Nista nije osim varke , zato se cvrsto drzimo za nju.´´
´´Mi nismo nesto u necemu, vec nista u necemu,nejednaki s tim oko sebe,ne isto, nespojivo. Razvitak covjekov trebalo bi da ide ka gubljenju svijesti o sebi. Zamlja nije nenastanjivam kao i mjesec, a mi se varamo da je ovo nas pravi dom, jer nemamo kud. Dobro za nerazumne, ali za neranjive. Mozda ce biti izlaz covjekov da se vrati unazad, da ostane samo snaga.´´
´´Neki ljudi mogu da kazu sve sto hoce, i mozes da primis ili ne primis, ostajes miran, A neki u jednu rijec unesu sebe, i odjednom se sve zazari, niko ne ostane miran. To vise nije razgovor.´´
´´...nije se promjenio on,promjenio sam se ja i onda se sve promjenilo...´´
´´Sve sto je cinio bilo je ludo, sve sto je govorio bilo je nerpihvatljivo, a samo sam njemu mogao da se povjerim, jer je nesrecan ali posten, ne zna sta hoce, ali zna sta radi, ubio bi ali ne bi pravario.´´
´´Kasno je, sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su base nemocne utjehe i podsjecanja na ono sto je moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono sto se nije ostvarilo. Vi ste varka koju radja nezadovoljstvo , varka koju ne mogu i ne zelim da otjeram, jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje.´´

´´Dervis i smrt´´ Mesa Selimovic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 23 Jun - 13:48

S neopisivom neznoscu i osecajnoscu odsvirala je drugi stav Betovenove sonate Appassionata, kao da od nota pravi nov i nezan oblik zivota- etericno bice sazdano od muzike. Sedoh kraj nje da bih joj okretao strane. Kada je zavrsila bio sam toliko opcinjen da sam joj rekao da je genijalna. Ona se na to nasmeja. " Divan si Dzone ali si me zamenio sa gospodinom Betovenom."
" Ne, mama nisi u pravu. Njegov genije je kroz tebe dopro do mene, tako da nema razlike."

Svi veliki kopozitori nam svojim akordima i melodijama, pa cak i pauzama izmedju tonova kazuju da je zivot dug, ali ni priblizno koliko nam izprva izgleda. A bice i mnogo teze nego sto smo zamislili, pa zato, dok smo ovde, koliko god mozemo moramo stvoriti lepote i pomoci svima koje volimo da ucine isto. Moramo slusati jedni druge kao sto bismo slusali i njihovu muziku. To je veoma, veoma bitno. A moramo imati i hrabrosti da se borimo protiv svega sto bi dovelo pod sumlju nasu lepotu ili joj naskodilo na bilo koji drugi nacin. Svi istinski veliki kompozitori nas pripremaju da zivimo ispravno dajuci nam podsticaj da zivimo najbolje sto mozemo, cak i ako smo nacinili neoprostive greske- poput Ponoci i mene, ili tvog oca.

Ricard Zimler, Tragom Ponoci








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Citati, odlomci književnih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Od književnog dela do filma
» Književna dela po azbučnom redu
» Alter ego u književnosti
» Citati ili književna pouka o zivotu !
» Lav Nikolajevič Tolstoj
Strana 39 od 40Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-