Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Citati, odlomci književnih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 22 ... 40, 41, 42  Sledeći
AutorPoruka
Emelie

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 221330

Učlanjen : 28.10.2011


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Uto 11 Jul - 17:53

Uvijek ostane ta jedna osoba tu negdje pri samom dnu tvoga srca. I bez obzira na ono što ti je uradila, što ti radi i što će ti tek uraditi, koliko god to bilo dobro ili loše, uvijek će ostati taj neko poseban u tvom životu. Iako poruke rijetko stignu na tvoj broj, onda kad uspomene, spomen ili pjesma vrati prošlost, ti si zahvalan Bogu što te se taj neko sjetio. Što je odvojio tih par sekundi u svom životu i pokazao ti da nije đubre, nego da je đubre sudbina. Sudbina koja vas je stvorila tako različite, ali opet slične, toliko daleke ali bliske, tako savršeno nesavršene u pogrešno vrijeme. To je ta jedna stanica, kojoj se uvijek iznova vraćaš, i koja se tebi vraća, pa makar i u snu, bez obzira koga imao sad uz sebe, onako na kratko da te poljubi i dokaže da je još uvijek tvoj anđeo čuvar, skriven od drugih, jer samo je potrebno da ti znaš da je još uvijek tu, i da će uvijek da bude, pa makar i iza onog skrivenog ćoška tu na kraju ulice...
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Sre 12 Jul - 21:49

Želeo sam da budem potreban.
Želeo sam da nekome budem neophodan. Potreban mi je neko ko će proždirati
svaki zalogaj mog slobodnog vremena, mog ega i moje pažnje. Neko ko će biti
zavisan od mene. Neko za uzajamnu zavisnost.

Čak Palahnjuk - Zagrcnut








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Sre 12 Jul - 21:50

Donje klase, kako ih nazivaju, a to je istina, podjednako su ogavne i podle,
podjednako dvolične kao gornje. Jedno od najodvratnijih obeležja ovog
vremena jeste da neprekidno tvrdimo da su takozvani jednostavni i
takozvani potlačeni ljudi dobri, a ostali loši, to je jedna od najgnusnijih
obmana za koje znam, tako je rekao Reger. Ljudi su, svi skupa, bez
razlike, podjednako podli i ogavni i lažljivi, tako je rekao Reger.

Tomas Bernhard - Stari majstori








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Sre 12 Jul - 21:50

.Tesi se – rece moj otac smeseci se.
Ti imas osnova za vrlo dobrog supruga. Razborite zene opazaju to brzo. Samo, nekoj sasvim sirotoj ne smes verovati. Mogla bi gledati na tvoj novac. A ako ne nadjes onu koju zamisljas i koju bi rado voleo, ni onda jos nije sve izgubljeno. Ljubav izmedju mladih ljudi i ljubav u dugom braku, nije ista stvar. U mladosti svako misli na sebe i brine o sebi. Ali kad se vec jednom svije dom, tada treba voditi druge brige. I meni se isto to desilo. To svakako treba da znas. Ja sam bio veoma zaljubljen u tvoju majku i nas brak je nastao iz prave ljubavi. No to je trajalo samo godinu-dve dana. Tada je zaljubljenost prestala i uskoro od nje nije vise bilo traga, pa smo mi tako bili tu, neznajuci sta da jedno sa drugim pocnemo. Upravo u taj cas dodjose deca, tvoj stariji brat i sestra, koji su rano pomrli, te smo tako morali da se staramo za njih. Usled toga poceli smo da manje iziskujemo jedno od drugoga. Otudjenost je iscezla i ljubav se odjednom pojavila ponovo, naravno ne ona stara, nego sasvim drugcija. I ona se od toga doba odrzala; nije joj trebalo mnogo zakrpa – evo vec vise od trideset godina. Svi brakovi iz ljubavi ne prolaze tako dobro, stavise, jedva samo poneki….

Herman Hese “Gertruda”








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Sre 12 Jul - 21:50

"Ima među ljudima nečeg, još tananijeg od govora tela.
Za iznenadnu simpatiju između dvoje nepoznatih, kaže se - fluid.
Siguran sam da se istom jačinom i na isti način, bez pogleda i bez reči, prenosi uzajamna netrpeljivost."

Gordana Ćirjanić - „Kad svane, razlaz“








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Sre 12 Jul - 21:51

Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti. Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki. Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše. Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana. Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime. Pri svetlosti plamena Kain primeti na Aveljevom čelu beleg od kamena, ispusti hleb koji prinosaše ustima i zamoli da mu bude oprošten zločin.
Avelj odgovori:
-Jesi li ti ubio mene ili sam ja ubio tebe? Ne sećam se više; opet smo ovde zajedno, kao nekada.
- Sada znam da si mi istinski oprostio, jer zaboraviti znači oprostiti. I ja ću pokušati da zaboravim.
Avelj reče sporo:
- Tako je. Dok traje griža savesti, traje i krivica.

Isak Levi, "Ovim putem u visine"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:22



Secanje nije zapecacena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadrzaj: ono preobrazava proslost, upisujuci joj sadasnje znanje, iskustvo i osecajnost. Zato pricu o poroslosti (a svaki trenutak je vec proslost; prokletstvo vremena je upravo u tome sto retko uspevamo da uhvatimo i prozivimo trenutak, neponovljivost i punocu sadasnjosti, bez tereta proslosti i neizvesnosti buducnosti), dakle, govor o bilo cemu treba uzeti sasvim uslovno, kao mesavinu malo nehoticnih lazi, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj tastini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju, umesto secera, sipamo gomilu spletki.

Spletkarenje sa sopstvenom dušom – Marija Jovanovic








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:22



Zacudjuje me uvek, sve dok smo toliko spremni mudrovati o drugim sdrzajima, siromastvo ideja koje imamo o smrti. To je dobro ili je lose. Ja se nje bojim ili je zovem (kazu oni). Ali to takodje pokazuje da nas nadilazi sve ono sto je jednostavno. Sta je plavo i sta da mislimo o plavom? Istu poteskocu predstavlja smrt. o smrti i bojama ne umemo raspravljati. Pa ipak, vrlo je vazan ovaj covek preda mnom, tezak kao zemlja, koji unapred oblike moju buducnost. Doduse, mogu li ja zaista misliti na nju? Kazem sebi : ja moram umreti, ali to nista ne znaci jer mi ne uspeva da u to poverujem, buduci da mogu imati iskustvo samo o smrti drugih ljudi. Video sam ljude kako umiru. Video sam, narocito, kako umiru psi. Kad bih ih dotakao, bio bih potresen. Mislim dakle : cvece, osmesi, ceznja za zenom, i shvatam da sav moj strah pred smrcu dolazi od moje ljubomore prema zivotu. Ljubomoran sam na one koji ce ziveti i za koje ce svece i ceznja za zenom sacuvati sav svoj smisao krvi i puti. Zavidan sam jer previse volim zivot a da ne bih bio sebican. Covek se nadje tamo oboren jednog dana i slusa kako mu govore “Vi ste jaki i zato moram biti iskren prema vama : mogu vam reci da cete umreti“. Biti tamo sa celim svojim zivotom u rukama, sa citavim svojim strahom u utrobi i idiotskim pogledom. Sto znaci ostalo : valovi krvi udaraju o moje slepoocnice i cini mi se da cu zgaziti sve oko sebe.
Ali umiru ljudi protiv svoje volje, uprkos svemu sto ih okruzuje. Govore im : “Kad ozdravis…“, a oni ipak umru. Ja to ne zelim. Jer ako ima dana kad priroda laze, ima i dana kad rekne istinu.

Pirovanja, Alber Kami








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:22



Postojalo je nesto u Aleksandrijskom vazduhu. Verovalo se da Bog mora Posejdon, koji je ziveo nedaleko od ostrva Faros, salje svoj bozanski dah nad ovaj grad, te je, prema tome kako je vec bio raspolozen, slao i najrazlicitije vreme. Zimi bi vazduh bio toliko nemilosrdan i suv da su stariji jedva uspevali da dodju do daha. zudeci za blagim etrom proleca, dok bi se leti nadvio nad gradom poput vlazne lepljive smole. Ponekad bi nosio samo muve i prasinu, a ponekad bi ostri vetrovi Africke pustinje vratili dah morskog Boga u njegovu mokru postojbinu. ALi ovog jutra, prolecno raspolozen, Bog je blago sumorio ka ovom dragulju na moru, igrajuci se duz svog puta prema kopnu dok je sa puzavica donosio blag miris cveta orlovih noktiju i ispunjavao vazduh daskom limuna, kamfora i jasmin.

Karen Eseks








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:23



Nas dve smo bile divni saputnici, ali, u krajnjoj liniji, nista drugo do dve usamljene hrpe metala, od kojih svaka ispisuje svoju putanju. Izdaleka, to izgleda prelepo, kao dve zvezde padalice. A, u stvari, nas dve smo samo dva zatvorenika… zatvorene svaka za sebe. I tek kada se orbite nasa dva satelita slucajno ukrste, mi se ovako susretnemo. Mozda bismo i mogle da jedna drugoj otvorimo srca. Ali to bi bilo samo na delic sekunde. Vec sledeceg trenutka bicemo ponovo u potpunoj samoci. Sve dok jednom ne sagorimo u nista.

Murakami








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:23



Nisu birali. S njihove tacke birati je bilo ne samo besmisleno,vec i sramno.
Nije bilo vazno ni ko je,ni kakva je devojka koja ce se pretvoriti u recku.“Svaka je dobra da se skine mrak s ociju“, govorili su. Ismevali su ljubav. Radili su pod devizom:“Rupa je rupa“! To je bila vulgarnija varijanta klasicne devize:“Sve su one iste“. Kad bi bili vidjeni sa nekim cudovistem u suknji, na podsmeh zlobnih i neuspesnih posmatraca,odgovarali bi samouvereno:“Ko ne moze ruznu-nece ni lepu!“ To su potkrepljivali konacnim argumentom:“Tuco -ne tuco,njemu vreme prolazi“. Svaki istaknuti reckas imao je svoju stalnu publiku. Nju je cinila zavidljiva,ali privrzena grupica mladica koji jos uvek nisu doziveli seksualni odnos s devojkom. Njihov problem se sastojao u tome sto je zjapila provalija izmedju njhove spremnosti da za ostvarenje svoje opsesije ucine sve i njihove vise puta dokazane nesposobnosti da ucine bilo sta od onoga sto bi zaista doprinelo ostvarenju toga cilja. Njihov strah od zenskog bio je isto toliko veliki kao i potreba za zenskim.

Milan Rankovic – „Voce tela“








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:23

U tome nema nimalo slabosti

Da li odista smatrate da je slabost popustanje pred iskusenjem?
A ja vam kazem da postoje uzasna iskusenja koja zahtevaju snagu i hrabrost da bi im se covek prepustio.
Staviti citavi zivot na kocku zarad samo jednog trenutka. Sve rizikovati u magnovenju – bilo da se radi o uzitku ili moci – ne , u tome nema nimalo slabosti.

O. Vajld








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:24



Uzdici se nad bednim stanjem – to mora biti lako cak i kad se energija na silu ulaze u to. Otrgnucu se od stolice, hitacu oko stola, razmrdacu glavu i vrat, unosicu vatrenost u pogled, zatezacu misice oko ociju. Postupacu nasuprot svakom osecanju, burno cu pozdravljati A. ukoliko sada naidje, ljubazno cu trpeti B. u svojoj sobi, a sve sto bude rekao C. upijacu dugackim gutljajima, uprkos bolu i naporu.

Ali cak i ako tako bude, ipak ce pri svakoj gresci, koja ne moze izostati, dolaziti do zastoja u celini, i u onome sto je lagano i u onome sto je tesko, i ja cu biti prinudjen da se vrtim u krug.

Stoga, ipak, kao najbolji savet ostaje: primati sve onako kako je, ponasati se kao teska masa, pa makar se sam osecao kao da si oduvan, ne dozvoliti da te nesto namami na pogresan korak, posmatrati druge zivotinjskim pogledom, ne osecati kajanje, ukratko – sopstvenom rukom pritiskati ono sto je od zivota jos ostalo kao avet, to jest jos uvecati poslednji grobni mir i ne znati vise za postojanje icega drugog osim njega.

„Odluke“, Kafka








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:24



Na ljude uticu trave i drvece, kiša i mjesecina, i to cesto mnogo jace nego drugi ljudi, a tih se pojava tvoj razum malo tice. Možda ce jednom mudraci poput tebe postici da me se mnogo više ticu ljudi koje ne poznajem nego stijena iznad moje kuce i grmlje iz mog vrta, ali molim Boga da ne docekam to srecno vrijeme. Možda ce se jednom ljudski svijet i uredivati prema nalozima razuma, ali ce to biti dosadan i suh svijet, bez icega od onog zbog cega vrijedi živjeti i na šta se život i ljudi sa radošcu troše.

Dževad Karahasan








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:25



„Kao što vam bilo ko može reći, nisam baš neki dobar čovek, ne znam za tu reč. Oduvek sam se divio nitkovima, zlikovcima, kurvinim sinovima. Ne dopadaju mi se sveže obrijani momci s kravatama i dobrim poslovima. Volim očajnike, ljude sa polomljenim zubima. I isčašenim umovima i tragičnim sudbinama. Oni me zanimaju. Uvek su puni iznenadjenja i energije. Takodje volim i nistarije, kao i pijane kurve što psuju pocepanih čarapa i lica sa razmazanom šminkom. Više me zanimaju perverznjaci nego sveci. Mogu da se opustim uz skitnice jer sam i sam skitnica. Ne volim zakone, moralisanje, reilgije, pravila. Ne volim da me društvo oblikuje.“

Čarls Bukovski








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 11:25



Pocinjem pothvat kome nikada nije bilo primjera i u kojem me nitko nece slijediti. Hocu svojim bližnjima potpuno istinito prikazati jednog covjeka, a taj cu covjek biti ja.
Ja sam. Osjecam svoje srce i poznajem ljude. Nisam nalik ni na koga od onih ljudi koje sam vidio: usudujem se misliti da uopce nisam nalik ni na koga na svijetu. Ako i ne vrijedim više, barem sam drugaciji. Tek onda kad ljudi procitaju ono što sam napisao moci ce prosuditi je li priroda ucinila dobro ili zlo što je razbila kalup u kome me salila. Neka trublja sudnjeg dana zajeci kad hoce, ja cu s ovom knjigom u ruci stati pred najvišeg suca.
Reci cu glasno: Evo što sam radio, što sam mislio, što sam bio.Govorio sam jednako iskreno o dobru i o zlu. Nisam prešutio ništa nevaljalo, nisam dodao ništa što bi za mene bilo povoljno, a ako sam slucajno gdje upotrijebio po koji nevažan ukras, ucinio sam to samo za to da ispunim prazninu koja bi nastala kada bi me pamcenje izdalo.
Mogao sam uzeti da je istinito ono za što sam znao da bi moglo biti istinito, ali nikada za ono za što sam znao da je lažno. Prikazao sam sebe onakvim kakav sam bio: koji put vrijedan prezira i podao, koji put dobar, plemenit i uzvišen. Otkrio sam svoju unutrašnjost tako kao što si je vidjelo ti, vjecno bice !
Sakupi oko mene nebrojeno mnoštvo mojih bližnjih, neka slušaju moje ispovijesti, neka škrgucu zubima zbog mojih sramotnih djela, neka se crvene zbog mojih nevolja. Pa neka svaki od njih jednako iskreno otkrije svoje srce pred tvojim prijestoljem i neka ti samo jedan od njih kaže, ako se usuduje:
ja sam bio bolji od tog covjeka….

Jean Jacques Rousseau








happy
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 10801

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 23:10

Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i 
stalnim boravkom zajedno! Istinska ljubav je čedo duševnoga 
razumijevanja i ukoliko se to razumijevanje ne postigne u jednome trenu,
neće ni za godinu, niti za vijek jednog naraštaja.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Uto 25 Jul - 17:38

" Svaki put kada bi cika Slavko dosao kuci, donio bi mnogo daraov svojim cerkama.I ja bih po nekad
 nesto dobio.Mi klinci iz sokaka nismo mogli zatvoriti usta od cudjenja kada smo prvi put videli psica
 na baterije.Isao je bas kao pravi, mahao repom, cak i piskutavo lajao.Suzana bi ga ukljucila, naterala
 da laje, da mase repom, da hoda, stane.On bi je uvek poslusao.Ja sam mislio da bi mi majka dala da
 imam ovakvok cuka.Nije bio ni sugav ni bolestan.A zatim se i taj pas pokvario.Nije vise reagirao na 
Suzanine naredbe.Poslije ga je Suzanina majka zakljucala u sobi."

"NIGDE NIODKUDA " - Bekim Sejranovic
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 10801

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Uto 25 Jul - 18:52

er sve je receno: Budite trezni i budni! Ali mnoge to uopste ne zanima, nego- umesto da se s pamecu brinu o onome sto je potrebno na zemlji kako bi na njoj bilo sta bolje i da jos k tome razumno rade da se medju ljudima uspostavi takav red koji ce lepom delu ponovno dati zivotni temelj i omoguciti mu da se posteno uklopi u taj red- umesto toga covek namerno sve to izbegava i odaje se paklenoj opojnosti: tako da on prodaje svoju dusu i dolazi medju strvine.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:00

Biću iskren- nisam siguran da čak imamo i svoju sadašnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz život, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno- nikad ne znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije povuku, da me prosto uguraju u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljao. Ponoviću svoju staru tezu: Sve moje pesme doživljene su više puta i odživljene. Znači, u njima nema ama baš nikakvog foliranja. One su, pre svega, odraz mojih emocija. Rokenrol je moj način života. Moje pesme- to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to učinim tako da se imaginacija samo nazire, kao kroz maglu... Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi. Evidentni su, što pritiska i ostale mlade, nedostatak slobodnog mišljenja, materijalna nemoć i sve što ide uz to. Danas, mladom čoveku nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta popunjena su nekim starim, dosadnim, olinjalim tipovima, koji ništa ne preduzimaju da se izvučemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znači da je mladima, željnim znanja i progresa, sve uskraćeno. A najviše životne radosti! U ovom trenutku, mi mladi nemamo budućnosti... Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja sa nestrpljenjem čeka da nas proguta. A iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama- narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam, čini mi se da smo stisnuti- ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred... Mladima su vezane ruke- moraju da se prilagođavaju i iznad svega trpe život... Ako je sve ovako kako sam rekao- a jeste- onda ja tu nikad neću moći da vidim ni jedan zračak slobode. Nama jedino ostaje da se pokrijemo nekim neprobojnim oklopima i protrčimo kroz životni špalir u kome nas, sa svih strana, nemilice udaraju i lupaju! A mi trčimo i grabimo napred, da bismo došli do kraja životne staze. Tada smo beskoisni i sebi i društvu. To je kraj... Prilagođavanje društvu može da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva- od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskorisni tip... Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše...
Borite se za svoj život !

Milan Mladenović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:01

Kada bih morao da odrzim samo jednu propoved, bila bi to propoved protiv gordosti. Sto duze zivim i posmatram zivot oko sebe, a pogotovo ponasanje ljudi u posebnim okolnostima, sve vise sam ubedjen u osnovanost starog verskog ucenja da je vaskoliko zlo otpocelo posezanjem za izvesnim prvenstvom, kada se i samo nebo raspuklo poput ogledala, od jednog jedinog visokomernog podsmeha. (Isaija, 14:12-14)
Najcudnije u pogledu ovog ucenja jeste to, da se ono najcesce odbacuje u teoriji dok je u praksi najsire prihvaceno. Savremenim ljudima se cini da je pojam gordosti beskrajno udaljen od njih, i ako imamo u vidu njegovu bogoslovsku formulaciju, to zacelo i jeste tako. Medjutim, sustinski gledano, gordost im je beskrajno bliska, i mozda bas zbog toga ne mogu da je primete. Gordost je u potpunosti prozela njihov um, moral i instinkte, postavsi neotudjivi deo njihove licnosti; oni se ponasaju u skladu sa njom i pre nego sto je se sete. Nema na svetu ideje koja bi im teorijski bila toliko tudja, a sustinski toliko srodna.

Da bismo se u to uverili, podvrgnimo ovu tezu jednom ne suvise teskom eksperimentu. Pretpostavimo da citalac, ili (bolje) pisac, ode u kafanu ili neko drugo mesto okupljanja raznog sveta; u obzir dolazi i podzemna zeleznica, mada u vozu nije uvek moguce voditi duge filozofske razgovore. U svakom slucaju, neka to bude mesto gde se okuplja sarena gomila prostih, uglavnom siromasnih ljudi, jer vecina i jeste takva, dok se oni relativno imucni, koje nasi snobovi nazivaju prosecnima, redje srecu. Pretpostavimo, dakle, da eksperimentator uctivo prilazi grupi obicnog naroda i lezerno zapocinje razgovor recima:
"Teolozi smatraju da je kosmicka harmonija bila narusena a radost i potpunost postojanja zamucena onda kada je jedan od visih andjela prestao da se klanja Gospodu i kada je pozeleo da i sam postane predmet sveopsteg obozavanja." (Isaija, 14; Jezekilj, 28 )
Eksperimentator bi posle toga kruzio naokolo pogledom i ocekivao da neko potvrdi izreceno, a uz to bi porucio i neku zakusku koja ritualno odgovara mestu i vremenu, ili bi pak celom drustvu ponudio cigarete ili cigare, kako bi ih podstakao na misaoni napor. U svakom slucaju, takvo drustvo tesko da ce prihvatiti dogmu u navedenom obliku. Misljenje ovih ljudi verovatno ce biti nepovezano i ravnodusno, bilo da ga iznose uz kolokvijalno vajkanje "Boze me pomiluj" ili tek malo vedrije "Sacuvaj me Boze" ili prosto "Nosi se", izraz koji ne stoji ni u kakvoj vezi sa nekom doktrinom ili verskim ucenjem iz naseg obaveznog obrazovanja.
Ukratko, onaj ko pokusa da iznese navedenu teoriju prosecnoj gomili, uskoro ce utvrditi da joj se obraca nepoznatim jezikom. Cak i ako je iznese u pojednostavljenom obliku i izricito kaze da je gordost najgori od sedam smrtnih grehova (gordost, gramzivost, pohota, gnev, prozdrljivost, zavist, lenjost), proizvesce samo nejasan i prilicno nepopularan utisak da im cita bukvicu. A, ustvari, rekao im je ono sto i sami osecaju ili bar zele da osecaju drugi.

Neka se nas eksperimentator ne zaustavi na tome. Pretpostavimo da ce on ili recimo, ja, saslusati a mozda i zapisati u beleznicu ono o cemu razgovaraju ti obicni ljudi. Ako se radi o naucnom istrazivacu sa beleznicom, vrlo je verovatno da nikada ranije nije ni sreo te obicne ljude. Bude li pazljivo slusao, primetice jedan odredjeni ton koji se koristi i prema prijateljima, i prema neprijateljima, i prema povrsnim poznanicima; ton koji je u celini prostosrdacan i obziran, mada nije lisen ni izvesnih simpatija i antipatija. Čuće bezbroj, ponekad zbunjujucih, aluzija na dobro poznate slabosti izvesnog Dzordza, kome ce se, bez imalo oklevanja, odati i zasluzeno priznanje; stari Dzordz je, naime, veliki gospodin kada je pijan i ume slavno da se nosi sa policajcima. Neka druga notorna budala, koja se uvek kladi na pogresnog konja, bice docekana sasvim neskodljivom porugom; uvek ce biti pravog hriscanskog patosa prema onima koji su dospeli "u skripac" zbog svojih losih navika, posebno medju najsiromasnijima.
I posto su svi ti cudaci prizvani, kao duhovi, mogucnoscu dokonog tracarenja, eksperimentator ce postepeno steci utisak da postoji samo jedan tip ljudi, po svoj prilici samo jedan tip, a mozda cak samo jedan covek, koji zaista ne uziva niciju naklonost.
Kada se pomene njegovo ime, svi glasovi poprimaju reske tonove; u vazduhu lebdi jace i slabije negodovanje i neka cudna hladnoca.
Sve ce izgledati jos cudnije jer, na osnovu aktuelnih drustvenih i antidrustvenih teorija, niposto nece biti lako zakljuciti zasto je taj covek omrazen i zasto ga drugi smatraju cudovistem.
Tek nakon izvesnih nagovestaja, bice moguce zakljuciti da odiozni gospodin pogresno veruje da mu pripada citava ulica, a ponekad, bogme, i citav svet. A zatim ce neki od prisutnih kriticara lokalnih drustvenih zbivanja reci: "Uobrazio je da je Gospod Bog".

Sad eksperimentator moze komotno da zatvori svoju beleznicu i da se povuce sa scene; naravno, tek posto plati pice popijeno u naucne svrhe. Postigao je ono sto je zeleo. Dospeo je do opravdanja svoje inteligibilne teze. Pripiti kafanski dokonjak precizno je ponovio, rec po rec, teolosku definiciju Satane. (Isaija, 14:14)

Gordost je toliko jak otrov da truje ne samo vrline nego i poroke. Upravo to oseca sirotinja u kafani dok pravda pijanicu, cinkarosa, pa cak i lopova, i kudi onoga koji, reklo bi se, tako nalikuje svemogucem Gospodu.
Svi mi, ustvari, znamo da temeljni porok – gordost – razorno senči i istice sve druge vrline i mane. Covek moze biti lakomislen, raskalasan, razvratan; moze unistavati svoju dusu svakakvim niskim strastima, a da u muskom krugu vazi za dobrog, pa i vernog prijatelja.
Ali ako takav covek pocne da smatra svoju slabost snagom, sve se menja. Tada imate pred sobom vulgarnog zenskarosa i zavodnika, najodvratnijeg od svih smrtnika, koga muskarci sa zdravim instinktima mrze i preziru.
Covek moze biti po svojoj prirodi lenj i prilicno neodgovoran, moze zbog nehaja da zapusti svoje duznosti, ali ce i takav nailaziti na razumevanje svojih prijatelja sve dok je u pitanju nenamerna nebrizljivost. Sasvim je drukcije ako se radi o promisljenom nehaju. Ruzno je ako se neko, iz principa i proracunatosti, vlada kao boem, dok samosvesno pljacka drustvo u ime svoje genijalnosti (ili zato sto veruje da je genijalan), parazitski opterecujuci i kinjeci bolje od sebe, pod izgovorom da je pesnicka dusa.
Nece biti metafora ako kazemo da je to djavolja rabota. Stara, izvorna religiozna formula nepogresivo nas dovodi do necastivog. Mogli bismo navesti sijaset primera koji ilustruju tu duhovnu istinu. Lako je pokazati da je cak i tvrdica, koji se skoro stidi svoje mane, humaniji i dusevniji od milionera koji se hvalise i razmece svojom pohlepom, nazivajuci je razboritoscu, jednostavnoscu i napornim zivotom. Cak je i kukavicluk, kao puki slom zivaca, bolji od kukavicluka kao ideala i teorije intelekta; svaka iole normalna osoba imace vise saosecajnosti prema ljudima koji se, bas kao i goveda, predaju panici, negoli prema cistuncu koji zagovara nesto sto sam naziva pribranoscu.
Ljudi mrze cistunstvo jer je ono najsuvoparniji vid gordosti.

Ipak, kako sam vec rekao, u svemu tome krije se paradoks. Ucenje o gordosti, a pogotovo gordosti duha, kao o manifestaciji zla, danas se smatra mistickim umovanjem, koje nema mnogo veze sa savremenom i prakticnom etikom. A zapravo se radi o ucenju koje za tu etiku ima ogroman znacaj. Koliko ja znam, osnovni princip eticnosti je – svakoga uciniti srecnim. A gordost je upravo ono sto smeta tudjoj sreci. Prakticni prigovor protiv gordosti – da ona unesrecuje i razdvaja ljude – kudikamo je ocigledniji od onog misticnog. I mada se sa prakticnom osudom gordosti, kao izvora drustvene nelagode i razdora, srecemo na svakom koraku, skoro nista ne mozemo cuti ni procitati o tome. I zaista, bezmalo sve knjige i teorije kao da narocito ohrabruju duhovnu gordost.
Stotine pisaca i mudraca neumorno pisu o vaznosti samopotvrdjivanja; o tome kako svako dete treba da razvija svoju individualnost (pa ma kakva da je); o tome kako svaki poslovan covek mora teziti uspehu, a svaki uspesan – razvoju svoje magneticne i neodoljive licnosti; o tome kako svaki covek moze postati supermen (jednostavnom prijavom na Nas Dopisni Kurs) i kako supersupermen (sada vec kao junak sofisticirane umetnicke knjizevnosti) da gleda s visine na masu obicnih supermena koji su se razmnozili sirom nase planete.

Recju, danas se egoizam teorijski prilicno podstice. Ali zbog toga ne treba da se uzbudjujemo. Savremena praksa, u sustini ista kao ona najdrevnija, jos uvek ga revnosno obeshrabruje. Covek snaznog, magnetski privlacnog karaktera, ipak je covek koga svi ostali zele na pristojan nacin da udalje iz kluba. Covek koji je u akutnoj fazi samorealizacije nije nista vise pozeljan u klubu negoli u kafani. Supermen moze biti "procitan" cak i u najprosvecenijem naucnom serklu, i smatran obicnom budalom.
Stvarnost je ta koja demantuje filozofiju gordosti; to se vidi testiranjem moralnih instikata i tamo gde se okupe tek dvojica ili trojica ljudi, u svoje, a ne u Bozje ime; ljudi sami traze leka za ovu modernu herezu.

Postoji i druga vrsta prakticnog iskustva, koju svi poznajemo, jos oporija i zivopisnija od nepopularnih napasnika i agresivnih budala. Svi znamo da postoji nesto sto se naziva egoizmom i sto je mnogo dublje od egotizma. Od svih duhovnih bolesti ova je najmanje opipljiva i najiskljucivija. Dovodi se u vezu sa histerijom; ponekad se cini da je povezana sa diabolicnom sumanitoscu. Zrtva ove obuzetosti cini hiljadu raznih stvari, rukovodeci se satirucom tastinom kao stalnim motivom; i prema tome duri se i smesi, klevece ili hvali, kuje zavere i intrige ili jos uvek ne cini nista, i sve to sa budnom opreznoscu prema drustvenom ucinku svoje sopstvene persone.

Zapanjen sam da u savremenom svetu, koji neprestano brblja o psihologiji i sociologiji, o uzasima decije delinkvencije, o alkoholizmu i lecenju psihopata, o stotinu stvari koje su svuda naokolo ali nikada na svom mestu – neverovatno je da ta savremenost ima zaista tako malo da kaze o uzroku i tretiranju ove moralne boljke, koja truje skoro svaku porodicu i svaki krug prijatelja.
Tesko da postoji psiholog prakticar koji bi mogao ista da doda ovestaloj crkvenoj maksimi: gordost dolazi iz pakla. Jer postoji nesto uzasno u vezi sa ovom besomucnoscu u njenom najgorem vidu, sto cini umesnim pominjanje upravo tih strasnih reci. A zatim, rekao bih, uceni ljudi lako odlutaju u diskusije o picu ili duvanu, o porocnosti vinskih casa ili o stetnosti kafane...
Najporocniji ucinak na svetu ne simbolizuje vinska casa, vec lupa; i on se ne ostvaruje u kafanama, nego u najtajnijoj od svih kuca, kuci ogledala.

Verovatno cu biti pogresno shvacen; svoju propoved bih, naime, zapoceo pozivom svojim slusaocima da se okanu samoobozavanja. Posavetovao bih im da uzivaju u plesu i pozoristu, u voznji autom, u sampanjcu i ostrigama; da vole dzez, i koktele, i nocne klubove, ako vec ne umeju da uzivaju ni u cemu boljem; neka uzivaju u bigamiji, i provalnim kradjama, i u svim mogucim zlocinima prema sopstvenom izboru; samo neka nikada ne odaberu tašto samoljublje.
Ljudska bica su srecna sve dok su prijemciva za nesto izvan sebe, dok im je ocuvana sposobnost da reaguju na spoljne podsticaje. Sve dok raspolazu tom moci, imaju, kao sto su veliki umovi oduvek tvrdili, ono sto su imali i u detinjstvu, a sto jos uvek moze da sacuva i osnazi odraslog coveka.

Trenutak kada se covek oseti nadmocno u odnosu na bilo koju obdarenost, ili na bilo koji smeli poduhvat u kojem bi mogao ucestvovati, uporediv je sa nekom vrstom samounistavajuce zasicenosti i razocaranja, sa nezasitim i ocajnickim Tantalovim mukama.

Naravno, lako se mogu javiti teskoce u samoj upotrebi reci "gordost", koja ponekad ima sasvim suprotno znacenje. Na primer, kada kazemo za nekog da se "gordi necim", kao kada se covek gordi svojim bliznjima ili kao sto se neki narod gordi svojim herojima, podrazumevamo nesto sto je u potpunoj suprotnosti sa gordoscu kao oholoscu. Jer to podrazumeva da covek smatra da mu je potrebno nesto izvan njega da bi stekao slavu, a takva slava je zaista dragocen dar, na koji se s pravom moze biti ponosan.
Na isti nacin rec moze da zavede kada kazem da mi se u mnostvu pojava u sadasnjosti i bliskoj buducnosti, najgorom i najopasnijom cini – drskost. Jer postoji i vrsta drskosti koju smatramo zabavnom ili okrepljujucom, kao sto je, recimo, drskost mangupa. I ponovo su okolnosti te koje spasavaju stvar od moguceg zla. Osobina koju obicno nazivamo "obraz" nije potvrda superiornosti, vec pre vrli pokusaj da se uravnotezi inferiornost. Kada pridjete nekom bogatom i mocnom plemicu i obesno mu oborite sesir na oci (jer vam je cef), time sugerisete da niste iznad svih ljudskih ludorija, vec da ih mozete ciniti, kao i da plemic treba u tom pogledu da ima sire i bogatije iskustvo.
Ili, kada dodirnete prsluk kraljevskog vojvode, na vas nestasni nacin, pokazujete da sebe ne shvatate suvise ozbiljno, ali takodje ni vojvodu onako kako je to uobicajeno. Ova vrsta drskosti moze se kritikovati, posto je skopcana sa izvesnim opasnostima. Postoji, medjutim, i jedan soj smele intelektualne drskosti koji se drzi kao nepodlozan uzvracanju ili proceni, a ima onih medju novim generacijama i drustvenim pokretima koji ispoljavaju upravo tu fundamentalnu slabost. Jer to jeste slabost, posto se za nesumnjivo usvaja verovanje u koje cak i oni tašti i budalasti veruju samo ponekad, premda bi svi ljudi zeleli da veruju i cesto su toliko slabi da i poveruju – da oni sami predstavljaju vrhunski standard bivstva.

Ohola licnost sve meri prema sebi, a ne prema istini. Niste oholi ako zelite da cinite dobro, ili da izgledate dobro, prema opsteprihvacenim merilima. Ohol covek smatra za lose sve ono sto ne odgovara njegovom ukusu.
U opstem zamagljivanju jasnih i opsteprihvacenih standarda, danas kod mladih ljudi (a cak i kod mladih zena) postoji prava posast pribegavanja licnoj proceni; i sve kao posledica nedostatka verodostojnog i nepristrasnog procenjivanja. Posto nema standarda koji bi bio dovoljno pouzdan da se covek uklopi u njega, svi standardi se modeluju tako da nama odgovaraju.
Medjutim, ljudsko bice po sebi je susta malenkost, nesto poput ciste slucajnosti. Otuda potice nova teskoba koja je primetna upravo kod onih koji se hvalisu sirinom svojih izbora. Skeptik se oseca suvise velikim da bi zivot merio krupnim stvarima, pa zavrsava time sto ga meri najsitnijima. Tu takodje dolazi do neke vrste podsvesne tiranije, koja sputava um ne samo u odnosu prema tradicijama iz proslosti, nego i prema izazovima buducnosti. Nil admirari ("nista ne obozavati") postaje moto svih nihilista, koji se u pravom smislu i zavrsava u nicemu.

Kada bih, dakle, morao da odrzim samo jednu propoved, sigurno je ne bih mogao casno zavrsiti a da ne nagovestim svoje vidjenje moguceg spasenja od uocenog zla. Kao i u hiljadu drugih stvari, i u ovom pogledu je, uveren sam, Crkva u pravu. Ubedjen sam da bi, bez njenog svedocenja, ljudi sasvim zaboravili na Tajnu, koja nas pleni istovremeno i umnoscu i tananoscu. Znam samo da ja licno nikada nisam cuo za pozitivnu skromnost sve dok nisam dospeo pod okrilje Crkve; cak i ono sto najvise volim, a to je sloboda i carstvo engleske poezije, u ovoj stvari izgubilo je kompas i naslo se u magli samoobmane.
Ne postoji bolji primer za definiciju gordosti od definicije rodoljublja. Ono je najplemenitije od svih prirodnih osecanja sve dotle dok se da ovako iskazati: "Samo da budem dostojan Engleske!" A kada se rodoljub zadovoljava da kaze: "Ja sam Englez" to je pocetak gnusnog farisejstva. Ne mogu smatrati slucajnoscu sto patriota neobicno postuje zastavu svoje zemlje upravo u drzavama sa katolickom tradicijom kao sto su Francuska, Poljska i Irska, dok se u mnogim drugim zemljama patriota ushicuje svojom rasom, plemenom, krvlju, tipom i samim sobom kao njihovim predstavnikom, pa bilo to u Berlinu ili Belfastu.
Ukratko, kada bih morao da odrzim samo jednu propoved, bila bi to ona kojom bih duboko uznemirio cenjeni skup, skrecuci mu paznju na trajne izazove Crkve.
Kad bih morao da odrzim samo jednu propoved, siguran sam da ne bih bio zamoljen da odrzim jos jednu.


"Lucifer ili koren zla", Gilbert Chesterton








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:01

O srcetu najvise znam.
Kad god pozelim mogu da osetim njegovo kucanje, u grudima, na levoj strani.
Srce je uvek levo.
Imao sam ga i u detinjstvu.
Srce je pumpa.
Ali i Mozak licno ima da zahvali toj pumpi za sve svoje nestasluke. Toj pumpi koja radi, radi. Slavna radilica beskraja!
Od kako sam se rodio srce mi nikada nije stalo. To je zadivljujuci podatak iz moje biografije. Vazniji od godine rodjenja, objavljenih knjiga, procitanih ljubavi, gradova u kojima sam gladovao, bitaka u kojima sam junacki poginuo.
Kad kazemo osobi koju volimo ti si moje srce nismo je mogli ni sa cim toplijim uporediti. Jer reci nekome ti si moje sunce zaista je preterivanje. Jos nije utvrdjeno da li je Sunce Mozak ili Srce sveta. Ili i jedno i drugo.
Meni je sve jasno u vezi sa Srcem, sem jednog malog maleckog ovolickog pitanja: Sta je to sto njega goni na prackanje bez odmora; kakva to sila komanduje njegovim ritmickim pokretima tika taka tika taka, nije li to neka njegova vlastita svest, neki njegov vlastiti cilj koji je zavestan negde duboko, mnogo dublje od coveka?
Istrazivati u tom pravcu.

Ovo je bila istrgnuta stranica iz belezaka od pre desetak godina kada sam, jedne nerazumne jeseni, pokusao da odgonetnem ono sto nije uspelo ucenjacima kroz vekove. To je bio period koji se u mom skromnom revolucionarnom i reformatorskom zivotu mirne duse moze nazvati srce. Ispitivao sam Mozak, Jetru, Bubrege, Oci, Usi, Ruke. Pa ipak, bilo je to razdoblje srca.
Mozak, carobnjak iza cela, taj sasavko, neuporedivi sarlatan, obasipa nas novim i novim cudima - covek je vec nemocan pred sopstvenim mocima.
Ali postoje vecna cuda, neshvatljiva, nepojmljiva divna i neponovljiva, tu, u nama, u nasem trosnom organizmu, u nasim krhkim zivotinjama.
Pitanja navode na prapocetke, na lukavstvo Sunca, na razum dalekih sazvezdja, na mudrost Magline i Pustarstva, pitanja kroz divne predele rasudjivanja vode u tamu ocaja, nespoznaje, mraka.
Rodio si se i majka stavlja ruku na tvoje grudi - guce mala golubica u tebi, nemirno trckara mali tigar u kavezu grudi.
I zivis sto godina, a mali lavic ne otpocinje nikada.
U mesarskoj radionici vidis srce bica bliskog kravi konju žirafi ovci svinji i pitas se - to li je to. I skoro da jeknes: Zar je moguce!
Pre desetak godina ni slutio nisam da ce moj period srce postati obelezje veka. Zaista, prijatelji, sta ce nas vek znaciti u ponorima buducih vekova ako ne srce.
Ovo je pravi vek, ovo je vek srca.
Covek na mesecu, nas brat, i to je podvig po kome smo slavni zauvek, kao Stari Grci, ali srce jednog coveka u grudima drugog - moze li se i pronalazak vatre meriti s tim?
Moje srce u tvojim grudima, brate.
Tvoje u mojim!
Oslusni moje srce u tvojim grudima... tika taka tika taka.
Moj mali tigar, moje putasto magare!
Tvoja golubica u mom snu!
Lavic tvoje majke.
Srce sestre brata tvoje srce!
Pesnici odavno rekose poklonicu ti svoje srce, ali cak ni pesnici, ti vecni maloletni prestupnici, nisu mogli naslutiti: poklonicu ti svoje srce postaje stvarnost bukvalna bolna jezovita i iznad svega - divna.
Tragika je neminovna: kad zakuca moje srce u tvojim grudima, druskane, ja cu biti daleko od tebe, u nekim pustim zvezdarama, i ti neces moci sa mnom da podelis radost zbog novog antilopčeta u tvojim grudima.
Ja cu biti odsutan.
Zato ti brate cuvaj moje srce.
Cuvajuci moje srce ti mene spasavas od nistavila, ti mene branis od glupe smrti, ti teglis prema besmrtnosti. Teglis za obojicu.
Nemoj se plasiti moga srca u tvojim grudima. Dobro je to moje srce. Nece ono tebi nista. Ono samo malo tuguje za mnom. Ali i to ce proci. Ti postuj njegovu tugu za mnom. Ipak je to, kroz tolike dozivljaje, ustanke, revolucije, poplave i zemljotrese, bilo moje srce. Nijedan ustanak nije podignut bez srca, nijedna revolucija nije uspela ako nije bilo srca. Sloboda bez srca nije sloboda. Cak i dzelati imaju srce.
Cuvaj moje srce.
A kad i tebi kucne cas predaj ga sledecem. Neka bar srce bude besmrtno.
Skeptici su pozurili: lov na srca, hajke na mladice po zabacenim pokrajinama sveta. Spasavanje izmisljenih velicina, bankara, trgovaca, zlih vodja.
Ne tuguj srce moje!
Sta je izmislio covek, a da od toga nije stradao. Ti to najbolje znas, srce moje.
Ali moje srce u tvojim grudima eto, to je nas vek.
Po tome ce nas pamtiti u ponorima vekova.
Vec cujem ucitelja istorije: bilo je to, deco, u veku srca...


"Srce", Brana Petrovic








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:02

Smejati se često i mnogo;
zadobiti postovanje pametnih ljudi i ljubav dece;
zaraditi postovanje iskrenih kritičara i izdrzati izdaju laznih prijatelja;
uzivati u lepoti;
nalaziti najbolje u drugima;
učiniti svet bar malo boljim – bilo da se radi o zdravom detetu, lepoj basti ili promeni na bolje u drustvu;
znati da je bar neko lakse disao jer si ti ziveo.
To je uspeh!

Ralph Waldo Emerson








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:03

Svi se pisci romana slazu, uglavnom, kad je rec o svetu u kom zivimo. To je, kazu, neka vrsta velike, cudnovate pozornice, na kojoj svaki, neko vreme, igra svoju ulogu. A zatim silazi sa scene, da se na njoj vise ne pojavi. Nikada - njikagda. Niti zna zasto je u tom teatru igrao, niti zasto je bas tu ulogu imao, niti ko mu je bas tu ulogu dodelio, a ni gledaoci ne znaju, posle, kuda je iz tog teatra otisao. Pisci kazu i to, da smo, samo pri tom silasku sa pozornice, svi, jednaki. I kraljevi, i prosjaci.


"Roman o Londonu", Crnjanski








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:03

Poraz je pobeda pamcenja. Da nismo porazeni, sve bismo zaboravili. A ko se niceg ne seca, svemu se moze i uzeti. Da je Sizif izgurao kamen, bio bi anoniman.

Kosovo je srpska najskuplja rec. Placena je krvlju celog naroda. Po ceni te krvi ustolicena je na prestolu srpskog jezika, u zizi srpske nacionalne svesti. Bez krvi se nije mogla kupiti. Bez krvi se ne moze ni prodati.

Pobednik ume samo da zaboravlja i pamcenje ogranicava, porazenik pamti i sanja. Pobednik nema sta da kaze, voli da ponizava. Malo mu je kad mu se prizna pobeda, trazi i obraz, zahteva da ga porazeni slavi i da mu aplaudira.

Pravde medju zivima ne moze biti bez pravde medju mrtvima. Drukcije se nece smiriti ova zemlja.

Jos nijedan vodja nije obecavao narodu nepravdu i bezakonje. Niko jos nije poginuo za pogresnu stvar, pa ipak pravda nije pobedila...


"O medjuvremenu", Matija Beckovic








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Citati, odlomci književnih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Od književnog dela do filma
» Književna dela po azbučnom redu
» Alter ego u književnosti
» Citati ili književna pouka o zivotu !
» Lav Nikolajevič Tolstoj
Strana 41 od 42Idi na stranu : Prethodni  1 ... 22 ... 40, 41, 42  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-