Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Petar Lubarda

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47244

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   Pet 12 Maj - 8:55

[You must be registered and logged in to see this image.]

Petar i Vera lubarda








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47244

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   Pet 12 Maj - 8:56

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47244

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   Ned 21 Maj - 11:03

Lubardino Skadarsko jezero

Jubilej umetnika obeležiće i nacionalna galerija izložbom “Sa Pavlove strane” i studijom.
 Na prvom učešću FNRJ na Venecijanskom bijenalu predstavio četrnaest dela.



[You must be registered and logged in to see this image.]



OBELEŽAVANjU 110 godina od rođenja našeg velikog slikara Petra Lubarde (1907-1974) sutra od 19 časova priključiće se i Nacionalna galerija (Dositejeva 1), izložbom “Sa Pavlove strane”. Postavku u čast jubileja otvoriće profesor Ješa Denegri i istoričar umetnosti Petar Ćuković, a pratiće je i studija o Lubardi ova dva autora.

- Ova studija se fokusira na deo umetničkog opusa koji je bio izložen na Venecijanskom bijenalu, a koji je odredio mesto Petra Lubarde u našoj modernoj umetnosti - kaže Miroslav Rodić, vlasnik Nacionalne galerije. - Traganje za autentičnim likovnim izrazom, ispoljeno u opusu na temu crnogorskog pejzaža, viđenog i proviđenog, sa Pavlove strane, ostavilo je čitav serijal slika sa pogledom na Skadarsko jezero.
Naime, među umetnicima koji su predstavljali FNRJ, na prvom posleratnom nastupu na Bijenalu u Veneciji 1950. godine, bio je i Petar Lubarda, koji je izložio 14 dela, nastalih tokom njegovog boravka u Crnoj Gori, od 1946. do 1950. godine.
Među pet slika pod nazivom “Panorama del Montenegro”, bilo je izloženo i ulje na platnu kojem je posvećena studija, a prikazuje predeo iz okoline Skadarskog jezera. Denegri u svom tekstu ovo delo imenuje (prema tome kako je bilo potpisano na Bijenalu) “Predeo iz Crne Gore”, dok Ćuković koristi naziv “Pogled na Skadarsko jezero (sa Pavlove strane)”.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Petar Lubarda, Pogled na Skadarsko jezero,1949.g, ulje na platnu, 97 x 128 cm

 Ova slika je najpre jedinstvena po tome što se, kao prizor, načelno drži korektnog izgleda samoga motiva - ističe Ćuković. - Motiv je odmah prepoznatljiv, ljubiteljima crnogorske prirode svakako poznat kao jedan od onih prizora koji se sada preporučuju i u turističkim bedekerima, kao i objektivima profesionalnih i amaterskih fotografa. Upoređivanjem Lubardine slike i neke fotografije ovog motiva nije teško ustanoviti kako su podudarnosti više nego očite. Nema sumnje, slika priziva, poštuje, pridržava i slavi neobičnu lepotu prirode i njenoga tvorca.

U KARDELjEVOM KABINETUSTUDIJE Denegrija i Đukovića, na Lubardinom primeru
 analiziraju i kulturnu politiku prvih posleratnih godina i stavove tadašnjih političara koji su 
umetnost s vremenom počeli da shvataju i kao diplomatsko sredstvo države. Između ostalog,
 Ćurković, napominje i da se slika “Pogled na Skadarsko jezero” jedno vreme nalazila u 
ljubljanskom kabinetu Edvarda Kardelja.


Već od 1947. godine, primećuje Ćuković, zona Skadarskog jezera je jedno od čestih Lubardinih odredišta, u potrazi za motivima njegovih slika:
- Zahvaljujući susretima i sa ovim ambijentom nastaje značajan broj slika, bezmalo jedan mali opus, na kojem su takođe vidljive neke od ključnih Lubardinih idejno-umetničkih preokupacija tokom ovog prelomnog poratnog perioda - objašnjava istoričar umetnosti.
Upravo pejzažima izloženim na 25. Bijenalu u Veneciji, smatra profesor Denegri, Lubarda se definitivno odvaja od tipičnih predstava socijalističkog realizma:
- Sam Lubarda će kasnije posvedočiti kako je ovaj prelazni period primene socrealističke tematike, koju je prihvatio bez prinude i po iskrenom ubeđenju, bio za njegovo slikarstvo od koristi zato jer je time savladao zadatak “kompozicije velikog formata”, da bi ga tek direktni susret sa prirodom definitivno oslobodio bilo koje druge obaveze osim one da jedino što želi jeste da “slika po vlastitoj volji”- naglašava Ješa Denegri.
Deset godina posle prvog, usledio je i drugi nastup Petra Lubarde u paviljonu Jugoslavije na 30. Bijenalu u Veneciji 1960. godine, zajedno sa skulpturom Dušana Džamonje, a po izboru komesara i direktora Moderne galerije u Ljubljani Zorana Kržišnika.
- Lubarda je bio zastupljen sa 17 slika nastalih između 1957. i 1960. godine - piše Denegri. - Za oba njegova bijenalska nastupa u Veneciji - za razliku od onih pravovremenih, ovenčanih međunarodnim uspesima i nagradama na bijenalima u Sao Paulu 1953. i u Tokiju 1955. - možda nije preterano reći da se prvi dogodio prerano, a drugi prekasno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

GUŠENjE LIČNE DRAME
SA novim posleratnim poretkom, u kome je presudnu ulogu imala komunistička ideologija, prema Ćukovićevom mišljenju, Lubarda se suočio dvojako: s jedne strane je gradio novo društvo, a sa druge se suočio sa ličnom tragedijom. Odmah posle rata, bez suda i presude, kao izdajnik je ubijen njegov otac, oficir Kraljevine Jugoslavije:
- Sav Lubardin “polet” u prihvatanju novog društva, sva “priznanja” koja je od tog društva dobio, sav javni ugled koji je u njemu imao, nisu mogli kompenzovati ovu duboku ličnu dramu koju je u javnom životu potiskivao i gušio - objašnjava Ćuković.
novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   Ned 21 Maj - 22:30

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brajići, 1950, ulje na platnu, 70x100cm, 








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47244

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   Pon 31 Jul - 6:24

Биста Петра Лубарде први пут у јавности


Поводом обележавања 110 година од рођења великог уметника у његовом легату у четвртак увече ће бити представљен рад, чији је аутор Сретен Стојановић, а отвара се и изложба дела из колекције компаније „Таркет”


[You must be registered and logged in to see this image.]


Petar Lubarda, oko 1946.


Cретен Стојановић, један од наших највећих вајара, и Петар Лубарда, један од наших највећих сликара, били су пријатељи. Први је другог овековечио 1950. на начин који је набоље познавао – извајао је бисту. Она се деценијама налазила скривена у вили у Иличићевој 1, у којој је Лубарда живео и која је данас његов легат. Како је доспела у простор степеништа тог здања, где је пронађена тек током његовог реновирања, а након смрти уметникове супруге Вере, то нико не зна.
Али, познато је да ће на дан Лубардиног рођендана, красити двориште ове куће, након што ће свечано бити први пут представљена јавности у 19 сати. У исто време, на истом месту, поводом обележавања 110 година од Лубардиног рођења биће отворена и изложба његових дела из колекције компаније „Таркет”.
Говорећи о поставци која ће бити пред публиком до 31. јануара 2018, Дина Павић, историчар уметности – кустос, објашњава да је збирка која је била у власништву др Блажа Кусовца, бившег амбасадора Југославије у Индији и колекционара, након његове смрти продата предузећу „Синтелон” из Бачке Паланке (садашња компанија „Таркет”). У њеном поседу налазе се, поред Лубардине, још две уметничке збирке: иконе и колекција дела 20. века, коју чине радови Надежде Петровић, Зоре Петровић, Риста Стијовића, Мила Милуновића, Михаила Вукотића, Јована Бијелића, Петра Омчикуса и Лазара Вујаклије. Што се нашег великог сликара тиче, његових радова има 36, и то из различитих фаза.


[You must be registered and logged in to see this image.]


– Збирка не заузима важно место у овој колекцији само због своје бројности, него и због важног места овог уметника на југословенској ликовној сцени. За ову прилику издвојили смо 11 радова, махом из педесетих година, као што су „Гавран” (1951), „Гуслар” (1952), „Нарови” (око 1955), који спадају у најважнију фазу, заправо прекретницу у нашој модерној уметности коју је Лубарда произвео. Ту је и „Срђа Злопоглеђа” (1957), та слика нам је лајтмотив целе изложбе и постављена је на посебном месту у легату: на самом улазу, на штафелају на којем је уметник и стварао. Посетиоци ће видети и „Пут на Косово”, из 1941, једну од композиција које Лубарда ради припремајући се за велики мурал у данашњој Палати Србија, али и „Портрет Црногорца” (Саво Ивов, 1933). Наравно, одабрала сам и два дела на којима се виде размишљања о његовом родном селу Љуботињ, код Цетиња, једно из 1937, а друго из 1960, на њима је уочљив различит приступ истој теми – каже наша саговорница.
Део Лубардиних слика који се чува у самом легату спакован је и ускоро креће на пут. Јер, у сарадњи Куће легата и Спомен-збирке Павла Бељанског (иначе кума на првом венчању Петра Лубарде), осмишљена је поставка која обједињује радове које имају обе институције, уз дела из САНУ и неких приватних збирки, и која ће у наредним месецима прећи пут од Црне Горе до Андрићграда. Под насловом „Петар Лубарда 1907–1974–2017” слике ће бити изложене прво у Подгорици, у Центру за савремену умјетност Црне Горе (3. август 2017 – 2. септембар 2017), потом у Новом Саду, у Спомен-збирци Павла Бељанског (7. септембар 2017 – 5. новембар 2017) и Београду, у Кући легата (10. новембар 2017 – 10. јануар 2018) и на крају у Андрићграду, у Андрићевом институту (13. јануара 2018 – 11. фебруар 2018). Аутори ове изложбе су мр Милана Квас и Дина Павић, а пратиће је и научни скуп планиран за октобар у Спомен-збирци Павла Бељанског.
 


Говорили су о Лубарди


Мило Милуновић: Петар Лубарда кад слика не отвара само очи, већ сликајући један црногорски пејзаж или ма шта друго, узбуђен је горким мирисом пелина, срце му јаче закуца чујући међу стењем скривену тужбалицу, чактар невидљивог стада које негде међу сунцем опаљеним кршем пасе. Он то преноси на платно, и, хтели ми или не, приморава нас да дело волимо, јер је дато њему што ми већином подсвесно осећамо, што бисмо хтели да кажемо. Врло су ретки они којима је дато да могу то изразити.
Исидора Секулић: Предео Петра Лубарде је једноставан и јасан, зато што је сликару јасна идеја о крају који ради. Као што на сликама старих мајстора, који су имали чисту религиозну идеју, нема анђела, крилатих међустворова, тако у пределу господина Лубарде нема никаквог усклађења природе... Лубарда осећа у природи ону поезију која је давно пре створења људи започела, кад није било друго сунце, вода, камен и облак и кад је сва земља била Црна Гора.
Миодраг Б. Протић: Готово сваки дан сам одлазио у његов атеље; сликао је често у мом присуству. Када ме не би било дан-два, телефонирао је или слао по мене. Био је то знак да је створио нову слику; и одиста обично сам га затицао пред њом – озареног, помало збуњеног, изненађеног – и сам је готово са чуђењем гледао у платно пред собом; у „Коње” како се у наранџастом пожару пропињу готово до стропа атељеа, бојећи зидове својим одблесцима; или „Алдебаран”, или „Ноћ у Црној Гори” или „Фосиле”.
Ђорђе Кадијевић: Тако је Лубардино име постало симбол оног неприкосновеног својства уметности које апстрактним речником називао слободом стваралаштва. Он сам, након свега, остао је по страни, несклон месијанском понашању, повучен и ћутљив, удубљен у тајне апстрактног сликарства коме је у нас, прокрчио пут, а које му, можда, није узвратило плодом по заслузи. Отуд, зар, већ за живота деловао је као легенда, а његово дело као део митског ореола његове личности. Имао је две особине које су предсловиле ту појаву, за сад без примера у нашој уметности: нагонску усмереност према исконским, судбинским темама и јединствену моћ да аутентично изрази епски садржај.


politika.rs








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Petar Lubarda   

Nazad na vrh Ići dole
 
Petar Lubarda
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Petar Lubarda
» Petar Lubarda
» Da li znate ko je Danilo Kiš?
» Muzej savremene umetnosti - Beograd
» Petar Omcikus
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-