Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 In Memoriam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Uto 26 Feb - 17:56

Mark Holis, frontmen post-rok benda Talk Talk, preminuo je u 64. godini, javljaju britanski mediji.



Holis je zaslužan za hitove koji su osamdesetih godina prošlog veka proslavili bend Talk Talk, poput It’s My Life, Such a Shame, Today, Life’s What You Make It…

Vest o njegovoj smrti objavio je na Tviteru njegov rođak Entoni Kostelo.



„Počivaj u miru, Mark Holise. Rođak. Divan muž i otac. Fascinantan i principijelan čovek. Povukao se sa muzičke scene pre 20 godina, ali je neopisiva muzička ikona“, napisao je Kostelo.
Od Holisa se na Instagramu oprostio i basista Talk Talka Pol Veb, poznat kao Rustin Man.

„Veoma sam šokiran i tužan zbog vesti o smrti Marka Holisa. Bio je muzički genije i bila je čast i privilegija biti u bend sa njim. Nisam video Marka godinama, ali kao i mnogi muzičari naše generacije, na mene su duboko uticale njegove revolucinarne muzičke ideje“, napisao je Veb.

N1
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4417

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pet 1 Mar - 17:38



Preminuo Andre Previn

Nemačko-američki pijanista, kompozitor i dirigent Andre Previn, koji se s uspehom
oprobao u svetu Holivuda, džeza i klasične muzike, preminuo je danas u 90. godini.

In Memoriam - Page 11 11341264385c78f1ac791c2422539783_v4_big

Njegova menadžerka Linda Petrikova je rekla da je Previn umro u svom domu
na Menhetnu.

Previnova porodica je pobegla iz nacističke Nemačke kada je on bio dete.

In Memoriam - Page 11 10408835875c78f1ac8a355191602539_v4_big

Kao tinejdžer se zaposlio kao kompozitor u holivudskim studijima, pre svega MGM,
i tokom karijere osvojio četiri Oskara za muziku, među kojima i za mjuzikl "My Fair
Lady" iz 1964. Potom je napustio Holivud i radio kao dirigent klasične muzike.

b92.net








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pon 4 Mar - 16:42

Preminuo Keith Flint, frontmen grupe Prodigy

Kako donose britanski mediji, u svom obiteljskom domu jutros je pronađen 49-godišnji Keith Flint, pjevač najpoznatije britanske elektroničke senzacije Prodigy

Glazbeni svijet jutros je ostao u šoku nakon što je objavljena vijest kako je Keith Flint, frontmen grupe Prodigy, pronađen mrtav u svom obiteljskom domu u Essexu. Liam Howlett, Keith Flint i Maxim vjerojatno su najpoznatija trojka koja je svoj glazbeni put započela još u 90-ima zauvijek promijenivši percepciju o electro dance bendovima. Nakon Flintove smrti više ništa neće biti isto.
Policija još uvijek nije željela otkriti razloge smrti, rekavši tek da nije riječ o nasilnom činu. 'Pozvali su nas nakon što je tijelo muškarca pronađeno jutros u 8 sati i 10 minuta. Nakon što smo stigli jedino što smo, nažalost, mogli je proglasiti smrt 49-godišnjaka. Njegova smrt nije nasilna, a sve će se više znati nakon što mrtvozornik obavi svoj posao', rekao je glasnogovornik policije.

Grupa Prodigy nastala je iz underground rave scene početkom 90-ih i postala jedan od najvećih i najpoznatijih britanskih bendova. Najveći uspjeh postigli su 1996. godine hitovima 'Firestarter' i 'Breathe', a sam Keith Flint postao je ikona britanske glazbene scene svojim energičnim nastupima, neobičnom frizurom i mnoštvom tetovaža.



Rođen u Redbridgeu, u istočnom dijelu Londona, još se kao dječak Klint preselio u Braintree, u Essexu, gdje je u jednom noćnom klubu upoznao Liama Howletta. Iako je isprva bio plesač u bendu, upravo je on snimio 'Firestarter', koji ih je izbacio u mainstream.

Iza sebe ima brak s japanskom DJ-icom Mayumi Kai.


tportal.hr
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4417

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pon 4 Mar - 18:23



Nazad na vrh Ići dole
SherlotaHolms

Elita
Elita

SherlotaHolms

Ženski
Poruka : 2945

Lokacija : Beograd

Učlanjen : 19.12.2016

Raspoloženje : uvek na nivou


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pon 4 Mar - 19:42

LUK PERI NIJE IZDRŽAO Preminuo čuveni glumac iz "Beverli Hilsa"




Luk Peri, poznati američki glumac, preminuo je u 52. godini života, nakon što je prošle nedelje doživeo moždani udar, pa su se od tada lekari danonoćno borili za njegov život.

In Memoriam - Page 11 3LBk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkRVN01EQV8vYWE2NGVjN2Q0N2E3ODNlMWZjZWMyZjhjOTM4MjQ5MTAuanBnkZMCzQJCAIEAAQ

Luk Peri, najpoznatiji po ulozi u veoma popularnoj seriji "Beverli Hils", hospitalizovan je bio u četvrtak, nakon moždanog udara, a uprkos naporima lekara danas je preminuo.

Kako prenose američki mediji, moždani udar je bio toliko jak da Luk nije mogao da se izbori sa onim što ga je snašlo.

Luk je poslednjih dana bio okružen članovima porodice, a za sobom je ostavio decu Džeka i Sofi, verenicu Vendi, brata Toma i sestru Ejmi.


Američki tabloidi pišu da je Luk Peri bio svestan i komunikativan kada je Hitna pomoć u četvrtak stigla na njegovu adresu posle moždanog udara, a u svetskoj javnosti dugo se pričalo o njegovoj borbi sa kancerom debelog creva, koji mu je bio otkriven pre četiri godine.


blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113757

Učlanjen : 06.12.2012


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 30 Mar - 14:09

Preminuo Dobrica Erić

In Memoriam - Page 11 LSSl4nH

"Samo kad pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drukčije, govorim ih s nadom i verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko", govorio je Dobrica Erić, književnik koji je posle teške bolesti preminuo danas u 83. godini.

"San je bio moj hod, moj korak i senka

mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,

prokock’o sam srce k’o konja Zelenka

koga nikad niko nije zauzdao…" reči su jedne njegove pesme.


Erić je bio plodan i popularan stvaralac. Rođen je 1936. u selu Donja Crnuća kod Gornjeg Milanovca.

Prvu zbirku pesama "Svet u suncokretu" objavio 1959. a potom čak više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…

Hroničari beleže da su mu dela prodata u tiražu od milion primeraka, kao i da je prevođen na mnoge strane jezike, te da su mu pesme uvrštene u čitanke, antologije, školske lektire.

Za mnoge su kompozitori napisali muziku, bivale su ekranizovane u raznim emisijama…

In Memoriam - Page 11 QTSz3jA

Njegov opus velikim delom čini poezija za decu, a u publikaciji "Forum beogradskih gimnazija" zabeleženo je da je januara 2015. u susretu s gimnazijalcima, između ostalog, rekao:

- Ne zapisujem stihove, sve pamtim. To nije lako, ali je dobro, jer sam odvojen od olovke i hartije i sve se događa u glavi. Tako mogu da biram najlepše misli, reči, slike, rime i metafore i da ih prebiram u mislima dok ne izaberem najbolje. (…) Zapisujem ih kasnije, ali taj deo posla oko pesama ne volim i često ga odlažem. Tako isto smišljam i prozu, priče, bajke i romane, koje na kraju isto znam da ispričam u celini, ali to ipak brzo zapisujem i zaboravljam.

O svom obrazovanju je kazao seledeće:

- Narodni govor i razgovor iz mog kraja jeste i moje najveće školovanje. Ja sam učio malo škole i mnogo zanata, ali sam svakodnevno slušao šta ljudi govore, mnogo čitao knjige i osluškivao prirodu i tako završio veliki "narodni univerzitet" u mom selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži.

Osvrćućući se na svoj život i rad, napomenuo je:

Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.

In Memoriam - Page 11 YAjwMTN

Književni znalci ističu da je razdraganost jedno od ključnih obeležja njegovog pera.

- Ne govorim više svoje pesme sa nekadašnjom radošću, već sve češće sa tugom i beznađem. Nekada sam i pisao samo takve pesme, koje su se mogle govoriti sa razdraganošću, a sada, već poodavno, pišem sve tužnije pesme koje se jedino i mogu govoriti sa setom i tugom. Samo kad pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drukčije, govorim ih s nadom i verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko - rekao je Erić 2015. godine.

Njegov opus snažno je obeležen i stripom. U 1960-im bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjomilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.

Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se "Vašar u topoli", "Čardak između četiri jabuke", "Razapeta zemlja", "Vilina dolina"

Dobitnik je niza nagrada među kojima su " Goranov vijenac", "Mlado pokolenje", "Orden zasluga za narod", "Nagrada Zmajevih dečjih igara", "Nagrada Milan Rakić", " Zmajeva nagrada", "Neven", "Zlatni ključ Smedereva…

Bogomdani dar, čarobnjak i pesnik sunca

Srpska književna zadruga, izdavač koji je publikovao 20 Erićevih knjiga, na čijem čelu je književnik Dragan Lakićević, je izdala saopštenje u kome se kaže da je otišao čovek koji je "znamenita figura srpske poezije", te da je "bio prirodni izdanak srpske poezije, rođen u okrilju usmenog pesništva, bogomdani dar, čarobnjak pesničke reči i lirske muzike."

Ljubivoje Ršumović je rekao da je Erić sa pravom imao titulu "Saradnik sunca" koju su nosili svi koji su bili na tragu stvaralaštva Duška Radovića. "Dobrica je bio jedan od temelja naše kulture iz čije poezije su deca učila najbolje o životu. Bio je pesnik i pripovedač, vrhunski narator i čovek kojeg su školarci obožavali. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu, a naročito za nas njegove prijatelje" kazao je Ršumović.

Minja Subota je između ostalog kazao:"Komponovao sam muziku za mnogo njegovih pesama. On je pisao školske himne uz koje su stasavale generacije djaka u Jugoslaviji. Sve svoje stihove je znao napamet i dešavalo se da na školskim priredbama deca traže bis kada bi završio recitovanje svojim pesama. Dobrica je bio jedan od velikana po kojima se naša kultura prepoznaje"


blic








In Memoriam - Page 11 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113757

Učlanjen : 06.12.2012


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 30 Mar - 14:13

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji – šumadijski seljaci Miloš i Radmila.

Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško je sve i izbrojati!) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…
Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

U javnim nastupima – na TV, na večerima poezije i drugim priredbama pesme ne čita. On ih – govori! Gotovo sve zna napamet!

Život
Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.

Živi i radi u Beogradu i u Gruži.

Priznanja

Goranov vijenac 1974.
Mlado pokolenje 1977.
Orden zasluga za narod 1977.
Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982.
Nagrada Vukove zadužbine 1982.
Nagrada Milan Rakić 2000.
Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara
Nagrada Neven
Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu
Zlatni prsten festivala Bulka
Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu
Zlatni ključ Smedereva
Matićeva povelja
Nagrada Srpske knjige
Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu
Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića
Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012.
Razapeta zemlja
Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada:

Žička hrisovulja, Žiča, 1992.
Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994.
Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995.
Oktobarska nagrada Beograda, 1995.
Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996.
Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998.
Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999.
Zlatni beočug grada Beograda, 2000.
Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001.
Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002.
Povelja Morave, Mrčajevci, 2003.
Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006.
Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008.
Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008.
Pesničko uspenije, Zvečan, 2009.

Dela


Književna dela
Svet u Suncokretu, (1959)
Vašar u Topoli, (1965)
Stari seljački kalendar, (1966)
Slavuj i sunce, (1968)
Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969)
Torta sa pet spratova, (1973)
Pesma o svicima, (1975)
Dolina suncokreta, (1976)
Večni kratkovečnici, (1977)
Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978)
Bašta sa sedam ruža, (1979)
Sricanje žene, (1980)
Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980)
Čardak između četiri jabuke, (1980)
Moj drug, Milivojčićev lug, (1982)
Cunčeva verenica, (1985)
Tako žubori reka, (1987)
Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988)
Roždestvo ratarevo, (1989)
Krunisanje, (1989)
Bunar za prijatelje, (1990)
Puževa srma, (1991)
Ekološki bukvar, (1991)
San Gružanske letnje noći, (1992)
Jezero Ježeva bara, (1993)
U vatri bismo, ne izgorismo, (1993)
Plači voljena zemljo, (1993)
Razapeta zemlja, (1999)
Vilina Dolina, (1999)
Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002)
Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002)
Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005)

Stripovi

Erić je u 1960-im bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjomilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.



Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas
Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas
Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas
Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas
Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević
Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović
Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica)
Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić
Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević
Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić)
Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević
Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski
Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović
Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić
Preuzeto sa: sr.wikipedia.org/sr-el/Добрица_Ерић








In Memoriam - Page 11 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4417

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sre 24 Apr - 8:29

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4417

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sre 24 Apr - 8:34

ODLAZAK NURUDINA
 Preminuo glumac Voja Mirić


In Memoriam - Page 11 YbMk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTVdRN01EQV8vOGY4ZDdlOTllZDE1NmZkMGNkYzdjZTBiNTJiZDYwMWIuanBlZ5GTAs0C5ACBAAU



U Beogradu je u utorak preminuo glumac Voja Mirić, koji je u zlatnim godinama naše kinematografije ostvario veliki broj uloga. Ipak, film "Derviš i smrt" i uloga Ahmeda Nurudina posebno su u pamćenje starijih gledalaca utisnuli njegov markantni lik. Uprkos popularnosti, sredinom osamdesetih napustio je glumu i povukao se u miran život, daleko do svetlosti pozornice i filmskih reflektora.

Na scenu je stupio čudnom igrom slučaja: kao gimnazijalac kruševačke gimnazije otišao je s prijateljem na probu nove predstave gradskog pozorišta i dobio ulogu - starca od osamdeset godina. Ubrzo se s bratom preselio u Beograd, upisao u "Abrašević", a onda i na Akademiju: "I tu sam slučajno došao. Želeo sam da studiram građevinu ili arhitekturu, moji su hteli da budem pravnik, a ja otišao na glumu".




Diplomirao je u klasi profesora Tanhofera, počeo u novosadskom pozorištu, ali je posle odsluženog vojnog roka nastavio u Beogradskom dramskom, da bi se na kraju otisnuo u "slobodnjake". Na filmu je odigrao pedesetak uloga (desetak glavnih), 1964. godine osvojio je Srebrnu arenu za film "Službeni položaj" Fadila Hadžića, a deset godina potom i Zlatnu arenu za "Derviš i smrt" Zdravka Velimirovića.
Za mnoge je neočekivano, suviše rano, odustao od glume. Posle prestanka umetničke karijere pokazao je dobre organizatorske sposobnosti u Pozorištu na Terazijama, a potom i kao direktor "Ineks filma", pišu "Novosti".






- Došle su nove generacije, zaista izvanredne, ona iz češke škole, rediteljska, koja je, naravno, imala i svoju generaciju glumaca. Mi smo bili već stariji. A onda je došlo i do smanjenja posla - jednostavno je objasnio u jednom novinskom razgovoru svoje razloge odlaska sa scene Voja Mirić, mirni i jednostavni čovek koji je za sebe nekom prilikom rekao i ovo: "Nikada se nisam mnogo oduševljavao, niti me je bilo šta u životu moglo da obeshrabriti..."

Uloge

Zapažene uloge Mirić je ostvario u ostvarenjima "Čudna devojka", "Dani iskušenja", "Do pobede i dalje", "Sretni umiru dvaput", "Izdanci iz opaljenog grma", "Valter brani Sarajevo", "Otpisani", "Vrhovi Zelengore", "U sukobu", "Dvoboj za južnu prugu", "Neka druga žena", "Odlazak ratnika, povratak maršala"...

blic



Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sre 15 Maj - 12:10

Umro je naš čuveni glumac Miša Janketić.

Mihajlo "Miša" Janketić je rođen 24. maja 1938. godine u Novom Sadu.
Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1962. U karijeri je ostvario uloge u više desetina filmova i TV serija, a takođe je brojne uloge ostvario u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Veliku popularnost kod televizijske publike donele su mu uloge u TV serijama "Sivi dom" (1984 — 1985), "Bolji život" (1987), "Srećni ljudi" (1993), a u seriji "Porodično blago" (1998 — 2001) igrao je glavnu mušku ulogu.
Dobio je nagradu Dobričin prsten 2003.

In Memoriam - Page 11 63978110

U raskošno bogatoj karijeri Miša Janketić odigrao je preko stotinu uloga u pozorištu, najviše u svom Jugoslovenskom dramskom. Ogroman trag ostavio je i na filmu, televiziji i radiju. Dobitnik je svih najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja, Dobričinog prstena, Oktobarske nagrade, četiri Sterijine nagrade, Nagrade „Pavle Vujisić“ za životno delo.
Prvu ulogu na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta odigrao je u predstavi Ričard III 1961. Član ansambla JDP-a bio je od 1962. do 1998. godine. U tom periodu ostvario je preko šezdeset uloga. Poslednju premijeru Miša Janketić je imao na sedamdesetogodišnjicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta u predstavi Kralj Betajnove igrajući Krneca (2018).

Rođen je 24. maja 1938. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Upisao je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je posle tri godine, 1958. postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

Na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta bio je Igo u Prljvaim rukama Ž. P. Sartra, Uroš V u Smrti Uroša V S. Stefanovića, Ljuba Vrapče u predstavi Kad su cvetale tikve D. Mihailovića, Raskoljnikov u Zločinu i kazni F. M. Dostojevskog, Stenli u Tramvaju zvanom želja T. Viljamsa, Horvat u Krležinom Vučjaku, Alesandro Mediči u Lorencaču Alfreda de Mise, Vojvoda Mišić u Kolubarskoj bici i Valjevskoj bolnici D. Ćosića, Blagoje u Putujućem pozorištu Šopalović Lj. Simovića, Gavrilović u Sterijinim Rodoljupcima (1986) i Gradonacelnik u Gogoljevom Revizoru, Jevrem Prokić u Narodnom poslaniku i Obrad Đorđević u Tako je moralo biti B. Nusića...

Dobitnik je godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za uloge Borisa Anenkova (Pravdenici), Bredlija (Pokopano dete), Isusa (Nekršten dan), Živojina Mišića (Kolubarska bitka), Gavrilovića (Rodoljupci), Majora Božića (Seobe), Gradonačelnika (Revizor), Jevrema Prokića (Narodni poslanik). Sa velikim uspehom igrao je i na scenama drugih pozorišta (Atelje 212, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište, Zvezdara teatar...)

Oktobarska nagrada grada Beograda dodeljena mu je za ulogu Raskoljinkova u predstavi Zločin i kazna, 1971. Sterijine nagrade dobio je za uloge Jagoša Kralja (Klaustrofobična komedija, 1987, Zvezdara teatar),  Jevrema Prokića (Narodni poslanik, 1991), Knjaza Nikole (Princeza Ksenija od Crne Gore, 1994, Crnogorsko narodno pozorište) i Čika Dragog (Smrtonosna motoristika, 2005, Atelje 212). Dobitnik je nagrada „Joakim Vujić“, „Milivoje Živanović“, „Raša Plaović“, „Ljubiša Jovanović“, Statuete „Ćuran“, „Zoranov brk“, „Branislav Nušić“ (za životno delo).

Nagrada Udrženja filmskih glumaca za životno delo „Pavle Vujisić“ dodeljena mu je 2014. Našu najznačajniju pozorišnu nagradu, Dobričin prsten, dobio je 2003. godine.

Na filmu je srađivao sa najznačajnijim domaćim rediteljima. U filmografiju Miše Janketića ulaze ostvarenja San Puriše Đorđevića, Kako su se voleli Romeo i Julija? Jovana Živanovića, Opatica i komesar Gojka Šipovca, Horoskop Bore Draškovića, Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda Žike Mitrovića, Devojka sa Kosmaja Dragovana Jovanovića, Svadba Radomira Šaranovića, Zimovanje u Jakobsfeldu Branka Bauera, Svetozar Marković Eduarda Galića, Kako sam sistematski uništen od idiota Slobodana Šijana, Početni udarac Darka Bajića, Seks – partijski neprijatelj br.1. Dušana Saboa, Peti leptir Milorada Milinkovića...

Igrao je u tv dramama i u serijama: Dimitrije Tucović, Otpisani, Salaš u Malom Ritu, Nepokoreni grad, Sivi dom, Vuk Karadžić, Bolji život, Zaboravljeni, Srećni ljudi, Porodično blago, Ubice mog oca, Žmurke...

Mihailo Janketić se bavio pedagoškim radom kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Datum sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.


Blic
Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

Lutajuće Srce

Muški
Poruka : 7979

Godina : 43

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : Do kraja.


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 18 Maj - 16:15

In Memoriam - Page 11 Bosko-10

Ono kad večnost stane u otkucaj srca...  happy
Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

Lutajuće Srce

Muški
Poruka : 7979

Godina : 43

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : Do kraja.


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 18 Maj - 16:18

Nazad na vrh Ići dole
Lutajuće Srce

Master
Master

Lutajuće Srce

Muški
Poruka : 7979

Godina : 43

Lokacija : Pored vode

Učlanjen : 04.01.2014

Raspoloženje : Do kraja.


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 18 Maj - 16:22

... i, ne znam, možda i postoji ovde neka tema ''Na današnji dan''...

Ali, njih dvoje... oni umiru, a ta Ljubav živi... Svaki dan.
Nazad na vrh Ići dole
Wintermute

Elita
Elita

Wintermute

Muški
Poruka : 2286

Učlanjen : 13.03.2019

Raspoloženje : Svi imaju raspoloženje, samo ja nemam, jeben te Srbijo


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 18 Maj - 16:24

Juče umro grampi ket u sedmoj godini života

In Memoriam - Page 11 NINTCHDBPICT000490621614
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8343

Godina : 32

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sub 18 Maj - 18:32

@Lutajuće Srce ::
... i, ne znam, možda i postoji ovde neka tema ''Na današnji dan''...

Ali, njih dvoje... oni umiru, a ta Ljubav živi... Svaki dan.

http://www.haoss.org/t3296p300-dogodilo-se-na-danasnji-dan#1903162

happy
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pet 24 Maj - 19:49

Preminula je zvezda srpske i jugoslovenske kinematografije Dušica Žegarac, saopštilo je Udruženje filmskih glumaca Srbije.

Rođena je u Beogradu 1944. godine i između ostalog igrala u filmovima "Stepenice hrabrosti", "Saša", "Buđenje pacova"...

In Memoriam - Page 11 27045210

Na Filmskim susretima u Nišu dobila je nagradu "Pavle Vuisić" za životno delo.


Tanjug
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Sre 10 Jul - 17:27

Napustila nas je čuvena pesnikinja

In Memoriam - Page 11 Pesnik10

Pesnikinja Maja Perfiljeva, koja je napisala tekstove za nekoliko velikih hitova popularnih jugoslovenskih izvođača, preminula je u 79. godini.
Maja će ostati upamćena pre svega po tekstovima za vanvremenske pesme legendarnih "Indeksa" - "Sanjam", "Da sam ja netko"...

Njene tekstove su pevali i Josipa Lisac, Gabi Novak, Mišo Kovač, Kićo Slabinac, Dalibor Brun, Duško Lokin...
Maja je rođena u Tivtu, a školovala se i živela u Zagrebu. Rodnu Boku Kotorsku najlepše je opevala u pesmi "Bokeljska noć", koju je izvodila Radmila Karaklajić.

SD
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610Pon 15 Jul - 7:48

Preminula Danka Novović, zlatni glas televizije

Legendarna voditeljka Televizije Beograd Danka Novović preminula je u bolnici na Bežanijskoj kosi u 76. godini.

In Memoriam - Page 11 42306910

Danka Novović je rođena u Prokuplju 1943. godine.



Na televiziji Beograd radila je od njenog osnivanja 1958. godine. Otmenim držanjem, posebnom dikcijom i bojom glasa obeležila je televiziju u Jugoslaviji i Srbiji.



Još kao osnovac volela je da recituje, glumi, igra i peva na školskim priredbama.



Završila je Šestu beogradsku gimnaziju i nastavila da pleni na sceni.

Pevala je u prvom Omladinskom klubu u Beogradu, dok su repertoar koji je izvodila sa Minjom Subotom bile italijanske kancone, džez i rokenrol.

Studirala je Pravni i Filozofski fakultet ali, kako je govorila, nije imala vremena da ih završi.



Kao dvadesetogodišnjakinja, posle dvoipogodišnje pripreme sa lektorima, počela je televizijsku karijeru 1958. u direktnom prenosu – čitajući najavu programa.

Radila je i kao urednik Dnevnika, ali je sebe smatrala spikerkom – to je bio njen poziv.



Nije propuštala igranke. Bila je prvakinja svoje gimnazije u gimnastici, družila se s ekipom s Crvenog Krsta, koja je bila nezamisliva bez Dragana Gage Nikolića. Nije propuštala ni čuvene zabave kod Laze Šećera.



Za nju je čuveni Toma Zdravković napisao i otpevao pesmu "Danka".

Otmenim držanjem, posebnom dikcijom i bojom glasa obeležila je televiziju u Jugoslaviji i Srbiji.



(Kurir.rs/RTS)
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




In Memoriam - Page 11 Empty
PočaljiNaslov: Re: In Memoriam   In Memoriam - Page 11 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
In Memoriam
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 11 od 11Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Aktuelnosti :: Zanimljivosti :: Show Biz / TV-