Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Milena Pavlovic Barili

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:19

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:19

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:19

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:20

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:20

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:20

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:21

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:21

Povodom otkrivanja dela Milene Pavlović-Barili koje se desilo 1954. godine kada je njena majka Danica ponudila radove svoje ćerke Srpskom savetu za prosvetu i kulturu, Miodrag B. Protić je zapisao:
„…našao sam se jednog vetrovitog oktobarskog dana, zajedno sa Momčilom Stevanovićem, Mileninim drugom iz mladosti, u Požarevcu, u njenoj staroj, prizemnoj kući, prepunoj ulja, akvarela, crteža, kartona, knjiga i stvari. Jedan čudan svet se pred nama otvarao, jedan ugašen život tajanstveno nazirao. U sumornim sobama, bezglasnim i zatamnjenim, akvarijumu bez zlatne ribice, osećalo se prisustvo neke sudbinski neodređene veličine i samoće. „
Priloženi radovi uglavnom su nastajali u Americi i objavljiani su u američkom izdanju modnog magazina Vogue u periodu od 1939-1942. godine.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:22

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:22

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34340

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pon 29 Avg - 14:23

[You must be registered and logged in to see this image.]
5. novembra 1909. godine u Požarevcu rođena je slikarka i pesnikinja Milena Pavlović-Barilli. O njoj je kritičar Miodrag B. Protić – koji je umetnicu otkrio, o kojoj je napisao monografiju i koju je prvi detaljnije predstavio kulturnoj javnosti – zapisao:
„Sve je u Mileninom životu izuzetno, nesvakidašnje – početak, trajanje i kraj. Složen i zanimljiv, egzotičan čak, on teče u različitim socijalnim sredinama, duhovnim i geografskim područjima: u njegovim ogledalima prelama se cela međuratna epoha sa svojim krizama i previranjima. Živopisnošću, on lako može da privuče indiskretni žurnalizam, koji ga razbija u anegdote zaboravljajući, ponekad i kompromitujući njeno delo.“
Citat via [You must be registered and logged in to see this link.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Pet 12 Maj - 21:21

[You must be registered and logged in to see this image.]

Diana








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 52116

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Čet 1 Feb - 7:55

Америч­ка при­ча о „Не­саници” Ми­лене Ба­рили


Ма­ло је позна­то да је наша сли­кар­ка уче­ствовала на „Из­ложби 31 жене” у Њу­јорку,
 о чему све­дочи и докумен­тарац о Пе­ги Гу­ген­хајм, каже пре­водилац Иван Де­лач


[You must be registered and logged in to see this image.]



Hа „Из­ло­жби 31 же­не”, одр­жа­ној од 5. до 31. ја­ну­а­ра 1943. у њу­јор­шкој га­ле­ри­ји „Art of This Cen­tury”, чи­ји је осни­вач Пе­ги Гу­ген­хајм, уче­ство­ва­ла је и Ми­ле­на Па­вло­вић Ба­ри­ли. Ње­на сли­ка, ка­ко сто­ји на пла­ка­ту из­ло­жбе, но­си на­зив „In­som­nia” (Не­са­ни­ца), а на­ста­ла је 1942. го­ди­не. На­жа­лост, не зна се где је сли­ка са­да, а не по­сто­ји ни ње­на фо­то­гра­фи­ја. Ми­ле­на ју је си­гур­но фо­то­гра­фи­са­ла, јер је то ра­ди­ла са сва­ком сво­јом сли­ком, али се она ла­ко мо­гла не­где за­гу­би­ти. 
Ове по­дат­ке, ко­ји до са­да ни­су по­зна­ти на­шој сре­ди­ни, из­но­си Иван Де­лач, ан­гли­ста и пре­во­ди­лац из Бе­о­гра­да ко­ји се на­кон пре­во­ђе­ња три­ло­ги­је о Ми­ле­ни Ба­ри­ли, чи­ји је уред­ник Зо­ри­ца Ста­бло­вић Бу­ла­јић, у из­да­њу ку­ће „Хе­спе­риа еду”, пре не­ко­ли­ко го­ди­на за­ин­те­ре­со­вао за да­ље ис­тра­жи­ва­ње жи­во­та и ра­да на­ше сли­кар­ке. Де­лач је пре­во­дио књи­ге за СА­НУ и На­род­ни му­зеј, а са­да пи­ше сце­на­рио, на ен­гле­ском је­зи­ку, за филм о Ми­ле­ни Ба­ри­ли (По­жа­ре­вац, 1909 – Њу­јорк, 1945).


Ис­тра­жу­ју­ћи га­ле­ри­је ко­је су по­сто­ја­ле че­тр­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, у вре­ме ка­да је Ми­ле­на жи­ве­ла у Њу­јор­ку, Иван Де­лач на­и­ла­зи на по­да­так о „Из­ло­жби 31 же­не”. Сту­па у кон­такт са бри­тан­ском исто­ри­чар­ком умет­но­сти Су Гил­берт ко­ја је об­ја­ви­ла блог о сва­кој од уче­сни­ца из­ло­жбе. Она му је по­сла­ла ли­сту из­ло­же­них де­ла, а исти спи­сак Де­лач је про­на­шао и у јед­ном до­ку­мен­тар­цу о Пе­ги Гу­ген­хајм. По­твр­ду о Ми­ле­ни­ном уче­шћу на овој из­ло­жби на­шао је и у ра­ду Кет Ба­кли, исто­ри­чар­ке умет­но­сти из Бал­ти­мо­ра, а по­да­так сто­ји и на Ви­ки­пе­ди­ји на ен­гле­ском је­зи­ку. 
Де­лач кон­так­ти­ра Га­ле­ри­ју „Ми­ле­на Па­вло­вић Ба­ри­ли” у По­жа­рев­цу и од ку­сто­са Ви­о­ле­те То­мић са­зна­је да у сво­јој до­ку­мен­та­ци­ји они не­ма­ју ову ин­фор­ма­ци­ју. 


– „Не­са­ни­ца” је по­но­во при­ка­за­на на ко­ме­мо­ра­тив­ној из­ло­жби у Аме­рич­ко-бри­тан­ском умет­нич­ком цен­тру у Њу­јор­ку од 3. до 15. ма­ја 1948. Ми­ле­ни­но уче­шће на „Из­ло­жби 31 же­не” ни­је до­сад би­ло по­зна­то мо­жда и сто­га што је она исто­вре­ме­но са овом ко­лек­тив­ном из­ло­жбом има­ла сво­ју са­мо­стал­ну из­ло­жбу у Ју­го­сло­вен­ском пот­пор­ном дру­штву у Њу­јор­ку. Исте го­ди­не у ма­ју са­мо­стал­но је из­ла­га­ла и у ва­шинг­тон­ској га­ле­ри­ји „Кор­ко­ран”. Те две са­мо­стал­не из­ло­жбе за­се­ни­ле су ову груп­ну – ка­же Иван Де­лач.
Пе­ги Гу­ген­хајм је, ка­ко об­ја­шња­ва, у сво­јој збир­ци има­ла све­га не­ко­ли­ко умет­ни­ца, те је ве­ро­ват­но за­то јед­ну из­ло­жбу по­све­ти­ла же­на­ма. 


– Уче­сни­це из­ло­жбе, уз Ми­ле­ну, би­ле су Пе­ги­на се­стра Хеј­зел Ма­кин­ли и Пе­ги­на кћи Пе­гин Вeјл, као и: Ен Хар­ви, Лу­из Не­вел­сон, Бар­ба­ра Рајс, Хе­да Стерн, Со­ња Се­ку­ла, Ме­род Ге­ва­ра..., за­тим же­не умет­ни­ка с ко­ји­ма је Пе­ги са­ра­ђи­ва­ла: Жа­клин Лам­ба (Бре­то­но­ва дру­га же­на), Со­фи Тој­бер (же­на Хан­са Ар­па), Ксе­ни­ја Кејџ (же­на ком­по­зи­то­ра Џо­на Кеј­џа), Фри­да Ка­ло (же­на Ди­је­га Ри­ве­ре) – на­во­ди Де­лач. 


Пе­ги Гу­ген­хајм (1898–1979), би­ла је из­да­нак јед­не од нај­бо­га­ти­јих њу­јор­шких по­ро­ди­ца, бра­та­ни­ца Со­ло­мо­на Гу­ген­хај­ма, осни­ва­ча Фон­да­ци­је и Му­зе­ја Гу­ген­хајм у Њу­јор­ку. По­сле го­ди­на про­ве­де­них у Евро­пи из­ме­ђу 1926. и 1941, вра­ти­ла се у Њу­јорк с ко­лек­ци­јом у ко­јој су и ра­до­ви Пи­ка­са, Да­ли­ја, Клеа, Ми­роа. Из Па­ри­за је оти­шла са­мо не­ко­ли­ко да­на пре до­ла­ска Не­ма­ца. С ње­ном по­ро­ди­цом по­бе­гао је и не­мач­ки да­да­и­ста и над­ре­а­ли­ста Макс Ернст, Пе­гин бу­ду­ћи тре­ћи муж. Го­ди­ну да­на ка­сни­је Гу­ген­хај­мо­ва је пла­ти­ла и брод­ске кар­те до Аме­ри­ке за ро­до­на­чел­ни­ка над­ре­а­ли­зма Ан­дреа Бре­то­на, Мар­се­ла Ди­ша­на и мно­ге дру­ге умет­ни­ке. 


– Ње­на га­ле­ри­ја „Art of This Cen­tury” оку­пља­ла је аван­гар­ди­сте. Из­гра­дио ју је Аустри­ја­нац Фре­де­рик Ки­злер као ам­би­јент с кон­кав­ним зи­до­ви­ма. Сли­ке су би­ле без ра­мо­ва, при­вид­но су леб­де­ле у про­сто­ру и по­се­ти­о­ци су их окре­та­ли ка­ко же­ле. Под је био тир­ки­зан, а зи­до­ви и та­ва­ни­ца обо­је­ни у цр­но. Све­тло се по­вре­ме­но па­ли­ло и га­си­ло без не­ког очи­глед­ног по­во­да, а са скри­ве­ног маг­не­то­фо­на чу­ло се кло­па­ра­ње бр­зог во­за, што је Ки­злер об­ја­шња­вао ти­ме да све­тло пул­си­ра као кр­во­ток. Био је ту и то­чак на­лик на кор­ми­ло кроз ко­је се ви­де­ло 14 Ди­ша­но­вих ми­ни­ја­ту­ра у по­кре­ту. Циљ је био да га­ле­ри­ја осе­буј­но­шћу шо­ки­ра, да бу­де раз­ли­чи­та од свих дру­гих у гра­ду. За Гу­ген­хај­мо­ву је би­ло ва­жно да се око де­ла ство­ри фа­ма ко­ја ће да­ле­ко од­јек­ну­ти – при­ча наш са­го­вор­ник. 


Са­свим је мо­гу­ће, до­да­је, да су се Ми­ле­на Ба­ри­ли и Пе­ги Гу­ген­хајм по­зна­ва­ле, по­што су се кре­та­ле у истим кру­го­ви­ма у Па­ри­зу. 
– Зна се да је Ми­ле­на у Па­ри­зу при­ја­те­ље­ва­ла са Ле­о­нор Фи­ни, уче­сни­цом „Из­ло­жбе 31 же­не”, а ко­ја је још 1936. има­ла са­мо­стал­ну из­ло­жбу у га­ле­ри­ји Џу­ли­је­на Ле­ви­ја. Ле­ви је, уз Пје­ра Ма­ти­са, си­на Ан­ри­ја Ма­ти­са, био глав­ни про­мо­тор аван­гард­них европ­ских умет­ни­ка у Аме­ри­ци. Код Ле­ви­ја је и Ми­ле­на одр­жа­ла сво­ју пр­ву аме­рич­ку из­ло­жбу 1940. го­ди­не – ка­же Де­лач.
Од­јек „Из­ло­жбе 31 же­не”, ка­ко до­да­је, углав­ном је био не­га­ти­ван. Вре­ме за же­не – умет­ни­ке још ни­је би­ло са­зре­ло. У ве­ћи­ни кри­ти­ка ове по­став­ке пре­о­вла­ђу­је иро­ни­ја. 
– Од уче­сни­ца „Из­ло­жбе 31 же­не” са­мо је не­ко­ли­ко њих, по­пут Ле­о­нор Фи­ни, Фри­де Ка­ло, Ле­о­но­ре Ка­ринг­тон и До­ро­те­је Та­нинг, по­сти­гло зна­чај­ни­ји успех у све­ту ли­ков­не умет­но­сти. Оста­ле су се окре­ну­ле дру­гим умет­но­сти­ма или па­ле у за­бо­рав. У ју­ну и ју­лу 1945. Пе­ги Гу­ген­хајм је ор­га­ни­зо­ва­ла још јед­ну ис­кљу­чи­во жен­ску из­ло­жбу, на­зва­ну јед­но­став­но „Же­не”, на ко­јој су из­ла­га­ле 53 умет­ни­це, укљу­чу­ју­ћи и не­ко­ли­ко њих са пр­ве из­ло­жбе. Ми­ле­на, на­жа­лост, та­да ни­је ме­ђу жи­ви­ма – ка­же Иван Де­лач.


politika.rs
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2402

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Sre 5 Sep - 19:27

Izložba "Maison Barilli: Belgrade/New York" od četvrtka u Beljanskom

Izložba "Maison Barilli: Belgrade/New York" biće otvorena u četvrtak, 6. septembra,
u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovom izložbom, u saradnji sa Fondacijom Milenin Dom – Galerijom Milene Pavlović Barili iz Požarevca, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog ujedno obeležava Dane evropske baštine 2018, sa temom "Evropska godina kulturnog nasleđa – umetnost deljenja".

Postavka posvećena Mileni Pavlović Barili bazirana je na master radu Stefana Žarića "Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926–1945)", koji je nagrađen 2017. godine Nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložba od 52 eksponata predstavlja prvu postavku posvećenu isključivo modnim ilustracijama srpske multimedijalne umetnice: slikarke, modne ilustratorke i dizajnerke. Postavka pruža uvid u do sada malo poznatu celinu njenog rada, kao i bogat dokumentarni materijal o životu umetnice u različitim metropolama u kojima je živela i stvarala.

Milena Pavlović Barili je umetničku karijeru započela upravo kao modna ilustratorka, njena ilustracija našla se i na naslovnici američkog Voga, a modnom ilustracijom bavila se sve do svoje smrti u američkoj modnoj prestonici, Njujorku, 6. marta 1945. godine. Uz Nadeždu Petrović i Marinu Abramović, ona je najizlaganija srpska umetnica. Posetioci izložbe će biti u prilici da vide do sada neizlagane i nepublikovane modne ilustracije koje je umetnica stvarala u Beogradu, Minhenu, Parizu i Njujorku, od kojih su neke objavljivane u časopisima poput Voga i Harpers bazara.

Otvaranje je u 19 časova.

Posetioci će biti u prilici da vide i kreacije modnih dizajnera Zvonka Markovića i Dragana Smiljanića nastale po uzoru na veo kao referentni simbol likovnog i modnog stvaralaštva Milene Pavlović Barili.

Autor: 021.rs
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32950

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Večnost i raskoš umetničkih dela Milene Pavlović - Barili!   Čet 13 Sep - 7:56

Rođena je u Požarevcu 1909. kao ćerka Danice Pavlović, pijanistkinje i dalje rođake Karađorđevića i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i pesnika. Jasno je da je njen umetnički talenat potekao od roditelja, a izvori beleže da je sa majkom imala specifičan odnos. Da li je Milena bila žrtva preambiciozne majke koja ju je forsirala, ili je Danica Pavlović prepoznala ćerkin neosporiv talenat i gurala je napred iz najbolje namere? Ipak, majka je bila presudna ličnost u kreiranju slike o svojoj ćerci, sačuvala je značajan broj njenih radova iz najranijeg perioda Mileninog slikarstva i donirala ih galeriji u Požarevcu. Sačuvane su i prepiske Mileninih pisama upućenih majci, kroz koja se provlači nostalgija za rodnim gradom.

- Draga moja mama… Najlepši zalazak sunca je u našoj bašti u Požarevcu. Ljudi misle da sam ja samo u prohujalim vremenima tražila obrazce za moje slike, a one su se pojavile iz zaleđenosti moga detinjstva za trave, oblake, ptice, leptire, za naša polja i šumarke… U mojoj mašti su se sjedinile naše priče o vilama brodaricama, koje si mi ti kazivala, sa pesmama Valerija, a polomljene rimske skulpture i sarkofazi, koje sam sa oduševljenjem i divljenjem gledala u arheološkim nalazištima kod Požarevca, vodili su me do vizija Botičelija i De Kirka.

Milena je srpska slikarka internacionalnog renomea. Studirala je u Beogradu i Minhenu, a potom boravila širom Španije, (u Sevilji, Barseloni i Kordobi) gde je uradila seriju slika iz španske svakodnevnice, ali i u Londonu, Parizu i Rimu, gde je i sahranjena.

Stvarala je daleko od rodnog Požarevca, najviše u Americi i Italiji, domovini svoga oca, čiju je tradiciju često prikazivala na svojim slikama.

Bila je izraziti portretista, a često je na svojim likovima projektovalai sopstveno lice, krupne crne oči i izdužen nos. Naslikala je više portreta roditelja Danice i Bruna, potom supruga Roberta Goselina, ali i portret kubanskog pijaniste Gonzalesa koji je navodno bio ljubav njenog života.

Uradila je preko petsto radova, među njima i autoportrete i reklame za istaknute modne magazine. Istančan ukus, osećaj za liniju, figure i detalje, doneli su joj angažovanje za modne biblije Vogue i Harpers Bazar, ali i magazine kao što su Di Dame, Life i Town and Country. Ilustracije za Vogue su bile rađene uljem na platnu, a neke od njih su dospele i na naslovnu stranu. Usledile sui reklamne kampanje za tekstilne i kozmetičke kompanije poput Revlona.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pored likovnih i primenjenih umetnosti, oprobala se i kao pesnikinja. U pesništvu je, kao i u slikarstvu, ostala dosledna sebi pa se i korz pesme prožimaju bajkovitost, usamljenost i seta. Pisala je na italijanskom i francuskom, a svojim pesmama nije davala naslove, izuzev dvema, obeležavala ih je rimskim brojevima.

II
Htela bih da te volim
više nego što mogu
Okrenuta od sveta —
bez vremena i prostora —
biti urezana u tvom odrazu.
U teskobi postojanja,
htela bih
da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati
na strašnoj granici
izmišljenog odnosa.

Da je bila posve zanimljiva ličnost, aristokratskog držanja, svedoče i brojni članci kako iz evropskih tako i američkih i domaćih časopisa i novina. O Mileni su pisali Amadeus i Karnet iz Milana, New York Papers, Art News i Time iz Njujorka i pregršt srpskih listova kao što su Politka, NIN, Duga i Borba. Njena izložba u Londonu je doživela veliki uspeh, a njen delikatan i fin rad sa svežim i lepim bojama su pohvalile i tamošnje novine Daily Telegraph.


Poslednje godine života je provela u Americi gde se i udala za Roberta Goselina. Umrla je u Njujorku 1945. godine, neki kažu od posledica pada sa konja, drugi od srčanog udara, u svakom slučaju bila je krhkog zdravlja. Priča se da je imponovala svojom pojavom. Bila je gracija, lepša od svojih, pomalo setnih i bajkovitih, ženskih likova koji dominiraju u njenom slikarstvu. Osim ženskih portreta čest motiv su i biste, lepeze, ptice, oblaci i mesečina, motivi iz antike i svet snoviđenja. Njena umetnost je bila, kao što bi rekao naš najpoznatiji romantičar Laza Kostić i „međ javom i međ snom“, a i sama Milena se nalazila u nekom svom svetu, ograničena od okoline. Osnovna škola u Višnjičkoj banji u Beogradu nosi njeno ime, a rodna kuća u Požarevcu je pretvorena u muzej i galeriju. Njena dela su izložena i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.


SD








[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32950

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   Čet 8 Nov - 9:25

Milena Pavlović Barili - jedina Srpkinja koja je ilustrovala naslovnicu časopisa "Vogue"

Milena Pavlović Barili verovatno je jedna od najintrigantnijih figura umetničke scene između dva rata. Fascinantna, veoma talentovana, maštovita, misteriozna, hrabra i – duboko nesrećna čitavog svog života. Pisala je poeziju i slikala čudesne portrete pune simbolike i jedinstvenog senzibiliteta – koji će biti predstavljeni izložbom „Čarobna Milena” od 7. novembra 2018. do 31. marta 2019. u Domu Jevrema Grujića. Još jednim pokušajem da se ispravi nepravda prema umetnici koja je bila ispred svog vremena, koja je svoja remek-dela stvarala potcenjena i na rubu siromaštva.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Umetnički svet Milena Pavlović Barili zadužila je kao jedina srpska predstavnica postnadrealizma, autentična i smela u svojim izrazima. Feministički krugovi prepoznaju je kao ženu koja je probijala puteve na umetničkoj sceni, kao „srpsku ikonu jake ženskosti". Svet mode slavi je kao jedinu Srpkinju koja je ilustrovala naslovnicu čuvenog „Voga”. Nažalost, slava je stigla prekasno. Sve što je Milena Pavlović Barili imala – bili su njeni snovi.

„Kad sunce svanjava / Ovaj svet sanak je samo sanak lep / al’ ja neću da ga dočekam / neću da dočekam na ovom svetu. / Ovaj svet sanak je samo sanak lep…" – navodno su to bili stihovi koje je Milena napisala sa samo sedam godina. Bila je čudo od deteta, tvrdi njena majka Danica Pavlović, inače unuka Karađorđeve najstarije ćerke Save.

Milena je bila njena ćerka jedinica iz kratkog braka, ali večnog prijateljstva sa Brunom Barilijem, poznatim italijanskim kompozitorom, piscem i boemom. Rođena je 5. novembra 1909. godine, a detinjstvo je provela na relaciji Požarevac–Rim. U Beogradu je završila Drugu žensku gimnaziju, a sa samo 13 godina primljena je na Kraljevsku umetničku školu. Studije slikarstva nastavila je u Minhenu, ali je brzo odustala jer je, kako piše Miodrag B. Protić, shvatila da se „ne može naučiti sam stvaralački čin, sopstvena umetnička ličnost, jedno osećanje i shvatanje sveta – talenat. Sa zaključkom da se to jednostavno ima ili nema, napušta Akademiju."

„Patnja koju u meni izaziva slikarstvo neopisiva je. Prvi veliki napor koji sam morala učiniti da zaista intimno osetim svoju umetnost bio je napor da se oslobodim konvencionalnih formi koje su mi nametnule pet godina akademskih studija u Nemačkoj u jednom gluvom i reakcionarnom ambijentu", poverila se Milena u jednom intervjuu.

Paralelno, krenuli su njeni zdravstveni problemi sa srcem, na koje su se kasnije nadovezali i problemi sa kičmom, što je samo još jedan detalj zbog kojeg je porede s njenom savremenicom, legendarnom Fridom Kalo.

Kad se vratila u Srbiju, krajem 1928. godine je priredila zapaženu izložbu u Novinarskom domu. Međutim, to joj nije pomoglo da nađe posao – iako je bila spremna da radi kao nastavnica crtanja čak i u malim mestima u okolini Požarevca. Zato je spakovala kofere i otisnula se u Evropu.

Putovala je po Španiji, prateći tragove El Greka, Velaskeza, Goje i drugih slikara koji su u njoj podsticali romantizam. Slikala je „danju i noću, bez prekida i odmora", kako je napisala njena majka, i taj period ovekovečila svojim prikazima španske svakodnevice, dramatičnim i strastvenim.

U Londonu je imala izuzetnu izložbu u prestižnoj Galeriji „Blumsberi“, ispraćenu sjajnim kritikama. „Već tri dana kako se Galerija ’Blumsberi’ puni svetom. Ovo je jedna od najbolje uspelih pojedinačnih izložbi jugoslovenskih umetnika u Londonu", objavilo je beogradsko „Vreme".

Zadržala se u Parizu. Prema rečima njenog prijatelja Žana Kasua, čuvenog francuskog pisca i umetničkog kritičara tog vremena, „zahvaljujući uspešnoj izložbi, za samo jednu noć osvojila je umetničke i internacionalne krugove Pariza”. Družila se s vodećim pariskim umetnicima kao što su lider nadrealizma Andre Breton, pesnik Pol Valeri, slikar Andre Lot… U Parizu se i zaljubila u kubanskog pijanistu Rejmonda Gonzalesa, koji će ostati zabeležen kao ljubav njenog života.

„Sanjarim na svojim platnima”, govorila je i uplovljavala u svoju najupečatljiviju stvaralačku fazu, a njeno ime odjekivalo je evropskim umetničkim krugovima.

Ipak, jedva je preživljavala.

Milena je posle izložbe u Rimu prestala da slika neko vreme, samo je pisala poeziju. „Njuzvik” je kasnije objavio da je patila od akutne estetske prezasićenosti zbog čega se dve godine nije bavila slikarstvom, kao i da je trpela od „užasne nostalgije i prolazila naizmenično kroz periode neurotičnog i veselog raspoloženja". I dalje je sanjala. Njena karijera nastavila je uzlaznom putanjom izložbama u Parizu, a potom u Hagu nakon čega je Milena kupila kartu za Ameriku i otputovala u Njujork gde se bavila komercijalnim dizajnom za parfeme, prodajom kozmetičkih preparata i odeće. Slikala je portrete bogataša. Ilustrovala je za modne i časopise koji se bave enterijerom. Ne da bi se proslavila, već da bi mogla da se izdržava. Međutim, svi snovi ugasili su se 1944. kada je pala s konja...

I zanimljivo, tek nedavno je njenu biografiju upotpunio podatak da je učestvovala na „Izložbi 31 žene” održanoj 1943. u njujorškoj galeriji „Art of This Cen­tury” Pegi Gugenhajm, zajedno sa velikim umetnicama kao što su Leonor Fini, Frida Kalo... Ne zna se gde je ta Milenina slika danas niti je zabeležena fotografijom. Zvala se „Insomnia”. Čitav tekst o nostalgičnoj srpskoj umetnici Mileni Pavlović Barili čitajte u novom izdanju magazina Original.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Original








[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milena Pavlovic Barili   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milena Pavlovic Barili
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-