Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Branimir Štulić - Johnny

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:29

Duboko u tebi
-------------

duboko u tebi
mozda sam ostavio trag svjetla
u noci izmedju zidova
ni svi dobri ljudi
ni svi oni koje znas
ni bijeg od samoce
u koju se povlacis
(kada provali ocaj)
jedva da su dovoljni
pred surovom snagom
krajnjom i konacnom

duboko u tebi
strasti slamaju
i ono sto je preostalo
i ono sto ne postoji
ceznju za smrcu
zelju za opstankom
zudnju za slobodom
i volju da se poklonis sudbini
kao na dlanu

duboko u tebi
tisuce dobosara
fanfare iz daljine
zastave na pola koplja
koga oplakujes ljubavi moja
crno znamenje na licu svog dragog
sjetu u rijecima

jednom u zivotu
dat cu da me zarobi
muskarac hladnog stiska
i celicnog pogleda








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:30

KARTA ZA SRECU
------------------------

Stojim na uglu, prijepodnevni sat
Zicam kartu za srecu u jednom pravcu
Stojim na uglu, siguran sam da znas
Karta mi je u dzepu u jednom pravcu.

Razmisljam, trazim razlog da ne brinem
Odlazim da ti kazem da te volim.

Stojim na uglu, izmedu deset i dva
Odlucujem se da ti pisem u jednom pravcu
Stojim na uglu, tako obican dan
Sanjam o tome da te nadem u jednom pravcu.

Razmisljam, trazim razlog da ne brinem
Odlazim da ti kazem da te volim.

Stojim na uglu, prijepodnevni sat
Zicam pravu kartu za svoje snove
I da me postedis
Kad ti kazem da te volim.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:30

Odlazak u noc


uz tihu kletvu jurim kroz grad
kaput na ramenu normalna stvar
novine u ruci jucerasnji broj
ne izgledam lijepo briga me za to
zalazim u svaku birtiju
tamo trgnem vino rakiju
a onda zurim da ne zakasnim
i prije nego sto se pozdravim s njom
dodirnut cu joj usne lagano
odlazimo zajedno u noc

ona zeli da joj govorim tiho
da ne velicam svoje probleme
hoce da zivi s onim koga voli
gleda u druge a misli na mene
priznaje mi da je udata
da ne ljubi svoga covjeka
a ja sutim mudro razmisljam
njeni prsti kao da traze krivca
samo lete oko moga lica
hajde zeno koji ti je vrag

diskretno sapucem spominjem kino
vani je tuzno a unutra fino
skupe pare za dosadne sate
ne zalosti se srce mislim ja na te
kupuje mi tada kokice
kikiriki slane kostice
stvarno se trudi da mi ugodi
a oko nas sve neki gladni ljudi
suste papiri odozada nam smrdi
jao gospode kako grozan film

ponoc se blizi predstava traje
sjedamo u kola idemo dalje
izvan grada ima parcela
lijepo mesto na kraju sela
vodimo ljubav zagusljiv je zrak
snazno svjetlo pada ravno na nas
nije normalno pa to je vlak
grabimo volan i dodajemo gas
hladan znoj mi curkom nagriza vrat
paranoja
bjezimo u mrak








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:32

Plavi golub

Ponekad je vidim ležeći u snu
kao igru sjene na mom ramenu
Bijela svjetlost iznad površine tupih koraka
Koliko još ima do očaja

Darovat ću ti plavog goluba
imaj srca kad zakuca na tvoja vrata
Ne gledaj u njemu prolaznika bez alibija
ne gledaj u njemu plavog goluba

Dvojica na ulici sami protiv svih
Dvojica na ulici,sami....

Zagrlio sam prvu djevojku
Uživala je u milovanju
Oblaci su vukli kišu, sve do prozora
Ne gledaj u meni svoga goluba.



 B.J. Štulić








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:33

Obrati paznju na poslednju stvar

Obrati paznju na posljednju stvar
I legni tu kraj mene
Zaboravi na sve sto znas
Opusti se sad
Ne traci svoje vrijeme

Ja te volim
uu ja te volim
uu Volim da ti pogadjam sne
I ne razumijem zasto te smeta ...
Ne mari za to

Obrati paznju na posljednju stvar
I sjecat ces se dugo
Povuci jos dim
Udahni volju za put
I uzmi moju ruku


Ja te volim
Volim da ti pogadjam sne
I ne razumijem zasto te smeta
Ne mari za to


Obrati paznju na posljednju stvar
I sjecat ces se dugo
Povuci jos dim
Udahni volju za put
I uzmi moju ruku


Ja te volim
Volim da ti pogadjam sne
I ne razumijem zasto te smeta
Ne mari za to

Obrati paznju na posljednju stvar
Zadrzi me u sebi
Osjecam da lutam kroz
Terase svijesti
Nesto se u meni dijeli

Ja te volim
Ja te volim
Ne mari za to








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:35

Jesi li sama veceras


Jesi li sama večeras
da li ti nedostajem večeras
da li ti je žao za recimo san

Da li ti sjećanje luta
sve do mora i jutra
na obali kad sam
prespavao put

Da li ti stvari u sobi
gube vrijednost i blijede
da li zuriš u svoja vrata i
čekaš na mene

Je li ti tijelo puno bola
da li te zebe oko stola
kazi dušo jesi li sama ovu noć

Pitam se jesi li sama večeras
ponekad čujem da je svijet pozornica
i da svatko dobiva po zasluzi
kao što to pjesnik reče
sudbina se poigrala udijelivši mi ljubav s tobom
moja draga

Scena prva naš susret
zavolio sam te na prvi pogled
ti si znala svoj put
ne gubeći iz vida što želiš
ko bi reć

A onda scena druga
izgledala si promijenjeno igrala čudno
a da ja nikad ne saznam zašto

Dušo lagala si kad si rekla da me voliš
a ja nijesam imao razloga da ti ne vjerujem jer
to je to

No ja ću radije živjet bez tebe
nego slušat tvoje laži


Pozornica je onamo
ja stojim sam sa prazninom svuda oko sebe
ti se, vjere mi više nećeš osladiti
a ja znam da je vrijeme
i da se zavjesa spušta.

Je li ti tijelo puno bola
da li te zebe oko stola
kazi dušo jesi li sama ovu noć








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:36

Voljela me nije nijedna

Kako sam rodjen gdje to
zasto smo dosli da ovdje zivimo
mogu li nauciti bilo sto
na znajuci nista hocu li biti ponovo.

To sto sam bio to sad
crna zemlja pokriva
to sto bih bio nebo zna
voljela me nije nijedna.

Ruina, nistarilo (to sam ja)
sto je to covjek sretna mogucnost izbora
ali tko je ona ili tko sam ja
uglavnom to mi sada zivot racun dostavlja.

Kako sam rodjen gdje to
hocu li biti ponovo
to sto sam bio nebo zna
voljela me nije nijedna.

Zaljubio se , obljubio je (to je to)
Imao srece dobio stogod trazio (voljela me)
ali tko je ona ili tko sam ja
ili kako sve to skupa mili brate izgleda.

To sto sam bio to sad
crna zemlja pokriva
to sto bih bio nebo zna
pa nek odgonetava
voljela me nije nijedna.

B.J.Štulić








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 24 Mar - 23:37

Gracija

Tvoje ruke u neskladu,
između zbilje i sna..
Gledam grad u prolazu,
neki ljudi iza nas..
Hajde, uzmi me sa sobom,
uradi mi sve što znaš...
Hajde, uzmi me sa sobom,
mmmm, Gracija...

Govoriš mi da si slobodna,
želim vjerovati u to..
Ulica u odsjaju,
zaluđuješ me pogledom...
Hajde, uzmi me sa sobom,
uradi mi sve što znaš...
Hajde, uzmi me sa sobom,
mmmm, Gracija...

Još uvijek te volim..
Da li to znaš?
Još uvijek te volim...
Da li to znaš?
Da li to znaš?
Da li to znaš?

Tražim ritam u koraku,
usporavam ti hod..
Slušam kako zapitkuješ,
uzvraćam ti osmijehom...
Hajde, uzmi me sa sobom,
uradi mi sve što znaš...
Hajde, uzmi me sa sobom,
mmmm, Gracija...








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:49

SLOBODA

Sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja

sloboda je žena
uzmi je

sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije podmetanje ideološki bilo kakve forme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda te čeka
uzmi je

datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava

sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:52

Branimir Dzoni Stulic – 12 besmrtnih stihova


Džoni dolazi sa godinama. Ili ti prija, ili ne, ali moraš imati kilometražu da bi istinski mogao da uživaš u njemu. Džoni je rođen u Makedoniji, u jednoj od onih kultnih porodica iz vremena bivše Juge – dete vojnog lica. Sve svoje slobode uvek je morao otimati, nikada se u kući nije osećao prijatno i zato je uvek negde bežao, a kako je služba često zahtevala i selidbe po celoj bivšoj zemlji, tako je i Džoni bio žrtva tih seoba.
Kada je došao u Zagreb, često je bivao ismevan zbog čudnog naglaska. Fakultet je upisao bez ikakvog realnog cilja – i sam kaže da je to uradio ne bi li dobio na vremenu, jer ga je porodica pritiska, a dobro mu je došlo i to da je u podrumu fakulteta mogao nesmetano vežbati gitaru, za šta otac nije hteo ni da čuje. Svoje revolucionarne dane na fakultetu, sa kolegama anarhistima najčešće je završavao za šankom. Ubrzo je počeo i sa prvim ozbiljnijim pokušajima da napravi bend, i učestvovao je na ovaj ili onaj način u formiranju mnogih legendarnih sastava. Recimo jako kratko bio je član Parnog Valjka, a grupa Film, formirala se nakon što su njeni članovi pobegli od njega.
Nesumnjivo je bio enfant terrible, ali je na svakom albumu skupio neverovatnu kolekciju bisera. Njegovi tekstovi bavili su se emocijama, situacijom u društvu, ljubavlju na jedan novi, potpuno drugačiji i sirov način. Sirov, ali svojstven samo Džoniju. Odabrao sam ovih dvanaest stihova, jer je svaki od njih za mene nešto posebno. U zagradi je navedeno iz koje su pesme.
Stopedeset ruža i dijelić tvog sna, marširalo je sinoć bez prestanka. Dao sam svoj najbolji grad, padali su uz put, oznojeni šampioni ugašenih pogleda.
(Ravno do dna)
Riječi su isto kao i gomila ljudi, nije nužno znati za sve. Odaberi za sebe samo one prave.
(2:30)
Sloboda nije jednostavan domaći zadatak, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi.
(Sloboda)

Dug je put do viječnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru.
(Teško vreme)
A da postoje zakoni jaci od propisanih, to ne znate. To su heroji govorili, kad su bili mali.
(MSP)
Kosa mi se diže na glavi i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi.
(Uvijek ista priča)

Ako želiš da saznas, pristani na sve. Ako želiš da mijenjaš ljude, ne odmeći se.
(Filigranski pločnici)
I rijeka nije bila rijeka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja.
(Kad fazani lete)
Riješio da se branim, da objasnim svoj grijeh. Darovali mi robiju, a nadu ni za tren. Pa iako me proklela, razorila mi dom, još volim malu beštiju, dragu srcu mom.
(Usne vrele Višnje)

Gledaj moju malu kako ide niz ulicu, primjećuješ li boju na njenom obrazu. Danas je prvi dan u proljeću, i ona uživa kao da je posljednji.
(Volim te kad pričaš)
Nije važno odakle sam, sve dok znadeš kuda putujem. Deralo me sedam mora, gorka kora ljute nevolje.
(Meni se, dušo, od tebe ne rastaje.)
Treba li da saznaš kamo odlazim, izmišljajući potrebu za promjenom. Treba li da saznaš sve sto osjećam. Vrati se u ladicu.
(Tanka crna linija)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:53

ZABRANA DELA — KOMPLET






SMIJURIJADA

... Džoni Štulić osvrće na istine antičkog sveta i tako progovara o sebi, o trnovitom i zvezdanom putu Azre, muzičkoj sceni bivše Jugoslavije.

KALI JUGA

Kali Juga je Štulićev ep bez stiha, pesma bez muzike o kalima Juga, kaljuzi Juge. Razmišljajući o pričama i mislima antičkih stvaralaca otkrivenim u prethodnih deset knjiga, Džoni progovara o svom dobu, o svom detinjstvu, mladosti i zemlji koja više ne postoji a koja je njegova zemlja.





GOVORILI SU O DŽONIJU

Knjiga sabranih novinskih tekstova o Branimiru Džoniju Štuliću.

AZRA — PJEVANE PESME

Sabrane, pevane pesme 1972—2007





BOŽANSKA ILIJADA HOMER

Homerov spev o ratu Ahajaca i Trojanaca čiji je povod bio Parisova otmica lepe Jelene, žene ahajskog kralja Menelaja. U Štulićevom prevodu akrostih prvih tridesetak stihova sugeriše i otkriva sponu onog nekad i ovog sada, dijalog vekova.
Bijes pjevaj boginjo Pelejevića/ Akhileja Omrznuti kojino Ahajcima nanese jada/ Mnoge je valjane do Aida strmeknuo duše/ Junaka da time sami postanu plijen psinama/ A pticama gozba i Divova se izvrši volja

BOŽANSKA ODISEJA HOMER

Homerov spev o Odisejevom desetogodišnjem povratku kući iz Trojanskog rata. Povratak, lutanje, stranputice, dom, pripadnost, vernost, istrajnost, toposi su nad kojima se zamišlja Štulić prevodeći Homerove stihove.
Kazuj mi, Muzo, priču dosjetljivog čovjeka onog,/ što svetu razori Troju, grozno se napativ potom;/ mnoge je gradove i ljude vidio, ćud im spoznao,/ i brojne na moru jade tužeć u srcu pretrpio,/ za život se boreć svoj i povratak drugova svojih./ No jarane spasit nije mogao, ako je i htio,/ jer smrt nađoše sami zbog svojega drskoga grijeha,/ izjedoše, budale, goveda sunčanom bogu sjajnom/ Hiperionu, te on njima dan povratka uskrati./ O svemu tome nam, boginjo, Divova kćeri, sad reci,/ molim, slatkom ti pjesmom odnekud u trenu poteci./





ALEKSANDRIJA

Prikupljajući građu iz različitih izvora Štulić sklapa kompletnu priču o Aleksandru Velikom i makedonskom dvoru. Među prenosioce priče spadaju biograf Plutarh, istoričar Diodor, vojskovođa Arijan i drugi. /Da sam ja Aleksandar započe Parmenion ali / Ti nisi Aleksandar reče Aleksandar doista / Ne kao Napoleon Aleksandar nije snosio / Više od sebe i zbog te namćorosti i dođe u  /Položaj da mu u Perzepolisu (bilo je to u / Suzi ili točnije Šuši) guzica leži na tronuA noge vise u zraku što se navrat nanos kuša Zabašurit skrnavljenjem svetog Ahuramazdinog Pravilnika a što nije promaklo  /Ahrimanu (po  /Onom da dok jednom ne smrkne drugom ne sviće) tako/ Da uz njegovu pomoć Zeusov sine dogura čak/ Do Avganistana pa i šire a bogami se i/ Uspio povući i to kroz pustinju usred ljeta/ (Za razliku od nekih drugih) sve do Babilona i/ Tu je sve stalo jer Rastama se više nije dalo/

USPINJANJE HELENŠTINA

Ksenofontovo Uspinjanje je priča o usponu i padu mladog spartanskog kraljevića i čuvenog vojskovođe Kira nakon završetka Peloponeskog rata i pobede Sparte.
Helenština predstavlja nastavak priče o Peloponeskom ratu, o onom njegovom delu koji Tukidid nije opisivao. Ksenofont obrađuje rat Sparte i Persije, kao i sukobe sa Tebom i još nekim helenskim državama.
Homer napravi sve pjesnike svijeta/ Herodot povijest Tukidid povjesničare/ A Ksenofont narednike koji u svome/ Telećaku nose zapovjedničke palice/

ARGONAUTIKA

Apolonije Rođanin ispreda priču o Jasonu i Medeji, potrazi za Zlatnim runom, plovidbi na brodu Argo.
Krenuvši od tebe, Febo, prisjetiću se slavnih djela/ davnašnjih ljudi koji pognaše ljeposjedu Argo kroz/ usta Ponta i između Crnih hridi da bi zlatno/ runo dobili.// Jer takvo bješe proročanstvo koje/ Pelija primi da ga omrznuta sudbina čeka/ u budućnosti — propast uzrokovana zemljakom koga/ ima ugledati kako samo jednu potplatu nosi.

TRIJADA

Trijada obuhvata filozofske priče i misli trojice mislilaca: Lao Cea, Empedokla i Džen Luana. Preuzimajući građu iz različitih izvora Štulić prenosi i biografske karakteristike i priče o Lao Ceu i Empedoklu, a kroz raspravu o sličnostima i razlikama budizma i taoizma, Džen Luana otkrivamo kao intelektualca bliskog kineskom carskom dvoru.
O prijatelji znam da je istina pratilja riječi/ Koje ću izreći premda je vrlo teško/ Ljudima i mrsko vjeru u mudrosti naći.





UMIJEĆE RATOVANJA SUN CU

Štulić je i u ovoj knjizi na polju starokineske mitologije i istorije i prenosi nam Sun Cuov spis Umeće ratovanja.
Što će prirodi misao i briga?/ Priroda vraća/ sve stvari na zajedničko vrelo i šalje ih pripadnim/ stazama./ Jednim dejstvom ostvaruje plodove stotine/ umnih napora./ Što će, dakle, prirodi misao, briga?/ Konfučije

PELOPONESKI RAT TUKIDID

Tukididova priča o Peloponeskom ratu zbog toga što ne prenosi samo priču nego iznosi činjenice, ukazuje na datume i analizira događaje, predstavlja temeljac istorijske nauke.
I sasvim je mogućno da će odsutnost čudesnog u mojem pripovijedanju uhu izgledati manje ugodno, ali bude li itko poželio jasan uvid u događaje steći, kako u one koji su se dogodili, tako i u one koji će se jednog dana u svoj izvjesnosti ponovo na isti ili sličan način zbiti, ako takvi dakle, budu moju povijest korisnom smatrali, meni će to sasvim dovoljno biti.
Uostalom, sastavljena je ne časkom za nagradno očitovanje, nego za vječno pojedovanje.

HERODOTOVA ISTRAŽIVANJE

Herodotova istraživanja prvi su istorijski zapisi i istraživanja. Ona su još uvek usko vezana sa pričanjem priča.
Heleni znaju deve tako da neću opisivati/ Njihove oblike ali reći ću nešto što se/ Ne znade deva na stražnjim nogama imade/
Četiri buta i četiri koljena i spolovila/ Okrenuta prema repu među stražnjim nogama/

ZBORNIK

Ovaj zbornik obuhvata radove sledećih autora: Plutarhove zapise o Likurgu, Tezeju i Pelopidi, Ksenofontov "Ustav Atinjana i Lakedemonjana", priču Plutarha Svetonija o Gaju Juliju Cezaru, "Zabeleške uz 'Liriku Itake'" Miloša Crnjanskog i 'Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića.
Šezdeset devete, naše ere, za četiri cara,/ kad se rješavalo pitanje vladara, sirijska se/ legija za izlaska sunca, po domaćem običaju,/ okrenula istoku i molila, što je protivnička/ legija protumačila kanda im stižu pojačanja/ te je pobjegla — to dovede Vespazijana do trona.



Živeći u 21. veku i budući okruženi s jedne strane raznim blagodetima i tehničkim pomagalima, a s druge strane zlom, nasilnošću i prevarama, mi više nismo u stanju da odredimo ko smo, kakvi smo po našoj prirodi, a šta nas je nagnalo da postanemo ovakvi kakvi smo danas.

Ovakva pitanja zaokupljaju svakog čoveka, a umetnik je taj koji stalno teži da pronađe i odgovor. Branimir Džoni Štulić je komponujući muziku i pišući pesme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka neprestano odgonetao i bolovao sudbinu čoveka, postavljao pitanja i tražio odgovore. Ti odgovori nikada nisu bili potpuni jer je stvarnost postajala sve okrutnija i neverovatnija. Odaslavši sebe u muzičku i umetničku ilegalu, Štulić je krenuo u jedno veliko putovanje s ciljem da pronađe odgovor na pitanja zašto smo ovakvi i gde smo pogrešili. To pitanje odvelo ga je na sam početak, do velikih, mahom zaboravljenih, mudraca naše civilizacije. Čitanjem i prevođenjem dela antičkih pisaca, istoričara i filozofa, Štulić je počeo da sklapa sopstveni mozaik čovečanstva. Ukazalo se da su svu istinu i sve odgovore već dali ovi veliki stvaraoci, ljudi koji su umeli da misle i da pričaju priče.

Problem je nastao kada mi, kao potomci zajedno sa svim našim precima, nismo to umeli da razumemo i pročitamo. Deset knjiga antičke književnosti u Štulićevom prevodu, nastojanje su da se ta dela, neka ponovo, a neka prvi put, pročitaju, protumače i razumeju na pravi način, oslobođena svih dosadašnjih akademskih kočnica. Zajedno sa knjigama o Azri, i još dve knjige koje su Štulićeve refleksije na naše doba, naravi i prilike, ovo "četrnaestoknjižje" predstavlja portret čovečanstva i neprolaznog vremena iz vizure vanrednog umetnika širokog duha kakav je Branimir Džoni Štulić. | happynovisad.com


* * *

Među Džonijevim sabranim delima naći će se njegovi prevodi i prepevi Homerove "Ilijade" i "Odiseje", Herodotove "Istorije", Tukididovih "Peloponeskih ratova", Ksenofontove "Helenštine". Tu su i Plutarhova dela "Likurg, "Tezej", "Pelopid", "Aleksandrijada" — priče o Aleksandru Velikom, "Argonautika" (Ep o Argonautima), trijade Lao Cea: "Knjiga puta i vrline" (Tao te King), potom dela Empedokla, Sun Cuovo "Umeće ratovanja"… Džoni je preveo i sumerske, hetitske, egipatske spevove i tekstove, "Ep o Gilgamešu", "Mahabharatu", "Homerske himne", "Poreklo Homera i Hesioda i njihovo takmičenje"... kao i izvode iz istorijskih knjiga: "O upravljanju carstvom", "Letopis popa Dukljanina"... Tu su i tri knjige samog Džonija: "Smijurijada — autobiografija i komentari", "Azrine pevane pesme" i "Govorili su o Džoniju — Novinski tekstovi 1977—2004". Sabranim djelima dodao je i svoj novi prepev u heksametru poznatog dela Dragoslava Mihailovića "Kad su cvetale tikve".... ["Dnevni avaz"]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:53

HRVATSKE OČI KAO KRITERIJUM

Bio je elementarna nepogoda na rok sceni od koje se nikad nismo oporavili. Sam se izjasnio da je Balkanac i da mu Hrvatska nije u srcu, kaže Darko Glavan

U Hrvatskoj očigledno postoji problem artikulacije stava ("stručne") javnosti o ličnosti i delu Branimira-Džonija Štulića, idejnog gurua sastava Azra, i jednoj od najmarkantnijih pojava u jugoslovenskoj muzici. S jedne strane, snimaju se dokumentarni filmovi ("Sretno dijete", "Kad Miki kaže da se boji") u kojima se Štulić predstavlja kao opštenarodni heroj i maltene mitska ličnost. S druge — jedan deo hrvatske (muzičke) javnosti kao da i dalje ne može da napusti diskurs naci-čopora i prebrojavanja krvnih zrnaca.

Tako se, bar ako je verovati riječkom Novom listu, prošlonedeljni razgovor "Mesto Džonija Štulića u hrvatskom kulturnom prostoru" koji je u Zagrebu upriličen povodom objavljivanja Štulićeve biografije "Fantom slobode" autora Hrvoja Horvata, uglavnom sveo na raspravu o tome da li je Štulić Hrvat, Bosanac, ili izdajnik, odnosno da li pripada hrvatskoj, srpskoj ili "balkanskoj" kulturi. "Ta navodna dilema, koju je nametnuo kritičar Darko Glavan, dominirala je okruglim stolom o "pripadnosti Branimira Štulića hrvatskom kulturnom prostoru", piše Novi list.

Knjiga "Fantom slobode" autora Hrvoja Horvata prvobitno je predstavljena na manifestaciji Interliber održanoj na Zagrebačkom velesajmu i tada je kritičar Darko Glavan uzburkao dugove svojom "ispravkom netačnog navoda" s omota knjige" u kojem se kaže kako je Džoni Štulić "hrvatski glazbenik". Glavni argument za dotičnu Glavanovu "ispravku" je nedavna Štulićeva izjava sarajevskom Dnevnom avazu u kojoj je rekao kako mu ne pada na pamet da prihvati hrvatsko državljanstvo.

— Štulić je bio elementarna nepogoda na rok sceni od koje se nikad nismo oporavili. Štulić se sam izjasnio da je Balkanac i da mu Hrvatska nije u srcu, rekao je Glavan. Uz Juricu Pađena, Borisa Leinerta i Hrvoja Horvata, o Štuliću je govorio i Jasenko-Jajo Houra, javno ga pozvavši da napokon dođe iz Holandije u Dubravu i pokaže je li u inostranstvu stvarno naučio da igra fudbal.

Zagrbački Večernji list ocenjuje okrugli sto o mestu Branimira-Džonija Štulića u hrvatskom kulturnom prostoru kao Glavanovo razapinjanje Azre na "krst netolerancije i netaktičnosti" budući da se Glavan non-stop držao teze da na Štulića treba gledati "hrvatskim očima".

— Voleo bih da se na Džonija posle 1990. godine gleda hrvatskim, a ne balkanskim očima, kazao je Glavan. Kada ga je pisac Edo Popović, zgrožen nastojanjima da se o Štuliću raspravlja u nacionalnim kategorijama, upitao "šta su to hrvatske oči", Glavan je odgovorio kako se Džoni Štulić posle 1990. više ne oseća Hrvatom, ne poštuje svoje hrvatske prijatelje, a Siniši Škarici (uredniku Jugotona i kasnije Kroacija rekordsa) krade Azrine snimke i prodaje ih u Beogradu, gde daje i intervjue.

— To su hrvatske oči! — tvrdi Glavan. Njegovu interpretaciju nije prihvatio ni Drago Glamuzina, urednik izdavačke kuće Profil, koja je objavila Štulićevu biografiju. Po Glamurini Džoni je, ipak, hrvatski umetnik ma koliko prezirao svoju zemlju.

Čini se, ipak, da je najtačniju konstataciju dao upravo novinar Večernjeg lista, rezigniran nivoom čitave polemike:
Gde je mesto danas Džoniju? Čini se da mu je ipak najbolje u kosmopolitskoj Holandiji, baš kao što je publici bilo bolje da kući slušaju Azrinu muziku nego da dolaze na dosadne tribine, gde kritičari i danas rade Džoniju o glavi.


MAKEDONAC I TAČKA! Sam Štulić nikad nije želeo da se javno izjašnjava o svojoj nacionalnosti, smatrajući tu činjenicu potpuno nevažnom, iako je poznato da mu je otac Srbin iz Niša, u Dalmatinskoj Zagori. Kad bi ga neko i upitao i insistirao na odgovoru, on bi lakonski odgovarao da je Makedonac. Na pitanje otkud to, imao je spreman odgovor — "tamo sam rođen, a logično je da si rođenjem državljanin te zemlje". Inače, Štulić se zaista rodio u Skoplju, a razlog je sasvim prozaičan — u to vreme otac, oficir JNA, tamo je bio na službi. Danas, Džoni govori, verovatno po navici, hrvatsku ijekavštinu pomešanu sa srpskom ekavicom, a knjige, kako sam kaže, piše na književnom srpskom. Psuje i dalje kao kočijaš. Na čistom srpskom. [M.M.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:55

"Legende osamdesetih"
piše: Petar Popović


DŽONI ŠTULIĆ interview

Predvodeći "Azru" prvi je pevao kako je govorio — govorio kako je mislio, a mislio je uvek drugačije. Prvi je snimio trostruke i četvorostruke ploče, prvi ujedao i sam sebe žrtvovao, prvi smeo sve i prvi se neporažen povukao.

— Ko nema razloga za bunt nema razloga da živi.
— Jedino sa boljim od sebe je duboki ljudski interes. Od takvog možeš da naučiš, od goreg možeš samo da stradaš.
Šta očekuješ od devedesetih? — Vatromet!

Od svih epiteta, koje je Branimir Džoni Štulić, gitarista, pesnik, pevač, govornik i naslućivač stekao tokom svoje karijere, najprikladniji je kaskader. Sve vreme, često i nesmotreno, izazivao je sudbinu. Gonjen velikom željom da obelodani sve svoje istine, svestan da su putevi novih ideja istovremeno putevi velikih drama, umeo je da liši sebe radosti čoveka, koji je prvi u pravu, nametnuo poguban ritam objavljivanja ploča, žestokog istupanja u medijima i stalnog sviranja. Šatra pod koju je on kročio početkom osamdesetih, i nad čijim je grotlom on iskušavao strah, neskriveno tražeći od svih da ga slušaju ali o svemu i razmisle, istovremeno je i riskantan trapez izdignut od onoga gde su se, inače, dešavale stvari u domaćem rokenrolu. Dok je glavnokomandujući Bregović izdavao komandu za dug put sledbenika: "Svi marš na ples" a ovdašnji novi talas na svojim vrhovima penio "Plamene zore bude nas iz sna" kako bi svako lakše mogao da "Zamisli život u ritmu muzike za ples" — Štutić je otvorio deceniju deklaracijom 'Nema vremena za bolju budućnost'. U prve četiri godine, obzirom da je to vreme kad Džoni nezaustavljivo istovaruje sve nataloženo sa svoje buntovne duše, izbombardovao je domaću scenu izazvavši nesagledive posledice. Njegov podvig je u tome što nije radio sporo i mučno. Munjevito je, setite se uostalom, saopštio kako je u njegovom (našem?) srcu Poljska, kako ne voli "provincijske balove sa pjesmom na kraju", kako sve čini jer je "svjesno revoltiran urbani tip" što i jeste suština kazivanja u roku. S gorkim ukusom pevao je supruzi kažnjenika, koji čami zbog aluzija na Zaštićenog, nagovestio kako su "filigranski pločnici puni baruta" a "sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom", govorio je o "patriotizmu generacija" i pitao je li to (danas) skup interesa nekorisnih Ijudi', kako "velikoj ulici trofeja ponestaje snage". Pavel iz njegove pesme upozorava na "neman pred vratima". Pre punih sedam godina obećao je "Vratiće se šezdeset osma" i zabrinuto saopštio da je nedaleko od nas "proleće stiglo 13. u decembru". Valja podsetiti da je 1982. u jednom razgovoru, rekao "Samo borba Srbina spašava!". Dok se nismo zvanično izjasnili govorio je o Iranu gde "Imam pretvara moru u Teheran" da bi kasnije, kao prvi pevač praskozorja, pevao "koliko demagogije sustavno poređane u artljerijske salve" i "koliko pokidanih misli iza kojih ne stoji ništa osim mržnje, sujete, vlasti". Na samom kraju svoje prve predstave zaključuje "i niko nema snage da odagna propadanje, i nitko ne pokušava da bude više od hladne želatine".

Muzičar, koji je zanat pretpostavio ideji i pesnik koji je prvi smeo sve; ni pobednik kakav je morao da bude ni poražen kako se moglo tih dana očekivati da završi, već samo napaćen i pretovaren stegonoša, naglo je otišao.

Dok se kritika podelila u rasponu "akustičar nevešto kamufliran električnoin gitarom" do, "evo nama, i vama, nesumnjivo novog i velikog čoveka" (NIN, septembar 1980) publika ga je, kao i sve svoje drugo drago i sveto, zaključala u legendu opraštajući mu kasnije ploče, pesme i pisanja što su stizali iz dobrovoljne izolacije u Holandiji.

U sve ovo ušao je sa strašnom željom da ga čuju i s običnom akustičnom gitarom. U Holandiju je otputovao s tri skupocene električne gitare i koferom punim novinskih isečaka kao dokazom da su ga mnogo slušali i različito shvatali.

Od imovine ni onda, ni danas, nema ništa. Golja. U Jugoslaviji bez adrese. Kad dođe, a to je vrlo retko, daje telefone stanova s kojih se dan-dva odaziva.

Jesen 1989. dočekao je u Zagrebu. Stigao je da podigne jednogodišnju zaradu od ploča i video-kasete. Iznos: tri i po hiljade maraka. Dinar je još platežno a marka obračunsko sredstvo. Kaže: "Zamisli, tri nove novčanlce za deset meseci, teško se snalazlm. Pravilo je da čovek vredi koliko mu vredi valuta. U ratu je bilo: jedan Nemac, pet ili deset nedužnih za odmazdu. Sada, u miru, jedna marka trenutno 20 hiljada dinara ili četiri maršala. To se nije smelo dopustiti". Dosta se promenio, ali i posle svih godina ne odriče se gesla "****** ti umetnost, koja je prvo podobna pa onda sve ostalo". Nosi mnogo dugu kosu. Sugestivan i brz u govoru. Oči mu, i dalje, drugačije svetle.



RAZGOVOR VOĐEN U ZAGREBU, ŠUMSKI DVOR, 26. SEPTEMBAR 1989.


Govorimo o početku: Šta pamtiš iz tih dana? Da li si imao neki osećaj koliko, i dokle možeš stići?

DŽONI: Ja sam nazirao kraj tunela, imao sam viziju udaljenog svetla, ali nisam znao dokle ću, i da li ću uopšte uspeti, jer su moje istorijske okolnosti bile drugačije. Muzičari su svirali a ja sam hteo da mislim svojom glavom uz sve svoje greške i mane. To je najviše bilo što sam svojoj zemlji mogao da ponudim. Moja karijera — to je veliko neslaganje sa osrednošću, koja vlada svuda.

Kako sad pamtiš osamdesete?

DŽONI: Ja sam, de fakto, bio prisutan nepune četiri godlne; znači, sa punim saznanjem o sebi, kada je "Azra" bila nacionalna atrakcija. Mogu reći dve stvari, sa kojima sam zadovoljan. Prvo: samo munjevito! Drugo: što je dobro uvek traje kratko.

To što sam hteo, to sam napravio. Da sam uživao u svemu nikada ništa ne bih napravio. Ne bih umeo da nastavim dalje. Kad se radi zbog uživanja onda ne sme da se uživa, jer time sebe poništava.

Svoju revoluciju sam finansirao sam, pokazao sam da mogu, izveo što je trebalo i — znao sam na vreme da odem. Šta bi još trebalo? Ono, što sam ja napravio, nije niko pre mene. Problemi, na koje sam nailazio, bili su vrlo korisni, tako sam jedino i mogao da pobedim. Jer, kako je čovek pobedio životinju? Tako što je mislio a slabiji misli i pobedi.

U kojoj su se meri tvoja proročanstva, naznačena u pesmama, obistinila?

DŽONI: Sve se dogodilo. Evo, nek' ljudi sada pročitaju "Krivo srastanje". Sve važi i danas, i nikad nije bilo aktuelnije. Tamo sve lepo piše.

Znači ti to da tvoje ploče možemo uzeti i kao neki "novi zavet" jugoslovenskog roka osamdesetih?

DŽONI: Da, all ne samo jugoslovenskog. U ovim godinama ceo svet se strašno pretvorio u šou biznis. Muzika je stvar u koju se svi guraju — od političara do velikog biznisa, nikada nije blla tako eksponirana. Ali jedino što vredi jeste američka crna scena. A kada njih čovek gleda, sluša i čita to je kao "Azra" sa svojih početaka. Mi smo bili avangarda, jer smo imali bunt da oni su sada pravi, jer imaju svoje razloge za bunt. Ko nema razloga za bunt nema razloga da živi. A sva ova bela muzika je tako tužna.

Osamdesete si započeo pesmom "Balkan" a, praktlčno, završio albumom "Balkanska rapsodija". Ima li tu neke simbolike?

DŽONI: Između prve pesme i poslednje kolekcije je sve. Balkan je moja fascinacija. Ja ga vidim kao Spartu. Ona je bila sastavljena iz četiri plemena, a možda su i Židovi tu bili, jer se u sve nekako upetljaju; no, to nikada neću saznati. Sparta, o kojoj ja pevam, to je Balkan sa četiri svoja plemena: Albanlja, Bugarska, Rumunija i Jugoslavija. Grčka tu dođe kao Hong-kong Kini. To čudesno tlo je na mnoge načine zanimljivo. Voleo blh da kažem kako je za svaku državu, kao i za svakog čoveka, važno da je rođena pod srećnom zvezdom. Zvezde ispod kojih je Balkan rođen još su velika tajna.

Kad smo kod rođenja, nikome nije jasno — šta si ti, zapravo? Možeš li sebe odrediti u tom Balkanu?

DŽONI: Ne mogu; ja se tražim. Na ovoj planeti ljudi su se nekoliko puta selili od severne do južne kape. Tako imamo ljude, koji po izgledu ne pripadaju mestu i rasi u kojoj su rođeni. Čovek se hiljadama godina taložio. U nama je sadržano sve. To što sam se prilikom rođenja negde zadesio ne znači ništa.

Kada se jednom donese balkanski ustav, prva dva člana će biti: čovek nije kriv što Je živ, i jači tlači! Vremenom će iovako napraviti dve hiljade amandmana... Ovo govorim zato što nas niko ne pita gde želimo da smo rođeni. Ja znam gde sam rođen i ko su mi roditelji, ali to ne daje sve odgovore.

Mislim da se, u Jugoslaviji, sve dešava kao voda: sa višeg na niže. Tako i ljudi: oduvek su se selili ka nižem, ka moru. Ne sećam se da je neka civilizacija išla od mora do unutrašnjosti. Migracije na ovom tlu, a poslednjih nekoliko stoleća, to najbolje i potvrđuju. Pola Dalmacije je otišlo preko dalekih mora, bolesti dolazlle i uništavale cele gradove. šta onda rade fratri? Nasele ljude iz zaleđa. Umesto njih u zaleđe dođe neko drugi. Ko je to mogao da zauzme, naseli? Otkud se taj svet spuštao nego od onoga što nazivamo Srbijom? Ja mislim da je, zapravo ne znam za Sloveniju, ogroman procenat Srba. Samo da bi se u ovim krajevima moglo živeti, moralo se biti katolik. To je tako u poslednjim vekovima. Kao što je onaj u Makedoniji morao da menja ime: ili grčko ili srpsko ili albansko ili makedonsko ili bugarsko. Jači je nametao ime. Kao što će moje dete, ako ostanem u Holandiji, biti Holanđanin bez obzira što će mu geni ostati kakvi jesu.

Pet godina živiš u Holandiji. Kakva iskustva imaš u toj zemlji?

DŽONI: Prodao sam milion ploča, platio sve svoje račune i ovde nemam baš ništa, možda nekoliko dobrih adresa. Svuda sam gost. Da me ovakvog nije uzela jedna Holanđanka ne bih imao ni doma. Holandlja je ispod nivoa mora, ali je to — za mene — zemlja dobrog pregleda. Suočen sa svim, tamo imam veći strah pa bolje mislim. Kod nas ne može puno da se misli. Mi smo vrlo pametni kad smo instinktivni, kad počnemo puno da mislimo nešto ne funkcionira. Tamo nema puno instikata, tamo sve imaju, sa puno promišljaja. Na ovim prostorima izgleda da nikada nismo imali vremena da dovoljno mislimo, i oduvek smo se oslanjali na instinkt.

Očekuješ li vreme kad će morati da se misli?

DŽONI: Ne znam, ali sam siguran da će morati da se radi ono što se mora raditi. Neophodno je izmeniti pristup u privredi, kulturi, politici.

Već si rekao da te je zanimalo da radiš munjevito. Da li te je brzina, i užasna produktivnost u tom periodu naterala na kasnije odustajanje, povlačenje, smirivanje?

DŽONI: Je, sigumo, ali valja znati da ja nikad — pri toj brzini — nisam sklanjao. Nije moj ritam bio poguban nego je moj stil i da radim u refulima. Napravim puno, pa onda imam dozu relaksa.

Kakvu vrstu odgovornosti prihvataš?

DŽONI: Ja sam se suočio sa svim stranama odgovomosti, i dugo nastojim da izađem iz muzike. Želja mi je da snimim još jednu ploču, radni naziv je "Anali", i da se definitivno isključim. Meni se odavno gadi, pošto su ljudi skužili da je to sve veliki uticaj i ubacili su tu. Zbog toga sam napisao "na njihovlm mestima strateški ljudl" i "kosa mi se na glavi diže, i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cenjeni Ijudi". Naivno sam verovao kako je muzika izuzeta, ali nije. Taj sistem funkcioniše i u ovom mediju a ja neću da pripadam takvom društvu: zato mi je teško i zato radim brzo da spasem živu glavu. Jer, što posmatraš to i postaješ! Znao sam da, ako dugo ostanem, da ću se pokvariti i da — od mene — ništa neće biti. Jurišao sam radi čistoće ideje. Ako juriš ne uspe, ti si gotov.

Juriš uspeo i ti se sklonio. Odustao?

DŽONI: Nisam ni pobegao ni odustao ni potražio zavetrinu. Uradio sam ono i što je i Likung napravio: napravio što sam hteo i sklonio se da ne smetam svom delu, da ono više dođe do izražaja. Kad si tu — od tebe se, obično, ne vidi šta si napravio. Dao sam što niko nije i — sklonio se. Morao sam zbog sebe. Običaj je da oni, koji naprave, zasednu i ne daju drugima. Ja to nisam hteo. Mene niko nije skinuo, i to je važno da se zna.

Ono, što si snimio tokom poslednjih pet godina, nije u ukupnosti, značaju i dometima na nivou prethodnog?

DŽONI: Još je značajnije! Važnije, pošto je nastalo kad sam otišao. Otišao sam dobrovoljno, a to nikad niko nije uradio. lli su bili maknuti il' su se usmrdili. Na ovom svetu nema dobrovoljnih odlazaka i zato je ono, što sam uradio po odlasku, značajnije od svega prethodnog. To, što je cena moga rada bila ogromna a problemi mnogi, o tome se ne priča u dobrom društvu. Nepristojno je.

Vratimo se tvojim počecima. Ko je, na tebe, i kako uticao?

DŽONI: Kao mall voleo sam Bitlse. Pojedinaca, koji su na mene uticali, nema! Ja sam lično izrastao na duhu borbe u familiji. To je bila jedna vojna porodica u kojoj se steklo sve posleratno na jednom mestu.

Kako tumačiš činjenicu da su tri vodeće ličnosti domaćeg roka iz vojničkih porodica (Bregović, Đorđević, Štulić)?

DŽONI: O tome nisam razmišljao, ali verujem da u tim porodicama ima dosta "ratničkog" duha. Ne mogu govoriti o drugima, ali o sebi znam. Hteo sam da budem bolji od svog starog. Nisam rodonačelnik toga, čovek se formira borbom. Prve ratove vodili smo protiv ubeđenja svojih roditelja, nije važno da li su bila moralna, ideološka ili bilo koja druga. Ja sam sebe napravio, jer je meni sve bilo zabranjeno! Nisam se dao ni kad sam rogove uvlačio. Još ih uvlačim, ali sam uspeo svoje da napravim. Međutim, mene mama i tata nisu u ovom ugurali kao mnoge, kao što ih i danas guraju.

Mozeš li nešto reći o tvojim ispisnicima. Da li je neko uspeo i ono što si ti želeo?

DŽONI: Mene takmičenje nikada nije zanimalo. Samo sam napravio što sam znao da mogu. Ne guram se u ono što mogu. Nemam šanse u srljanju, za to nisam školovan. Učen sam da napravim ono što naumim.

Da li si ikad srljao?

DŽONI: Ne mogu da žive kad slabije rade. Kako da mu veruješ ill ideš na koncert kada to nije bolje od onog što smo mi napravili? Nekoliko ih prolazi zahvaljujući krivom tumačenju demokratije: vidite kako smo svi jednaki! Ima da se volimo pošto smo jednaki... Ali ti u zivotu, nikad ne tražiš jednakog — tražiš boljeg: Jedino sa boljim od sebe je duboki ljudski interes. Od takvog mozeš da naučiš, od goreg možeš samo da stradaš. Mi kao zajednica, trebamo bolje. Da podsetim, jedino su Mongoli imali poslovicu "časno je izgubiti od boljeg", i zbog toga ga nikad nisu našli. Jer, kad boljeg tražiš nikad ga ne nađeš, ali je nusprodukt toga da si ti najbolji... Vidiš kakvu mi poslovicu imamo: "Jao meni do boga miloga, što pogubih od sebe boljega". To niko drugi do nas nema a to je, takođe, velika stvar.

Da li si ubio neku svoju pesmu?

DŽONI: Jesam. Ubio sam ono što se moglo ubiti, esenciju nisam. A to, da sam htio, ne bih uspio, jer je nemoguće. Ja ću iovako otići a ideja će ostati.

Za razliku od drugih si se dobro snalazlo pred cenzurom. Nisi imao problema i morao da ispaštaš kao, recimo, Gojko Đogo?

DŽONI: Uzmimo Gojka Đoga i "Vunena vremena". Ja to nlkad tako ne bih napisao. Zbog toga napisanog čoveka nikada ne bih osudio, ali je to ipak tako napisao da mi nije žao što su ga osudili. Imam moralno pravo da to kažem pošto sam mu napisao, snimio i objavio pesmu "Gorki okus". Da je on to pokušao tada u Zagrebu, ne bi uspeo objaviti. A da je objavio — ne bi mu sudili. U svakom slučaju ne bi išao u zatvor. Njega su osudili u njegovoj sredini a njegove sudije su sada najglavnije protiv Tita... E, to sebi čovek ne sme dozvoliti! Da se, na njemu, gori od njega iživljavaju. Meni je to najveća sramota, i zato sam vodio računa kako radim. U svakom slučaju, ja bih drugačije od Đoga i drugih.

Što se Tita tiče, na žalost ili na sreću, nikada nećemo saznati istinu do kraja. Četrdeset godina je bio dobar, četrdeset godina će ga proklinjati. Ko zna, kada se sve skupa okrene, možda će mu otkriti nešto novo dobro... E, na šta ja da datiram svoje pesme? Da li praviti pesmu čiji je rok tri ili trideset godina? Ja sam se trudio da taj rok bude što dalji, da ostane.

Da li ti je krivo što su neke tvoje ploče prećutane?

DŽONI: Moje su ploče uvek navtačile određeni gnev. Kad se ploče nisu mogle uništiti — onda su izbegavane, prećutkivane. Recimo, "Krivo srastanje" je skroz prećutano; onda je engleska ploča "preskočena". Oni, što su o njoj pisali, tvrdili su kako je to skup starih pesama, da je moj engleski loš. Moj engleski nije ništa gori od Marlijevog. Onda su mi iz tišine zamerili što na "Između krajnosti" nema politike... To sve ima i svojih prednosti. Što brzo uđe brzo i izađe; što sporije stigne, duže traje. A možda su sve ovo bile loše godine.

Ja sam se školovao za takve ploče. Pre njih imao sam dvadeset godina cehovske škole, i četiri godine velikog uspeha. To je samo završni čin onoga što sam skupljao, i onoga što sam voleo.

Iz Holandije si svim svojim važnim kolegama nudio saradnju?

DŽONI: Da, i svi su bežali od mene! Bežali, jer su frustrirani. Kad bi ljudi znali kakvi su privatno njihovi idoli — ne bih ih više voleli. lli možda bi, ali ja čisto sumnjam... Privatno, idoli su mediokriteti, guzičari i prevaranti. Mediokriteti nemaju pravo biti idoli, jer je to ogromna obaveza, odgovornost. Ovi naši će svakom služiti i svima se udvarati — da bi spasli svoju guzicu!

Zašto, kod nas, ljudi idu u školu? Ne da nauče — nego da dobiju diplomu. Da tako stignu do nekog položaja i vrate onima, koji su ih nekad zlostavljali. Tako i muzičari. Ne radi muzike, ideje, nego radi slave. Da se dočepaju popularnosti i da se revanširaju svima... To je jedna velika peta kolona.

Kad bi tebe ljudi upoznali do kraja?

DŽONI: Bogami, onesvestili bi se! A kada bi se probudili, šta bi onda bilo — ne znam.

Objavio si tri knjige. Šta si njima hteo?

DŽONI: Ja sam puno više knjiga pročitao nego čuo muzike, ali sam zato — na neki način — uvek više voleo muziku nego knjige. Želeo sam da otpevane pesme vidim oštampane, da budu ravnopravne. Važno je znati da sam ja, u životu, uvek prvo imao muziku pa onda tekst. Tako je i danas. Hitler je za sebe govorio "programski mislilac" a ja sam vrio programski muzičar. Ne znam ništa o poeziji. To sve gledam kao problem i, ako taj problem ne znam da rešim, ja sam ponižen. Nastojao sam da izbegnem bedastoće, da ne budu glupe. Ispostavilo se da skupljene u knjigama one produžavaju svoj život.

Neke novine su objavljivale tvoja pisma iz Holandije?

DŽONI: Pisati pismo ne košta mnogo, snimiti ploču je skup sport svuda. Imao sam potrebu za pisanjem... I dalje mislim da sam ja, ovde, nekoristan. Kad očaj zavlada — onda ja nastupam. Sada nema dovoljno očaja. Ko na strašnom mestu ume da izdrži — taj ima veću šansu.

Očekivao si svetsku slavu; nemaš je?

DŽONI: Meni je to govorio zdrav razum. Sada mi taj zdrav razum govori da tamo ima isto toliko zdravog razuma koliko i ovde. Ovde sam čučao u prašini trideset godina pre nego sam išta napravio, znači da bih i tamo morao čučati trideset godina. Toliko vremena nemam, niti hoću da čekam.

Šta planiraš posle muzike?

DŽONI: Želim da napravim Balkan sevdah bend, i da to guram do kraja života. Uzgred bih voleo da osnujem Balkansku partiju rada. Ona bi, u svom programu, insistirala na trima stvarima: trideset posto ljudi bi se bavilo naukom, trideset posto turizmom, trideset posto agrokulturom a deset posto i ovako svuda i uvek smetate, na njih, ne treba ozbiljno računati. Mislim da je krajnje vreme da se ova zemlja okrene nauci, da veže i motiviše umni kapital kojim još raspolaže. Čovek ne može da dobije atomsku bombu sa nekoliko hidrocentrala. Znači, valja stvarno stvoriti kompletnu infrastrukturu, uslove za zaokret ili povratak naučnoj misli. Kad kažem turizam ne mislim na menjanje jastučnica, i da se pri odlasku maše gostima uz apel: Dođite nam opet! To znači da se zemlja toga ozbiljno prihvatila, da se održava u kondiciji. Da dihta. A ne da, kad padne kiša u Zagrebu, to odmah znači poplava. Tu podrazumevam i ekologiju, permanentno čuvanje prirode. Pod agrokulturom smatram ne samo proizvodnju hrane nego korišćenje svega što nam podneblje pruža; kvalitet, dopremanje, transport.

Mislim da su to tri fundamentalne stvari kojima se moramo okrenuti u sledećem periodu. Tako ćemo izaći i iz svoje zemlje. Praktična stvar je to što bismo tako korisno zaposlili ljude za opšti interes. Tako se dobija naslućena snaga i mobilnost, a sa snagom ide mir. Mir je nužan ne radi mira samog, ili da bi neko plandovao, nego što bi se onda energija usmerila ka korisnom radu. Nismo mi hiljadama godina patili da bismo se opet prepucavali. Ovaj naš narod dokazao je u svojoj prošlosti, da može mnogo ako se mobiliše oko velikih i korisnih stvari.

Svojevremeno si imao ambicija da budeš i predsednik?

DŽONI: Prošlo me, video sam da svako može biti Predsednik. To me više ne zanima.

Kako gledaš na tvoje naslednike?

DŽONI: Ja sam mnoge uvukao u ovo, ali je problem što oni nisu sposobni. Nema kvaliteta, a kad bi svi uspevali — ne bi niko uspeo.

Možeš li reći: kako sad doživljavaš Jugoslaviju?

DŽONI: Ja, u nju, dolazim samo kada sviram. Tada zarađujem, i mogu sebi da platim putovanje i stanovanje — pošto nemam gde da živim. Mene niko ne finansira, meni nisu slali novce u duplim kovčezima kao nekima. U svojoj zemlji gostujem, i uvek je isto: prvi dan sve mi se čini kao veliki geto, ali drugi dan se već naviknem i drago mi je da vidim kako sve, uprkos gluposti, funkcionira. Ja sam vezan za ovu zemlju. U njoj sam pokupio sve mirise, i moje delo zaslužuje da je ovde.

Na koji način se obnavljaš u Holandiji?

DŽONI: Nikako. Ja sam tamo kao medved, i samo spavam zimski san. Imam kanale preko kojih otkrivam stvamu u Jugoslaviji. Ako uočim neku nepoznatu iskru duha odmah tražim telefon, i kažem: Ja sam Džoni Štulić i hoću sa tobom da razgovaram! Niko srećniji od mene.

Ima li takvlh osoba mnogo?

DŽONI: U poslednjih pet godina sam u Zagrebu, otkrio dve osobe. On može proći, ona ne.

Možeš li reći imena?

DŽONI: Pre dve godine sam provalio u stan Torbarini. Želeo sam da vidim ko je to, ko u mom dvorištu živi a da o njoj ne znam mnogo. U američkom slendu Ti Ti ima sasvim određeno značenje. I ona, ništa više od toga. Ona je kao Bajaga ili Crvena Jabuka u muzici. Ni stida ni srama. Da se sa takvim pesmicama izlazilo sedamdesetih ili početkom osamdesetih — ljudi bi ih linčovali. Druga osoba je Tom Gotovac. To je drugi par rukava. Jedan čudan, pomalo off čovek, zdrav mozak sa kojim se može komunicirati. Radi svoj paranoidni art i ostavlja utisak. Volim ljude koji misle svojom glavom... koji se trude, nisu pokondirene tikve. Koji imaju muda da sve izdrže, budu poslednji, pa na kraju dođu na svoje. Volim fajtere koji se ne svete.

Kako ti se čini domaća rok-scena?

DŽONI: Ovo, što se zove sada rok, to su padavičari. Nema mnogo interesantnih ljudi, ideja.

Posle svih godina, slažeš li se s nekim kritikama na tvoj račun?

DŽONI: Slažem se. Shvatio sam da je to bilo krivo ogledalo u čijem sam kutu mogao da otkrijem — šta se sve nakuplja?

Mlsliš li da bi danas mogao da izguraš svoju ideju kao pre deset godina?

DŽONI: Već nekoliko godina sve su veze pokidane po Jugoslaviji tako da bi to išlo dosta sporije, ali mene nije ni napravio neki jugoslovenski duh. Bio sam uvek okružen prezirom, bežali su od mene, pljuvali me. To me je napravilo. Meni ni jedno vreme nije bilo naklonjeno. Ja sam se borio!

Mnoge tvoje kolege sad se izjašnjavaju o mnogim pitanjima?

DŽONI: Ne znam za druge, ali kako da se izjašnjavam kad sam ja ništa?! Neću da se izjašnjavam, jer ne znam ni ko sam ni šta sam. Jesam navijač, ali ne navijač na utakmicama koje se sada igraju. Houra (vođa grupe "Prljavo kazalište" — op.a) ima veliki hit sa pesmom "Poslednja ruža Hrvatske" a on je Židov. Ne znam otkad su to Židovi postali Hrvati. Da on to nije — napravio bi neko drugi. Meni je to jeftino. Da je on pravi, on bi bez te pesme bio najbolji.

Moji su iz Nina. To je Stounhendž Hrvatske. I šta ja treba da uradim? Kome šta da pokažem? Sve to ne razumem. Zapravo razumem, ali neću!

U svemu ovome teško je ostati po strani?

DŽONI: Najopasnije je živeti, ali ja u ovoj situaciji vidim i jednu dobru stvar. Sve ukazuje da neće još dugo ovako. Nužno je razrešenje.

O politici si uvek pisao u zavijenim formama?

DŽONI: Ne. Podrazumeva se da Džoni piše nerazumljivo. Što nerazumljivije to pametnije. Taj princip ne važi. Prosto, radi se o predrasudi. Nema tu šifara. Kad se bolje udubiš, vidiš da se radi o jednom pučkom tipu pesama... To, za Bajagu, niko ne kaže a on radi atmosfere često stavlja besmislene stvari. Ja sam smislen, to bi neko morao da skuži. Razumljiv sam, razume se ne kao Bora Đordevlć, to sigurno. Ja sam razumljiv kao Bregović, s tim što sam, mislim, literarno talentovaniji od njega — za stih, ali je to ta kategorija.

Šta te je najviše iznenadllo kad je tvoje delo u pitanju?

DŽONI: Krivo mi je što Ijudi, koji su pisali o roku, nikad nisu otkrili stvari koje su skužili ljudi iz sasvim pedesetih filmova. Iznenadilo me je kad sam čuo da je moje pesme znao jedan Bernard Vukas. Kud bi on znao za mene? A, znao je...

Šta, iz osamdesetih, iznosiš kao najdragocenije iskustvo?

DŽONI: To, da sam bio u pravu; da nisam uzalud straćio svoj život.

Šta očekuješ od devedesetih?'

DŽONI: Vatromet!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Uto 2 Jun - 13:56

TREĆI NASTAVAK ŠTULIĆEVE "GOZBE"

Pevač i vođa grupe "Azra" pre nekoliko dana na "Jutjub" postavio još 15 pesama

Branimir Džoni Štulić je pre nekoliko dana postavio još 15 pesama, treći nastavak "Gozbe", na "Jutjub", zidne novine koje, kako je nedavno rekao u razgovoru za naš list, svako može da gleda i sluša kako hoće.

A "gledalaca" je bilo dosta. Komentara — takođe.

"Hvala, Džoni. Iznenadi nas ponekad, ali ne dolazi i ne sviraj nam uživo. Nismo zaslužili. Hvala još jednom", poručio je jedan od komentatora da bi drugi rečima "Vrhunski!" ocenio novih 15 pesama, među kojima su neke obrade a druge nove pesme kultnog vođ grupe "Azra".

"Slušajući imam osećaj kao da je snimljeno osamdesetih, nostalgična muzika koja se više ne snima" dodao je slušalac, tačnije "čitač" dopunjenog izdanja "Gozbe".

Posao sakupljanja i obrade narodnih, starogradskih, nekih novokomponovanih pesama, Štulić je, kako nam je pre dvadesetak dana rekao u intervjuu, završio, a sada je, očigledno, u toku njihovo postavljanje na "Jutjub". Prvi put, na ovaj način, Džoni Štulić se oglasio pre dve godine, što je izazvao medijsku buru. Tada je, naime, na neki način, prekinuo muzičko ćutanje kojim se "zaogrnuo" od trenutka kada je otišao u Holandiju. Potom je pre mesec dana postavio 15, a sada i dodatnih 15 pesama.

Njegovi fanovi i verni "čitači" zidnih muzičkih novina sa uživanjem prate Džonijev rad, a Bora Đorđević na sve to kaže da nam je Džoni "potreban kao hleb nasušni".

— Niko ne može da bude kao Džoni. Jedinstvena je pojava na rok prostoru. Divno je što je odlučio da objavi nešto — kaže Đorđević za "Politiku".

Dodaje i da je bio u poseti kod Štulića u jednom malom mestu nedaleko Utrehta, doduše, davno i da je još tada slušao neke njegove nove pesme.

— Bile su vrlo dobre — ističe vođa "Riblje čorbe".

Na naše pitanje da li je to onaj stari Džoni, Đorđević kratko odgovara da ne postoji ni novi ni stari Džoni Štulić.

— Samo jedan. Jedini.

Kako to da njegove pesme naizust znaju neki novi klinci, oni koji se nisu ni rodili kada su Džoni i „Azra” suvereno vladali jugoslovenskom rok scenom, pitamo ga, a Đorđević objašnjava da je odgovor vrlo jednostavan:

— Roditelji su ih naučili. I uz "Riblju čorbu" su odrasle četiri generacije. Pa i uz Džonija — kaže Bora Čorba.

Popularni muzičar sumnja da će Štulić doći i održati koncert u Srbiji, ali kaže da bi bio pravi haos kada bi se to desilo.

— Jedino "Azra" i "Riblja čorba" imaju "navijače" koji su spremni da naprave haos. Ali, sumnjam da će doći. Sve što je dobro u muzici, ne samo našoj već svetskoj, već je napisano. To Džoni smatra — kaže Bora Đorđević.

Da li biste otišli na koncert ukoliko bi Džoni Štulić, ipak, odlučio da ga održi, pitamo Boru Đorđevića, a on kratko kaže:

— Naravno!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45930

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Pon 8 Avg - 13:30

Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:39

Branimir Dzoni Stulic – 12 besmrtnih stihova

Džoni dolazi sa godinama. Ili ti prija, ili ne, ali moraš imati kilometražu da bi istinski mogao da uživaš u njemu. Džoni je rođen u Makedoniji, u jednoj od onih kultnih porodica iz vremena bivše Juge – dete vojnog lica. Sve svoje slobode uvek je morao otimati, nikada se u kući nije osećao prijatno i zato je uvek negde bežao, a kako je služba često zahtevala i selidbe po celoj bivšoj zemlji, tako je i Džoni bio žrtva tih seoba.

Kada je došao u Zagreb, često je bivao ismevan zbog čudnog naglaska. Fakultet je upisao bez ikakvog realnog cilja – i sam kaže da je to uradio ne bi li dobio na vremenu, jer ga je porodica pritiska, a dobro mu je došlo i to da je u podrumu fakulteta mogao nesmetano vežbati gitaru, za šta otac nije hteo ni da čuje. Svoje revolucionarne dane na fakultetu, sa kolegama anarhistima najčešće je završavao za šankom. Ubrzo je počeo i sa prvim ozbiljnijim pokušajima da napravi bend, i učestvovao je na ovaj ili onaj način u formiranju mnogih legendarnih sastava. Recimo jako kratko bio je član Parnog Valjka, a grupa Film, formirala se nakon što su njeni članovi pobegli od njega.

Nesumnjivo je bio enfant terrible, ali je na svakom albumu skupio neverovatnu kolekciju bisera. Njegovi tekstovi bavili su se emocijama, situacijom u društvu, ljubavlju na jedan novi, potpuno drugačiji i sirov način. Sirov, ali svojstven samo Džoniju. Odabrao sam ovih dvanaest stihova, jer je svaki od njih za mene nešto posebno. U zagradi je navedeno iz koje su pesme.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:40

Stopedeset ruža i dijelić tvog sna, marširalo je sinoć bez prestanka. Dao sam svoj najbolji grad, padali su uz put, oznojeni šampioni ugašenih pogleda.

(Ravno do dna)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:40

Riječi su isto kao i gomila ljudi, nije nužno znati za sve. Odaberi za sebe samo one prave.

(2:30)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:40

Sloboda nije jednostavan domaći zadatak, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi.

(Sloboda)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:41

Dug je put do viječnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru.

(Teško vreme)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:41

A da postoje zakoni jaci od propisanih, to ne znate. To su heroji govorili, kad su bili mali.

(MSP)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:41

Kosa mi se diže na glavi i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi.

(Uvijek ista priča)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:41

Ako želiš da saznas, pristani na sve. Ako želiš da mijenjaš ljude, ne odmeći se.

(Filigranski pločnici)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:42

I rijeka nije bila rijeka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja.

(Kad fazani lete)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   Sre 30 Nov - 14:42

Riješio da se branim, da objasnim svoj grijeh. Darovali mi robiju, a nadu ni za tren. Pa iako me proklela, razorila mi dom, još volim malu beštiju, dragu srcu mom.

(Usne vrele Višnje)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Branimir Štulić - Johnny   

Nazad na vrh Ići dole
 
Branimir Štulić - Johnny
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Branimir Štulić - Johnny
» Johnny Cash
» Johnny Palacios Hidalgo
» Sean Connery
» O ljubavi su rekli .....
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-