Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Srpski turizam - Etno Sela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Tršić   Uto 4 Okt - 19:58



TRŠIĆ





Postoje mesta koja su mala po broju stanovnika i po prostoru koji zauzimaju, ali su po svome
imenu velika i poznata u celom svetu. Takva su mesta Getsov Vajmar , Tolstojeva Jasna Poljana. Takav je i Trsic, rodno mesto Vuka Stefanovica Karadzica( 1787-1864 ). Nalazi se u jugozapadnom delu Jadra na brezuljkastom prostoru kroz koji neumorno zubori bistra Zeravija, dajuci celom predelu uzbudljivu zivost i nadmocnu lepotu.
Prvi podaci o naseljenosti Trsica poticu iz prve polovine 16. veka, ali podatak kada i kako je Trsic zapravo dobio to ime ne zna se ni dan danas.Posle austrijsko-turskog rata ( 1737-1739 ) , vodjenim na prostorima Srbije, selo je takoreci bilo prazno. Naseljavanje je dobilo maha polovinom 18. veka kada su brojne porodice, sa prostora sadasnje Crne Gore, pristigle na ove prostore. Nemiri prvog srpskog ustanka, zacetog 1804. godine, ostavili su traga i na izgled sela. Dugo je vremena Vukovo ognjiste bilo prepusteno ljudskom nemaru.






U istorijskom i knjizevnom pamcenju srpskog naroda mnogo je znacajnija 1933.godina. Trajno je ostalo secanje na godinu obnavljana Vukove rodne kuce i na datum osvecenja, otvaranja kuce i odrzavanja prvog Vukovog sabora.
Bilo je to 17. septembra 1933. godine. Po ugledu na stare kuce u Jadru podignuta je Vukova kuca, koja predstavlja najprisniji spomenik Vuku i zacetak duhovnog rodoslova Trsica, Vukovog rodnog mesta.





Leta 1964. godine ( stogodisnjice Vukove smrti ) izgradjen je asfaltni put do Trsica duzine 4
kilometra, kao i pesacka staza do Vukove kuce. Takodje je napravljena pozornica sa gledalistem pod otvorenim nebom za izvodjenje programa Vukovih sabora, koji su se do tada odrzavali u dvoristu Vukove kuce, kao i osnovna skola.

Vukov sabor vremenom postaje najveca kulturna manifestacija u nas. Oni neguju ne samo
vukovsku tradiciju nego i savremena umetnicka stremljenja. Prikazuju se pozorisne predstave, opere, baleti, u izvodjenju poznatih umetnika i umetnickih i pozorisnih ansambala iz cele Jugoslavije; cuju se u prigodnim vukovskim besedama reci umnih poslenika nauke i kulture koje
istinski podsticu na stvaranje novih duhovnih i materijalnih vrednosti.





Krajem skolske godine, u maju, odrzava se, neprekidno od 1971. godine, Djacki Vukov sabor. Na ovom saboru, koji se takodje odrzava u Trsicu, organizuje se Republicko takmicenje ucenika iz srpskog jezika i jezicke kulture i Savezno takmicenje u likovnom izrazavanju.[/size][size=9]
Generalna konferencija UNESKO je, na svome sastanku u Sofiji decembra 1985. godine, uvrstila u svoj kalendar velikih godina i dan rodjenja Vuka Stefanovica Karadzica i usvojila Rezoluciju o proglasenju Vukove godisnjice kao znacajne godisnjice u svetu.

U okviru Jugoslovenskog odbora za proslavu Vukove godisnjice osnovan je Odbor za uredjenje Trsica, sastavljen od ljudi koji se profesionalno bave problematikom osmisljavanja prostora. Umesto gradnje novih objekata savremene arhitekture, ovaj Odbor se okrenuo narodnom graditeljstvu samoukih majstora koji su znanje sticali generacijskim prenosenjem iskustava. Zato su u Trsicu izgradjene, ili prenete, brojne kuce brvnare,vajati, magaze, mlekari, vodenice ... Zbog svega toga i neopisive prirodne lepote, turista, koji poseti Trsic, bar za trenutak zaboravi sve probleme sadasnjeg sveta i uziva u tom osecanju zadovoljstva.

izvor:goranavramovic.page.tl
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 10 Okt - 13:33


SUNČANA REKA



Nalazi se na desnoj obali reke Drine, u sedištu gučevskog raseda, između planine Gučevo (Republika Srbija) i Majevice (Republika Srpska), u Gornjoj Koviljači i ima površinu 0d 4 ha.


Turistički kompleks Sunčane Reke čine:

  • kućice za smeštaj gostiju (1/1, 1/2, 1/3 i 1/4,- 54 ležaja)
  • vila "Sunčana Reka" sa dva apartmana
  • restoran - Nacionalna kuća (135 mesta)
  • letnja bašta (500 mesta)
  • otvoreno ognjište i pečenjara
  • letnjikovac i uređena drinska obala sa šljunkovitom plažom
  • parking
  • tereni
    za sport i rekreaciju
  • ergela

Sadržaj:


  • sportski tereni za fudbal, odbojku na pesku, košarku i tenis
  • zabavni park za decu
  • škola jahanja i
    jahanje na duge staze pored reke i po obližnjim planinama (Gučevo, Boranja)
  • staza za džoging (5000m)
  • pilates
    program
  • sakupljanje lekovitog bilja i berba gljiva
  • planinarske avanture uz vodiča
  • organizovane izlete
  • spust
    Drinom
  • vožnja čamcem
  • vožnja fijakerom
  • nordijsko skijanje
  • vožnja džipovima i biciklima
  • lov i ribolov
  • izleti
    iznenađenja ...


izvor:teoxeniatravel
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 10 Okt - 13:38


SLALAŠ VAJATI


Nalazi se 160 km od Beograda, 7 km od Guče.Čak bi i najuporniji i najsumnjičaviji tragači za rajem na zemlji priznali da je pravi edenski vrt nikao u selu Gornja Kravarica, na imanju porodice Radičević.

Porodica Radičević je uspela u (ne)mogućoj misiji da spoji nespojivo – drevno i moderno, i da u živopisno dragačevsko selo, ne narušavajući njegovu idiličnost, unese svetlost velegrada. Vajati su apartmani sa četiri zvezdice, što znači da ovde gost uživa u punom komforu, kakav omogućavaju najsavremenija
dostignuća civilizacije, ali i u netaknutim prirodnim lepotama. To je ambijent koji svakom gostu pruža utočište i daje priliku za istinski odmor od savremenog tempa života.

Gosti ovde mogu da uživaju u miru prirode, ili da se u potpunosti predaju čarima rekreacije: duge šetnje kroz bajkovite seoske ambijente – nezaboravan su doživlja.

Smeštaj:Vajati raspolažu sa tri objekta za smeštaj gostiju. Sve sobe su komforne i udobne, savremeno opremljene.

Sve sobe  imaju:

  • parno grejanje
  • klima uređaj
  • televizor
  • bežični Internet
  • telefon

Nameštaj je od punog drveta, a posteljina je vrhunskog kvaliteta sa antialergijskim jastucima.


KUĆA broj 1: u njoj se nalaze 6 soba, 4 dvokrevetne i 2 jednokrevetne sa francuskim ležajem. Svaka dvokrevetna soba ima pomoćni ležaj koji se izvlači iz boka kreveta i po udobnosti ne zaostaje za standardnim krevetom.
U dvokrevetnim sobama postoji mogućnost spajanja kreveta uz dodatak umetka, koji popunjava prostor između dušeka čime se dobija bračni ležaj.
Svaka soba ima svoje kupatilo.

KUĆA broj 2: ima 5 dvokrevetnih soba. Četiri sobe raspolažu i sa pomoćnim ležajevima. U prizemlju se nalaze
2 dvokrevetne sobe, trpezarija i kupatilo, a na spratu 3 dvokrevetne sobe i kupatilo. Ova kuća je idealna za porodicu.

KUĆA broj 3: sastoji se od dva apartmana: Aleksandra i Valentina sa francuskim krevetom, mini kuhinjom,
kupatilom, TV, klimom. U apartman Aleksandra postoji mogućnost unošenja pomoćnog ležaja (krevet standardnih dimenzija).
Gosti mogu da se bave

  • lovom
  • ribolovom
  • branjem šumskih plodova i lekovitog bilja
  • da učestvuju u svim poslovima domaćina
  • da igraju mali fudbal, odbojku ili košarku

Na šest hektara imanja, nalazi se i bazen, ali i kutak za najmlađe goste, koji roditeljima pruža bezbrižan odmor.

Besprekorno čisti travnjaci oko kuće i okućnice, stotine saksija sa najrazličitijim vrstama cveća, fontana na sredini dvorišta –
čine “Vajate” pravom oazom.

Nedirnuta, ali pitoma priroda oko “Vajata” podjednako je lepa u sva četiri godišnja dobra, a zimi najmlađima, pa i onima starijima pruža mogućnost za skijanje i sankanje…

U izvornom značenju “vajat” je drvena zgrada u dvorištu seoske kuće i služi za noćenje mladenaca i za držanje spreme za udaju i ženidbu. Jedan takav, autentičan nalazi se i u dvorištu “Vajata”, tik uz restoran, i verno oslikava dom srpskog seljaka iz 19. veka.

    Ono što će svakom gostu sigurno ostati u sećanju jeste i srdačnost domaćina i ukus tradicionalne srpske kuhinje.

Domaćini su uvek spremni da gostima izađu u susret i da im ispune želje, pa se ponekad i jutra dočekuju uz igru i pesmu, uz zvuke trube ili harmonike.

U Vajatima se posebna pažnja pridaje gastronomskom užitku gostiju i kuhinja seprilagođava njihovim željama i ukusima.

Pored tradicionalne srpske kuhinje, nudi se i širok asortiman savremenih specijaliteta.

kuhinja.

Po recepturama naših baka i prabaka spremaju se:

  • pite
  • supe
  • čorbe
  • slatka od voća
  • kačamak
  • popara
  • peče se hleb i kukuruzna proja
  • sarme
  • svadbarski kupus
  • razna variva
  • orasnice
  • vanilice
  • torte
  • najraznovrsnije salate...

   Ipak, domaćem siru i kajmaku, goveđoj i svinjskoj pršuti, jagnjećem i prasećem pečenju sa ražnja, mesu sa roštilja uz najraznovrsnije salate – teško je odoleti.

Velika je i ponuda najrazličitijih pića, aperativa i dižestiva.

    Dragačevski seljak, zdrav i dugovečan, jutro započinje čašicom domaće šljivovice, za koju tvrdi i da je lekovita, pa je domaća prepečenica uvek preporučljiva za zdravicu, ali i za užitak.

Ukoliko želite, od domaćina “Vajata” možete naručiti da od ljudi iz sela za vas kupe razne đakonije. Tako sa odmora kao suvenir možete poneti:

  • teglu sa slatkim od nekog voća
  • domaći sok
  • ajvar
  • kajmak
  • domaću rakiju

Naravno, ima i onih gostiju koji će ponešto od svega toga pripremati zajedno sa domaćinima.


izvor:teoxeniatravel
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 13:26

Ljubiš se nalazi  na jugoistočnoj strani zlatiborke visoravni i proteže se uz dolinu Ljubišnice,  a naslanja se na brda Čigotu,  Murtenicu i Borkovac.

Krasi ga prelepa, nezagađena priroda, mir, tišina, cvrkut ptica i zvona ovaca.

Ljubiš je idealno mesto  za odmor svih onih koji čeznu za laganom šetnjom kroz netaknutu prirodu daleko od stresne svakodnevice.

A kada odlučite da sebe i svije nagradite upravo aktivnim planinskim odmorom, daleko od buke i problema, i put Vas dovede u Ljubiš,  preporučujemo Vam boravak u Nacionalnoj kući „Simex“, koja će svojim sadržajima i uslugom upotpuniti Vašu „zlatiborsku avanturu“.



Ispred samog objekta nalazi se ribnjak u kome se gaji, nadaleko čuvena, ljubiška pastrmka, a izvor sa koga se vodom snabdeva i ribnjak i Nacionalna  kuća „Simex“ je udaljen samo par metara.

U neposrednoj blizini objekta nalazi se crkva „Cara Konstantina i Carice Jelene“

 A da li ste ljubitelj pećina?

Laganom šetnjom, 2 km od objekta, dolazite do Markove pećine, poznatije kao Ršumovićeva „pećina stroga u kojoj živi baba Roga“
Takođe na nekoliko kilometara od objekta nalazi se  Ledena pećina, u kojoj se
nalaze ogromne ledenice prečnika u gornjem delu i preko pola metra. Domišljati meštani ovoga kraja su nekada ovim ledenicama tokom leta hladili piće.

A, ako ste ljubitelji dugih šetnji u prirodi preporučujemo Borkovac.

Dugogodišnja tradicija kvaliteta svake godine privlači sve više posetilaca i
ljubitelja ljubiške pastrmke, kao i zlatiborskih specijaliteta u Nacionalnu kuću „Simex“.

izvor:.simex-ljubis
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 13:31



Drvengrad - etno selo Emira Kusturice na Mećavniku



Dobrodošli u Drvengrad, na Mećavnik




Drvengradje filmsko etno selo na Mokroj Gori. Nalazi se između Zlatibora i Tare,
a  izgradio ga je reditelj Emir Kusturica na brdu Mećavnik. Mećavnik nadvisuje selo Mokra Gora i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare, kroz koju prolazi pruga uskog koloseka Šarganska osmica.
Drvengrad je etno selo u gradskom stilu. Na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske crkve i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima, i opkoljen je brvnarama. Brvnare su autentične, i prenete iz tog kraja Srbije i iz Bosne. Sagradjene su u vidu skeleta i postavljene na kamene postamente.Drvengrad ima galeriju slika, biblioteku, bioskop „Andergraund”, poslastičarnicu sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran,
prodavnicu narodne radinosti toga kraja...
Stručni žiri briselske Fondacije za arfitekturu Filip Rotije je Drvengrad proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi.
O Drvengradu Kusturica kaže: “Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo”.

izvor:serbiatouristguide
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 13:34



Sirogojno - gorski muzej srpskog etnosa



Dobrodošli u Sirogojno




Sirogojno se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, na planini Zlatibor i na 20 kilometara
od Užica. Celo selo je 1980. godine postalo muzej i dobilo naziv "Staro selo". Na prostoru od 5 hektara prikazan je način života ljudi ovih planinskih predela. Arhitektura Sirogojna sastoji se od 47 drvenih objekata, prenetih iz okolnih zlatiborskih sela i opremljenih autentičnim pokućstvom, oruđima i alatima. Svako domaćinsto ima mlekar, ambar, koš-salaš za kukuruz, po jedno hlebnu peć, kačaru sa kazanom za pečenje rakije, pčelinjak i sušionicu za šljive, dok su staje za stoku
sagrađene izdvojeno od osnovnog dvorišta.
Pod krovovima i na travnjacima ovog etno sela izloženo je oko 2000 eksponata koje godišnje vidi preko 100.000 ljudi. Svim posetiocima na raspolaganju je apartmanski smeštaj u kućama brvnarama kao i prodavnica suvenira sa krčmom.
Kao posebna atrakcija izdvaja se letnji stočarski stan, gde čobani leti čuvaju stoku. Ovaj stan se sastoji od dve kolibe i pokretne kućice sa krevetom na saonicama, kako bi čobanin i zimi mogao da bude pored svog stada.
Ovaj prelepi muzejski prostor krase i seoska crkva brvnara posvećena Sv. Petru i Pavlu (1821. godina), kao i staro seosko groblje.
U nameri da ceo ambijent bude verodostojniji i da mu se udahne život, na prostoru muzeja organizuju se radionice za izradu starih predmeta od drveta, metala i gline, a u skladu sa hrišćanskim kalendarom u muzeju se obeležavaju Badnje veče, Božić, Uskrs i ostali tradicionalni praznici. Kroz oživljene običaje, u Sirogojnu se može primetiti veliko duhovno bogatstvo ljudi sa ovih prostora, prožeto kako hrišćanskim, tako i paganskim elementima.
U selu se u toku godine organizuju brojne izložbe, na primer, izložba tradicionalne
odeće, kao i škole farbanja uskršnjih jaja, ili proizvodnje ručne trikotaže. Ipak, Sirogojno je postalo svetski poznato sedamdesetih godina 20. veka i to po proizvodnji rukom rađenih džempera. Od tada, “Moda Sirogojno” proširila se na Pariz, Rim, London, Beč, pa čak i na daleki istok. Selo obeležava Dan muzeja i muzejske slave Ognjene Marije,ali i poznatu manifestaciju Noć muzeja. U toku leta u selu se emituje revija ekološkog filma.
Sirogojno je okruženo očaravajućim planinskim ambijentom, idealnim kako za zimske, tako i letnje odmore. U blizini, nalaze se selo Gostilje, Stopića pećina, banja Vapa sa izvorima lekovite vode, kao i turistički centar Zlatibor.



izvor:serbiatouristguide
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 13:40

Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 13:43



   

           Sirogojno


                        [
                           
                         
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 17 Okt - 14:56




SIROGOJNO


MUZEJ NA OTVORENOM

Gosti Sirogojna, starog sela na obroncima Zlatibora, mogu da uživaju u autentičnom ambijentu života koji je ovde vladao početkom XX veka

Niz blagu padinu preko puta crkve, ograđeno direcima i pletenim prućem, načičkano vajatima, ambarima i drugim zgradama pruža se naizgled obična seoska okućnica. Kad bolje pogledate, međutim, shvatite da je malo šta ovde obično. Kuće male, od drveta napravljene, sa krovom "na četiri vode" postavljene. I stare. K'o da su vekove preko glave preturile. Nasred glavne kuće, nad ognjištem visi kazan. Domaćica ručak pristavila,pa se nekud, u prošlosti, zagubila.




Mapa lokacije Sirogojna



Pored vatre, bliže prozoru postavljena sinija. Na njoj su i crepulja, činije,drvene kašike i čutura. Nešto dalje je i krčag sa vodom. Oko sinije su tronošci. Za glavu porodice, ispod kandila i kućne ikone, posebno je mesto pristavljeno. Nažalost, domaćina nema. Ni njega, ni ukućana. Ili su se u polju zadržali, ili su se sa stokom zabavili. A, opet, ko zna, možda je i njih vreme poremetilo i u nekoj staroj priči ostavilo.

Staro selo, stari običaji

Ovo je samo mali detalj onoga što gosti Sirogojna, starog sela na obroncima
Zlatibora, najpre primete. Muzej na otvorenom, prvi takve vrste u Srbiji i jedan od retkih na Balkanu, već tridesetak godina okuplja goste izdaleka, ljude znatiželjne da vide i saznaju kako se nekada živelo i  radilo, čemu se nadalo i o čemu sanjalo.




Sirogojno – kuća dobrodošlice


U selu je prikazana arhitektura, unutrašnje uređenje zgrada, način privređivanja i organizacije porodičnog života ljudi sa kraja XIX i početkom XX veka. Stalnu muzejsku postavku čine dve zlatiborske okućnice, dvorišta sa stambenim i privrednim zgradama kakve su nekada imale zadružne seoske porodice na ovoj planini.




Staro selo na obroncima Zlatibora


Usred dvorišta je glavna kuća, dvodelna zgrada u kojoj su, pored glave porodice i njegove žene, živeli i stariji članovi zadruge. U njoj su se o poslovima dogovarali, slave slavili i goste dočekivali. Pored nje su postavljeni vajati, drvene brvnare, u kojima su spavali i svoje lične stvari čuvali mladi bračni parovi. Ovde sa osmehom vole da kažu da tadašnje spavaće sobe nisu imale grejanje, pa kad mraz napolju okuje i vetrovi zacijuču, niko nije brinuo za natalitet i bračne razmirice.




Unutrašnjost jedne kuće


Osim toga, svako domaćinstvo je imalo i mlekaru, ambar, koš za kukuruz, kačaru sa kazanom za pečenje rakije, hlebnu peć, pčelinjak i sušaru za šljive, pa je i to verno prikazano. Staje za stoku su van dvorišta, a posetioci mogu videti i kulače, primitivne kolibe kupastog oblika u kojima su živeli stočari u planini.

Oživelo vreme nekadašnje

Svaka zgrada u ovom muzeju, baš kao i pokućstvo, posude, sprave, oruđa i alati, potpuno su autentični, preneti i doneti iz bliže ili dalje okoline. Inicijativu za njihovo prenošenje davne 1980. godine pokrenula je organizacija domaće radinosti iz Sirogojna, a ceo kompleks je urađen prema projektu Ranka Findrika i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.




Stopića pećina


Da je ideja bila valjana, potvrđuje i zanimanje brojnih turista koji retko propuste priliku da dođu na Zlatibor, a da ne obiđu i ovo selo. Tim pre što je u blizini, samo 6 kilometara dalje i Stopića pećina, jedna od najlepših podzemnih odaja u Srbiji. Desetak kilometara od Sirogojna, na ataru sela Gostilje, gosti mogu videti i prelepi vodopad na reci Katušnici, a u blizini je i banja Vapa sa brojnim izvorima lekovite
vode, i rodna kuća revolucionara i socijalističkog teoretičara Dimitrija Tucovića.




Vodopad na reci Katušnici


Ono što ovaj muzej  na otvorenom izdvaja od sličnih u svetu jeste činjenica da se u njemu i danas može živeti, raditi i odmarati. Naime, jedan deo starog sela je prilagođen potrebama muzejskih radnika, ali i gostiju koji dolaze tokom cele godine. U staroj krčmi se može predahnuti, ali i probati neki od starih, pomalo zaboravljenih specijaliteta. Na jelovniku su svakodnevno sir, kajmak, zlatiborska pršuta, pita od heljde, pogačice od crnog brašna i drugi kulinarski mezetluci. Kada je grupa turista veća, na trpezi se često nađe i pečena jagnjetina, pasulj prebranac, jagnjeće sarmice, razne pite i gibanice, a uz ova jela služe se i tradicionalna pića – rakija, čajevi od domaćih trava i vodnjika.

Posle dobrog ića i još boljeg pića valja malo odmoriti, a predusretljivi domaćini su obezbedili tridesetak kreveta u takozvanim konacima. Reč je,takođe, o starim brvnarama, ali se u njima nudi takav luksuz kakav se malo gde može videti. U svakom apartmanu je kamin, čajna kuhinja, brodski pod i udobni ležaj. Naravno, da bi sve bilo u skladu sa okolinom, gosti se mogu pokriti guberom, a podove krase i brojne šarene prostirke.

Učenici česti gosti




Panorama Sirogojna


Česti posetioci Starog sela u Sirogojnu su učenici na đačkim ekskurzijama.
Sem priče o vremenima prošlim, đaci se mogu upoznati i sa nekadašnjim zanatima, videti šta su to radile nekadašnje abadžije, terzije, kačari, pintori, grnčari, kolari, opančari i kovači. Takođe, mogu saznati i kako se nekada pravio katran, luč i kreč, šta je kiridžiluk i rabadžiluk, šta su radile žene, a šta je bila obaveza muškaraca.




Rukom rađeni džemperi


Rekosmo da u selu svega ima, sem bivših domaćina. Ali i oni ponekad mogu vaskrsnuti! O Božiću, Uskrsu ili na Badnje veče, uoči praznika i drugih svetkovina, pojave se u liku svojih potomaka i pred radoznalim svetom iz daleka ožive vreme nekadašnje. Iz okolnih sela pristignu najstariji meštani, zasednu oko ognjišta, podstaknu vatru i krenu sa kazivanjem.
Pričaju o starim običajima, ljudima, njihovom poslu i pošalicama, strahovima i nadama. Često zagude i gusle i očas  posla se pred vama pojave i hajduci, vile i vilenjaci, turski zulumćari i naši junaci.

Svojim dragocenim sećanjima, tematski usmerenim i zanimljivim, ove starine
pružaju dragocenu priliku da posetioci prošire znanje o narodnom životu, nekadašnjem verovanju, o paganskim i hrišćanskim običajima i da, naposletku, štošta saznaju o sopstvenom poreklu, korenima, pa ako hoćete, i o sebi samima. Jer što neko pametno reče, svako drvo odvojeno od korena je ništa drugo do običan balvan.

Vlada Arsić

izvor:Press magazin 66
Nazad na vrh Ići dole
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: Etno sela   Čet 27 Okt - 1:11

Borač - Etno selo










Borač se nalazi u centralnom delu Gruže i udaljen je 14 km od Knića i 29 km od Kragujevca. Ubraja se u najinteresantnije ružansko selo po svojoj prošlosti i prirodnim lepotama.

Posebno obeležje selu daje Boračka reka koja se uliva u Gružansko jezero, kao i Borački krš sa koga se pruža neverovatan pogled na ceo borački kraj koji pruža poseban užitak planinarima sa svojom visinom od 300 m.

U podnožju boračkog krša nalazi se dom porodice Milošević koji u svojoj ponudi raspolaže sa dve kuće ukupne površine 350 m2, i svojom ponudom će u potpunosti zadovoljiti Vaše potrebe za komforom.




Trenutno se kako u Borču tako i u ovom domaćinstvu snima domaća serija
MOJ ROĐAK SA SELA

Organizujemo jednodnevne izlete kapaciteta do 100 osoba. Cena jednodnevnog izleta je od 450,00 do 850,00 dinara u zavisnosti od izbora menija i broja gostiju.


izvor:madeinmontenegro
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Srpski turizam - Selo   Sub 4 Feb - 11:20

Brzeće


Turističko naselje Brzeće nalazi se u podnožju istočne strane Kopaonika.Na samo 270 km od Beograda,100 km od Niša i 15-ak kilometara od centra Kopaonika. Zbog svog idealnog položaja i nadmorske visine od 1000 do 1100 m.n.v  Brzeće sa svojim hotelima i apartmanima pruža sve uslove za odmor i rekreaciju tokom cele godine.

Idealno je mesto za pripremu profesionalnih sportskih ekipa kao i sve oblike rekreativnog sporta,zdravstvenog a i kongresnog turizma.

Brzeće je okruženo sa više banja: Lukovska banja,Kuršumlijska banja, Jošanicka banja, Vrnjačka banja, Ribarska banja itd.

Turistički centar Brzeće je sa dve žičare ( Bela reka I i Bela reka II ), povezan sa vrhom Kopaonika odakle se skijaši uključuju u sistem staza Skijališta Srbije.

Iz turističkog centra Brzeće se svakodnevno organizuje prevoz do vrha Kopaonika , kao i do mnogobrojnih izletišta :

- Svetilište Metođe
- Izvorišta Duboka, Marine vode , Krčmar...
- Vodenice potočare koje i danas melju žito
- Gejzir Gvozdac
- Vodopad Jelovarnik
- Semeteško jezero, itd






















Poslednji izmenio wild filly dana Sub 4 Feb - 12:48, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 11:25

Zaovine



Zaovine, selo na planini Tari, neodoljive lepote, koja osvaja odmah na prvi utisak, čuveno po mnogo čemu, a najviše kao stecište najredjih primeraka flore Srbije, a koja inače ovde u Zaovinama čini 50 procenata ukupne flore Tare.



Zaovine su čuvene i po svom simbolu, koji je davne 1875. godine otkrio naš čuveni botaničar Josif Pančić u jednom od zaseoka, simbolu koji je izuzetno redak, vitak, gord, i koji sa svojom visinom i do 40 metara, predstavlja neprocenjivi biser nase zemlje - Pančićevoj Omorici. Zaovine administrativno pripadaju teritoriji Opštine Bajina Bašta, a prostiru se u južnom delu Tare, poznatom još i kao "ravna Tara", a u geomorfološkom smislu čine prirodnu vezu planine sa Zlatiborom i Mokrom gorom. Nadmorska visina varira od 785 do 1.412 metara (Miloševac - najviši vrh), dok je najviši vrh same Tare Kozja stena ili Kozji rid sa nadmorskom visinom od 1.591 metara. Zaovine su selo poznato takođe i po proročanstvu Miloša i Mitra Tarabića koji su još sredinom 19.veka prorekli da će "Drina poteći uz Taru", i zaista, Drina, jedna od najčistijih reka u Srbiji, potekla je 1981. godine uz Taru, kada je i završena izgradnja druge reverzibilne brane Perućac 2, puneći veliko akumulaciono jezero nekoliko stotina metara iznad svog toka, tačnije rečeno, voda sa 310 metara nadmorske visine iz jezera Perućac, turbinom, kroz cevi prečnika šest metara, dospela je u predivan predeo četinarskih suma, 900 metara visoko pravo u Zaovine.



Jezero je gledano odozgo zmajolikog oblika, tačnije oblika zmaja u letu, a što se dovodi u vezu sa projektom na kome su radili japanski stručnjaci punih 12 godina. Jezero je dubine do 130 metara i u sebi krije čitav jedan bogati živi svet - 14 vrsta riba iz 6 familija - kapitalne primerke pastrmke, soma, klena, štuke, skobalja, grgeča, mladice...





















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 11:37

Trešnjevica



Uz dolinu reke Moravice prostire se Trešnjevica, četvrto selo po veličini u ariljskoj opštini. Ovo, slobodno možemo reći, prigradsko naselje broji oko 1000 meštana u oko 240 domova. O Trešnjevici koja je sve do 1945. godine pripadala Dragačevskom okrugu, prve podatke nalazimo u popisu Smederevskog sandzaka iz 1476. godine. To svedoči da je ovo staro naselje, koje postoji od davnina. Već u narednom popisu stanovništva, iz 1525. godine za ovo područje pominje se drugi toponim – Črešnjevica.To navodi na pretpostavku da je selo verovatno dobilo ime po trešnjama, kojih je bilo mnogo, a u prilog tome svedoče i podaci da se u Radaljevu i Lisi, graničnim selima sa Trešnjevicom, i danas u nekim domaćinstvima za trešnju kaže črešnja.



U dužini od 5200 m kroz Trešnjevicu protiče i Trešnjevačka reka, pa se postavlja pitanje da li je selo dobilo ime po reci, ili reka po selu, ili su i jedno i drugo dobili ime po trešnjama.


Stanovništvo dragačevskih opština, uključujući i Trešnjevicu, većinom je doseljeničko. Starosedelaca je veoma malo, i to su uglavnom potomci onih meštana koji su na ovim područjima živeli i pre 17. veka. Intenzivnije naseljavanje počelo je početkom XVIII veka, a najveći broj doseljenika bio je iz Crne Gore i Hercegovine. Ljudi su bežali iz krajeva koji su bili pod Turskom nastojeći da izbegnu zulume i pogubljenja. Vremenom broj stanovnika se povećavao, a prema postojećim podacima prirodni priraštaj u Trešnjevici je nešto veći u odnosu na druga sela ariljske opštine
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 11:54

Sirogojno



Sirogojno se nalazi u istočnom delu Zlatibora. Razvilo se oko crkve podignute početkom XIX stoleća, a zatim i oko škole, zadruge, seoskih kafana i pekara. Crkva Svetih Petra i Pavla sagrađena je 1821-ve godine i stavljena je pod zaštitu države. U njoj se čuvaju mnoge vrednosti, poput vrata u duborezu i više ikona iz XIX veka, a na njenim zidovima su upisana imena izginulih ratnika iz Prvog svetskog rata. Područje Sirogojna, kom pripadaju i sela Drenova, Željine, Trnava i Čičkova, ima poprilično spomen-obeležja iz Drugog svetskog rata.



Spomenik na Vladajama, bista prote Milana Smiljanića, spomen ploča na zgradi škole u Trnavi u kojoj je učio narodni heroj Savo Jovanović Sirogojno i rodna kuća ovog heroja u Trnavi samo su neki od njih.
U Sirogojnu se nalazi i etno selo. Muzej „Staro selo“ pod vedrim nebom predstavlja skup zlatiborskih kuća i propratnih drvenih zgrada, skupljenih sa svih strana Zlatibora. Čuvene su i sirogojnske pletilje, čiji džemperi od ovčije vune se prodaju i u Evropi. Tokom sezone, ovde se organizuju likovni, književni, muzički i drugi susreti, izložbe, predavanja i letnje škole.

















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 12:27

Krčmar



Krčmar je planinsko selo i lezi neposredno pod severnim položajem Maljena,a na obema obalama Krčmarske Reke. Seoske su kuće uz Reku i to na padinama pojedinih maljenskih brda, spustajuci se do samog recnog korita. Zemljiste je brdovito, po sve strmo i sumovito. Na juznoj strani dize se odmah Maljen, a na severu su visoka kvarcitna brda, koja sluze kao razvodje recici Bukovcu i Reci.
Izvorima je selo vrlo bogato.



Krčmarac ne zna sta je bunar i oskudica u vodi. Sa svih strana stacu se Reci mnogi potocici koji nikad ne presusuju.Poznati izvori u selu su: Manastirica, koja izvire na istocnoj strani sela,  pod najvisim vrhom Maljena Kraljevim Stolom i tece vodopadom i brzacima sve na sever do stava s Rekom, kada okrene na istok kroz Osecenicu; Reka,kojoj je glava u Markovim Cancima pod Peharom i ispod Bijele Stene, tece na istok do sastava s Manastiricom kad izgubi svoje ime. Ispod Strazare, izmedju Pehara i Golupca silazi na zapadnu stranu plahovita i najveca reka ovog sela Crna Reka. Ispod Pehara sa zapadne strane, gde se sastaju Cubrica i Pehar, silazi poveca plahovita recica Kozlica, koja ide na zapad i blizu Savinca pada u Crnu Reku. Ispod Golupca, sa zapadne strane, silazi Bukovska Reka i sastaje se po dnu Lastre s Crnom Rekom, te grade vecu Bukovsku Reku.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 12:31

Brankovina



Nadomak Valjeva ( 12 km. ) nalazi se selo Brankovina. Ono je danas poznato izletničko – turističko mesto. Tu se održava i nekoliko značajnih manifestacija : “ Desankini majski razgovori “ “ Oktobarski susreti pisaca „ i “ Dani maline “ .
Čuvena porodica Nenadović se doselila u Brankovinu u 17. veku. Najslavniji pripadnici ove porodice koji su imali presudnu ulogu u istorijskim događajima u 18. i 19. veku su : Ljuba Nenadović, Knez Aleksa Nenadović, Prota Mateja Nenadovića, Vojvoda Jakov Nenadović i Sima Nenadović.Ovde se nalazi i stara škola koja se zove “ Protina „ . Danas je u ovoj zgradi postavljena muzejska izložba posvećena razvoju školstva i prosvete u to vreme.

“ Desankina škola“ je obnovljena 1985. god. U novouređenom prostoru nalazi se stalna izložbena postavka o životnom i književnom putu pesnikinje, sala za programe i biblioteka. Izvan škole se nalazi školska pisarnica. Crkva Sabor Svetih Arhanđela zadužbina je Prote Mateje Nenadovića. U neposrednoj blizini crkve su sahranjeni brojni članovi porodice Nenadović. U crkvenoj porti, nešto dalje od same crkve nalazi se i grob Desanke Maksimović.


















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Sub 4 Feb - 12:48

Pivnice



Pivnice je naselje u opštini Bačka Palanka u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 3835 stanovnika. Pivnice se prvi put pominje 1650. pod imenom Pivnica. Fizičkim spajanjem dela sela u kom su živeli Srbi i dela sela u kojem su živeli Slovaci, Srbi su preuzeli naziv Pivnice, a Slovaci su zadržali naziv Pivnica. Sadašnji pravoslavni hram je sagrađen 1746. godine, a istorijski podaci govore da je prvi poznati pravoslavni hram sagrađen na kraju 17. veka. Srpska škola se pominje 1754. godine kao škola koja je već postojala, što govori da je škola osnovana znatno ranije. Vremenom se broj Srba u Pivnicama smanjivao iseljavanjem u druga mesta.



Broj Slovaka je u selu rastao zahvaljujući pre svega što se Slovaci nisu selili van Pivnica u većem broju, kao što je to bio slučaj kod Srba i što se znatni broj Nemaca i gotovo svi Mađari veoma brzo asimilirao u Slovake.  Sadašnji slovački hram u Pivnicama (evangelistički) je sagrađen u periodu 1824-1826. godine. Nemački evangelistički hram je sagrađen 1898. godine i isti je porušen 1946. posle proterivanja Nemaca iz Pivnica. Takođe se u Pivnicama nalazi i nemačko groblje koje se danas nalazi u lošem stanju. U selu je postojala i sinagoga, kao i jevrejsko groblje koje se nalazilo pored slovačkog groblja, a koje je na veliku žalost i bez ikakve potrebe porušeno 2002 godine. U Pivnicama danas postoji i deluje nekoliko crkava i verskih zajednica. To su: Srpska pravoslavna crkva. Slovačka evangelička crkva, Baptistička crkva. Metodistička crkva, Nazarenska zajednica, Adventistička crkva kao i dve pentakosne verske zajednice.
Pivnice je jedno od prvih sela u Srbiji u kome je osnovana zemljoradnička zadruga (1868. godine), a elektrifikacija sela je izvršena 1924. godine. Godine 1921. je osnovan srpski fudbalski klub Obilić, a nešto kasnije i slovački fudbalski klub Janošik.
Iz Pivnica je rodom Lazar Mirković, istoričar, liturgičar, teolog i jedan od osnivača teološkog fakulteta u Beogradu. Jovan Skerlić je po majci bio Pivničan, takođe i majka srpskog patrijarha Georgija Brankovića je bila rodom iz Pivnica iz porodice Bikar.


















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:40

Kovilj



Samo prvim stanovnicima kraja mogu biti poznati razlozi zašto je baš onde, „na kraj sveta“, začeto naselje koje će se od 13. veka zvati Kabol, a danas Kovilj. Na obodu južnobačke lesne terase, na visini od osamdesetak metara formiran je ne jedan, već dva Kovilja – Donji i Gornji. Prvi pisani pomen Kovilja potiče iz vremena Arpadovaca (13. v.), koji beleže naselje pod imenom Kabol. U značenjskom smislu reči Kabol i Kovilj nemaju zajedničkih dodira. Kabol na srpskom jeziku ne znači ništa, a Kovilj, veruju meštani, ima veze sa višegodišnjom busenastom biljkom iz porodice trava koja raste na suvim peskovitim  i lesnim terenima, stepskim livadama i zove se kovilje. Takvih terena bilo je i na području današnjeg Kovilja.
Turci  početkom 16. veka dolaze i u ovaj kraj. Kovilj pripada titelskoj nahiji i 1590. je imao 7 domova. Sredinom 17. veka (oko 1650) zabeležen je kao naseljeno mesto.
U Habzburškoj monarhiji postojale su dve koviljske opštine – Gornji i Donji Kovilj. Donji se još zvao i Šanac, po nekadašnjem utvrđenju. Na manastirskom zemljištu postojao je i zaselak Prnjavor, ali je on 1866. nestao a stanovništvo raseljeno. Po predanju, manastir Kovilj je osnovao Sveti Sava, koji je 1235. uspešno obavio pomirenje mađarskog kralja Andrije II i srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. Na mestu susreta Svetog Save i Andrije II podignuta je prva koviljska crkva. Na natpisu o živopisanju crkve navodi se 1651. godina. Međutim, smatra se da je crkva sagrađena mnogo ranije na ruševinama katoličkog manastira iz 1421. godine. Sadašnja manastirska crkva mogla je biti podignuta najranije 1741. i najkasnije 1747. godine. I Donji Kovilj je imao svoju crkvu i podignuta je do 1845. u čast apostola Tome.
Zahvaljujući manastiru Kovilj je u prošlosti imao razvijen kulturni i društveni život. Srpska osnovna škola u manastiru postojala je od 1607. godine. U Donjem Kovilju prvi pomen škole potiče iz 1735. kad je u njoj radio Petar Živković. U Gornjem Kovilju škola postoji od 1740. godine. Iz prve decenije 20. veka potiče Koviljsko srpsko zanatlijsko crkveno pevačko  društvo Kovilje (1902), pa Srpska čitaonica Sloga (1904) i fudbalski klub Šajkaš, drugi najstariji klub u Srbiji. Društvo Srpski soko (1905) delovalo je u Donjem Kovilju.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:42

Čenej



Salaši, kao glavna turistička ponuda ovog naselja, mogu da Vam pruže jedinstveni doživljaj. Boravak u prirodi, pogled na pejzaž Vojvodine i Frušku Goru, uživanje u tradicionalnom ukusu narodnih jela i pića domaće proizvodnje, bavljenje sportom i rekreacijom, skakanje sa padobranom, letenje avionom, vožnja biciklom kroz ravnicu, rad na seoskim poslovima, učenje novih zanata, ... predstavljaju doživljaj koji ne može da se zaboravi. Osim ovoga, još jednu ne zaobilaznu privlačnost čine ljudi. Ljubaznost ugostitelja i priključivanje njihovom načinu života, učiniće Vas da se osećate vrlo prijatno. U svojim domaćinima ćete videti prvenstveno prijatelja i komšiju. Oni su ti koji Vaš boravak čine ne zaboravnim i prijatnim.


Destinacija Čenej promoviše tradicionalni i zdrav način života za sve. Ovako prijatan i živopisan predeo, nadomak Novog Sada, do sada je bio ne otkriven. Oni koji nisu posetili ovu destinaciju propuštaju jedan jedinstven doživljaj i način života, koji može da utiče i na Vaš trenutni stil života, poboljšavajući Vašu kondiciju, ishranu, znanje... proširujući vašu ličnost novim iskustvima, novim otkrićima...



Čenej može da se pohvali sopstvenom ponudom koja se ogleda u:

-Aktivnom-seoskom turizmu koji se nudi turistima i to kroz edukativne radionice, streličarenje, stare zanate, jahanju, vožnji fijakerom, izložbama starog salašarskog pribora, mini zoo-vrtovima domaćih životinja, skakanju sa padobranom, razgledanjem pejzaža avionom i letenje jedrilicama, vožnjom biciklističkim stazama...

-Lovnom turizmu sa lovištima opremljenim za rekreativni lov divljači, streličarenju, ali i organizacijama takmičenja.

-Manifestacijama, poput Aeromitinga koji se svake godine održava na čenejskom aerodromu i koji privuče oko 10 000 ljudi, zatim, seoske slave i mini vašara...
-Znamenitostima, kao što su ''Dud Čenejac'', drvo staro 200g pod zaštitom države kao spomenik prirode, spomenicima novosadskom partizanskom odredu i palim borcima, crkvom u kojoj je sniman film ''Pop Ćira i pop Spira''...















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:43

Semeteš



Na zapadnim obroncima Kopaonika, podno Jadovnika, smešteno je malo planinsko selo Semeteš na 872 mnv, 12 km od Raške. Glavna saobraćajnica kojom se dolazi do sela je ona koja se u Kaznoviću odvaja od Ibarske magistrale i ide uz Radošićku reku čiji je kolovoz 5,5 km asvaltiran. U mestu zvanom Dren razdvajaju se dva puta, levim gledano odozgo ide se prema selu Badanj a desnim prema selu Semeteš.
U selu i danas možete videti još po neku brvnaru pokrivenu šindrom ili nekim drugim pokrivačem. Kuće su podizane na vrlo strmom terenu što posebno daje draž selu.

Semeteš je selo koje je nadaleko poznato po prirodnom fenomenu, jezeru Semeteš. Ovo jezero ima oblik kruga prečnika oko 50 m, dok su obale obrasle ševarom. Ono što odlikuje ovo jezero jeste ploveće ostrvo koje se stalno kreće od jedne do druge obale u zavisnosti od vetrova koji duvaju.
Jezero, njegova prirodna lepota, geografski položaj sela, blizina Kopaonika, veleki broj manastira, daju Semetešu veliki broj mogućnosti za razvoj seoskog turizma.Semeteš pruža umornom čoveku mogućnost prijatnog odmora u miru i tišini potkopaoničkog predela, prirodnih lepota jezera i kulturno istorijskih spomenika srednjovekovne Raške.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:47

Pavlica



Selo Pavlica nalazi se na padinama Kopaonika, tamo gde se od davnina kopala ruda, a u srednjem veku pripadalo je Brveničkoj župi, koja je bila jedan od najznačajnijih trgovačkih i rudarskih centara srpske države. Dubrovčani i Kotorani još u trinaestom veku imali su ovde svoja ‘’pretstavništva’’. Peraunik (Brvenik) i Palavica (Pavlica) važili su u to vreme za značajna mesta potkopaoničke oblasti. Utvrđeni grad Brvenik, sa gradom Magličem bio je brana neprijateljima koji su uz Ibar pokušavali da dopru do centralnih oblasti. Zahvaljujući rudarstvu i trgovinskim poslovima ovaj kraj je bio veoma gusto naseljen. Bogati rudnik Koporiće i trgovački centri Brvenik i Ostraće bili su centri ovog Majdana, kako se kraj tada nazivao.

Istorija ovoga kraja vezana je za braću Musiće, njihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa, kako je zapisano, čelnik cara Dušana, trampio je po odobrenju cara Uroša, godine 1363, Zvečan i Zvečansku župu za Brveničku župu i Brvenik. Pri toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaseoka i ‘’Pavlea crkv i zaselak Orah’’. I danas u Pavlici postoji zaseok Orah, a pomenuta crkva je najverovatnije današnja Stara Pavlica, čiji se ostaci uzdižu na visu iznad Ibra i mogu se videti sa pomenutog puta.
Stara Pavlica, crkva iz prednemanjićkog doba pominje se i u delu ,,Kraljevstvo Slovena’’ Mavro Orbina, gde se govori o zarobljavanju Nikole Altomanovića, u Užicu 1373. godine. Pretpostavlja se da je Altomanović bio skriven u tada muški manastir Staru Pavlicu. Slični podaci mogu se naći i u nekim drugim srpskim letopisima. Poslednji put čelnik Musa pominje se desetak godina posle ovog događaja, pri dodeli poklona manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.
Ostaci manastira Stara Pavlica, bez obzira sa koje strane ih gledate deluju impresivno, smešteni na vrhu stene, stremeći u visine, kao da opominju i govore o minulim vremenima i svedoče o srednjovekovnim borbama i trvenjima, ali i o poslednjem uništavanju svega što je vredno u ovom kraju raketama za koje se nije znalo odakle dolaze i ko ih šalje. Sve što je ostalo od ovog ,,manastira na steni’’ sada je konzervirano i sačuvano od propadanja, a tek kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve četiri strane, možete da shvatite zašto je ona baš tu, na ovom mestu, odakle vam se oko ne može odvojiti od pogleda prema zatalasanim bregovima, dolini Ibra ili visovima Kopaonika


















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:48

Slatina



Selo Slatina se nalazi na 5km od Bora, na putu za Zaječar.  Prvi pisani tragovi o ovom selu se nalaze u turskim spisima iz XV veka. Crkva i škola su među najstarijim u ovom kraju. Na međi sa selom Oštrelj se nalazi mesto „Gropi“ gde su se ranije sastajala sela i tu su se održavale igranke. Na ovom mestu su navodno sahranjivani i robovi rimske države koji su gradili u ovom kraju. Slatina leži na dve reke. Dok je Runjavica, manja reka, relativno čista, u njoj se  mogu  naći i rakovi, u Borskoj reci ne postoji živi svet.

Pravo bogatstvo ovog vlaškog sela su ljudi. Pored toga što su gostoprimljivi, što mogu potvrditi mnogi članovi raznih folklora iz Srbije, bivše SFRJ i drugih država, oni i sami neguju svoju tradiciju kroz igru, pesmu i običaje koji se mogu videti na Susretima sela, koji se održavaju krajem zime i početkom proleća. Kao i na jednom od najvećih festivala, sada već balkanskom, Festival igre i pesme u Slatini koji se održava već 15 godina svakog 28. avgusta na Veliku gospojinu, a dan posle toga održava se „olari“ - Takmičenje u pevanju pesama Brana Olara, najpoznatijeg i po mnogima najbolji pevač vlaških pesama.
Slatina je selo zbijenog tipa, ali ljudi na imanjima van sela imaju pojate. Na tim pojatama ljudi mogu doći u pravi kontakt sa prirodom i odmoriti se se u svakom smislu. One su uglavnom na većoj nadmorskoj visini i pružaju prelepe poglede na  okolne planine Stol, Deli Jovan.
Pored nekih od njih protiču potoci, bistre vode ili se nalaze mala jezera, da čovek prosto zaboravi da se na samo nekoliko kilometar nalazi urbana sredina.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:50

Rajac



Rajac je najpoznatije selo ovog kraja i ovde turisti odavno dolaze. Iako na mnogim starim vinskim podrumima stoji natpis pivnica, u novije vreme za Rajačke pivnice se sve češće koristi naziv pimnice. Arhitektura je identična pivnicama iz Rogljeva, samo što ih ima znatno više. Ulice su široke da bi se lakše unelo grožđe. Radnim danima, kada turista ima malo, na njima retko možete sresti nekoga –  sve izgleda kao da je vreme nekada davno stalo.  Nalaze se na brdu iznad sela Rajac, 25 km od Negotina.
U periodu pre Prvog svetskog rata u predelu rajačke zaravni postojala je jedino zadužbina - Rajačka česma.



Sada je ona u sredistu turističkog naselja, a i onda je bila čvoriste oveće teritorije iz koje se i oko koje se okupljalo domicilno stanovništvo. Predeoni živalj je tu rado dolazio kako u vreme ondašnjih kosidbenih moba, tako i o verskim praznicima i pazarima.
Brojni tadašnji posedi, na kojima se nije kosilo, ponajviše su služili za ispašu stoke koja je iz podrajačkih sela isterivana na ovu površ. Zato su s kraja XIX i početkom XX veka ovde građena improvizovana skloništa. Ali, bilo je i onih kojima su bila nepodesna ovakva seozonska prebivališta, pa su pristupili gradnji objekata od čvrstih materijala. Prve takve kuće u blizini Rajačke česme 1910. godine sagradili su Ikonići iz istoimenog zaseoka ovećeg sela Slavkovice, koje se nalazi podno Rajca udaljeno 12 km.Upravo na ovim prostorima vođena je jedna od najčuvenijih bitaka u vreme Prvog svetskog rata - Kolubarska. Suvoborski Rajac je svojom lepotom oduvek privlačio brojne zaljubljenike prirode. Upravo su entuzijasti planinarskog društva "Pobeda" bili glavni inicijatori ubrzanijeg razvoja ovog prostora. Izgradnja planinarskog doma "Čika Duško Jovanović" bilo je jezgro oko koga se formirao sadašnji turistički centar. Ova prvobitna osnova gradnjom dodatnih turističkih objekata najčešće odmarališnog tipa, širila se prostorno. Danas ovde postoji savremeni turistički centar sa brojnim smeštajnim objektima i pratećim sadržajima neophodnim za zadovoljenje potreba turističkih posetilaca, koje Rajac privlači lepotom svoje prirode.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:52

Bučje


Bučje je naselje razudjenog tipa sa glavnim pravcem pružanja od zapada ka istoku u dužini od oko 14 km, a u širini od oko 6 km. Centar sela je smešten u izvorišnom delu potoka koji potiče između Krša i brda zvanog Čoka Draguluj, odnosno u podnožju Krša. Bučje se nalazi južno od planine Stol, na relativnoj nadmorskoj visini od oko 750 m, koja varira od 450 m pa do 800 m. Selo Bučje broji 170 domaćinstava , u kojima živi oko 750 meštana.
Nezna se baš tačno kada je selo nastalo, ali prema kazivanju najstarijih ljudi u selu, oko 1740.godine bilo je 10 kuća. Stanovnici sela su Vlasi. Ljudi koji su prvi put naselili ovo mesto bili su ljudi iz Vlaške, i oni su nastanili današnji centar sela. Današnji centar sela nekada je bio velika šuma, koju su tadašnji doseljenici iskrčili i nastanili da bi se zaklonili od vetra.
Do 1875.godine, kuće su bile brvnare sa prozorima od hartije, jer se tada nije znalo za staklo.
Pre prvog svetskog rata u 19. veku, selo je slabo napredovalo, a ljudi se bavili uglavnom stočarstvom.
Posle prvog svetskog rata, ljudi počinju da izgrađuju nešto bolje kuće, ali je zaostalost i dalje prisutna zbog ekonomskih razloga.Tadašnji kulturni život, nije bio organizovan.
Godine 1881. u Bučju je otvorena škola, prvi učitelj je bio Ljuba Sabovljević učesnik Timočke bune.
Sadašnja škola je sazidana 1900. na inicijativu učitelja Tešmana Nikolića. Obavezno pohađanje škole je nastupilo tek posle oslobođenja. Za vreme okupacije, škola nije radila.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   Pon 6 Feb - 7:54

Brestovac



Sudbina stanovništva ovog sela vekovima je bila vezana za sliv Crne reke i većina „kretanja“ predaka današnjih Brestovljana svođena su na pomeranja ka obroncima Južnog Kučaja, odnosno na jug, niz Brestovačku reku, do današnjeg naselja, a možda i nešto južnije.
Prvi zapis o Brestovcu datira iz 1568. godine, „kada se propisivao vidinski sandžak“.  Od „bečkog rata“ do prvog srpskog ustanka 1804. godine, Brestovac se ne spominje u istorijskim zapisima, niti u zemljopisnim kartama, ali se nalazi u antropogeografskim materijalima i radovima. Uz selo Brestovac, tada se već spominje i „banja“.
Ta Brestovačka banja će upravo učiniti Brestovac zapaženim naseljem toga doba, a i kasnije. Banja je imala uticaj na unapređivanje sela. Brestovac je između 1873. i 1884. godine bio opštinski centar za Bor i Metovnicu.
U Brestovcu, kao i u većem delu Timočke krajine, žive Vlasi.
Ako bi se istorija ovog sela mogla makar i uslovno vremenski deliti, onda bi svakako bila karakteristična dva perioda: prvi, od početka ovog veka, kada se u ovom kraju živelo prvenstveno od stočarstva i primitivne zemljoradnje, i drugi određen pojavom Borskog rudnika, kada se stočari prihvataju poslova rudara, metalaca, metalurga, livaca.



Danas je Brestovac savremena mesna zajednica. Kroz Brestovac prolazi regionalni put Zaječar-Metovnica-Brestovac-Brestovačka Banja-Žagubica. U samom selu asfalt je stigao do poslednje kuće.Postoji sportski poligon: košarkaško, rukometno i odbojkaško igralište, atletska staza i fudbalsko igralište, čime su obezbeđeni uslovi za masovan i kvalitetan sport. U selu postoji benzinska pumpa, pekara, ugostiteljski objekti i zanatske radnje.  Gostoljubivi meštani će vas rado primiti u svoje domove.















Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Etno Sela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpski turizam - Etno Sela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sve čari Srbije
» Brvnare
» Srpski turizam - Beograd
» Najveći Srpski naučnici i pronalazači
» Srpski specijaliteti
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-