Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Srpski turizam - Planine

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 20:46

Golija



GOLIJA  je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji.Prostire se u okviru latiničnog slova  S  u dužini od 32 km.  Svojim lepotama je skoro nenadmašna i na svakom koraku putniku priredi iznenadjenje. Svako ko je poseti divi se njenim skoro neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima, čestim i čistim izvorima, stanovnicima, njihovim naravima, govoru , nošnji i drugim lepotama i retkostima.



Da bi bar malo upoznao Goliju putniku je potrebno da danima krstari visovima ove planinske lepotice. I kada se odmaknemo u pravcu Kopaonika, Peštera ili u pravcu Dragačeva, Golija se vidi, izdižući se ponosno iznad ostalih starovlaških planina, kao ostrvo na ustalasalom moru. Golija je u obliku potkovice i prostire se izmedju Ibra, Moravice, Peštera i Radočela.



Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 m). Na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero za koje su vezane mnoge legende. U osnovi je trouglasto i okruženo je četinarskom šumom. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu . Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava.Takodje ovde treba pomenuti i jezero "Nebeska suza" na Okruglici (1495  m. n.v.) koje se pojavilo posle jednog zemljotresa u Rumuniji 1974 godine, i jezero ispod Crepuljnika koje je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju i koje nosi naziv "Košaninovo jezero".Za razliku od naših drugih planina, lepota Golije je i u tome što na njenim livadama, koje su stolećima košene, nema ni kamička, tako da je puna prirodnih staza za skijanje kojima nedostaju samo dobri ski-liftovi i utaban sneg. Postoji jedan ski-lift dug 600 metara, bez pratećih objekata koji prate zimske sportove i koji su neophodni na ovoj planinskoj lepotici sa najviše snežnih dana.



Golija je puna izvora čiste i zdrave vode, koji u početku budu manji potoci i svojim spajanjem čine reke koje su inače bogate raznovrsnom ribom (potočnom pastrmkom, lipenom, krkušom, jošankom itd.).Na Goliji se nalaze izvorišta Moravice ( izvire na nadmorskoj visini od 1425 m i spušta se na nadmorsku visinu od 396 m.) i Studenice ( izvire na nadmorskoj visini od 1500 m i spušta se na nadmorsku visinu od 629 m. )
Na Goliji se mogu sresti razni spomenici i manastiri koji potiču još sa kraja XII i početka XIII veka kao što je crkva sv. Preobraženja u Pridvorici.



U selu Gradac nalazi se"Gradački krst" neuobičajeno velikih dimenzija na kome su ranohrišćanski simboli i slova ispisana 1662. godine. Na Goliji se nalazi i crkva u selu Ostatija i udaljena je od Ivanjice 46 km. Podignuta je u vreme Nemanjića i posvećena je Bezmitnim vračevima Kuzmanu i Damnjanu. Jedan od znamenitih spomenika kulture koji se može posetiti na podnožju planine Golije je i " Rimski most" . Veruje se da je iz doba Nemanjića, iako nosi naziv Rimski most.





















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 21:09

Jastrebac

Jastrebac je planina koja se nalazi u južnom delu Srbije, na prostoru između Niša, Aleksinca, Kruševca, Blaca i Prokuplja. Sastoji se od dva masiva, Velikog i Malog Jastrebca. Spada u rodopske planine. Od Kopaonika je odvojen Jankovom klisurom na reci Blatašnici. Najviši vrhovi su Velika Đulica (1492 m), Pogled (1481 m), Zmajevac (1.313 m) i Bela stena (1.257 m) koji predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja.



Jastrebac se odlikuje obilnom listopadnom i četinarskom šumom. Po lepoti se izdvajaju rezervat belih breza, ali i brojni vodeni tokovi, izvori i potoci. U okolnim rečicama i potocima mogu se naći rečni rakovi i slobodna pastrmka, što je znak izuzetno čiste vode.



Za one koji vole prirodnu hranu, Jastrebac obiluje mnoštvom samoniklog jestivog bilja: cremboša, koprive, maslačka, divljihjagoda, jabuka i krušaka, raznih vrsta jestivih gljiva... koje je uz dobru pripremu, izuzetno zdrava hrana. Veštačko jezero omogućava kupanje u letnjim mesecima, a zimi gostima stoji na raspolaganju ski lift sa ski stazom dužine 300 m. Ubraja se u kategoriju lakih staza, a nalazi se na nadmorskoj visini od 560 m.
U podnožju Jastrepca nalaze se brojni lekoviti mineralni izvori, Ribarska Banja sa savremenim rehabilitacionim centrom, Lomnička „kisela voda", Belovodski kiseljaci i dr.























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 21:26

Kopaonik



KOPAONIK - Najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km.  Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.
Stočarstvo je glavno zanimanje stanovništva, a u novije vreme rudarstvo i turizam.

Kopaonik je već u srednjem veku bio rudarska oblast, pa su iz tog perioda ostali mnogi potkopi, nazivi i rudarski alati. Rudarstvo je obnovljeno u novije vreme, naročito u Trepči.



Danas je na Ravnom Kopaoniku veliki turistički planinski centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom smučarskih staza i žičara i drugom infrastrukturom.



Privlačnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski pašnjaci guste zimzelene i mešovite šume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar planina, Stara Planina kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom sećanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu.
Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Pančićeva omorika (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola Copanicensis). Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco Peregrinus), zlatni orao (Aquila Curvirostra), sova (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i jelen (Capreolus Capreolus).

U regionu planine ima dosta termalnih izvora. Vrlo su poznate Vrnjačka Banja, Mataruška Banja i Sijarinska Banja. U samom podnožju nalazi se Jošanicka Banja (termalni izvor, 78°C), Lukovska Banja (36-56°C) i Kuršumlijska Banja (38-57°C). Pored termalnih izvora na Kopaoniku postoje i mineralni izvori kao i izvor niskoradioaktivne vode Krčmar na visini od 1700 m i Marine vode na visini od 1950 m.



U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Neki od njih su:
•    Ostaci srednjevekovnog puta: Kukavica (oko 4km)

•    Ostaci srednjevekovnog rudnika: selo Zaplanina, Smokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudište, Brzecka reka, Bela reka

•    Građevine sakralne arhitekture: bivša cekvai u Metodje, crkva Sv. Petar i Pavla u Krivoj reci, građevina iz Turskog perioda - tursko kupatilo u Josaničkoj banji

•    Spomenici iz oslobodilačkoh ratova: spomenik na Mramoru, spomenici Đački grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj Reci

•    Ostali spomenici: Pančićev Mauzolej (smešten u kompleksu specijalne namene)

•    Značajni istorijski objekti: Mijatovica jaz, seoske kuće: selo Lisina, selo Djordjevici, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzeće, vodenice i pilane: Brzeće, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanička Banja.



























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 21:44

Mokra Gora

Mokra Gora se nalazi na granici između Tare i Zlatibora i na granici Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Za nju je karakteristična vrlo velika visinska razlika između najniže (nadmorska visina ~ 460m) i najviše tačke (vrh planine Tare-Zborište, nadmorske visine 1544m). Mokra Gora zauzima površinu od približno 55 km 2.



Ono što je počelo kao privatna inicijativa grupe entuzijazista okupljenih oko udruženja "Šarganska osmica", pretvorilo se u projekat koji je udahnuo novi život Mokroj Gori. Mokra Gora je postala poznata turistička destinacija. Do 1974. godine kroz Mokru Goru je prolazila stara pruga uskog koloseka Beograd-Sarajevo. Udruženje Šarganska osmica pokrenulo je ideju o obnovi nekada popularne Šarganske osmice, jedinstvene trase željeznice uskog koloseka (760 mm), koja gledana iz zraka ima oblik broja osam. Obnovljenim delom pruge od železničke stanice u Mokroj Gori do obližnje stanice u Šargan-Vitasa danas saobraća turistička atrakcija, stari parni vlak "Ćira".




Srpski filmski reditelj Emir Kusturica je kod Mokre Gore, na brdu Mećavniku, napravio etno selo "Drvengrad". Drvengrad je etno selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog gde se nalazi mala drvena pravoslavna crkva s drvenim zvonikom. Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je Svetom Savi. U središnjem delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete, neke iz tih krajeva, a neke iz Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad.



























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 22:01

Stara planina



Stara planina predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja, i ima odlične predispozicije za razvoj turizma.
Područje "Babin zub" nazvano je po markantnom uzvišenju Babin zub, visine 1758 m. Reljef Stare planine predstavlja prirodnu vrednost koja se sreće kod malog broja planina kod nas. To je prema teritorijalnom obuhvatu velika planina s vrhovima iznad 1400m.

Blagi i oštri usponi, prostrane livade, rečni useci i doline, kompleksi obrasli četinarskom šumom predstavljaju temelj za razvoj različitih oblika turizma. Klima je izuzetno povoljna sa stanovišta razvoja turizma.



Šume bogate životinjskim svetom omogućuju bavljenje lovnim turizmom, a tokom leta možete uživati u sledećim aktivnostima: šetnja, paraglajding, mount-biking, trčanje.
Prostori Stare planine su ekološki čisti i zdravi, bez aerozagađenja. Kao strogi rezervati prirode proglašeni su Babin zub, Draganište i Golema reka, a vodopad Bigrenog potoka ima status hidrološkog spomenika prirode.

Bogatstvo flore ogleda se i u bogatstvu lekovitog bilja. To su: kantarion, borovnica, hajdučka trava, podubica, bokvica, kleka, Virak, majčina dušica, Lincura i mnoge druge. Na ovom terenu se mogu naći i mnoge vrste makrogljiva.



Faunističkim istraživanjem dnevnih leptira Stare planine utvrđeno je 116 vrsta dnevnih leptira. Broj poznatih vrsta ptica Stare planine je 203 vrste, (što iznosi oko 53,1% od ukupnog broja poznatih ptica u Srbiji).



























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 22:10

Tara



Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2 , ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.
Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta.

Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine.



Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka.



Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.



Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleženo na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari žive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se ističu i najugroženije vrste poput orlova, sokolova i drugih čistača prirode. U šumama Tare postoji više od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka –najopasnija gljiva Evrope. Područje NP Tara obiluje arheološkim nalazištima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole - stećci u Perućcu, ostaci srednjevekovnog utvrđenja Solotnik i manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13-og veka. Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120km.


























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 22:26

Zlatar



Planina Zlatar nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, iznad Nove Varoši. Okružena je rekama Lim, Uvac, Mileševka i Bistrica. A najviši vrh je Golo brdo(1627 metara). U imenu ove planine sažeta su sva njena svojstva: mirisne livade i bistra jezera okružena omorikama i brezama, spoj mediteranske i planinske klime, maksimalan broj sunčanih dana (951 čas), blagotvorni vazduh obogaćen terpentinom i ozonom, beskrajni vidici.



Smeštena je između Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Najviši vrh Zlatara je Golo brdo 1627m n.v. Morfologija ove planine, njena klima i biljni pokrivač, odnosno autentična priroda, svrstavaju je u red planina sa izuzetnom turističkom vrednošću, na kojoj se mogu razvijati sportsko-rekreativni, izletnički, zdravstveno-lečilišni, lovni i seoski turizam.

Zlatar poslednjih godina svoju turističku ponudu upotpunjuje brojnim i raznovrsnim sadržajima, što gostima pruža široke mogućnosti za zadovoljenje njihovih različitih potreba.



ZLATARSKO JEZERO- je veštačko jezero podignuto na reci Uvac. Nalazi se na 880m n.m. Površina jezera je 7,25km2, dužina 21km a dubina 75m. Obzirom da pored jezera prolazi magistralni put Beograd-Crnogorsko primorje osim kupališnog i nautičkog turizma, veliku perspektivu ima i tranzitni turizam zbog mogućnosti izgradnje receptivnih turističkih objekata, ali i uvećanog turističkog prometa.
Nedaleko od palnine Zlatar može se posetiti kanjon reke Uvac, naseljen reliktnom ptičijom vrstom na Balkanu, Suri orao.


























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 30 Jan 2012 - 23:06

Zlatibor



Zlatibor se nalazi u Zapadnoj Srbiji oko 230 km od Beograda.Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka Primorju.Obuhvata veliku visoravan koja se prostire od od Kamisne na severu do Borove Glave na jugu i od Lisicine na zapadu do Katusnice na istoku.
U neposrednoj blizini Zlatibora, nalaze se brojni kulturno-istorijski i entološki spomenici i atrakcije. Muzej pod otvorenim nebom "Staro selo" je zapravo autenticno selo iz XIX veka.



Jedna od najlepših železnickih trasa na svetu, prolazila je do 1974. neposredno kraj Zlatibora, Mokrom Gorom. Voz danas ponovo saobraca, kao turisticka atrakcija. Parna lokomotiva probija se kroz stenovite tesnace, useke, trasom na kojoj pruga pravi neobicnu putanju u obliku broja 8, te se i naziva "šarganska osmica".

Zlatiborsku visoravan, cija nadmorska visina iznosi oko 1000 m, okružuju planinski venci: Tornik (1496), Cigota (1422),Kobilja glava (1178), Gradina (1177) i drugi. Zlatibor je planina izuzetne lepote. Prostrani proplanci, bujni pasnjaci,planinski potoci i prijatna klima, ubrajaju ovu planinu medju najlepse. Zbog povoljne klime Zlatibor ima i veoma bujnu vegetaciju. Najbrojnije su livade na kojima raste 120 vrsta najraznovrsnijih trava i suma - listopadne (bukva, hrast,breza lipa) i -cetinari(beli i crni bor, jela,smrca itd.)



Klima Zlatibora je povoljna i za lecenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja.
Bogastvo faune na ovim prostorima cine divlje zivotinje koje stalno naseljavaju ovaj kraj ili se povremeno pojavljuju.Ovde su stalno prisutni medved, vuk,lisica, divlja svinja, srna, zec, jazavac,veverica i druga sitna divljac.Takodje i ptice su rasnovrsne i brojne. Reke i potoci Zlatibora su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkušom, pastrmkom, mladicom i lipljanom.



Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode.Jedan od njih je banja Vapa, kod sela Rozanstva cija voda ima lekovita svojstva kod koznih oboljenja i bolesti ociju.



Ribnicko jezero je jedan od gorskih bisera Zlatibora.
Na Zlatiboru se nalazi najrazvijeniji tip razbijenog sela. Ona zauzimaju ogromne teritorije, ponekad duge po pet-šest kilometara, a dijele se na zaseoke. Najljepši i najočuvaniji primjerci starih zlatiborskih kuća premješteni su iz svih sela širom Zlatibora u Sirogojno, gdje je napravljen etno muzej pod vedrim nebom.



O postanku imena današnjeg Zlatibora postoje tri legende: "Po prvoj se misli da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom, boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Od tih borova ostao je samo jedan primerak (u selu Negbini) kome je dato naučno ime Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica, po inž. Omanovižu koji je vršio promatranje ovih četinara. Po drugoj legendi se kaže da je Zlatibor dobio ime po bogatstvu borove šume, kojom su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine, hvalili: "Zlatan je to bor!". Treća legenda kaže da je svoje ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Koja je od ovih legendi istinita procenite sami ili dođite na Zlatibor. Tokom boravka na Zlatiboru treba videti: etno-selo Sirogojno; vodopade u Gostilju; manastiri Rujno i Uvac; mnogobrojna zlatiborska sela sa starim crkvama brvnarama...






























Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 28 Jul 2012 - 21:44

Šar Planina
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 28 Jul 2012 - 22:06

Prokletije
















Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Radan nova atrakcija   Uto 30 Okt 2012 - 18:14

Radan nova atrakcija

Jug Srbije uskoro na vrhu turističke mape naše zemlje. Pred turistima Đavolja varoš, Caričin grad... Između atrakcija ne postoji put



SAMO 13,5 kilometara asfalta deli jug Srbije od mogućnosti da postane ključna turistička destinacija naše zemlje.

Dve najzanimljivije turističke atrakcije, Đavolja varoš i Caričin grad, jedna od druge udaljene su samo 31 kilometar, ali između njih ne postoji put. Tačnije, pola puta je asfaltirano, ali druga polovina je makadam i poljski put. Zbog toga turisti moraju da idu okolnim putem koji je dugačak 130 kilometara.

- Jasno je da svi u naš kraj dolaze da bi videli Đavolju varoš, a odmah potom nas pitaju kako da stignu do Caričinog grada - kaže Radovan Tanasković, koji je u „Planinki“ zadužen za razvoj turizma. - Svesni turističkog potencijala ovog kraja, osnovali smo Turistički klaster radanskog područja i počeli da šaljemo kandidature za dobijanje novca iz fondova EU i Vlade. Verujemo da ćemo sledeće sezone uspeti da spojimo ove dve atrakcije.


Poseta

ĐAVOLjU varoš i ove godine posetilo je 60.000 turista, kao i Oplenac. Kada se uzme u obzir njena udaljenost od Beograda, shvata se koliki je to uspeh. Ovo čudo prirode neprepoznatljivo je u odnosu na pre pet godina. „Planinka“ a.d. je napravila čudo od ovog lokaliteta, jer ne samo što su izgrađeni vidikovac, stepenice i mostovi do samih „đavola“, nego turisti imaju na raspolaganju i veliki parking, toalete, suvenirnice i kafanu gde mogu da se osveže.

U blizini se nalazi i Prolom banja, sa kompletno renoviranim sobama, gde su lekovitom vodom napunjeni bazeni. Nedaleko je i Lukovska banja, a sa druge strane planine Radan - Sijerinska banja.

- Ovaj kraj je krcat atrakcijama - kaže Ivan Kovačević, direktor Turističke organizacije Kuršumlija. - Pored toga što je Kuršumlija bila prva prestonica Nemanjića i što imamo dve crkve ove dinastije, ovde se nalaze i Delivode. To je izvor iz kojeg se svi izvori dele, neprekidno izviru i ponovo dele, što je izuzetno atraktivno da se vidi.

Terme

NA putu između Kuršumlije i Prokuplja, tik uz prugu, pronađene su rimske terme, a u blizini je i Crkva Sveti Nikola na čijem se platou sada održavaju svetkovine.

Ipak, najveća atrakcija za decu je Pločnik, neolitsko arheološko nalazište staro 7.500 godina. Veruje se da je Pločnik kolevka metalurgije u Evropi, jer je u njemu pronađeno 47 bakarnih alatki. Velika Britanija je donirala pola milijarde funti kako bi se nastavilo istraživanje. Ove godine je pronađena i bakarna minđuša, kao i statua Venere koja dokazuje da se radi o Vinčancima koji su delili i širili istu kulturu.

- Veneru koju smo pronašli zovemo „gospođica u miniću“, jer ima kratku suknju, dekolte i dred frizuru - kaže Julka Kuzmanović Cvetković, direktor Narodnog muzeja u Prokuplju.

- Kopirajući figurine, sašili smo modnu kolekciju, a da bismo deci dočarali život u neolitu, izgradili smo kuće od blata i slame. U staroj železničkoj stanici biće izložba oružja, nakita i posuda u kojima je topljen bakar. Planiramo da izgradimo muzej i da posetioci u svakom trenutku mogu da zateknu „ženu iz neolita“ koja kuva i tka, kao i njenog muža koji pravi alatke.

Lekovito

TAKO će turisti koji odluče da provedu vikend u radanskom kraju, uz masažu i kupanje u bazenu sa lekovitom vodom, moći da vide „presek“ kompletne istorije na Balkanu - od neolita do 19. veka.

Uzbrdna nizbrdica

ISPOD Petrove gore nalazi se najveća misterija ovog kraja - uzbrdna nizbrdica. To je mesto na kojem se ugašen automobil, na nizbrdici sam vraća uzbrdo!

Mnogi smatraju da je tajna u magnetnom polju koje se nalazi u brdu. Time se objašnjava i to što su tokom Drugog svetskog rata, ničim izazvani, ovde padali nemački avioni.



Info

* CARIČIN grad je bio jedan od najvećih i najznačajnijih vizantijskih gradova na Balkanu.

* PODIGAO ga je u 6. veku vizantijski car Justinijan u znak zahvalnosti kraju u kojem se rodio.

* NALAZIŠTE se prostire na platou od 42.000 kvadratnih metara. Grad je bio važan crkveni, administrativni i vojni centar, sedište novoosnovane arhiepiskopije Justinijane Prime koja je imala jurisdikciju nad severnim Ilirikom, čime je pravo Soluna ograničeno na južne delove provincije.


* BIO je okružen bedemima, a na najuzvišenijem mestu sagrađen je akropolj, dok se na kružnom trgu odvijao javni život grada.



novosti








Nazad na vrh Ići dole
putnik

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 4234

Učlanjen : 28.03.2013


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Ned 15 Dec 2013 - 19:10

Шар-планина




Координате: 42° 04′ 48" СГШ, 20° 49′ 48" ИГД


Шар-планина је планина која се налази на граници Србије и Македоније. Позната је и по другим називима: Скардус и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима. Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе Македонско-Албанско-Српске границе. Ширина ове планине креће се од 20 до 25km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1600 km². Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем севевероисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине(средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд. Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит. Посматрано са југоисточне (Македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2700м/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине Периглацијалног и Глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима. Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији:Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци.

Из Википедије, слободне енциклопедије








happy 
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pet 5 Sep 2014 - 5:31

Legende o prirodnim draguljima na Prokletijama: Čuda od prirode

Specifični oblici reljefa, kao i neobične i čudesne reljefne forme vrhova, planinskih jezera, rijeka, izvora, pećina i drugih dragulja mogu se vidjeti jedino na Prokletijama.



U takve oblike spadaju razni valovi, cirkovi, „testerasti grebeni“, zupčasti vrhovi, škrape i uvale i pećine, prozori u stijenama, hladni izvori i džinovski kameni blokovi.

Tako na primjer na vrhovima Karanfila, iznad atraktivne doline Grebaje, posebnu pažnju turista izaziva „Prozor“ ili „Šuplja vrata“ na srednjem Karanfilu, na nadmorskoj visini od 2.200 metara. Visina otvora mu je oko 15, a širini oko osam metara.








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 16 Feb 2015 - 22:44

Babin zub


Čuveno izletište na Staroj planini, nadomak Knjaževca, smešteno je na nadmorskoj visini od 1 550 metara.

Sa istoimenog planinskog vrha (1 758 metara nadmorske visine), koje se nalazi u blizini izletišta, počinje uspon na najviši planinski vrh u našoj zemlji, Midžor (2 169 metara).















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 16 Feb 2015 - 22:45

Planina Rudnik


Smeštena u srcu Šumadije, ova prelepa planina je udaljena oko 15 kilometara od Gornjeg Milanovca, a oko 100 kilometara od Beograda.

Najviši vrh planine je Cvijićev vrh (1.132 metra nadmorske visine). Ukupno ima 8 vrhova, čija je nadmorska visina iznad 1 000 metara.















Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14772

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pon 4 Jul 2016 - 9:08

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 13 Avg 2016 - 14:53

Jastrebac, planina breza i netaknute prirode




Mnogo je razloga zašto doći na ovu planinu i potražiti na njoj spas od gradske buke, gužve i posla. Priroda kao stvorena za planinare, za one koji vole da šetaju, ali i za sve one koji vole dobru i zdravu hranu…
Na jugu Srbije, nekih dvadesetak kilometara od Lazarevog grada Kruševca nalazi se planina Jastrebac. Meštani ovih sela bi vam ovako objasnili:“ Do Jastrepca se dolazi od Kruševca, preko sela Golovode i Lomnice“.
Vredi se uputiti ka ovoj planinskoj lepotici prema kojoj je priroda bila zaista izdašna i širokogruda. Podarila joj je mnogo toga. Obilje lekovitog bilja, razne vrste pečuraka a pre svega prirodu u kojoj se zaista može uživati. Mnoštvo planinskih staza koje sa pravom nose ime staze zdravlja, potoke i izvore bistre vode.
Jastrebac može posebno biti ponosan na šume sa brezama ( ovde je zaštićeni rezervat) . Ko voli paraglajdere ili vožnju biciklom kroz šumu ovde će baš uživati. Naši domaćini prilikom posete Jastrepcu bili su ljudi iz šumskog gazdinstva Rasina- Kruševac, nad kojim gazduju Srbija šume. Zahvaljujući gospodinu Radetu lovočuvaru uspeli smo za kratko vreme da spoznamo i doživimo sve čari ove planine. Pa i ako vas put nanese na Jastrebac, sigurni smo da će vam baš kao i nama izaći u susret i pokazati sve lepote ovog mesta koje na žalost još nema status turističkog.

Za planinare i one koji to nisu
Naviši vrhovi ove planine su „Đulica“ (1491m) i „Pogled“ (1481m) i oni predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Ovi vrhovi izuzetno su zanimljivi planinarima. No, i oni koji nisu naklonjeni ovoj disciplini na Jastrepcu mogu zaista uživati. Mnogo je toga što će privući njihovu pažnju i doprineti da im ovde odmor ostane u lepom sećanju. Turisti koji se baš ne oduševljavaju dugim penjanjem do planinskih vrhova sigurni smo uživaće u šetnji šumom pokraj brojnih potoka i izvora. Kako Jastrebac obiluje vodama turisti u rečicama i potocima mogu pronaći i rakove, slobodne pastrmke što samo potvrđuje da su na ovoj planini izuzetno čiste vode.





I za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.
Ono sa čim će se svaki meštanin pohvaliti sigurno je zaštićeni rezervat breze, mada Jastrebac obiluje i listopadnim i četinarskim šumama koje su prava banja čistog vazduha. Mnogo je razloga zašto doći baš na ovu planinu. Turistima je ona zanimljiva ne samo zimi već i leti kada se mogu osvežiti uz veštačko jezero na samom ulasku na planinu.



Vredi doći i preporučiti drugima
Turisti imaju dosta mogućnosti i alternativa gde odsesti na ovoj planini. Graditelji, turistički radnici potrudili su se da naprave izuzetan spoj tradicionalnog i modernog u zavisnosti naravno od toga šta posetioci odaberu.
Izletište „Jastrebac“ nalazi se na 480m nadmorske visine i raspolaže sa dobrim smeštajnim kapacitetima.

Na ovoj planini je nekoliko lepo uređenih hotela i odmarališta. Nažalost, mnogi od njih su prilično zatvoreni za goste koji dolaze sa strane. Klub- hotel „Trajal“ , zatim „Merimin“ hotel, odmaralište „Srbijašuma“, vrlo su skladno uklopljeni u sam ambijent Jastrepca.
Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da i pored hotela koje prate savremene trendove izgradnje nije narušen prirodni ambijent. Da se ovde vodi računa o tome pokazuju i brojni objekti koji su izgrađeni u tradicionalnom stilu gde preovlađuje narodno graditeljstvo.
Naravno, vodilo se računa da budu zadovoljeni svačiji ukusi i potrebe. Na Jastrepcu ima i teniskih terena,sportskih terena, dečijih parkića.

    




Kuća za odmor „Srbija šuma“ raspolaže dobrim kapacitetima koji su pogodni i za organizovanje edukativne nastave iz različitih prirodnjačkih oblasti. Oganizovanjem takvim predavanja, seminara na Jastrepcu sigurno bi se doprinelo obrazovanju šire populacije, a naročito dece i omladine iz gradskih sredina, u cilju razumevanja prirode i zakona koji u njoj važe.
Ne zaboravimo i kuhinju koja ovde na ovoj planini u svim restoranima, hotelima, odmaralištima odiše duhom tradicije i zdrave hrane. U tome naravno prednjači riba pastrmka koja se uzgaja u ribnjaku „Srbija šuma“.
Vredi ovde doći, odmoriti se, upoznati ljubazne domaćine i vratiti se u svakodnevnicu sa lepim utiscima. I naravno doći ponovo…



Turisticki adresar








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 13 Avg 2016 - 15:01



Maljen


Maljen je planina u Srbiji, koja se nalazi južno od Valjeva i pruža se pravcem istok-zapad u dužini od oko 25 kilometara. Najviši vrh je Kraljev sto (1.104m). Maljen je okružen planinama Povlen i Suvobor, prekriven beskrajnim mirisnim livadama i šumama, ispresecan rekama, potocima i kanjonima strmih litica.
Poseban deo Maljena predstavlja prelepa visoravan Divčibare, koja je jedan od najpoznatijih turističkih, planinskih i ski centara Srbije.
Divčibare, zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama, blagotvornosti okruženja, pogodnim za disajne organe, spoju morske, karpatske i panonske klime, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.000 metara, predstavljaju vazdušnu banju i riznicu dobrog zdravlja. Divčibare se nalaze 38 km južno od Valjeva, 110 kilometara od Beograda i oko 180 km južno od Novog Sada.
Divčibare su prekrivene prelepim livadama sa mnoštvom reka, potoka i kanjona sa strmim liticama. Izmedju ostalih: Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Crna Kamenica. Najinteresantnija je reka Manastirica koja pravi vrlo lep vodopad visok oko 20 m, a meštani ga zovu Skakalo. Ovaj vodopad se zimi ponekad i zaledi, pa kao takav služi kao vežbalište za alpiniste. Divčibare obuhvataju i četiri rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražiji vir.
Na Divčibarama postoji više terena za različite vrste sportova: teniski, košarkaški, rukometni tereni, teren za mini golf, a pored toga postoje i prostori za fitnes, kao i veliki broj obeleženih šetačkih staza.
Od Divčibara se organizuje niz planinarskih tura, a smeštaj se može potražiti u hotelima, privatnom smeštaju ili u planinarskom domu na Poljanama. Postoji 6 velikih staza koje vode do najviših vrhova na planini Maljen i do vidikovca.
Divčibare su i ski centar sa nekoliko ski staza. Najduža se nalazi na severnoj padini Crnog vrha i dužine je 850 m, sa dvosednom žičarom. Postoji i mnoštvo manjih staza koje su idealne za decu i skijaše početnike. Ovo je veoma pogodan prostor i za skijaško trčanje.
divcibare.rs








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 25 Feb 2017 - 18:55

Fruška gora (mađ. Tarcal, lat. Alma Mons) je ostrvska planina u Sremu. Najveći deo Fruške gore se nalazi u Srbiji (u Vojvodini), dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-srijemsku županiju. Prostire se na dužini od oko 75 km, širine je od 12 do 15 km i zahvata površinu od 25.525 km². Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom[1] i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd.

Naziv „Fruška“ potiče od reči etnonima Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu.

Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina. Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 m su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Neke od brojnih životinjskih vrsta su: srna, jelen, muflon, lasica, divlja svinja (beka), kuna, divlja mačka, šakal, zec, itd.
Najznačajniji spomenik kulture predstavljaju 17 manastira Srpske pravoslavne crkve raspoređenih po celoj planini. Podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica, nakon što je, u kasnom srednjem veku pod pritiskom Turaka, težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever.[2]
FRuškogorski manastiri su: Beočin, Bešenovo, Vrdnik, Velika Remeta, Grgeteg, Đipša, Jazak, Krušedol, Kuveždin, Mala Remeta, Novo Hopovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, Staro Hopovo, Fenek i Šišatovac.


Fruška gora, Vrdnik
Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje; u manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.

Na planini se nalazi nekoliko utvrđenja, među kojima su Petrovaradinska tvrđava i Vrdnička kula koja je u ruševinama. Nedaleko od Čortanovaca se nalazi luksuzna vila Stanković, koju je 1930. godine podigao Radenko Stanković, a danas se nalazi u državnom vlasništvu.
Veći gradovi kojima je okružena Fruška gora su Sremska Mitrovica, Ruma i Inđija na južnom delu, dok su severno od planine Sremski Karlovci, Novi Sad, Beočin i Bačka Palanka kao i gradovi u Hrvatskoj: Vukovar i Ilok. Mnogi stanovnici ovih, ali i drugih gradova odmore i praznike provode u brojnim vikend-naseljima na padinama ove planine.

Danas veliki problem predstavljaju prometni regionalni putevi koji povezuju Srem, Banat i Bačku. Njima saobraća veliki broj vozila, posebno kamiona, koji zagađuju i uništavaju najlepše delove planine. Nekada je na Fruškoj gori bila razvijena i rudarska proizvodnja uglja u Vrdniku, ali je rudnik napušten pre više decenija.
Na Fruškoj gori postoje više izletišta i odmarališta. Letenka je poznato izletište i dečje odmaralište, na Brankovcu se nalazi odmaralište Pošte. Testera je dečje odmaralište, a nedaleko od nje na Andrevlju se nalazi odmaralište u državnom vlasništvu. Kod TV tornja se nalazi hotel, kao i na Iriškom vencu koji je ujedno i poznato izletište, a zimi dečije sankalište. Na Stražilovu, izletištu iznad Sremskih Karlovaca, se nalazi grob Branka Radičevića. U Vrdniku se nalazi banja "Termal" sa termalnom vodom, popularno odmaralište Ranč Platan i Vrdnička kula koja je sagrađena u rimskom dobu.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 25 Feb 2017 - 19:02

Usamljenu ostrvsku planinu izdignutu u sred velike panonske ravnice, naučnici nazivaju “ogledalom geografske prošlosti”. Srbi je mogu nazivati ogledalom kulturne i duhovne prošlosti koje svojim granama pridržavaju stoletne šume najstarijeg srpskog Nacionalnog parka.

Do pre 90 miliona godina, planina Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru. Kada je more presušilo, ostrvo je ostalo je ostalo bez svog mora, ali mu je u zamenu za to priroda dodlelila ulogu jedine planine u ravnoj Vojvodini, izdignute u obliku jednog uskog grebena, dugačkog 75 km, sa kog se pružaju pojedinačni bočni grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama.

U beskrajnom zelenilu ovih listopadnih šuma, na proplancima planine koja caruje Panonskom nizijom, vekuje oko 16 manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog bogatstva svetilištima, Frušku goru nazivaju još i “Svetom Gorom“ ili “srpskim Atosom“.

Nekada se u njenim skrivenim udolinama nalazilo čak 35 srpskih pravoslavnih manastira koje je podizala despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare Nemanjićke države, ali oni su uništavani u ratovima, i osvajanjima. Od onih koji su preživeli razaranja, napoznatiji su Krušedol, Novo Hopovo, Grgeteg i Jazak. U njima su sahranjeni mnogi znameniti Srbi, poput patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića i kneginje Ljubice.

Ono što ovu planinu čini izuzetnom jeste njeno bogato vinogorje. Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina, može doživeti vreme i duh starih Sremaca kao i mnogih učenih ljudi i boema koji su obožavali ovaj kraj.

Najviši delovi Fruške gore su najposećeniji i najatraktivniji posetiocima zbog mnogobrojnih izletišta. Crveni čot (539 m), Veliki Gradac (471), Iriški venac (451 m) i Stražilovo (321 m) na kome se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću, dominiraju Sremom i predstavljaju izazov turistima, a domaćem stanovništvu oazu mira.
Ne jednom od planinskih oboda, smeštena je banja Vrdnik gde je na izvorima termomineralne vode izgrađen savremeni centar za rehabilitaciju i rekreaciju. A severni obodi planine spuštaju se ka Dunavu uz čiji se šum ravnica lagano smiruje. Baš u toj udolini izmđu reke i planine, smeštena su dva divna grada: Novi Sad i Sremski Karlovci.

Ovu nisku planinu, krasi dvanest veštačkih jezera a jedno od najlepših, Ledničko, trenutno je isušeno, ali će se kroz nekoliko godina voda opet vratiti u jezero. Mnoga od ovih jezera su namenjena pecarošima, a za kupanje su najpopularnija, Bruja, kod Erdevika, sa malom plažom, Sot, koji osim plaže ima i ugostiteljske objekte i najuređenije od svih, Borkovačko, na samo 3 km od Rume.
Penušavi slapovi Dumbovačkog vodopada jedini su na Fruškoj gori i to na njenoj severnoj strani i predstavljaju oazu koja je stvarno vredna truda da se do nje dođe. Nalazi se ispod Brankovca i beočinskih livada, a čak i zimi kada ga niske temperature zalede, izgleda božanstveno.

U ovom prirodnom izobilju, koje je prvo u Srbiji proglašeno za nacionalni park, još 1960. godine, žive retke vrste biljaka i životinja. Ona je dom orla krstaša, najugroženije vrste sa Svetske crvene liste, a u šumama se može pronaći i 30 retkih vrsta orhedija čiji je miris prava čarolija.

A razlog tolikoj lepoti Fruške gore u kojoj uživaju i ljudi i biljke i životinje Sremci objašnjavaju jednom prastarom legendom koja kaže da kada je Bog stvarao svet, Sremac uspavao i došao je izvinjavajući se tek sutra dan. Međutim, Bog je tada već sve podelio pa mu nije preostalo ništa drugo nego da Sremcu ustupi deo raja. I zato je Srem rajska zemlja jer ima planinu, Dunav i Savu, ravnicu, manastire, sve što se može poželeti u krugu od 20-ak kilometara.

Kako doći na Frušku goru?

Mnogi putevi vode ka kraljici Panonske nizije koja se nalazi na 60 km udaljenosti od Beograda, i na oko 10 km razdaljine od Novog Sada. Stari put između ova dva grada prolazi kroz Sremske Karlovce i prelazi istočni deo planine. Takođe postoji put koji kreće od Novog Sada, prolazi kroz Sremsku Kamenicu i ide do Iriga, velikog sela sa zapadne strane planine.

Do Nacionalnog parka Fruška gora najlakše se stiže nekim od mnogobrojnih prigradskih autobusa koji povezuju Novi Sad sa fruškogorskim selima. Autobusi saobracaju često tokom celog dana, a kreću sa glavne autobuske stanice. Tako da ako dolazite iz nekog drugog grada najbolje doći do Novog Sada, pa odatle uzeti autobus do dela Fruške gore koji želite da obiđete.

Od Sremskih Karlovaca možete prošetati šumskom stazom dugačkom 800 metara do Stražilova.

Bilo kojim vozom koji staje u Sremskim Karlovcima, možete do Fruške gore doći iz Beograda ili Novog Sada.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Kulturne rute Sremskih Karlovaca i Novog Sada, kao ni Petrovaradinsku tvrđavu.

Obiđite vinarije od kojih su najlepše smeštene u Sremskim Karlovcima. A ako se zateknete u ovom kraju krajem septembra veselite se u čast vina na Karlovačkom grožđebalu.

U julu ne propustite Exit u Novom Sadu, jedan od najposećenijih evropskih muzičkih festivala.

Fotografije: Dragiša Savić www.naturefg.com








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sub 25 Feb 2017 - 19:04

Kosmaj (626 m) je planina u Srbiji, u okolini Sopota. Posle Avale (506 m) je najniža planina u Šumadiji. Na njemu se ističu tri vrha: Mali, Goli i Rutavi. Glavni greben Kosmaja polumesečastog je oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim uzgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije, iznad valovitog neogenog pobrđa, raščlanjenog blagim rečnim dolinama.

Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje casa Maiae - stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Verovatno se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana.

Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom (pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom). Blage padine su pod travnatom vegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno sa proplancima.

Na Kosmaju ima i razne divljači od značaja za lovni turizam (zečevi, srne, fazani, jarebice, lisice i prepelice, a nekada davno i vukovi).

Kosmajci su učestvovali u svim značajnijim ratovima. Bili su vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Boju na Kosovu 1389. godine. Priča se da je iz Popovića, Stojan Popović odveo na Kosovo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Takođe, prema legendi, pod Kosmajem rodio se Ivan Kosančić, poznati srpski junak u Boju na Kosovu protiv turaka. U XVIII veku stanovništvo Kosmaja u tursko-austrijskim ratovima bilo je na strani Austrije. U selu Nemenikuće nedaleko od Kosmaja detinjstvo je proveo srpski književnik Milovan Vidaković čija je porodica izbegla iz ovog kraja usled meteža tokom Kočine krajine.

U Prvom srpskom ustanku Kosmaj igra značajnu ulogu. U Drlupi 11. februara 1804. godiine uperena je prva ustanička puška protiv Turaka kada je ranjen zloglasni dahija Aganlija. Karađorđe je sa ustanicima u ovom kraju popalio turske hanove u Sibnici, Drlupi, Rogači i Dučini. U Drugom srpskom ustanku Kosmajci su učestvovali na strani kneza Miloša Obrenovića.

Naravno nije ih zaobišao ni Srpsko-turski rat 1876-1878. godine, zatim balkanski ratovi 1912. i 1913. godine. U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine. Zatim u delu gde se danas nalazi hotel Kosmaj i bazen, gde su vođene jedne od najstrašnijih borbi, odakle je neprijatelj bio proteran na Savu i Dunav. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred, a palim borcima iz tog odreda je na vrhu planine podignut spomenik.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pet 14 Jul 2017 - 21:17

Zlatar - planina puna izazova


Prirodne lepote ovog kraja Srbije privlače sve više turista. Gosti uživaju na uređenim 
obalama jezera i brojnim okolnim izletištima


NEPREGLEDNE četinarske šume, tri jezera, meandri Uvca, livade "istkane" od raznobojnog 

poljskog cveća opojnih mirisa, blagotvoran vazduh bogat terpentinom i ozonom, beloglavi 
supovi, Ušačke pećine... Ovo su samo neka od brojnih "zlata" Zlatara. S obzirom na to i da
 je idealno mesto za beg od tropskih vrućina, ne čudi što sve više namernika pohodi ovaj
 planinski biser jugozapadne Srbije.

Turisti u ovom ekološkom raju, uživaju, pre svega zbog mogućnosti aktivnog odmora i šetnji 

tokom kojih se na svakom koraku potvrđuje da Zlatar nije slučajno proglašen vazdušnom 
banjom. Najveća atrakcija Zlatara je krstarenje kanjonom Uvca, kroz čuvene, slikovite meandre
 čije litice su stanište beloglavih supova. Ovi gospodari neba su, kažu Zlatarci, najbolji "garant"
 da je priroda u ovim krajevima netaknuta.
- Poslednjih godina, Zlatar pohodi sve više gostiju avanturističkog duha - kaže Rosa Jakovljević,

 direktor Turističko-sportskog centra "Zlatar" u Novoj Varoši. - Njihova glavna "meta" je adrenalin
 park na Babića brdu, jednom od najpoznatijih i najpristupačnijih obronaka Zlatara. Ovaj park 
drugi je po veličini u Srbiji i nudi pravi adrenalinski užitak. Platforma sa preprekama na drveću,
 duga je 340 metara i visoka oko pet metara. Cena "kruga" po adrenalin parku je 500 dinara. 
Istovremeno, Zlatar je, sa oko 100 kilometara biciklističkih staza, postao veliki izazov za bicikliste
 željne adrenalinske vožnje po planinskim stazama.
Na obalama Zlatarskog i Radoinjskog jezera uređene su "pontonske" plaže, koje leti, dnevno, 

zaposedne i po nekoliko hiljada kupača. Oni drugi, željni plivanja "u miru" i uživanja u lepotama 
prirode, kupališta pronađu uzvodno na Zlatarskom jezeru, na plažicama u okruženju smrča i breza.




U lepotama Zlatara "baterije pune" i hiljade šetača. Za njih je uređeno više od 33
 kilometra pešačkih staza koje ih vode do najlepših i najskrivenijih kutaka zlatne 
planine. Uživanje u beskrajnim vidicima, mirisnim livadama i šumskim izazovima,
 kako kažu, dugo se pamti i najbolja je pozivnica da se ponovo dođe.




CENE
U ZLATARSKIM hotelima, cena punog pansiona je od 3.335 dinara, a u privatnim vilama od 1.000 do 1.500 dinara.
 TSC "Zlatar" organizuje i brojne izlete: krstarenje Uvcem je 1.400 dinara, a odlazak do manastira Mileševa, Banja, 
Dubnica kao i do etno-sela Štitkova košta 500-700 dinara. U restoranima i kafićima kafa je 70-100, pivo od 140-160,
a ručak od 1000.


 BALON HALA
ODNEDAVNO Zlatar ima i balon halu od 1.150 kvadrata za mali fudbal, odbojku, košarku i rukomet. Tako je 
upotpunjena turistička ponuda, a za pripreme sportista već vlada veliko interesovanje. Samo u hotelu "Panorama", 
ovog leta, boraviće više 2.500 košarkaša, odbojkaša, fudbalera.

novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pet 4 Avg 2017 - 15:53

Fruška gora: Lipova šuma rashlađuje vrele dane

Bogata ponuda raznovrsnih sadržaja na izletištima nedaleko od Novog Sada. 
Posebno bogatstvo su fruškogorski manastiri







NACIONALNI park "Fruška gora", najstariji u Srbiji, koji se u severnom delu Srema prostire na površini od oko 500 kilometara kvadratnih, sam po sebi predstavlja i najveće izletište sa mnoštvom zanimljivih sadržaja. Jer, pored 15 čuvenih, glavnih i veoma popularnih uređenih stecišta ljubitelja boravka u prirodi, ima bar još 100 puta toliko proplanaka i pogodnih mesta na kojima se može razapeti šator, napraviti roštilj...

Gotovo u svakom delu planine, inače najveće lipove šume u Evropi, prošarane krivudavim stazama, nalazi se netaknuta flora i fauna, vidikovci, jezera, vodopadi, vinogradi i planinarski domovi. Posebno bogatstvo "srpske Svete Gore" su fruškogorski manastiri, njih 40 od kojih je trenutno 18 aktivnih i otvorenih za znatiželjnike koji uživaju u istraživanju prošlosti.
Svakako, jedno od najvećih izletišta je Stražilovo u blizini Sremskih Karlovaca, čuveno po grobu poznatog srpskog pesnika Branka Radičevića. Tu je pored ogromnog, uz potok uređenog prostora za šetnju i rekreaciju, opremljenog klupama i stolovima, takođe i odmaralište "Brankov čardak" sa restoranom i smeštajem po pristupačnim cenama.
Letenka", smeštena u središnjem delu Fruškogorja, mesto je za ljubitelje čistog planinskog vazduha i rekreacije, a "Ciganski logor", izletište uz Partizanski put kraj sela Manđelos, za uživanje u hladu četinara koji su retki na tom prostoru. U blizini sela Čerević je "Testera" sa odmaralištem pogodnim za boravak dece i rekreativaca, a sadrži potrebne objekte za smeštaj, nastavu i sportske aktivnosti. U blizini je i "Andrevlje", čije je odmaralište nedavno rekonstruisano u moderan kongresni centar i turističko-ugostiteljski objekat otvorenog tipa. Veoma posećena je i Bobelikova livada, poznatija pod nazivom Tepsija kao i "Iriški venac", najpoznatiji putni prevoj i raskrsnica na Fruškoj gori koji je i najviši prevoj u Vojvodini. Brankovac se ističe po predivnom pogledu na Novi Sad, a tu je, pre šest godina otvoren i prvi snoubord park na Fruškoj gori, tako da je Brankovac popularan u svako doba godine.
Zmajevac, na najvišim delovima Fruške gore, i predivnim pogledom na Srem, opremljen je mnogobrojnim klupama i stolovima, a postoje i ozidana ložišta za roštiljanje. Zatim slede Kraljev izvor, Široke ledine...
PLANINARSKI DOMOVI
ZA smeštaj ljubitelja boravka u prirodi na Fruškoj gori aktivno je desetak planinarskih domova na Glavici, Zmajevcu, Stražilovu, Osovlju i Popovici. Tu je i dvadesetak paviljona i brvnara na Letenci, Ležimiru, Andrevlju, Testeri i Irigu.
Za zahtevnije goste u Vrdniku pored hotela "Termal" sa bazenima ima još 38 objekata u privatnom smeštaju. Takođe, tu je i hotel "Norcev", kao i pet hotela i isto toliko smeštajnih objekata u Sremskim Karlovcima, zatim privatan smeštaj u etno-kućama u Beočinu i Čereviću.



PLANINARI
PLANINARSKO društvo "Železničar" iz Novog Sada već tri i po decenije, gotovo svakog vikenda, organizuje akcije "Pešačimo u prirodi", jednodnevne izlete za ljubitelje prirode i aktivnog odmora. Šetnje po Fruškoj gori su obogaćene posetama manastirima kao i rekreativnim takmičenjima, a učesnike predvode planinarski obučeni vodiči. Na Fruškoj gori je uređeno i markirano oko 500 kilometara staza.

novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Sre 23 Avg 2017 - 14:50









Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47369

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   Pet 6 Okt 2017 - 13:39

Lekoviti vazduh nad morem maljenskih bregova

Mogućnosti prve srpske vazdušne banje i turističke planine otkrio je Miloš Obrenović 
 Knjaz podigao prve brvnare za odmor zvane Gospodarske kolibe kraj ledenog izvora 
na Divčibarama







VAZDUŠNU banju na Maljenu otkrio je i prvi promovisao knjaz Miloš, koji je goneći stoku na pašu 
na ovdašnjem zatalasanom moru od beskrajnih pašnjaka uočio blagotvornu klimu ove valjevske
 planine. On je napravio i prve brvnare za odmor zvane Gospodarske kolibe kraj ledenog izvora 
na Divčibarama, gde je voleo da provodi leto. Baš na tom mestu je 1955. podignut Dom radnika 
PTT.

Knjaza je u turističkom osvajanju Maljena sledio timočki vladika Melentije Vujić, koji je podigao
 brvnare nazvane Vladičanske kolibe na Osečanskim barama. Kraj njih je ubrzo ustanovljen i veliki
 vašar na praznik Svetog Pantelije 9. avgusta, koji je docnije preseljen na Divčibare, gde se i danas 
održava.
Već u prvoj polovini 19. veka na maljenskom masivu više nije bilo gustih crnogoričnih šuma zbog 
kojih je u srednjem veku planinski venac Maljena, Povlena i Suvobora nazivan Crna Gora ili na 
turskom Karadag. Na iskrčenim bregovima su pasla ogromna stada koja su dovođena iz cele Srbije
 zbog zdrave klime i bujne trave, pa se pastiri mogu smatrati pretečom turizma i prvim promoterima
aktivnog odmora.
Maljen je i danas poseban među srpskim planinama, jer se ovde još može videti pastoralna slika 
krava koje mirno preživaju raštrkane po blagim kosama.



Zvanično, turizam na Maljenu je začet 1925. u jednoj valjevskoj kafani. U opuštenoj atmosferi 
s prijateljima Nedeljko Savić, budući dugogodišnji upravnik Divčibara, izneo je ideju da se na 
obližnjem Maljenu stvori vazdušna banja. Za izgradnju prvog turističkog naselja odabrane su 
Divčibare, zaklonjene od vetrova okolnim visovima i sa tri jaka izvora dobre vode.



snovano je "Zdravstveno društvo Divčibare", a njegovih 28 članova je skupilo novac da kupi tri 
hektara zemlje na kojoj su podignute prve kućice brvnare. Ni oni nisu mogli da naslute turistički 
bum koji je ubrzo usledio, jer su šetnje po Maljenu, uz pecanje i kupanje u bistrim planinskim 
rekama, privlačile sve više posetilaca.



Već 1930. na Divčibarama je uz novi dom Zdravstvenog društva sa 11 soba i restoranom, niklo
 još 35 zgrada za smeštaj. Uoči početka rata 1941. na Divčibarama je bilo registrovano čak
 1.116 turističkih ležajeva.
....................








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srpski turizam - Planine   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpski turizam - Planine
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Srpski turizam - Beograd
» Najveći Srpski naučnici i pronalazači
» Najviše planine sveta
» Srpski specijaliteti
» Srpski vladari
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija-