Odbojka na pesku

Odbojka na pesku je popularni sport koji je nastao kao varijanta tradicionalne dvoranske odbojke. Kao mesto igre koriste se uglavnom peščane plaže gdje je sport i nastao. Iako je odbojka na pesku u početku bila uglavnom samo zabava, postepeno je prerasla u pravi takmičarski sport, pa je od 1996. godine u programu Olimpijskih igara.


Odbojka na pesku je nastala na plažama u Kaliforniji u SAD negde oko 1920. godine. Kao takmičarski sport dugo nije bila šire prihvaćena, iako je bilo pojedinačnih profesionalnih turnira i takmičenja. Pravi bum u razvoju odbojke na pesku dogodio se 90-tih godina 20. veka, što je dovelo do toga da je od Olimpijskih igara 1996. godine u Atlanti odbojka na pesku deo porodice olimpijskih sportova.

Najpoznatije nacije u tom sportu su SAD i Brazil. U Srbiji takođe postoje službeni turniri, koje organizuje Odbojkaški savez Srbije - Komisija za odbojku na pesku, i koji se igraju u okviru Prvenstva države. Od međunarodnih uspeha naših takmičara treba pomenuti: 1. mesto na međunarodnom turniru u San Dijegu 1998. godine, 5. mesto na turniru na Menhetn Bič-u 1998. godine, 3. mesto na turniru u Limasolu 2000. godine, 5. do 8. mesta na Evropskom kupu u Zagrebu 2003. godine, 1. mesto na međunarodnom turniru u Limasolu 2005. i 2006. godine itd. Naši najbolji igrači su Ivan Bugarčić - Gagi, Vladimir Knežević, Zoran Jovanović itd. Ivan Bugarčić je sedmostruki prvak države i jedini igrač koji je osvajao Prvenstva u tri države: Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori i Srbiji.


Većina pravila igre preuzeta su iz standardne odbojke, a dve ključne razlike su vrsta terena (pesak umesto tvrdog parketa ili betona) i ekipa koja se sastoji od dva igrača sa svake strane (a ne od 6 kao što je to slučaj u standardnoj odbojci). Evo ostalih glavnih razlika u pravilima odbojke na pesku i dvoranske odbojke:

teren je veličine 8x8 metara, a ne 9x9 m kao kod dvoranske varijante
nije dozvoljeno igranje prstima iznad glave prilikom prijema servisa ili napada. Iznimno se dozvoljava igranje prstima iznad glave prilikom prijema smeča i to ako je putanja lopte iznad visine ramena igrača koji brani napad

standardi za suđenje tzv. duple lopte prilikom igranja prstima iznad glave je znatno stroži
dodir bloka se uvek broji kao prvi kontakt

zabranjen je mekan dodir prilikom kojeg igrač koristi vrhove prstiju da odredi smer lopte prema protivnikovom polju, već je za napad dozvoljen samo čvrsti udarac (smeč)
nešto blaži kriterijumi vezani za prijam servisa

Karakteristično je i korištenje signala rukama kojima igrač pokazuje svom suigraču koji potez planira izvesti. Ti se signali izvode rukom iza leđa, što onemogućava protivnika da signal primieti i prepozna. Uobičajeni signali su stisnuta šaka koja signalizira da igrač neće pokušati blok, jedan ispružen prsti koji javlja da će igrač blokom štititi moguć napad paralelom, te dva prsta koja signaliziraju pokušaj blokiranja dijagonale.


Oprema

U slobodnoj varijanti sve što treba je odgovarajući ravni prostor na peščanoj plaži ili terenu, odbojkaška lopta i mreža. Kako je reč o sportu koji je najčešće vezan uz plaže, takmičari su su skladu s tim uvek bosi i često odeveni u kupaće kostime. Dok će devojke odabrati dvodielni sportski kupaći kostim, muškarci često koriste nešto šire kupaće gaćice i majice bez rukava. Zbog sunca neizbežni detalj su i sunčane naočari ili kape sa širitom.



wikipedija

Odbojka na plaži je sport koji se igra između dva tima od po dva igrača, na peščanom terenu sa mrežom. Igrači prebacuju loptu sa jedne na drugu stranu mreže udarcima bilo kojim delom tela.

Cilj svakog tima u igri je da pošalje loptu na zemlju na polju protivničkog tima i istovremeno odbrani da lopta padne na njihov deo terena. Lopta ulazi u igru servis udarcem jednog od igrača. Kao i u odbojci, članovi tima imaju pravo da tri puta dotaknu loptu pre nego je prebace u suparničko polje ali nijedan od igrača je ne sme udariti sam dva puta za redom (sem prilikom bloka i u prvom kontaktu).

Nadmetanje se nastavlja sve dok lopta ne dodirne tlo, ode u out, ili je tim ne uzvrati pravilno.

Bez obzira na to koji tim ima servis udarac, poen osvaja onaj tim koji dobije game (prema “Rally Point System”-u). Servisni igrač se menja svaki put kada tim ponovo stekne pravo na servis.

Mečevi se igraju u formatu “najbolja dva od tri” – tim koji prvi osvoji dva seta dobija meč. Prva dva seta se igraju do 21 poena, a treći, ukoliko ga je potrebno odigrati, do petnaestog poena. Za sve setove neophodna su 2 poena prednosti, bez ograničenja na ukupan broj poena.

Svaka polovina terena, tj. polje jednog tima, je dimenzija 8x8m, nešto manje od klasičnog terena za odbojku. Prema pravilima, igračima je dozvoljeno da pređu ispod mreže u protivničko polje, dok god to ne ometa igru suparnika. Većina igrača igra bosih nogu, bilo da to biraju sami, ili to zahtevaju pravila turnira.

Razvoj kroz istoriju

Odbojka na pesku prvi put se pojavljuje 1920-ih u Santa Monici, na plažama Kalifornije.
U samim počecima igralo se šest protiv šest igrača po pravilima dvorske odbojke, dok se u ranim tridesetim godinama igralo u ekipama od po četiri igrača.

Pre kraja četrdesetih nisu se upotrebljavali odbojkaški elementi: smeč i blok, a mreža je bila niža nego danas.

Prvi turnir se odigrao 1948. godine u State Beachu.

Prvo svetsko prvenstvo održano je 1976. g. na State Beachu u Pacific Palisadesu.
80-ih godina prošlog veka je ovaj je sport uzeo toliko maha da ga je 1986. godine Međunarodna odbojkaška federacija (FIVB) priznala kao deo odbojke.

1992. godine odbojka na pesku pojavila se kao egzibicioni sport na Olimpijskim igrama u Barceloni, a na OI-u Atlanti 1996. g. je proglašena olimpijskim sportom.

Predstojeća velika takmičenja u ovom sportu će biti na Olimpijskim igrama u Pekingu, na 2009. SWATCH-FIVB Svetskom prvenstvu i na SWATCH-FIVB World Tour 2008, '09, '10 kao jedinom međunarodnom turniru priznatom od strane FIVB za kvalifikacije za olimpijski status.

Odbojka na pesku kao deo Olimpijskih igara

Odbojka na pesku je bila egzibicioni sport na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Tada su Sinjin Smith I Randy Stoklos osvojili muški turnir, a Karolyn Kirby i Nancy Reno ženski. Zvaničan olimpijski sport poslala je 1996. godine. Brazil, SAD i Australija su jedine zemlje koje su do sada osvojile olimpijsko zlato u ovom sportu.

Najpoznatiji svetski odbojkaši i odbojkašice na pesku

Karch Kiraly, SAD – jedini igrač koji je osvojio Olimpijsko zlato i u odbojci I u odbojci na pesku
Sinjin Smith, SAD – najviše pobeda u turnirima svih vremena
Phil Dalhausser & Todd Rogers, SAD – trenutno najbolje rangirani na FVIB listi za muškarce
Misty May-Treanor & Kerri Walsh-Jennings, SAD - trenutno najbolje rangirane na FVIB listi za žene
Carolina Solberg Salgado, BRA – osvojila FVIB turnire do-18god i do-21god dve godine za redom
Emanuel Rego & Ricardo Santos, Marcio Araujo, BRA – među najbolje plasiranima na FVIB listi
Ana Paula Connely, Sandra Pires, Shelda Bede, Adriana Behar, BRA – među najbolje plasiranima na FVIB listi
Kerri Pottharst & Natalie Cook, AUS – među najpoznatijim ženskim zvezdama ovog sporta



beachmasters.rs