Diskriminacije kao tabu tema

Enigma ::

Ženske na poslu su diskriminisane od strane muških , za iste poslove manje su plaćene , tretiraju ih ko sex objekte i ucenjuju ostankom na istom radnom mestu po cjeni da im ispune maštarije da su najfrajeri u firmi
Nisam diskriminator što se polova tiče ,nit to što neškolovani rade važne poslove,lenčuge primaju velike plate, pa čak mi ni boja kože ne smeta al iskreno nije svaki posao za svakoga , što jes jest
kad mi konobar ganci donese piće i klopu dobijem nervni slom , može bit sam gruba al jbg , kontrolori u basu su ganci - ti ćeš mi kartu tražit, ajd bjež odpevaj raji nešto i skidaj se s basa

Jel ovako misliš?

Bez zzz ima ih i simpa , neki put mi je vrh kad im na ulici ili basu dam neku kintu pa mi pogledom zahvale , al neki put se zgrozim kad traže još , kad udje u kafić pa krene pružat ruku ili se raspravljat kako mu je malo to što si dao msm

Ja ne podnosim mentalitet prosjačenja. Grozim se njega. Nedam nikome ništa.

Svojevremeno je kod nas jedan novinar glumio prosjaka i bio mjesec dana na cesti. Po 150-200 maraka dnevno natuko.

Pa si vi mislite.

Užasssssss.

Ne znam, ali protiv umivenog, artikulisanog i u svemu "normalnog" pripadnika bilo koje etničke, sexualne ili polne ili verske grupe nemam apsolutno ništa.

Moguće je da u top menadžmentu ima manje žena i da su manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarce, ali na nižim nivoima ta razlika se gubi, pa čak ima poslova gde ima više žena, a da ti poslovi ni po čemu nisu "ženski".

U prethodnoj firmi, odmah ispod vlasnika bila je žena finansijski direktor koja se za sve pitala, u firmi u koj sam sada sem gazde i generalnog, Izvršni je žena, šef pravne službe u kojoj su samo dve žene i par muškaraca je žena, šef računovodstva je žena ...

Abu Dabi ::

Ja ne podnosim mentalitet prosjačenja. Grozim se njega. Nedam nikome ništa.

Svojevremeno je kod nas jedan novinar glumio prosjaka i bio mjesec dana na cesti. Po 150-200 maraka dnevno natuko.

Pa si vi mislite.

Užasssssss.

To je druga stvar, i tu sem u nekim situacijama kad me neke dečije oči ili neka beba "slomi" i ja ne ebem pet posto ....

Kod nas organiziraju djecu za prosjačenje. Ekipe rade na raskršćima. I točno, sa strane vidiš kada gaza dolazi po utržak.

Banda.

Ali, to je već kriminal.

Ma rade to i roditelji neke od te nesretne dece, ali to nije najgore, najgore je sto ustanove, centri, znalju za to i nista

Ima jedna stvar kod mene. Nisam siguran da je to diskriminacija. Prije bi rekao jedan od zadnjih tračaka zdravog razuma koji se skriva u meni.

Zbog ljubavi bi uradio sve. Otišao na kraj svijeta ako treba. Ne bi mi smetalo da je crnkinja, ili azijatkinje, bijela, crvena, žuta, crna, sve mi isto kada bi se zaljubio. I oženio bi se. Normalno.

Ali nikada se nebi zaljubio (bar bi bježao od toga ) i oženio ženu koja potječe iz krajeva u kojima vlada zakon krvne osvete. Nema te sile koja bi me na to primorala.

Jer ne želim svojim eventualnim sinovima dati život koji bi možda poslužio za raskusurivanje nekakvih dugova za naplatu krvne osvete.

Groznoooo.

Za žene kraće pauze na poslu i više obaveza kod kuće

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, naše žene dvostruko više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima nego muškarci, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o korišćenju vremena, čiji su rezultati predstavljeni danas

Uprkos svemu, ženska stvarnost u Srbiji ostala je nepromenjena



Na kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša žene troše dva sata više nego muškarci – posmatrano na godišnjem nivou, to je 730 sati, odnosno više od 90 radnih dana.

- Istraživanje je, nažalost, potvrdilo stereotipe koji važe na ovim prostorima. Žene mnogo više rade kod kuće, staraju se o deci, vode računa o ishrani… – naveo je direktor RZS Dragan Vukmirović.

Kako je istakao, rezultati istraživanja o korišćenju vremena ne smeju ostati mrtvo slovo na papiru, već treba da budu smernice i okvir za donosioce odluka, pre svega onih koje se odnose na ravnopravnost. On je ukazao na veliku nejednakost između žena i muškaraca kada je reč o plaćenim i neplaćenim poslovima – kuvanju, čišćenju, spremanju kuće, pranju i peglanju.



Istraživanje je pokazalo da žene ukupno rade sedam, a muškarci šest sati, s tim da pripadnice lepšeg pola dve trećine vremena provode na neplaćenom radu, a muškarci na plaćenim poslovima. Žene na plaćenom poslu provode 2.09 sati, a muškarci 3.47. Na kućne poslove žene utroše 4.51 sati, a muškarci 2.16 sati.

- Bez obzira na zaposlenje, poslove u kući obavljaju uglavnom žene, pa za one koje rade to postaje druga smena – navela je Jovanka Stojanović iz Odeljenja za socijalne standarde i pokazatelje RZS.



Ona je ukazala da, na primer, na pripremanje hrane i zimnice dame troše 1.36 sati, a muškarci 16 minuta, dok se pripadnice lepšeg pola pranjem sudova bave 34 minuta, a njihove jače polovine samo tri. Žene koje nisu zaposlene provode gotovo ceo sat u održavanju domaćinstva, a one koje jesu samo 14 minuta manje.

Prema istraživanju RZS, 63 odsto žena, čim dođe kući s posla, ”zavrne rukave”, dok na kućne poslove prione 27 odsto muškaraca, svaki drugi prvo se odluči za ručak, kao i svaka šesta žena.



U plaćenim poslovima najviše učestvuju bračni partneri sa decom starijom od sedam godina – muškarci šest sati, a žene skoro četiri, dok u porodicama sa decom do šest godina muškarci rade skoro tri sata više. Pauze za doručak i ručak tokom plaćenog posla muškarcima traju u proseku 11 minuta, a ženama samo pet.

I žene i muškarci provode četvrtinu dana u radnim aktivnostima, trećinu dana provode spavajući, dok na jelo i piće troše skoro dva sata, a imaju šest sati slobodnog vremena. Stojanović je istakla da građani najveći deo dana potroše na spavanje, jelo, piće, kupanje i oblačenje – malo više od 11 sati dnevno, na plaćenom poslu provedu tri sata, a u kućnim poslovima pola sata duže.



Istraživanje sprovedeno tokom 2010. i 2011 u 2.300 domaćinstava, odnosno oko 6.000 građana starijih od 15 godina, pokazalo je da građani Srbiji svakog dana nešto manje od 30 minuta izdvoje za učenje. Žene u usavršavanju provedu 25, a muškarci 19 minuta i taj procenat je veći kod mlađe populacije.

Kada je reč o deci – majke o njima u proseku brinu tri sata dnevno, a očevi sat vremena. Međutim, kada se u obzir uzmu i aktivnosti koje se obavljaju u prisustvu deteta – brojke se povećavaju na sedam sati za žene i četiri za muškarce.



Rezultati istraživanja, objavljenog u publikaciji Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010/2011, govore i da stanovnici Srbije najviše slobodnog vremena provode pred TV-om – muškarci tri sata, a žene pola sata manje. Tako u večernjim satima, između 20.30 i 21.30 sati polovina muške populacije gleda televiziju, kao i četiri do deset odsto žena. Interesantno je i da jedan procenat žena nije uopšte prijavio te aktivnosti, a čak dva odsto kada je radni dan u pitanju.

Prema istraživanju RZS, obroci se u Srbiji konzumiraju tokom celog dana, a uobičajeno vreme za odlazak na spavanje za žene je oko 22.30 sati, a za muškarce oko 23 sata. Prosečan stanovnik uglavnom jede kod kuće i dnevno u pijenju kafe provede 36 minuta – žene su istrajnije i “kafenišu” 40 minuta, a muškarci 32 minuta.



(Tanjug)

Diskriminacije ima na svakom koraku, nismo slepi, ali kako je sprečiti? Teško.

Diskriminisati nekog na osnovu seksualnog opredeljenja, religije ili zato što *****...to je nenormalno. Valjda dobar poslodavac koji drži do svog posla i zarade i napretka firme, traži najboljeg radnika. Kakav nam je zakon danas, šta se sve izdešavalo u međuvremenu, ja se slažem sa odgovorima ovde koje sam pročitao, da je to izgovor za smanjenje broja radnih mesta.

Diskriminacija koja me najviše začudila je podela na polove. Nisam mogao da dobijem nekoliko poslova zato što sam muškarac, iako socijalno ugrožen i bez stalnog zaposlenja, iako stručan sa dugogodišnjim iskustvom i vredan kao čovek, nisu se udostojili da objasne po čemu nisam zadovoljio kriterijume za posao. Ja mogu da nagađam i opišem, ali mislim da svi već sve o takvim slučajevima znaju.

Da ne spominjem tek kako se vrši selekcija po izgledu, polu, životnom dobu, poreklu...

Diskriminacije su postale nešto kao nepisani zakon, koji svako može da tumači na svoj način i da ga primenjuje kako hoće, bez obzira na kakvu se diskriminaciju odnosi.

Fensi odeća za beskućnike


Robna marka “Aberkrombi i Fič“ ne želi da siromašni i debeli ljudi kupuju njihovu odeću. Umesto toga, kompanija želi mušterije koji su omiljeni, zgodni i kul. Pojedini ljudi su sada odlučili da se tome suprotstave.

U prodavnicama poznate američke kompanije “Aberkrombi i Fič“ (Abercrombie&Fitch) čuje se glasna muzika. Sve miriše na parfem i svetla su prigušena. A prodavci su mladi i zgodni. To preduzeće pažljivo bira zaposlene i već su u više navrata morali da plate novčane kazne zbog diskriminacije manjina, žena i osoba sa invaliditetom, piše Dojče Vele.



Pokret protiv snobizma i diskriminacije

Istovremeno, “Aberkrombi i Fič“ vrlo su izbirljivi i kada se radi o mušterijama. Generalni direktor 68-godišnji Majk Džefris, ovako je, u jednom intervjuu, definisao svoju poslovnu politiku: “U svakoj školi postoje deca koja su kul i omiljena – i ona druga deca. Mi proizvodimo robu za ljude koji su kul. Mnogi ljudi ne pripadaju toj grupi, niti mogu da joj pripadaju. Da li to znači da mi isključujemo ljude? Apsolutno.“

To u praksi znači da se ženska odeća proizvodi samo do veličine L. Odnosno, da kompanija želi da pošalje poruku da krupnije žene nisu dovoljno kul za njihove proizvode. Isto važi za siromašne. Jedan od direktora, koji je želeo da ostane anoniman, priznao je da kompanija spaljuje odeću sa greškom, umesto da je donira, kako to čine mnoga preduzeća u Americi. Razlog za to je imidž firme. “Aberkrombi i Fič“ ne žele da ljudi pomisle da su i beskućnici u stanju da plate za njihovu odeću.

Sada su se pojavili ljudi koji se bore protiv takvog načina poslovanja. Korisnik Jutjuba Greg Karber pokušava da promeni imidž firme. Naime, u svom video-klipu Karber poziva ljude da kupuju polovnu odeću kompanije “Aberkrombi i Fič“ i da je zatim poklanjaju beskućnicima. Baš kao što je on to učino, tražeći odeću te firme u jednoj prodavnici u Los Anđelesu. Kaže da nije imao uspeha sve dok se prodavačici nije obratio pitanjem: “Gde je odeljenje za uobražene kretene?“

Karberov video je za samo par dana pregledan više miliona puta, a njegovu ideju preko Tvitera šire hiljade ljudi. On poziva i druge internet-korisnike da postave svoje fotografije dok poklanjaju odeću beskućnicima, pod oznakom “FitchTheHomeless“.

''Ja sam samo jedna osoba i ne mogu sam da obučem beskućnike ili da promenim imidž marke. Potrebna mi je vaša pomoć'', kaže on.

“Aberkrombi i Fič“ još se nisu oglasili po pitanju te akcije. Ipak, već su dokazali da ne plaše medijske pažnje kada je u pitanju imidž firme. Naime, kada je u američki rijaliti-šou “Džerzi Šor“ (Obala Nju Džerzija) ostvario ogroman uspeh, mnogi su ga proglasili za izuzetno vulgaran. Kompanija je tada ponudila učesnicima emisije novac da ne nose njihovu odeću dok ih snimaju kamere, da ne bi “uznemirili obožavaoce“ te robne marke.



Prošle godine, kompanija se van suda nagodila sa bivšim pilotom privatnog aviona direktora Majka Džefrisa, koji je tvrdio da je otpušten sa posla, jer je bio prestar. Pilot Majkl Bastin ima 55 godina i u svojoj tužbi je tvrdio da postoje veoma detaljna uputstva za sve članove osoblja dok je direktor u avionu. Po njegovim rečima, stjuardi moraju da budu obrijani, u majicama bez rukava kompanije “Aberkrombi i Fič“, u boksericama i farmerkama, i sa rukavicama – crnim za escajg i belim za sudove. Ne smeju da kažu “naravno“, ili “samo trenutak“, već isključivo “nema problema“. Poslodavac navodno zahteva i da članovi letačkog osoblja ostanu u majicama, odnosno, dozvoljeno im je da obuku jakne jedino ako temperatura padne ispod 10 stepeni Celizijusa.

vesti.

Mislim da je svatko od nas doživio neki oblik diskriminacije u životu.

Bogumi, ja sam više puta. Nekih se i danas sjećam. Još jasnije se sjećam osjećaja koje su mi pobudile.    

Pa, ako mi i padne na pamet da nekoga diskriminiram sjetim se sebe.
Momentalno se osvijestim.
I vratim.
Među ljude.  

Ja bih sve ovo nazvala genocidom mentalnim duhovnim...kako god.
Cilj je pretvaranje ljudske rase u zombi rasu ...

katarina ::

Fensi odeća za beskućnike


Robna marka “Aberkrombi i Fič“ ne želi da siromašni i debeli ljudi kupuju njihovu odeću. Umesto toga, kompanija želi mušterije koji su omiljeni, zgodni i kul. Pojedini ljudi su sada odlučili da se tome suprotstave.

U prodavnicama poznate američke kompanije “Aberkrombi i Fič“ (Abercrombie&Fitch) čuje se glasna muzika. Sve miriše na parfem i svetla su prigušena. A prodavci su mladi i zgodni. To preduzeće pažljivo bira zaposlene i već su u više navrata morali da plate novčane kazne zbog diskriminacije manjina, žena i osoba sa invaliditetom, piše Dojče Vele.



Pokret protiv snobizma i diskriminacije

Istovremeno, “Aberkrombi i Fič“ vrlo su izbirljivi i kada se radi o mušterijama. Generalni direktor 68-godišnji Majk Džefris, ovako je, u jednom intervjuu, definisao svoju poslovnu politiku: “U svakoj školi postoje deca koja su kul i omiljena – i ona druga deca. Mi proizvodimo robu za ljude koji su kul. Mnogi ljudi ne pripadaju toj grupi, niti mogu da joj pripadaju. Da li to znači da mi isključujemo ljude? Apsolutno.“

To u praksi znači da se ženska odeća proizvodi samo do veličine L. Odnosno, da kompanija želi da pošalje poruku da krupnije žene nisu dovoljno kul za njihove proizvode. Isto važi za siromašne. Jedan od direktora, koji je želeo da ostane anoniman, priznao je da kompanija spaljuje odeću sa greškom, umesto da je donira, kako to čine mnoga preduzeća u Americi. Razlog za to je imidž firme. “Aberkrombi i Fič“ ne žele da ljudi pomisle da su i beskućnici u stanju da plate za njihovu odeću.

Sada su se pojavili ljudi koji se bore protiv takvog načina poslovanja. Korisnik Jutjuba Greg Karber pokušava da promeni imidž firme. Naime, u svom video-klipu Karber poziva ljude da kupuju polovnu odeću kompanije “Aberkrombi i Fič“ i da je zatim poklanjaju beskućnicima. Baš kao što je on to učino, tražeći odeću te firme u jednoj prodavnici u Los Anđelesu. Kaže da nije imao uspeha sve dok se prodavačici nije obratio pitanjem: “Gde je odeljenje za uobražene kretene?“

Karberov video je za samo par dana pregledan više miliona puta, a njegovu ideju preko Tvitera šire hiljade ljudi. On poziva i druge internet-korisnike da postave svoje fotografije dok poklanjaju odeću beskućnicima, pod oznakom “FitchTheHomeless“.

''Ja sam samo jedna osoba i ne mogu sam da obučem beskućnike ili da promenim imidž marke. Potrebna mi je vaša pomoć'', kaže on.

“Aberkrombi i Fič“ još se nisu oglasili po pitanju te akcije. Ipak, već su dokazali da ne plaše medijske pažnje kada je u pitanju imidž firme. Naime, kada je u američki rijaliti-šou “Džerzi Šor“ (Obala Nju Džerzija) ostvario ogroman uspeh, mnogi su ga proglasili za izuzetno vulgaran. Kompanija je tada ponudila učesnicima emisije novac da ne nose njihovu odeću dok ih snimaju kamere, da ne bi “uznemirili obožavaoce“ te robne marke.



Prošle godine, kompanija se van suda nagodila sa bivšim pilotom privatnog aviona direktora Majka Džefrisa, koji je tvrdio da je otpušten sa posla, jer je bio prestar. Pilot Majkl Bastin ima 55 godina i u svojoj tužbi je tvrdio da postoje veoma detaljna uputstva za sve članove osoblja dok je direktor u avionu. Po njegovim rečima, stjuardi moraju da budu obrijani, u majicama bez rukava kompanije “Aberkrombi i Fič“, u boksericama i farmerkama, i sa rukavicama – crnim za escajg i belim za sudove. Ne smeju da kažu “naravno“, ili “samo trenutak“, već isključivo “nema problema“. Poslodavac navodno zahteva i da članovi letačkog osoblja ostanu u majicama, odnosno, dozvoljeno im je da obuku jakne jedino ako temperatura padne ispod 10 stepeni Celizijusa.

vesti.

Može bit ovo ima logike što se bizznisa tiče al je krajnje fuj što se ljudskosti tiče , čuj spaljuju oštećenu garderobu umesto da je daju onima koji nemaju što obuć , da slučajno neko ne bi video na prosjacima markiranu odeću renomirane firme , užasss   

Poslodavac ima svo pravo maltretirati zaposlene ako propiše pravila koja se njemu čine ok makar se oni i smrzavali u avionu , mladi su i zgodni   

to može samo ako je gazda gej jer zapošljava isključivo muške , ženske nemaju tu šta tražit   

  

Diskriminacija može biti i opravdana ... na primer, nekom ograničiti pravo na upravljanje motornim vozilom zbog njegovog zdravstvenog stanja, ako je to stanje takvo da može biti ugrožena bezbednost saobraćaja...

Drugo, i kada je cilj opravdan, mera kojom se narušava ovo načelo mora biti srazmerna cilju. Dakle, ako je neko oboleo od opasne zarazne bolesti, njemu će biti uskraćeno pravo da se prošeta centrom grada, i to opravdano. To pravo mu, međutim, može biti uskraćeno tako što će on biti upućen u bolnicu, ali nikako ne tako što će biti zatvoren u limeni ormar u podrumu te bolnice...

Oboleli od side na primer ..ako se 'pročuje' da je oboleo od njega beži i staro i mlado..odmah vidiš pomeranje od njega na kilometar..

Dali je to opravdana ili neopravdana diskriminacija kada se zna kako se sida prenosi i da nema bojazni da je dobijete od nekoga ako samo sedne pored vas..dali svako pomisli..ne bih da rizikujem ipak.. ..pitam se..

Stalna prica o raznim vrstama diskriminacije i borbe protiv nje je u stvari plasirana da bi se sakrila ona osnovna i svuda prisutna diskriminacija prema materijalnom statusu...a ona je uzrok vecine ostalih diskriminacija...

Diskriminacija (lat. discriminare) znači odvajati, praviti razliku po socijalnim, rasnim, etničnim, vjerskim, individualnim, spolnim, jezičnim, starosnim ili drugima osobinama.

Diskriminacija rezultira otežanim ili onemogućenim ostvarenjem određenih ljudskih prava. Na žalost, najgori dio stereotipa i predrasuda predstavljaju njihove posljedice u ponašanju, a to je diskriminacija. Sama spoznaja da je osoba stigmatizirana u njoj izaziva nelagodu, odnosno osjećaje poput bijesa, tuge, osamljenosti. Još veću nepravdu predstavlja gubitak posla ili nemogućnost zapošljavanja, loši stambeni uvjeti ili niski prihodi koji su rezultat diskriminacije.

(Wikipedija)

Дискриминација (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.

Може постојати у неколико облика:

1. дискриминација жена - свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца.


2. расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.

3. економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.


4. у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар).

(Wikipedija)

Ciklus zlostavljanja u porodici


Zlostavljanje žena je sistem kontrole. To je način na koji muškarac održava moć nad ženama i porodicom. To je način na koji muškarac prisiljava ženu i porodicu da zadovolji njegove potrebe - emotivne,fizičke, seksualne. Postoji neka pravilnost koja prati slučajeve nasilja u porodici. To se naziva ciklus zlostavljanja u porodici. Postoje tri faze:

1. Faza podizanja tenzije

Ovo je faza kad u muškarcu počinje da se nagomilava bes. Ponekad je besan na nju ili porodicu, ponekad zbog svog posla ili nečeg što nema nikakve veze sa ženom i decom. Ova faza može biti dugačka ili kratka (dani ili minuti).

2. Faza akutnog zlostavljanja

U ovoj fazi muškarčev bes eksplodira i on počinje da maltretira ženu. Može da je ošamari, šutne, gurne, da baca stvari na nju. Nasilje može da uključi i silovanje i seksualno maltretiranje. Konačno muškarac iskali svoj bes i stane.

3. Faza ponovnog uspostavljanja veze (ili faza medenog meseca)

Ovo je faza kada se muškarac izvinjava i često obećava da više neće povrediti ženu. Ponekad će čak i zaplakati i moliti ženu za oproštaj. Govoriće ženi kako mu je ona neophodna. Mada je moguće da muškarac stvarno veruje u ono što govori, ovo je vreme kada on uveliko manipuliše. On često objašnjava ženi šta je to ona uradila čime je izazvala njegov bes i time okrivljuje ženu za sopstveno ponašanje.



Aktuelna tema u poslednje vreme..šta mislite o zlostavljanju žena..da li se agresivni zlostavljači mogu promeniti posle izrečenih kazni ili je to jednostavno genetska greška kod takvih muškaraca...

Svi smo mi diskriminatori. Ovoga ili onoga, ovih ili onih. Nema osobe koja bar jednom u životu nije bila diskriminator.

Samo je problem da to sami sebi priznamo. 

Za svaku osudu je da muškarac maltretira ženu , po meni to nije muško jer kinji slabijeg od sebe.
Žene koje ostaju pored takvih muškaraca il su bolesne il blesave, podignut ton i nekako , podignuta ruka nikako , ako udari jednom to će ponoviti, od takvih se odmah treba sklanjati

Svaki vid diskriminacije meni je neprihvatljiv.

Tri osobe postoje u vezi diskriminacije. Jedan diskrinima , drugi se daje diskriminirati a treci gleda diskriminaciju.

Ja sam ona 4 osoba koja se mjesa i nedozvoljava diskriminaciju. 

Enigma ::

Za svaku osudu je da muškarac maltretira ženu , po meni to nije muško jer kinji slabijeg od sebe.
Žene koje ostaju pored takvih muškaraca il su bolesne il blesave, podignut ton i nekako , podignuta ruka nikako , ako udari jednom to će ponoviti, od takvih se odmah treba sklanjati

Slazem se sa svakom recju, isto mislim...

Tony Montana ::

Tri osobe postoje u vezi diskriminacije. Jedan diskrinima , drugi se daje diskriminirati a treci gleda diskriminaciju.

Ja sam ona 4 osoba koja se mjesa i nedozvoljava diskriminaciju. 

Ovo si dobro rekao.  

I ja sam "četvrti čovjek". 

Diskriminacije nebi bilo, ili bi je bilo puno manje kada nebi šutili kao šupci, već reagirali čim ju primijetimo.