Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 23, 24, 25 ... 30 ... 36  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 27 Jul - 13:56

Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 27 Jul - 17:53

.Kad dodeš u bilo koji grad 

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno 

Kad dodeš vrlo kasno u bilo koji grad 

Ako taj grad slucajno bude Valjevo 

Gde sam i ja došao 

Doci ceš putem kojim si morao doci 

Koji pre tebe nije postojao 

Nego se sa tobom rodio 

Da ideš svojim putem 

I sretneš onu koju moraš sresti 

Na putu kojim moraš ici 

Koja je bila tvoj život 

I pre nego što si je sreo 

I znao da postoji 

I ona i grad u koji si došao.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 27 Jul - 17:53

Ceznem da ti kazem" 


Čeznem da ti kazem najdublje reči koje ti imam reći, 
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. 
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. 
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti. 

Čeznem da ti kazem najvernije reči koje ti imam reći; 
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih. 
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. 
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti. 

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči sto imam za te; 
ali se ne usudjujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom. 
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovosću. 
Zadajem ti bol, bojeći se da nećes nikada saznati sta je bol. 

Čeznem da sedim nemo pored tebe; 
ali se ne usudjujem jer bi mi inače srce iskočilo na usta. 
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. 
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. 

Čeznem da te ostavim zauvek, 
ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. 
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo. 
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svez.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 27 Jul - 17:54

KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ 

Kada te ostavi onaj koga voliš. 
Kada te ostavi onaj koga voliš. 
Kada te ostavi onaj koga voliš. 
Kada te ostavi onaj koga voliš. 

Prvo osetiš jedno ništa 
Prvo osetiš jedno ništa. 
Prvo osetiš jedno ništa. 
Prvo osetiš jedno ništa. 

Zatim osetiš jedno ništa. 
Zatim osetiš jedno ništa. 
Zatim osetiš jedno ništa. 
Zatim osetiš jedno ništa. 

Idem da prošetam. 
Gde češ po kiši? 
Ja volim kišu. 
Ponesi kišobran. 
Ne treba mi kišobran. 
Pa idi onda kad si luda. 

I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš .I šetaš... 
I svi gledaju kako šetaš. 
I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš... 
I već ti je bolje. 
I ne boli te ništa. 
I ne boli te ništa. 
Samo malo...ništa.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 27 Jul - 17:55

Stizes li sa neba il’ iz vecnih tama, 
Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom, 
izmesano sipa zlo i dobro nama, 
pa te zato mogu porediti s vinom. 
U tvom oku sunce zalazi i svice; 
Kao burno vece ti odises zrakom; 
usne ti amfora, a poljupci pice 
sto heroje slabi, decu cini jakom. 
Iz bezdana kroci, il’ sa zvezda pade? 
Uz tvoj skut se Udes mota kao pseto; 
nasumce rasipas radosti i jade, 
vladajuci nad svim, nehajna za sve to. 
Po mrtvima gazis i rugas se njima; 
pod nakitom tvojim i Groza je ljupka, 
a Porok, taj dragulj najdrazi medj svima, 
po stomaku tvome zaljubljeno cupka. 
Ozareni smrtnik leti tvojim tragom, 
svetiljko, i klice: Blagoslov tom plamu! 
Dahtavi ljubavnik povijen nad dragom 
slici samrtniku sto miluje jamu. 
Sa nebesa ili iz pakla, sta mari, 
Lepoto! grdobo grozna i prokleta! 
ako mi tvoj pogled, osmeh i sve cari 
sire vrata dosad nepoznatog Sveta! 
Bog ili Satana? Andjeo, Sirena, 
sta mari, cinis li - o, mirise, sjaju, 
svilooka vilo, kraljice ljubljena! - 
svet manje odvratnim dok nam dani traju?
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 31 Jul - 17:26

Bio je kisovit dan, gospodine suče,
bio sam u sobi a neko
mi je poturio dopisnicu ispod vrata

bio je klizav dan poput prljavog tanjira,
kao da se mleko ubudjalo na nebu
fioke su same siknule odasvud
prskajuci me zelenim sokom

o, kakav dan, gospodine suče,
mir je klonuo u mojoj posudi za caj
uhvatio se za zidove case
i tiho treperio kao srce istrgnuto iz grudi
i baceno u plehani lavor

bio je stravican dan, gospodine suče, dan
jedinstven u sto godina,
podaren bicima, dan kao ogromna cev
u kojoj se sudaraju vozovi

culi su se koraci na ulici, gospodine suče,
culi su se koraci prolaznika kako se zaglibljuju u trotoar
kako koracaju
po temelju grada

i onda sam izasao na ulicu, gospodine
i opalio dva metka
u prvog coveka koji je naisao
a dogodilo se da taj budete vi, Jozefe K.



"Bio je kisovit dan, gospodine suče", Matei Visniec








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 31 Jul - 17:26

U svemu bih zeleo da taknem samu
Srz srzi.
U radu, u lutanju, u plamu
Sto me przi.

Da prodrem u bit prosloga,
Do dna dubine.
Do korena, do razloga,
Do sustine.

Stalno hvatajuci niti
Zbivanjima i bicu,
Voleti, ziveti, misliti,
I ici ka otkricu.

O, kad bi ruka ova
Bila u moci, vlasti
Da napise osam stihova
O svojstvima strasti.

O grehu, bezakonjima,
O bekstvima, hajkama,
O ludim iznenadnostima,
O laktovima, šakama.

Pa da joj vidna postane osnova,
Jasna nacela njena,
I da ponavljam prva slova
Njenog imena.

Stihove bih razbio poput vrta.
U svakom drhtavom retku
Lipe bi cvetale - duga crta
U guscijem poretku.

Uneo bih u njih dah ruze i dah
Majcine trave,
Livade, šaše, košnje; strah
Mukle tutnjave.

Kao sto Šopen nekad unese
Ono sto svet ne vide
Majure, sume, zime, grobne lese
U svoje etide.

Silu pobeda, dometa
Igara i muka
To je ta tetiva, propeta,
Zategnutog luka.



Boris Pasternak








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48552

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 1 Avg - 13:26

Čuvaj se


Ja samo mogu kišobran da ti dam,

ali ga moraš otvoriti sam.

 

Ne postoji kišobran

koji se ne nosi,

a koji se uvek

iznad nas stvori

i sam otvori

baš kada treba

da nas zaštiti

od kiše i snega.

Ne postoji takav kišobran…

Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 2 Avg - 12:57

LJUBAV SA MNOM 

Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca; 
Ljubav sa mnom potres je pod korakom, 
Rusenje brane na rijekama razbora, 
Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma, 
Ljubav sa mnom samoca je u svijetu i neljubav ljudska - da, 
Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca 
Gdje mirisu jasmini jasnih suza, 
Ljubav je sa mnom udar, 
Potres i jaka samoca susreta sa istinom.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 2 Avg - 12:58

Svi smo po malo trava, 
po malo zuto lisce, 
moja gospodjice. 
Soba je puna zaborava 
koji ne ume da nas prespava. 

Svi smo pomalo ova jesen, 
ovo mimohodje sa zelenim svetom. 
Svi smo mi pomalo zalopojke 
za proslim letom. 

I volimo i mrzimo u isto vreme, 
dok disemo ostatke svelog cveta. 
Svi smo mi prevazidjene teme, 
zbog jednog poljupca 
i jednog preokreta. 

Nadrazeni, spavamo 
proslost pored reke. 
Iz nas izranjaju dva mrtva veka. 
A ti ne slutis, moja gospodjice, 
da svi smo mi 
pomalo ta mrtva reka. 
I svi smo po malo trava, 
pomalo zuto lisce, 
moja gospodjice. 
Soba je puna zaborava 
koji ne ume da nas prespava.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 2 Avg - 12:58

NESTO KAO ZVIJEZDE 

Na nebu vise nema mjesta – 
Nasa dusa plasi nase tijelo – 
Kuda cemo ovako sami, ovako smrtni, ovako mali, 
Kuda kroz prazno, kroz vjecno kroz golemo Ono? 

Stisni se nacas k meni, tko bio, 
Tako je veliko nebo, tako smo maleni mi, 
Pa ni sama nasa dusa, nasa nije, 
Ona je od daljina, od visina, od zova sto kuca 
Na vrata svijeta, 
Ona nas plasi, narocito nocu 
Kad se sapatom dogovara za sastanke na kojima 
Nas vise nece biti. 

Stisni se k meni, tko bio, 
I stvorimo od nasih tijela nesto kao zvijezde, 
Nesto kao svjetlost, 
Nesto kao dusa…
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 2 Avg - 12:59

TI NISI SAMA 

Ne, ti nikada nisi sama. 
Mozda ne znas, ili ne zelis. 
Priznajem ti, iako ne smem. 

Kradem ti osmeh 
kada ti se otme pod umornim ocima. 

Ja ti ljubim usne umesto vetra, 
ovog sanjivog proleca. 
Ti gazis moju senku 
i ne osecas u vetru koliko ima strasti 
i ne brojis suze u kisnim kapima. 
Ti me ne prepoznajes u oblaku 
pod kojim stojis. 

Ne vidis mi lice u smiraju dana. 
Ti mislis da si sama! Ja gorim od ceznje. 
Ne mogu ti prici. 
Ne mogu - jer boli 
ovo isto srce u koje si, 
nesvesno utisnula trag. 

Ne smem ti reci 
jer bih vise patio. 
A patnja sta je? 
Ti bi se smesila i molila 
da ti ispunim san. 
Ne, ti nisi sama. Ja sam tu. 
Tako je bolje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 22 Avg - 12:41

Put do zvezda

Da li bi me nosio kroz najvecu tugu?
Ja nisam laka-sa sobom nosim teret, skoro dvadeset godina tezak.
Nosim puno samoce i mrtvila.
Mozda necu moci nista da ti dam.
Odavno vec zivim k'o pola coveka, putujuci po ulicnim svetiljkama,
mazeci se s vetrom, nalazeci zivot u kapljicama rose na jutarnjem suncu.
Znam da puno trazim, al samo mi jedno reci-Da li bi?
Net








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 22 Avg - 12:41

SAMOĆA

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 22 Avg - 12:42

Moj nedolazak u grad N.
Dogodio se tacno...

Bio si obavesten
Neposlatim pismom.

Uspeo si da ne stignes
U predvidjeno vreme.

Voz je prispeo na treci peron.
Sislo je mnogo ljudi.

U gomili je prema izlazu odlazilo
Odsustvo moje licnosti.

Nekoliko zena brzo me je zamenilo
U toj zurbi.

Jednoj je pritrcao neko meni nepoznat,
Ali ona ga je odmah prepoznala.

Oboje su izmenjali ne nas poljubac
Za to vreme je nestao ne moj kofer.

Zeleznicka stanica u gradu N.
Dobro je polozila ispit
Iz objektivnog postojanja.

Celina je stajala na svome mestu.
Detalji su se kretali
Po obelezenim kolosecima.

Dogodio se cak i dogovoreni susret.

Van dometa
Nase prisutnosti.



"Zeleznicka stanica", Vislava Simborska








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 22 Avg - 12:52

Bio je kisovit dan, gospodine suče,
bio sam u sobi a neko
mi je poturio dopisnicu ispod vrata

bio je klizav dan poput prljavog tanjira,
kao da se mleko ubudjalo na nebu
fioke su same siknule odasvud
prskajuci me zelenim sokom

o, kakav dan, gospodine suče,
mir je klonuo u mojoj posudi za caj
uhvatio se za zidove case
i tiho treperio kao srce istrgnuto iz grudi
i baceno u plehani lavor

bio je stravican dan, gospodine suče, dan
jedinstven u sto godina,
podaren bicima, dan kao ogromna cev
u kojoj se sudaraju vozovi

culi su se koraci na ulici, gospodine suče,
culi su se koraci prolaznika kako se zaglibljuju u trotoar
kako koracaju
po temelju grada

i onda sam izasao na ulicu, gospodine
i opalio dva metka
u prvog coveka koji je naisao
a dogodilo se da taj budete vi, Jozefe K.



"Bio je kisovit dan, gospodine suče", Matei Visniec








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:41

Sa laptopa dopire blistavi glas
Kejti Malua. Posle svake strofe
Eva pritisne crvenu malinu na
crnoj tastaturi, tada Kejti prestaje
da peva, a Eva izgovori sadrzaj
u slobodnom prevodu:

U Pekingu ima devet miliona bicikala,
to je cinjenica koju ne mozemo poreci,
kao ni to, da cu te voleti do smrti

Posle sledeceg zaustavljanja:

Na svetu ima sest milijardi ljudi, manje-vise,
i to me cini sicusnom, a ti si taj
kog volim najvise od svih.

Nas je dvoje. Na ekranu svetluca sest milijardi
crvenih iglica. U sebi osecam njihovo stipkanje.
Kuvaju u nama topli izvori.

Pijemo iz njih
junsko svetlo.

Ti moje.
Ja tvoje.


"Masovna kultura", Ksistof Kucovski








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:42

Ponekad ne znam
ko je pisao moju pesmu.

Da li sam te tanke
i zapletene linije
povukla ja.

Iako nikada nisam
pohadjala tecaje crtanja.
Ni casove muzike.
Na kojima bih mozda
bolje mogla razumeti
stablo sto peva. Sve te
u izlog u kisu u vetar
napadale zvuke.

Nije li se umesto mene
pesmom pozabavila
Poezija. Proglasivsi me pisarom. Ili diplomatom.
Koji uspeva da cuje
i izmiri sebe i nju.
Potpunu nezamislivost
i malu notu udovoljavanja
smislu. I nekom uvek
sasvim licnom vapaju.

Kako bih inace mogla
objasniti tu moc da sa grudi
neznatno bar odignem
kamen stvarnosti.

A da sve ostane ista
gorka so. Prstava.
A opet razlicita.

Ona je odgajila dizace
tereta. Pogled kroz
trepavice. I moje reci.

Ja sam nad bistrim
mlazom cistila rotkvice.
U hodu skupljala listove
kalifornijskog hrasta.
Poravnavala jastuk
na koji u susedstvu
spustila se bolest.

Bila u publici. Cutala.
Dok su se sukobljavali
jezici. Izvornici i prevodi.
Cineci me uznemirenom.
Zeljnom te raspukle
vocke govora. I tako zivom.

Dok gubila sam ritam.
I iznova ga zadobijala.
Zaboravljala. I pamtila.

Kao kad pod nepca
stavis malu belu pastilu.
Nitrolingval.

I rastopis disanje.


"Nitrolingval", Tanja Kragujevic








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:43

Ima li svrhe da gradimo ono što će biti srušeno,
da jedemo ono što će biti pobljuvano,
da uzmemo ono što će biti oduzeto,
spajamo ono što je nespojivo,
da slažemo što je nesloživo,
da podnosimo ono što je nepodnošljivo?
da mislimo na ono što je nezamislivo?

- Postavio si mi ta pitanja, moj ti je odgovor ovaj:

Imade svrhe insistirati na razlikama dok god bog utvrdjuje srodnost.

Imade svrhe podnositi ono što je nepodnošljivo jer to je oslobadjajuće,
misliti ono što je nezamislivo, jer to je nadajuće,
izvoditi ono što je neizvodljivo, jer to je radjajuće,
kidati ono što je neraskidivo, jer to je razarajuće,
sagledavati ono što je nesagledivo, jer to je smirujuće.

Mirko Kovač








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:44

Muzika Japana. Skrto se
od klepsidre otkidaju kapi
sporog meda il' nevidljivog zlata
sto u vremenu ponavljaju nit
slabasnu i vecnu, tajnovitu i jasnu.
Strah me je za svaku da je poslednja.
One su juce sto se vraca. Iz koga hrama,
iz koga sicusnog vrta u planini,
iz kojih bdenja na neznanom moru,
iz koje stidljive tuge,
iz koje izgubljene i ponovo nadjene veceri
dolaze meni, svojoj dalekoj buducnosti?
Necu saznati. Nije vazno. U toj muzici sam
ja. Zelim da budem. Krvarim.


"Muzicka kutija", Borhes








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:46

Ogledalom svojim sto blizi sam
svetlu tvome
to odsjaj
dolece dalje od mene
i postaje privlacniji za one u tami
Odgovor je to valjda
zasto prostori se razdvajaju
sto dublje se poznajemo


"Ton u operacionoj sali tisine", Jaroslav Hutka








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:52

Ako si mudar, naci ces i tamo
gde prodjes vatru bez vode,
gde postis u samoci dok oci postoje.
Te cari dovode do sna sa ruzom,
a na pocetku daha mogu biti i sipurak
i casa vina za one
koji slusaju skripu sveta.
Te cari kazuju o vremenu
zacetom u tihoj noci,
kratkotrajnim praskom davnina
na planetama koje vecno huce i umiru.
Te cari podsecjaju na mudrost vode,
na vatru sa njenim plamenim igracicama,
na Veneru,
na bolnu dusu zhivotinja,
na izvor plavetni, prvu devicu,
na Mesec u njegovim kolima,
na strast kraljeva,
na prijatnosti koje traju,
na istinu, kisu i drvo.
Razmisljam o tim carima.
Vidim ih i kao sliku Tajnog suda
onome sto postoji.
Dok neki cuvaju tacke horizonta,
ja svome telu rezervisem sferu
dalju od zvezda
zbog vecnosti cari poezije.


"Cari poezije", Roberto Mendez








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:54

Kuca je izgorela. A sta
je uradio humanista?
Uzeo je svoj prst i napisao
na hladnom pepelu: Nikad vise.
Ah, da se na kucu dok je gorela
barem pomokrio.


"Humanista", Kurt Barc








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 9:54

5 minuta do oktobra


Kada je vrijeme sasvim nevažno
i kada kraj nas prolaze sjene
Kada smo jutrom umorni od dana
i kada smo između kraja i početka
Kada nas mnogi ne vole i lažu
i kada se smiješimo nemajući zašto
Kada su svjetla u gradu pogašena
i kada se nalazimo između zla i dobra

Onda je 5 minuta do oktobra

Kada smo hotelske račune platili u redu
i kada smo se s bogom davno posvađali
Kada nam prijatelji svi okrenu leđa
i kad se zastidimo svog duhovnog imetka
Kad osjećamo svu blizinu groba
i kad se sjećamo svog zla i svog dobra

Onda je 5 minuta do oktobra

Kada si i ti kao i ja ravnodušan
kada smo nestalni i prevareni sasvim
Kad nas ništa nasmijati ne može
i kad su i pjesme davno ispjevane
Kada smo crni ispod trule kože
i kad je slutnja otrovna kao kobra

Onda je 5 minuta do oktobra

Kad majčini blagoslovi nestanu u tami
i kada nam zima pomiluje kosti
kad cvijeće i koprive u jednoj vazi stoje
i kad je viski još skuplji večeras
Kad nema riječi koje bi nas takle
i kada smo umorni od zla i dobra

Onda je 5 minuta do oktobra


R. Šerbedžija








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 25 Avg - 10:27

KAD ZABORAVIS NEDJELJU - Gvendolin Buks

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i sretna sam . . .
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem . . .
I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedjeljni ručak.
A to je uvijek bilo pile s testeninom, ili pile s rižom, i salata,
pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš . . .
Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljno svježoj posteljini
I nježno se slivali jedno u drugo . . .
Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 24 od 36Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 23, 24, 25 ... 30 ... 36  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-