Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 22, 23, 24 ... 29 ... 36  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:01

Izvori moraju izgraditi svoj put,
a more ne mora.

Rijeke moraju imati svoj cilj,
a more ne mora.

Sunce se mora svijetu dokazivati,
a more ne mora.

Galeb se mora moru diviti,
a more ne mora.

Ribari moraju mreže bacati,
a more ne mora.

Brod mora imati kapetana,
a more ne mora.

Žene moraju čekati mornare,
a more ne mora.

Svijet mora preko pomora,
a more ne mora.

Svijet mora i što ne mora
da bi živio

Svijet mora da bi preko mora
mora vidio.

Svijet mora,
mora,
mora niz rijeku.

Od smijeha se more valja čovjeku.


Enes Kišević








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:01

Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je siječanj, ili januar?
Ne sjećam se više.
Pozvan u tuđi stan
sjedim u njezinoj sobi bez svjetla,
ona u opasnoj dobi,
a ja poput pijetla,
pričam joj pjesme.
Ona se divila:
bedrima, dojkama, kukovima...
Svim svojim sokovima,
ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
I jedino što je znala reći:
- Pa to je krasno.
I meni je sve bilo jasno.
I užasno. I strašno. I žao.
I sva bih blaga dao
da mi se vrate riječi
što sam joj reko,
ali bilo je već kasno.
Ona je ležala pored kamina,
i kao da se kaje,
rumena od vatre vina
plakala je.
I ne hoteći, griješila je
milujući jastuk,
misleći pritom da sam vuk
koji će skočiti,
a ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan tek nešto popiti.
I sjedio sam potpuno miran.
Dosada je glodala tišinu.
Vatra se jarcala u kaminu...
A ona je pričala o svojoj mački,
i o ludnici u diskiću,
i o nekom crnom mladiću
koji ima kola i deset milijuna na knjižici...
I meni je sad stvarno
sve bilo jasno,
i rekao sam djevojčici:
- Pa to je krasno.
To je, zaista, krasno.
I otišao sam padajući
sa snijegom po ulici.
A to je, zaista, krasno!


Enes Kišević








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:01

Već znatno iza mezzo
camin di nostra vita
ukazuje se teritorija ljubavi
jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint
gde moguće je
biti lagano srećom ispunjen
i bez niti ili konca rastrojene Arijadne
bez pene bez čaršava bez butina.
Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana
tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka.
I tamo te sa druge strane činim svojom
dok se ti sa svojom prijateljicom
igraš noćnih igara.

Hulio Kortasar








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:02

Бертолт Брехт: РОЂЕНИМА ПОСЛЕ НАС


1.
Заиста, живим у мрачно време!
Безазлена реч је глупа. Безбрижно чело
Знак је неосетљивости. Онај ко се смеје
Само још није примио
Ужасну вест.

Какво је то време у које је
Разговор о дрвећу готово злочин
Зато што подразумева ћутање о толиким злоделима!
Зар онај што тамо мирно прелази улицу
Збиља није код куће за своје пријатеље
Који су у невољи?

Истина: још зарађујем за живот.
Али верујте ми: пуким случајем. Ништа
Од свега што чиним не даје ми за право да се сит наједем.
Случајно сам поштеђен. (ако ме напусти срећа,
Бићу изгубљен.)

Кажу ми: Једи и пиј! Буди срећан што имаш шта!
Али како да једем и пијем
Кад оно што поједем отимам гладноме,
А чаша воде коју попијем недостаје жедноме?
А ипак једем и пијем.

Волео бих и да сам мудар.
У староставним књигама пише шта је мудро:
Не мешати се у спор у свету и свој кратки век
Проживети без страха.
Одржати се и без насиља,
Зло узвраћати добрим,
Свје жеље не испуњавати, него их заборављати –
Сматра се мудрим.
Ја све то не мгу:
Заиста, живим у мрачно време!

2.
У градове сам дошао у време нереда
Кад је у њима владала глад.
Међу људе сам дошао у време буна
И заједно са њима сам се бунио.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Јео сам између битака,
Легао сам на починак међу убице.
Љубав сам водио немарно,
А природу гледао без стрпљења.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Путеви су у моје време водили у мочваре.
Говор ме је одавао џелату.
Мало шта сам могао. Али би властодршци,
Надам сам се, седели безбедније да мене није.
Тако ми је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Снаге су биле слабе. Циљ је
Лежао веома далеко.
Био је јасно видљив, премда за мене
Готово недостижан.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

3.
Ви што ћете изронити из потопа
У коме смо ми потонули,
Спомените се,
Кад будете говорили о нашим слабостима,
И мрачног овог времена
Коме сте умакли.

Јер ми смо ишли, мењајући земље чешће но ципеле,
Кроз ратове класа, очајни
Кад је само неправде, али не и буне било.

А знамо и сами:
Мржња, чак и према подлости,
Унакажава црте лица.
Гнев, чак и онај због неправде,
Чини глас промуклим. Ах, ми
Што хтедосмо да припремимо тле за љубазност,
Сами нисмо могли бити љубазни.

Али ви, кад најзад дође време
Да човек човеку буде друг,
Спомените нас се
С трпељивошћу.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:02

Sa snegom ili bez snega

Pridji i pogledaj:
sneg pada sve manje.
Razbacane staju
pahuljice lake.

Neka mu belina
grad ceo pokriva.
Zivahnost je tvoja
meni promenljiva.

I na tom balkonu,
lepa, mlada, cila,
smesi se u nadi
studen najjasnija.

Studen sa kristalom,
savez taj prozirni.
Prema istini su
oboje providni.

I obnazen zivot
otkriva blestavo
sneg - cistotu svoju,
zvezdu tu nasamo.

Da l' je svet ogroman?
U tvom zagrljaju
sa tobom uzivam
ja granicu krajnju.

Sreca moja zeli
da mi kroz san cuva
ocima mi tvoju
neposrednu ljubav.

Hvala, sto snim kao
juce il' jos vise,
kako milostiva
bivas, primivsi me.

Gle, izvrstan sneg se
kao poklon nudi
nikada zasluzen.
Netaknut svet drugi.

Bebo sa nebesa,
Neprekidan dar!
Sneg ja obozavam.
Sjedinjuje nas.

Dvorci vec moguci,
kuce sve pod snegom;
u sredistu tvoja
ljubav i svet snezan.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:02

Ne pevam ja


Ne pevam ja
vec cveće što ga videh
ne smejem se ja
već vino što sam ga pio
ne plačem ja
već moja nesrećna ljubav

Prever








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:02

Doneli smo odluke
pogledaj da nisi nesto zaboravila
mrzi me da te pratim do fakulteta
mrzi me da nedostajanju opet dajem ime
vrati mi kljuceve od mojih misli
ostao bi malo sam sa svojim haosima
u stvari
srusio sve arhitekture tebe
pa onda ispocetka
doneli smo odluke,devojcice
ljubav je najlepsa izolovanost od stvarnosti
vreme je da se vratis
bez mene
odoh da u tvojoj glavi potrosim sve ulice, trgove,mostove
i sebe
dok jos postojim tu...

Ivan Dodic..








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:03

Bila jednom jedna knjizica bela i u njoj sam mnogo crnih slova svoje duse ispisao, i to samo zbog Emilije koja je otisla jednog jutra, a sve po redu nase azbuke sem nekih slova
Ako sam ja bio za tebe ono sto je ribama voda,
i ako su sve moje zelje gorele od neznanog sjaja, onda
si i ti bila jedina moja, tako mala, a tako izgubljena sreca.
Sad zivim na dnu
daleko od svoje Emilije.
Bili smo cesto sami. Sami na svetu.
Ali kad nam je bilo lepo,
ni Cezarov zbor nije bio manji.
Po je imao Anabel Li,
Ja sam imao Emiliju.
Vidim i sad kako dolazi. Ogrnula se mrakom, a oci
dve njene plave svetiljke
pred mojom izmisljenom kucom gore
svu noc.
Te oci moje jedine emilije.
Gazim i sad po liscu
i slusam kako lako ptice prolaze
iznad moje glave.
Pijan sam i umrecu
zbog Emilije.
Davao sam joj jutra kao bele poklone.
Jednom sam doneo pijan
macku sa niskog krova.
Dok sam ziv, pamticu taj dan.
Otisla je Emilija.
Zao mi je
sto mi nije pomogla.
Ali velike oci straha
gledaju u nju svake noci.

Umrece jednom Emilija.
Zaboravi na sve, pa i na ciklamu
kupljenu na veresiju
onda kada je umirao trg
i kad je bila sa mnom Emilija.
Idem daleko. Idem daleko,
ali ne znam kako
da sanjam Emiliju.
Javi mi se odmehom samo jos jednom.
Ja idem daleko,
idem sam
tamo gde nema poznanika
i gde ce u pijanim nocima
sa mnom da sedi emilija
nestvarna i voljena.
Kazi mi sta da radim ako me zavoli druga
Nece toga biti. Nema Emilije.
Lavovi se ljube na zutom pesku,
a prah pada po meni,
jer sam prosao.
Ljubi, samo znaj koga ljubis
i ne moli se vise onome koga nema
onome sto je nevidljiv.
Molicu se zenama,
molicu se svim zenama
da svoje lazne usne
ne stavljaju na moju tugu.
Sam sam
bez Emilije.
Nocu kad se uspavam na kamenu,
u moje oci silaze rumene zvezde
i ribe se belasaju.
Nje vise nema.
Otisla je moja dobra devojka.

Ovo je najtezi dan
gresnog monaha Slobodana
i zvone sa tornja
na smrt njegovu.
Pozdravite svi znani i neznani
moju Emiliju.
Rodice se devojcica
sa rumenim ustima
i kosama od sunca
a ja cu biti mrtav
i niko mi nece doci.
Ni Emilija.
Savio sam jedno drvo
u napustenoj basti.
Govorilo je korenje:
Nema emilije.
Tebi sto ce sve ovo dopasti jednog dana
kazem:
jedino sam voleo Emiliju.
Cutim i pijem.
Ne mogu bez Emilije.
Uzmi sreco moju devojcicu
i sve sto ja nisam imao
daj njoj.
Mnogo leptira s proleca.
Mnogo pahulja neznih na prozoru.
Neka ostane ziva
i neka lici na nas dvoje,
na mene i na Emiliju.
Fenjeri se ne upale
ni u Starom Gradu
a ja vec stradam
za svojom Emilijom.
Hrabra moja devojcica
kojoj ce dati Sreca mleka
da se moje zlatno dete
ne seti ruzne gladi
pa i ako bude rata
nek je sacuva majka i moja i njena,
nasa mala Emilija.
Ceo moj zivot propada
kao sto propada plava ladja u Sredozemlju,
kao sto propada dan s veceri.
Cekao sam na Emiliju
i boli sve sto vidim.
Zivi u svim stvarima
moja Emilija.
Dzakove sam hteo da nosim na ppristanistu
i da pevam u podne na suncu
i ona se nebi stidela.
Nema zene, znam, gorko.
Nema takve kao sto je bila
Emilija.
Sapati su ostali
u liscu i u svemu sto odlazi.
Kunem se u zlatnu glavu
svoje devojcice
da sam jedino na svetu voleo
njenu majku
i priznajem da nisam bio dobar
i osudio sam sebe
na sve sto ne moze da podnese
gresni mladic,
koji je bio kao dete
i koji je samo godinu dana u zivotu
majku imao


Slododan Markovic..








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:03

Kosa ...


Kosa let plamena dosezuci puni
zapad zelja tako da je svu razvije
spusta se (ja kazem umire u kruni)
na vencano celo mesto joj ranije

Al bez zlata zudec samo oblak slavlja
usijanje vatre unutarnjeg toka
prvobitno jedno jedino nastavlja
kroz dragulj istinskog i saljivog oka

Obnazenost neznost heroja zlo prenu
nju koja ne micic zvezdu ni zar prsta
tek pojednostaviv pobedosno zenu
izvrsuje svojom glavom podvig cvrsta

sejuci rubine sumnjom koju muci
nalik veseloj i zastitnickoj luci.


Stéphane Mallarmé








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:03

Krvava fontana


Katkad mi se cini, krv mi silno tece
K'o po ritmu izvor da jeca uvece,
Cujem zubor dugi, cujem kako lije,
A zalud svud pipam, nigde rane nije.

Gradom se izliva i ulice plavi,
Krvava ostrvca u prolazu pravi,
Svakome stvorenju ugasi zedj ljutu,
Prirodu crveno boji na svom putu.

Ja podmuklim vinom htedoh da ublazim
Cesto puta uzas koji me podriva;
Vinom vid se bistri, sluh ostriji biva!

U ljubavi kad sna zaborava trazim,
Dusek sav od trnja ljubav je za mene,
Stvoren da zasiti te svirepe zene!


Charles Baudelaire








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:04

Zelenilo


Evo cveca, evo lisca, voca, svega,
I evo mog srca. Samo za vas bije.
Tim rukama belim ne kidajte njega,
Nek vam lepom oku dar taj mrzak nije.

Stigoh sav pokriven od rosne svezine
Koju na mom celu vetar je zamrzo.
Dajte da moj umor kraj vas otpocine,
Jer ce ovaj dragi trenut proci brzo.

Nek mi glava klone na prsa vam mlada,
Sva prepuna vasih poljubaca strasnih;
Nek joj mine bura ta prijatna sada,
I da zaspim uz vas, posto cas je kasni.

Paul Verlaine








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:04

XI


A bilo je i udaraca. Udaraca
gvozdja na gvozdje. Stara ruza
vetrova. Udaraca. Masnice
udaraca po kostima
nogu. Od potiljka
do noznih prstiju. Po sisama. Po
divnom crvenilu cvorova
nerava po kojima bol tece
brze nego bol
u koralima mucenja.
Odjek udaraca. Pecati
udaraca. Dusa drveta. Dusa
bezdusnih udaraca.
Udarci bacvara. Udarci
drvodelja. Krateri
poplavljenog mesa. Puto-
kazi linija
ruke. Labudov
vrat.

Jean Cocteau








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:04

NEVERMORE

Secanje, secanje, sta jos zelis? Jesen
dizala je drozda kroz vazduh vec snen,
a mlaki zrak sunca razgonio je sen
kroz gaj pozuteli severcem potresen.

Sami i sanjarec hodismo sred njiva
tad, kosa i misli gde vetar prebiva,
Kad me iznenadno pogleda ceznjiva:
''Koji dan jos pamtis?'' cuh glas zlata ziva,

njen glas blag i zvucan, u rajskoj svezini.
Stidljiv osmeh bese odgovor jedini
kad poljubih njenu belu ruke, smerno.

Ah! cvetovi prvi mirisna su hrana!
I kako tek bruji skladno neizmerno
prvo da sto stize s ljubljenih usana!

Paul Verlaine








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:04

OPORUKA

Kćeri i sinovi moji,

Ne dijelite se u kući
koju vam ostavljam,
ona će i poslije vas ostati.

Spomenite se pri objedu
da će još neko iz tih posuda jesti.

Usta otvarajte jednako za istinom
kao što ih za kruhom otvarate.

Ne dopustite novcu
da bude vredniji od vas.

I kad padate u blato,
padajte kao sunce.

Budite dobri prema vodi:
spomenite se Majčine utrobe
koja vas je s vodom donijela.

Spasite zrak svoga tehničkog uma,
jer nema tog izuma
koji će vas naučiti živjeti bez zraka.

Hranite radoznalost.
Hranite ljepotu.
Hranite ljubav.

Putujte.
Govorite jezik naroda
u kom se zadesite,
ali se vraćajte korijenju
kao potoci izvoru svome.

Dotičite svoje riječi rukama.

Ne otuđujte se od prirode.
Činite dobro i njoj i ljudima.

Spomenite se:
da ste iz ništa došli,
da se u ništa vraćate,
i da ništa nije dragocjenije
od života
koji u trajno naslijeđe
ostavljate svijetu.

I ne žalite za mnom.
Žalite za mojim neznanjem.

Dosta me je zemlja hranila,
sad vrijeme je da ja zemlju hranim.


- Enes Kišević








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:05

XII

Zaista, solidan posao. I kakva smesna
setnja. Pa kakve pocasti
posmrtne. I kakav sesir
od sipaka. Pa vrucina. I trampa
na stetu jedne rase
veste u tome poslu. O kakav dan
lakovernih. Ja trazim rec,
oduzimaju mi je.
Vezuju je. Sibaju je.
Cudne su glave njine.
Ah! Svinje.


Jean Cocteau








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:05

Sa snegom ili bez snega


Pridji i pogledaj:
sneg pada sve manje.
Razbacane staju
pahuljice lake.

Neka mu belina
grad ceo pokriva.
Zivahnost je tvoja
meni promenljiva.

I na tom balkonu,
lepa, mlada, cila,
smesi se u nadi
studen najjasnija.

Studen sa kristalom,
savez taj prozirni.
Prema istini su
oboje providni.

I obnazen zivot
otkriva blestavo
sneg - cistotu svoju,
zvezdu tu nasamo.

Da l' je svet ogroman?
U tvom zagrljaju
sa tobom uzivam
ja granicu krajnju.

Sreca moja zeli
da mi kroz san cuva
ocima mi tvoju
neposrednu ljubav.

Hvala, sto snim kao
juce il' jos vise,
kako milostiva
bivas, primivsi me.

Gle, izvrstan sneg se
kao poklon nudi
nikada zasluzen.
Netaknut svet drugi.

Bebo sa nebesa,
Neprekidan dar!
Sneg ja obozavam.
Sjedinjuje nas.

Dvorci vec moguci,
kuce sve pod snegom;
u sredistu tvoja
ljubav i svet snezan.

Horhe Giljen

0








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:05

Kretanje


Vijugavo kretanje na strmoj obali slapova reke,
Ponor sa katarkom,
Hitrina rampe,
Ogromno prolazenje struje
Vodi kroz svetlosti necuvene
I novost hemije
Putnike okruzene vodenim stubovima doline
I maticom.

To su osvajaci sveta
Sto traze licnu hemijsku srecu;
Sport i udobnost putuju sa njima;
Oni sobom vode obrazovanje
Rasa, klasa i zivotinja, na ovom brodu
Odmor i nesvestica
Na diluvijalnoj svetlosti
U uzasnim vecerima ucenja.

Jer iz cavrljanja uz aparate, krv, cvece, vatru, nakit,
Iz racuna uzrujanih na toj palubi sto bezi,
- Vidi se, kao nasip sto se valja iza puta
hidraulicnog motornog,
Cudovisna, u beskrajnom samoosvetljenju, njihiva zaliha ucenja;
A oni prognani u skladnu ekstazu
I heroizam otkrivanja.

U najiznenadnijim atmosferskim nesrecama
Jedan se mladi par usamljuje na arki,
- Da li se to drevno divljastvo oprasta?
I peva i namesta se.

Arthur Rimbaud








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:06

U taj najsvetliji cas ...


U taj najsvetliji cas u mom zivotu
Plameno ce letnje sunce, puno zlata,
Istaci izmedju svile i brokata,
Jos jace svu vasu tu milu lepotu.

Kao plavi cador nebesa daleka
Raskosne velove svje raskrilice
Nad celima nasim, koja bleda bice,
Uzbudjena bliskom srecom sto nas ceka.

A kad padne vece, povetarac zracni
Milovace blago u igri vam skute,
Dok ce tihe zvezde po nebu rasute
Smesiti se prisno na mladi par bracni.

Paul Verlaine








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:24

Ja sam od onih bezbroj ali - Jelena Stojković-Mirić
Ja sam od onih što najviše ćute
kad najviše pričaju;
od onih, koje nećeš shvatiti
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka.

Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.

Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih
što otćute svoje najdublje istine
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.

Ja sam od onih
što ti nikada neće otvoreno reći
kuda plovi odjek njihovih misli
a biće tužni, ako ih ne shvatiš.
Od onih, što vole osetiti
one prelepe treptaje
u vazduhu i sebi;
od onih ružnih spolja
sa unutrašnjim biserima.

Ja sam od onih
što dodiruju horizont
i onih što dišu pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza ubiti može.

Ja sam od onih
što se ceo život igraju
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih, što misle da je reč ljubav
predugo u upotrebi i prazna
a nisu otkrili drugu reč.

Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih
što izvesne stvari prećutkuju
da ih ne bi pokrali
a ipak vole da ih “kradu”.

Od onih
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima
a uplaše se sebe
kad ih u njima vide.

Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.

Ja sam od onih
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.

Od onih, što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih,
što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira.
Od onih što ljube
bez obzira da li su ljubljenoj osobi
smešne sa svim svojim licima ljubavi.

Ja sam od onih veselih pajaca
što glume darujući radost drugima
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…

Od onih
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.

Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.

Ja sam od onih blesavih što razmišljaju
kome zaveštati pertle, cipele, kosu
usne, dah i obraz?
Kome zaveštati knjige, reči i boje?
Kome zaveštati glinu opipanu samo mojim rukama?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam,
najlepše boje svojih snova naslikala?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća?
I oči!
Da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele?

Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti
zapisuju kao najveće istine i vrednosti;
od onih što daruju sitnice
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.

Ja sam od onih
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih
što ih boli uvo za sve
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih, što teške rane otćute
a one najteže
rečima, bojom i glinom ispiraju.

Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete,
ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.

Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.

Ja sam od onih, što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.

Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi
a ipak,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi mnogo ljubavi.

Ja sam od onih
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve, podvoji.

Ja sam od onih
uzdržanih i krutih, bez razloga;
od onih, što im gradovi mirišu
samo na jednu personu;
od onih, što pokušavaju da determinišu
vrstu, rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.

Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš
jer znaju da si istovremeno
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.

Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol
oslikati, ispisati, izvajati.
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete.

Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.

Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:29

Uberi dan, jer taj dan si ti!
Jedni, s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budučnost, vide
Ono što se ne može videti.

Zašto postavljati tako daleko ono što je blizu --
Pouzdanje naše? Ovo je dan,
Ovo je sat, ovo je tren, to je to
Što jesmo, a to je sve.

Večito protiče beskrajni sat
Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu
I živimo i mremo. Uberi dan,
Jer taj dan si ti.

Fernando Pesoa








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:29

Dodirne dušu skoro svaka stvar... - Rilke

Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k’o dar.

Ko mjeri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih ljeta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?

Da se na nama ravnodušnost grije?
O, dome, travo, o, večernja sjeni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vas k nama vije.

Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svjetski prostor. Kroz nas laste
prolijeću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah, i: u meni drvo raste.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:30

Pesma poslednjeg susreta - Ana Ahmatova


Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.
O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!
Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.
O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.
* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdela.
Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjanicom
Opet nisi — opet nisi bio.
Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmejanu?
Ja ne umem skriti jauk pjani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.
* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Sahrani, sahrani, ti vetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.
Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.
Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.
Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30238

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:31

Kari Šabanovi

Sjećanje me lakom tugom ovi:
... veče slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se čuje kolska škripa,
- s puta idu kari Šabanovi.

Mi u susret otrčimo k njima,
a kapi nas vrate srećne kući
i sivom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima...

... Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.

Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa
niti idu kari Šabanovi.

Aleksandar Leso Ivanovic








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17302

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 19 Jul - 11:25

Vratila si mi dane belih ruža, 
Donela ljubav iskrenu i čudnu, 
Da sanjam, kad mi oči prošlost htednu, 
Rumen, što žudno čar mladosti pruža... 

I pune sunca, tvoje oči piše, 
Bezdan saznanja s usne pune laži, 
Vaskrsnuv nežnost, koja oko vlaži, 
Jer dasi Boga iz tvog nedra biše. 

U vrt gde leže ispijene čaše, 
Na 'rpi cveća i zgažena granja, 
Ti blesnu sunce svesnog osećanja, 
Da dani krina mađijski se zbraše. 

Kad u prah padne idol slavom sliven, 
Tužno zacvili logor ogoleo, 
Priznaću tajom, sam u sebi skriven 
Da sam te, više no što znaš voleo. 
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17302

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 19 Jul - 11:26

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 23 od 36Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 22, 23, 24 ... 29 ... 36  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-