Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 12 ... 21, 22, 23 ... 29 ... 36  Sledeći
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 11:36

Stari profesor


Upitala sam ga za stara dobra vremena,
kada smo bili veoma mladi,
naivni, ushićeni, glupi, nespremni.
Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna,
Šta je za čovečanstvo dobro a šta loše.
To je najsmrtonosnija moguća iluzija
- odgovorio je.
Pitala sam ga za budućnost,
da li je još vidi jasno.
Pročitao sam previše istroijskih knjiga
- odgovorio je.
Pitala sam ga za fotografiju,
onu u ramu, na pisaćem stolu.
Bilo pa prošlo. Brat, rođak, snaha,
žena, ćerkica na ženinim kolenima,
mačka na ćeričinim rukama,
i rascvetala trešnja, a iznad te trešnje
leti neidentifikovana ptičica
- odgovorio je.
Pitala sam ga da li je ponekad srećan.
Radim
- odgovorio mi je.

Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih još.

Nekoliko mojih bivših asistenata,
koji takođe imaju bivše asistente,
gospođa Ljudmila koja vodi kuću,
neko veoma blizak, ali u inostranstvu,
dve gospođe iz biblioteke, obe nasmejane,
a naspram mene mali Gžesjo i Marko Aurelije
- odgovorio je.
Pitala sam ga za zdravlje i kako se oseća.
Brane mi kafu, votku, cigarete,
nošenje teških uspomena i predmeta.
Moram da se pravim da to ne čujem
- odgovorio je.
Pitala sam ga za baštu i klupu u bašti.

Kada je prijatno veče, posmatram nebo.
Ne mogu da se načudim,
koliko je tamo tački gledišta
- odgovorio je.


Vislava Šimborska

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 11:43

Poezija - Šandor Petefi



Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.
Popovi tvoji nesvešteni tvrde,
s patosom tvrde, da si ti dvorana
gospodska, fina, blistava dvorana
gde može se sa dostojanstvom ući
u lakovanim cipelama samo.
Čujte, vi lažni, lukavi proroci,
nijedna reč vam istinita nije.
Pesništvo nije za razgovor sala
u koju samo dolazi da brblja
otmeni svet, taj probrani šljam društva:
poezija je nešto više! Zgrada
za srećne otvorena, i nesrećne,
za svakoga ko želi da se moli.
Hram, dakle, gde se pristupiti može
u opancima, pa i bosih nogu.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 14:26



Razgovor sa srcem

Kakvi tebe, srce,
tajni jadi lome,
te me cesto molis
pokloni me kome!

Ta u mojim grudima
pakost te ne slama,
u vinu te kupam
lezis na pesmama.

Na to meni srce:
"Dobro j' meni tudi,
al' bi vreme bilo,
da promenim grudi.

Zdruzice se sreca,
da me tamo prati,
odkle cu tebi
novu srecu slati.

Ta znas li kad grli
svako zlato svoje,
znas kako te boli
samovanje tvoje!"

Tako moje srce
cesto mi se moli,
a ja cu mu reci:
"Utoli, utoli!

Znas li gde na svetu
andjelsku priliku,
andjela po dusi,
andjela po liku.

Sto bi osecalo,
da ga ljubim jako,
a ljubit me znalo,
bar upola tako.

Sto bi u radosti
sa mnom suze lilo -
hej, koje bi moje,
samo moje bilo."

Tako ja mom srcu
zborim vise puti,
a ono zadrsce,
snuzdi se - pa cuti. 


Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 14:27

TI SI MOJE SVE

Ti si moje sve.
Moje raščupano ‘Dobro jutro’,
moja prva jutarnja kafa,
moj partner u zločinu,
moja briga,
moja jača polovina.


Ti si moje ‘Volim te’.
Moje ‘Do kraja života’,
moje ‘Bolje sutra’ u koje se kunem,
moja budućnost,moj oslonac,
neko bez koga ne umem.


Ti si moje ‘Nerviraš me’.
Moj večiti krivac,
moje ‘To bi ti trebao da umeš’,
moje ‘Zar to ne umeš?’
moje ‘Pusti me,ja ću,smotani stvore’.


Ti si moje,ipak samo moje.
I volim sve tvoje.
Tvoje ‘Lako ćemo’,
tvoje ‘Ne brini’,
tvoje ‘Na mene osloni se’,
tvoje ‘Hajde,ne slini,ne histeriši’,
tvoje ‘Meni prepusti se’.


Ti si moje,kakvo god da si.
Moje ‘Uvek tu si’,
moje ‘Zauvek’,
moje ‘I u dobru i zlu’,
moj prijatelj,moj drug,
moj ljubavnik,moj muž.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 19:08

SEDIMO NAS DVOJE U SUTONU PLAVOM

Sedimo nas dvoje u sutonu plavom
Osećamo nebo kao krov nad glavom.
Ustajemo naglo, nekud odlazimo
I prolazeći tako prolazimo.
A negde nas čekaju Veliki Antili
Gde nećemo nikad biti nit smo bili.
Kažem ti tiho: ništa nam ne treba
Ali više nema ni tebe ni neba.

Matija Bećković








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 19:09

Neka noć bude opet onakva kakvu vi hoćete
Ja više ništa ne znam
Ništa ne razumem
Do samo noć kako opora i smolasta nadolazi
Noć i noć i noć.

"Pred buru"- Dušan Matić








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 19:09

OSTANI


Nekad imam utisak da ja nisam za nju.
Večiti sanjar i maštalac, mislilac koji misli samo svojom glavom,
onaj kome treba svet otvoren za ljubav,
onaj koji pre beži u samoću nego što se druži sa bilo kim,
onaj koji zna šta hoće i
koji je svestan da će to teško i dobiti,
onaj koji ne prestaje da sanja i
da bude svoj i
koji prezire malograđanstvo,
koji pati tiho u sebi jer uvek hoće bolje i bolje...
a to nije uvek moguće.
Onaj koji na sebe prima svačiju bol i patnju i
i koji i dalje veruje u ljude uprkos svemu.
Onaj koji je rano otkrio da 2+2 nije uvek 4 u životu i
koji je zato prepun gorčine i besa.
Besan na sebe jer i u trenucima sreće
gledam okolo iščekujući strah i novu bol.
Plašim se života. Ljudi. Sebe.
Pitam se zato šta ona traži u meni?
Dobiće večitu borbu sa vetrenjačama i
neprekidno traganje za smislom u svetu besmisla.
Ali...
Dobiće poslednji moj uzdah.
Dobiće neizmernu ljubav.

Marko Ristić








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 23 Apr - 19:14

Kad ti postanem ista
kao vjetar
kao trava
što u svome plesu zavodi ljude
...Kad budem nalik
na neke pretke
najdražu knjigu
i njene retke
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao stablo
kao klupa
što u svojoj sjeni ugošćuje
Kad budem nalik
na nespokoje
najdražu sliku
i njene boje
nemoj se pitati gdje li sam bila
jer tu sam
Kada ti postanem ista
kao vrijeme
kao ljubav
što je u nama i grč i dodir
Kad budem nalik
na noći duge,vlakove,
barke,mora i pruge,
nemoj se pitati
kamo sam pošla
jer ostajem.

Irena Delišimunović

Primedba

Na netu i na mnogim Forumima naci cete pesmu Ako ti postanem ista,da je Ana  Ahmatova autor.To je pogresno.Autorica je  Irena Delisimunovic ,kako sam napisala.Evo vam dva linka pa možete i kontaktirati i pravu autorku.
Hvala vam, nadam se da će nepravda biti ispravljena.

https://www.facebook.com/irena.delisimunovic?fref=ufi

http://poezija.6forum.info/t4525-delisimunovia-irena








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 28 Apr - 19:46

Sedim u sličnoj sobi.
Ko zna koja je jesen?!
Olinjalo mi je srce.
(suton pod čelom zanesen)

Požuteli mi prsti,
od duvana i tuge.
Život mi je oteo tebe,
a nije mi dao druge

Otupeli me snovi,
očnjake dok oštri čama...
Lajem na zvezde, tebi -
ti ne razumeš, Ana...

Promenila si se i ti!
I ti, uz ljude druge.
Čak su i rođački poljupci
na prečac, dobili zube.

Da! Tako nam je sjajno,
da se složiš na teme.
I samo su ptice još nežne -
(ipak je surovo vreme)

Zato prećutkujem rime
i mamurlike brojim,
kad osetim da volim,
napišem: "Ja se bojim!"

Da! Otkotrlja mi mladost,
niz dušu suza slana.
Jesen je! Jesen je! Jeeesen!!!
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 28 Apr - 19:46

Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli..
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 28 Apr - 19:46

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna 
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja; 
Samo si lepota koliko si tajna; 
I samo istina koliko si zudnja. 

Ostaj nedostizna, nema i daleka- 
Jer je san o sreći visi nego sreća. 
Budi bespovratna, kao mladost; neka 
Tvoj sen i eho budu sve sto seca. 

Srce ima povest u suzi sto leva; 
U velikom bolu ljubav svoju metu; 
Istina je samo sto dusa prosneva 
Poljubac je susret najveci na svetu. 

Od mog prividjenja ti ci cela tkana, 
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden 
Ti bese misao moja ocarana; 
Simbol svih tastina porazan i leden. 

A ti ne postojis nit' si postojala; 
Rođena u mojoj tisini i cami; 
Na suncu mog srca ti si samo sjala; 
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami. 
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 28 Apr - 19:47

OPOMENA

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:

Ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
Duboke i meke
Oči neke
Sasvim obične.

Može mi se učiniti
Da tonem u zvuke,
Pa ću ruke
Svakom pružiti.

Može mi se učiniti
Lepo i lako
Voleti kratko
Za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
Času čudesno sjajnu
Predragu mi tajnu
Koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
Kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi
Ponovo sve moje suze teku
Kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
Po teškoj vodi krilom šara
Što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
Neko peva i gorkim cvetom
U neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
Nikad samu,
Kad neko svira.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 28 Apr - 19:48

NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag; 

ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag. 

Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo. 

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno. 

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza. 

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo. 

Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni. 

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.
Nazad na vrh Ići dole
Lilith

Član
Član


Ženski
Poruka : 163

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 15 Jul - 10:24

Sa lepih grana je letela
(slatka sred uspomena)
kiša cveća na bedra njena;

A ona je sedela
skromna u tihoj slavi, tu
oblakom ljubavi već pokrivena;

Neki cvet joj pado na haljina rub 
neki na letenice plave što je krase,
što kao biser i ko zlatna vatra
behu onog dana kada je posmatrah;

Neki je pado na zemlju, neki u talase,
neki je nastavljao zrakom da krstari
kao da kaže: Tu Ljubav gospodari!

Frančesko Petrarka


Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:56

o san kamena, smrtni! Ja sam puna čari,
a grudi, što svakog zanose na svetu,
stvorene su da bi nadahle poetu
ljubavlju večnijom i nemljom od tvari.

U plaveti vladam kao sfinks neshvaćen;
S labudom belinom snežno srce mi je;
Mrzim pokret koji pomera linije,
nikad se ne smejem i nikad ne plačem.

Pesnici, uz moje oblike goleme,
što ih podsećaju na kipove gorde,
u učenju strogom izgubiće vreme;

Jer imam, da sludim ljubavnike bodre,
ogledala čista gde sve lepše dajem:
Oči, krupne sa večitim sjajem!
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:56

Obožavam te kao nebo noću,
O! Posudo tuge, tu tvoju mirnoću,
ljubim te sve više što mi bežiš dalje
čak i kada mislim da te tama šalje.

Da bi ironično razmak povećala
što ga je do neba već priroda dala
u divljem naletu nasrćem i skačem
i k’o crv lešinu ne bih dao jačem!

I meni je draga u očaju slepom,
čak i ta hladnoća što te čini lepom.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:57

Poljubi Me

To je bilo u jednom kvartu
Grada Svetlosti
gde nikada nema vazduha,
gde samo tame ima,
i zimi i leti večno traje zima.

Stajala je na stepeništu,
on kraj nje
i ona kraj njega.
Bila je noć.
Sumporni smrad je zalivao stepenice
jer su to poslepodne tamanili stenice,
i ona mu kaže:
"O kako je ovde mračno,
tu nema vazduha,
tu samo tame ima,
zimi i leti večno traje zima,
sunce našeg dragog Boga
ne stiže u kuće naše,
ono ima dosta posla dok obasja bogataše.
O! Stisni me u zagrljaj
i ljubi me,
ljubi strasno,
kasnije već biće kasno,
a ovde se od svega crkava,
il` se smrkneš il` se gušiš,
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:57

Izgubljeno Vreme

Pred ulazom u fabriku
radnik se odjednom zaustavi,
lepo vreme beše ga cimnulo za rukav
i kako se okrenuo
pogleda u sunce
crveno i okruglo
tek probuđeno iz neba dubokog.
I namignu mu
onako srdačno.

Zbilja
zar ti se ne čini
ipak malo glupo
po ovakvom danu
rintati za gazdu?
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:59

O Ljubavi

Četiri sata. Teški kao udar.
Caru - carevo, bogu - božije!
A neko kao ja kuda bi, kuda?
I šta se meni dati može?

Kada bi bio malecan kao Veliki okean -
čučnuo bi na talase,
uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom.
Gde naći dragu koja bi bila kao ja?
Takvu ne bi držalo nebo maleno!

O, kad bi prosjak bio kao milijarder!
Pare? Šta će duši?
Nezasit lopov u njoj ipak spije.
Moje želje - to je horda što ruši,
malo joj je zlato svake Kalifornije.

Kada bi bio mucav ko Dante ili Petrarka!
Dušu jedinoj dati!
Stihom narediti da je trulija!
I reči, i ljubav od koje patim -
Trijumfalna je to kapija,
raskošno, bez traga će kroz nju ipak,
ljubavnici svih vekova da minu.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17111

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 16 Jul - 22:59

Volim

Brodovi - i oni u luke se sliše.
Vozovi – na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nešto tim više -
jer volim - vuče i goni.
Puškinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uživa.

Tako ti se vraćam ja, draga, predano
Moje je to srce, s divljenjem ga gledam. I gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja, tebi vraćajući se, zar
ne odlazim kući, zar nije?!

Konačnoj se vraćamo meti.
Smrtne zemaljsko naručje veže
Tako tek što rastanemo se ja i ti,
nepokolebljivo ti težim.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 16:59

Bure mrznje

Mrznja, to je bure bledih Danaida:
Osveta, s rukama rujnim, zalud baca
U jaz njegov mracni, dok je jarost kida,
Puna vedra krvi i suza mrtvaca,

Jer na njemu rupe stvara zub Demona;
Kroz njih tisucletni trud i silne zrtve
Moraju isteci, cak i kad bi ona
Da ih opet gnjeci, ozivela mrtve!

Mrznja je pijanac prepun neizmerne
Zedji, uvek nove ko hidra iz Lerne;
Posle svake case, zedj ga jace hvata.

No srecni pijanci svoga pobednika
Znaju, dok je Mrznji zla sudbina data
Da pod sto ne moze u san pasti nikad.

Charles Baudelaire








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 16:59

***

Ka gori zvuk se roga mori zvucno
Ko da siroce bol svoj njime nosi;
Umire ispod brezuljka na kosi
S vetrom sto luta i uzdise mucno.

Duh vuka place u ovome glasu
Koji se dize dokle sunce slazi
U ropcu koji kao da se mazi,
Ocarava i potresa u casu.

A da dopuni blagost tugovanke
Sneg spusta svoje duge niti tanke
Po boji krvi zapadnog vidika,

I vazduh kao da jeseni dah je,
Tako u vece monotono blag je
U draganju jednog sporog krajolika.

Paul Verlaine








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:00

Citaocu

Zabluda, greh i glupost i tvrdicenje plove
po duhovima nasim i tela kinje,
krmimo milu grizu savesti kao svinje,
ko prosjaci sto svoje buve i vasi tove.

Tvrdoglava u grehu, dusa nam mlako zali;
naplacujemo skupo kad bilo sta priznamo,
i opet blatnim putem veselo koracamo
ko da smo svaku mrlju jevtinom suzom sprali.

Zahvaljujuci onom vicnom alhemicaru,
Satani Trismegistu, sto duh nam opcinjeni
na jastuku zla dugo uljuljkuje i pleni,
cvrst metal nase volje pline u prah i paru.

Konce koji nas krecu Djavo spusta i dize!
Pronalazimo drazi u svemu sto je gadno;
bez groze silazimo niz mracno grotlo smradno
i svakoga smo dana za korak Paklu blize.

Kao razvratnik koji grize u bednom zaru
grudi precvaloj drolji, od muka razrivene,
krademo prolazeci slasti nedopustene,
pa ih cedimo snazno kao narandzu staru.

Poput gustoga roja crva sto drobom mili,
jato demona nasih mozgom banceci gmazi,
i dok disemo vazduh, Smrt nas u pluca slazi
ko nevidljiva reka koja potmulo cvili.

Nasilje, otrov, kama i pozar jos spleli
nisu ukrase preko nacrta banalnoga
nasih sudbina bednih, al' to je samo stoga
sto u dnu duse, avaj! nismo dovoljno smeli.

Al' tu gde su sakali, keruse i panteri,
majmuni i kraguji i skorpije i guje,
cudovista sto kevcu, urlaju, grokcu, zuje,
tu gde nam puze gnusni poroci kao zveri,

ima jedan jos vecma ruzan, prljav i zao!
I mada niti topce niti galami drsko,
celu bi zemlju rado u paramparcad smrsko
i zevnuvsi najednom sav svet bi progutao:

zove se Cama! - Dok je nevolje suze prate,
nargile ona ***** i sneva gubiliste -
ti znas, o citaoce, to nezno cudoviste
- dvolicni citaoce - nalik na mene, - brate!

0








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:00

Pesma o meni, 20.

Sta je uopste covek?Sta sam ja?Sta si ti?
Sve sto oznacavam kao svoje sopstveno
ti ces izravnati svojim sopstvenim,
inace bi slusati me znacilo gubiti vreme.

U svima ljudima vidim sebe,nista vise i ni zeru manje,
a dobro ili lose sto o sebi zborim, to zborim o njima.

Znam da sam cvrst i citav,
predmeti svemira sto teze istom cilju stalno idu ka meni,
svi su ispisani za mene,a moram saznati znacenje pisanog.

Znam da sam besmrtan,
znam da ovu moju putanju ne moze izbrisati drvodeljin krug,
znam da necu proci kao sara
koju dete useca nocu u vazduh upaljenim prutom.

Znam da sam uzvisen,
ne teram duh svoj da muci se dokazujuci ili objasnjavajuci sebe,
vidim da se elementarni znakovi nikad ne izvinjavaju.

(Smatram,najzad,da se ne ponasam ponosnije
od ravni na kojoj podizem svoju kucu)

Postojim kakav jesam, to je dosta;
ako toga niko drugi na svetu nije svestan, ja ostajem zadovoljan;
i ako su svi toga svesni, ostajem zadovoljan.

Jedan svet je svestan i za mene daleko najveci,
a to sam ja licno;
i svejedno je da li cu postici svoje
danas, ili za deset hiljada godina,ili za deset miliona godina,
mogu to veselo primiti danas, ili cekati sa istim veseljem.

Uporiste moje uglavljeno je i urezano u granit,
smejem se onom sto nazivate rastocenje,
i poznajem obim vremena.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30080

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 18 Jul - 17:00

Lepsa si od neba i mora

kad volis treba otici
Napusti zenu napusti dete
Ostavi prijatelja ostavi prijateljicu
Ostavi draganu ostavi dragana
Kada volis treba otici

Svet je pun crnaca i crnkinja
Zena ljudi ljudi zena
Posmatraj te lepe magazine
Ta kola toga coveka tu zenu ta kola
I svu tu divnu robu

Postoji vazduh postoji vetar
Planina voda nebo zemlja
Deca i zivotinje
Biljke i ugalj u zemlji

Nauci da prodas kupis preprodas
Daj uzmi daj uzmi daj uzmi
A kada volis treba znati
Pevati trcati jesti i piti
Zvizdati
I nauciti se da radis

Kada volis treba otici
Ne treba plakati smeseci se
Ne skrivaj se izmedju dve dojke
Vec disi kreci se putj odlazi

Ja uzimam sto imam i gledam
I vidim usta koja znam
Ruku nogu Oko
Uzimam sto imam i gledam

Svet ceo je uvek ovde
Zivot pun iznenadjujucih stvari
Izlazim iz apoteke
Silazim bas sa vage
Tezim osamdeset kilograma
Ja te volim








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 22 od 36Idi na stranu : Prethodni  1 ... 12 ... 21, 22, 23 ... 29 ... 36  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-