Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 30  Sledeći
AutorPoruka
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Poezija    Čet 12 Maj - 11:25

Ljubav nema bolje dane



Ljubav nema bolje dane

sve je sad i nikad više

sve što iza toga dođe

dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane

nema sutra nema juče

to je škola za ludake

koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane

sama kreće sama stane

sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi

nemoj da joj brojiš mane

ljubav nema bolje dane.


D.Trifunović
Nazad na vrh Ići dole
Bukovski

Super Član
Super Član

avatar

Muški
Poruka : 551

Lokacija : U svakoj pesmi o ženi...

Učlanjen : 19.04.2011

Raspoloženje : Od sumraka do svitanja.


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 12 Maj - 11:41

Neko je od kamena, neko od gline,
Ja - srebrnim sjajem plenim!
Ja sam od izdaje, ja sam Marina,
Ja sam varljiva morska pena.

Za one od gline, za one od mesa -
I sanduk, i kamen nad grobom...
Sred mora sam krštena
i - trajem, jesam -
A večno u letu se drobim!

Samovolja moja će probiti svuda
Mreže i srce svako.
Ukroti-de, čik, ove kovrdže lude!?
Načini me zemljinim prahom!

Nov talas - i vaskrsnem ja, razbijena
O kolena vaša gorska!
Pa - živela pena - ta vesela pena -
Ta visoka pena morska!

Marina Cvetaeva.
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 14 Maj - 14:39

Dok si sama,
Na zalasku sunca dok gledas u daljinu mora;
Kad su ti dani isprazni i teski,
A noc sto dolazi ucini ti se predugom,
I kad pomislis da ne postoji bolje sutra,
I da su ukradena sva sretna jutra;
Ako ti niz lice pozure suze i postanu kise,
Ako ti srce zarobi tuga, a dusa te zaboli najvise,
Potrazi me,
Samo sklopi oci i ja cu brzo doci,
Sumom mora cut ces moju pjesmu,
Vjetrom cu ti lice taknuti i svu kosu iscesljati.
S karavanima mekih dodira,
Trnci ce ti prelaziti tijelom sve jace,
A tvoje suze postat ce mi vino.
I tad, neces se vise plasiti noci,
Bit ces sva moja.
Znat ces da noc pripada ljubavnicima,
I da je zivot prekratak za sve vrele dodire usana,
Probudjene uzdahe i one, tek obicne trenutke srece.
Ako pozelis da me vise nema,
Za moju nagradu ili kaznu,
Bit cu zadnji dim cigarete u tvojim ustima,
Udahni me duboko, malo zadrzi i puhni,
I gotovo je duso moja,
Kao paucina na vjetru bit cu rastrgan,
Vjetar ce mi sve stihove u lice vratiti,
Neces ih vise cuti, nece me vise biti.
U dolini suza skrit cu se od samog sebe,
U neostvarenim zeljama i srusenim snovima,
Cuvat cu te i nikom necu reci za tebe;
Tamo, u sjeni rijeke koja se u mrtvo more ulijeva,
Za tebe bit cu samo vodeni cvijet bez mirisa.









Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 18 Maj - 19:53

Pučinom mora što se život zove
beskrajne ladje na sve strane plove
i tvoja tu je nekud se kreće
pute joj niko dokučiti neće
biva da neka tek što na put krene
val natjera na hrid i šuplje stjene

Jedne se žure druge jedva vuku
i na kraju nadje svaka svoju luku
i niko sa sobom ne ponese ništa
dok ne stigne do svog zadnjeg pristaništa








Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 24 Maj - 8:51

Priča-Miloš Crnjanski




Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 24 Maj - 15:58

Tankim nitima duše moje istkaću za te
mreže svojih snova da te u zatočim u njima....
Pustiću gromove i munje mojih želja
da prodornom jekom probude te iz krila sna...
Naslikaću za te najdivnije slike
mojih stremljenja ka tvojoj blizini......
Osvjetliću i posuti ružinim laticama
staze naših sretanja.....
Napisaću za te najnežnije reči
jer kralj si moj....








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 27 Maj - 19:49

U nesvesnom ćemo se
uvek voleti,
tamo pod rebrima,
gde je osećanjima dom.


Snovi će nam se preklapati
i duše će se tražiti.


Mi, surovi u svojim realnim Danas
nećemo imati vremena
da dočekamo Naše prelepo Sutra.

Nećemo čak ni primetiti
kada se mimoidjemo
sa svim divnim trenucima
koji su čekali Nas.

Samo Ti i samo Ja
- svako sa svoje strane
snova i duge.















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 31 Maj - 2:40

LJUBAVNA PESMA






Ove noći mogu napisati najtužnije
Stihove,
Napisati na primer: “Noć je puna zvezda,
Trepere modre zvezde u daljini”.
Noćni vetar kruži nebom I peva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je I ona mene
Volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom
Naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim
Nebom.
Volela me je, katkada sam I ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične
Oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije
Ljubavne stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je
Izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još
Beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla
Zadržati.
Noć je zvezdana I ona nije uz mene.
I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je hoće približiti moj pogled je ište.
Moje srce je ište, a ona nije uz mene.
Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, ali kako sam je
Voleo.
Moj glas je tražio vetar da joj dodirne uho.
Drugome. Pripast će drugome. Kao pre
Mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno telo, njene
Beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak
Volim.
Tako je kratka ljubav, a tako pust
Zaborav.
Jer ja sam je u noćima, kao ova, držao u
Svom naručju,
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
I ako je ovo poslednja bol koju mi ona
Zadaje,
I ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Pablo Neruda








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 7 Jun - 13:48

PJESMA O BISERU

Čovječe, što nijesi kao svi drugi, ne nosi srca na dlanu i ne misli da trebaš pokazati bogaljima sva blaga svoje duše.
Sjeti
se da na dnu dubokih okeana čami bezbrojno biserje u školjkama. Niko ga
ne viđa, niko ga neće vidjeti, možda ni trak zvijezde što se ogleda nad
vodom, pa ipak ljepota vasione dobiva od njegove ljepote.
Neće ono
blistati izloženo na grudima žene, niti će ikada da resi sjajne
prstenove. Naše ga smrtne oči neće ugledati, ali mi slutimo da postoji.

I radujemo mu se više što ga naslućujemo nego što bismo uživali
kada bismo ga imali pred sobom. Pa zato, čovječe, koji nijesi kao svi
drugi, ne nosi srca na dlanu i ne misli da trebaš pokazati prostoti
svih blaga svoje duše.

Tin Ujević








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 16 Jun - 14:06

Pesma danu koji odlazi

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!

Lorka
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 25 Jun - 10:19

Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se nićeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaze, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Vladislav Petković Dis















Nazad na vrh Ići dole
gagasasa

  

avatar

Ženski
Poruka : 9694

Godina : 39

Lokacija : Jug

Učlanjen : 02.04.2011

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 25 Jun - 10:25

Ako se sretnemo


Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene prièe o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.


Necu Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!


Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!


Necu Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!


A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti

VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

Ljiljana Petrovic
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sub 25 Jun - 10:34

I nista te kao ne boli

Dan je kao sunčan.
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.

Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo.

I ti si kao sretan.

Živi se kao u miru.
Ptice su kao slobodne.
Budućnost kao na dlanu.

Savjest je kao čista.
I suncu je kao jasno.
O, srce, kao pjevaj.

Svi kao brinu o svima.
Svatko je prijatelj kao.
Svima je kao stalo do tebe
i do svijeta.

I dan kao ode.
I ti se kao smiješiš!
I ništa te kao ne boli.



Enes Kišević















Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 28 Jun - 23:44

Jovan Ducic - Pesma zeni

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pet 1 Jul - 19:37

OGLEDALO

Ljudi na koje najsnažnije reagirate,
bilo ljubavlju,bilo mržnjom,
preslike su vašeg unutarnjeg svijeta.
Ono što najviše mrzite je ono što u sebi poričete.
Ono što najviše volite,
ono je što najviše želite za sebe.
Upotrijebite ogledalo odnosa kao vodič za vašu evoluciju.
Cilj je potpuna spoznaja sebe.

D.Chopra








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Ned 3 Jul - 13:09

PRE IGRE

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja
Zažmuri se na drugo oko

Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra

Vasko Popa















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 6 Jul - 1:32

Bezimenoj

Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene već se rdjom žute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotničke pute.
Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oči. Noć je. Topla. Plava.
Tako je teško, kada stvari šute
i kad se mijenja proslost, san i java.
Pa gasim staru lampu, sklapam oči.
Nitko mi neće u posjete doći,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga žena.
Naslonim glavu na krilo samoći
i slušam zvižduk vlakova u noći.
- O gdje si sada, gdje si, Bezimena?

G.Krklec








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 19 Jul - 11:01
















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 21 Jul - 19:49

VOLIM TE..

Volim te uvijek, i kad se budiš
i kad na licu šminke nemaš
i kad si ljuta, i kad se čudiš
i kad bez mene na ples se spremaš.
Uvijek te volim, hoću da znaš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim.

Volim te kad si blijeda i sjetna
i kada bore imaš na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci držiš pticu
Kad ništa nećeš da mi daš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim...

Volim te uvijek, i kada sanjaš
Kad ne pišeš mi, kad te nema
Kada od mene stalno se sklanjaš
Volim te kad si posve nijema
Kad šutiš poput ribe baš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim.

Volim te uvijek, čak i tada
Kad ne volim te, kad si sama
Kad večer pada iznad grada
Volim te kad se praviš dama
Kad ne voliš me, kao sada
U tome i jest život naš
U svakom slučaju te volim...

Luko Paljetak








Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 25 Jul - 9:43

Ko sam, Šta sam?

Ko sam? Šta sam ? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj život ,uzgred tužna lica
ja proživeh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
mnogo puta već se ljubih s drugom,
ko da krešem vatru po šibici,
nežne reči šapućem ti dugo.

"Draga moja","mila","znaj, doveka",
dusa hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod čovjeka
nema više istine u njemu.

Zato moja duša i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.
Ali uvek,traeć' srodnu sebi,
mučeći se bez nežnosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred,tuzna lica,
isto tako ko ostali svet.

Jesenjin
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Sre 3 Avg - 23:15

ČEŽNJA

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja...

Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami...
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše...

Milan Rakić















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 4 Avg - 9:35

Poljupci zatvorenih očiju


Da uvek zajedno poljupce sanjamo
to znam, i to kada u plač brizne.
Da li je ona na koju mislim?
Uvek osećam
kad joj noću pokrivač sklizne.

Mi se možda nikada nećemo sresti,
tužni putnici, nas dvoje.
Al’ sam kraj nje kad god zaželi
I Ona uvek dođe kroz ljubav tuđinke ma koje.

Možda joj je bujna i crna kosa,
takvu kosu želim.
Jaoj, njenu tešku, crnu kosu
koliko puta su donele
plave devojčice u noćima vrelim.

Još ću jednom tako zatvoriti oči
Pod poljupcem druge žene:
Kad i ona tako nekog bude ljubila
zatvorenih očiju
jer više neće moći čekati na mene.

Adi Endre















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Čet 4 Avg - 14:25

Život je lepota
Ko to samo ume
Kada mu je nejteže
Svakog da razume

Koliko ljubavi ima
I svaka ko vatra plamti
U srcu ostaje jedna
I ceo život se pamti

To srce što te boli
Došlo je vreme da moli
Ta tvoja duša što pati
Došlo je vreme da plati

Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli

Nije važno ko je brži
Važnije je ko izdrži!

Siniša Cvetković








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Pon 15 Avg - 23:29

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele

Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao

Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.





Pero Zubac















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Poezija    Uto 16 Avg - 10:00

Poslije toliko godina

Kad pored mene prolaziš, u oku mi se prozor otvori,
napnu me strasti i nezadrživo, tijelom protutnje.
Poslije toliko godina, proljeće u meni naraste,
sjene nestanu i poput oluje, muškarac iz mene progovori,
tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle šutnje,
spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.

Tamo, pod oblacima tišine, da nas ljubav ne bi mimoišla,
prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati .
Milovati, dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude,
primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih večeri budeš ušla,
primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj život predati .
Osjetiti ćeš tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude.

Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica čista,
zgusnute želje, tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji,
obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda,
sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista,
predati zauvijek nama, u prvoj od vječnih jutarnjih košnji,
kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda



Zal Kopp















Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija    

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika
Strana 1 od 30Idi na stranu : 1, 2, 3 ... 15 ... 30  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-