Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz astronomije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:08

Zvjezdarnica u Pitomači
Neven Hrvatić

Od svog osnutka 8. listopada 1981. godine, Astronomsko društvo Pitomača postiglo je zapažene rezultate. Na redovitim sastancima Astronomskog društva izučavaju se teoretska znanja, organiziraju promatranja i praktični istraživački radovi. Tu se članovi pripremaju za susrete mladih astronoma u okviru Pokreta "Nauku mladima" Narodne tehnike Hrvatske. Na republičkom susretu u Krapinskim Toplicama 20.-22. travnja 1984. sudjelovali su Branislav Novosel i Dražen Posenjak učenici VI razreda osnovne škole, Tatjana Vujnović učenica VIII razreda osnovne škole te Ivan Sondi i Velimir Vujnović učenici IV razreda srednje škole. Na saveznom susretu u Beogradu 24.-26. lipnja 1984. sudjelovali su Ivan Sondi s temom "Meteoriti - tektiti" i Velimir Vujnović s temom "Promjenljive zvijezde". Ova dva istraživačka rada dijele ravnopravno prvo mjesto na saveznom susretu i to predstavlja najljepšu nagradu i astronomskoj grupi Osnovne škole "Petar Preradović" Pitomača, u kojoj su napravili prve korake u astronomiji i Astronomskom društvu Pitomača koje ovim mladim astronomima omogućava svestran razvoj.

Na području popularizacije astronomije društvo organizira popularno-znanstvena predavanja za članove i građanstvo, izložbe astronomskih instrumenata i fotografija, astronomske večeri uz promatranja, a djeluje i klub čitalaca časopisa "Čovjek i svemir" koji okuplja 90 pretplatnika, te mala astronomska knjižnica. Ipak članovi društva najviše zaokupljeni izgradnjom zvjezdarnice koja je otpočela u jesen 1983. godine na brežuljku "Vila" nedaleko mjesta. Do kraja 1984. godine završeni su svi zidarski radovi, postavljeni prozori i vrata te metalna ograda na terasi.
U dosadašnje poslove članovi društva uložili su više od 500 sati dobrovoljnog rada, no utrošen je i sav novac prikupljen za izgradnju. Za dovršenje zvjezdarnice potrebno je načiniti metalnu kupolu, postaviti gromobran i opremiti prostorije prikladnim namještajem što iziskuje daljnja ulaganja. Astronomsko društvo Pitomača za svoj postanak i rast zahvaljuje najviše Osnovnoj školi "Petar Preradović", u Pitomači koja je bila, a i danas je glavni nosilac cjelokupne društvene aktivnosti. Posebnu zahvalnost zaslužuje Savez astronomskih društava SR Hrvatske i Mjesna zajednica Pitomača, jer su svojim prilozima omogućili u najvećoj mjeri izgradnju zvjezdarnice. Nadamo se da će uz njihovu daljnju podršku i pomoć društvenih i gospodarskih organizacija udruženog rada ovog kraja, zvjezdarnica u Pitomači postati uskoro sastajalište mnogih ljubitelja astronomije, a prvenstveno mladih astronoma amatera








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:09

750 godina Virovitice i djelo astronoma Mirka-Daniela Bogdanića
Zlatko Kovačević

Godinu 1984. Virovitica je provela u znaku jubileja 750 godina prvog spomena Virovitice kao grada i 40 godina od oslobođenja. Virovitica je, naime 1234. god. Poveljom hercega Kolomana proglašena slobodnim kraljevskim gradom. Središnji događaj bio je dvodnevni znanstveni skup održan početkom listopada "Virovitica u prošlosti i sadašnjosti" pod pokroviteljstvom JAZU i Sabora SRH. Govoreći o ličnostima koje su djelovale ili su rođene u Virovitici, a nezaobilazne su svojim doprinosom našoj kulturnoj baštini, prof. dr. Vladimir Kolesarić pročitao je i referat dr. Žarka Dadića o životu i djelu Mirka Daniela Bogdanića rođenog u Virovitici 1762. godine. Osnovni Bogdanićev interes bila je astronomija, a Oton Kučera stavlja ga uz bok Getaldiću i Boškoviću. Da je bio izuzetno nadaren pokazuje i to da je već u 25 godini bio izvanredni profesor matematike na kraljevskoj akademiji u Velikom Varadinu.

U to se doba bavi i poezijom pišući pjesme latinskim jezikom. Mjesto astronoma dobio je tek 1797. na zvjezdarnici u Budimu. Bogdanić je 1798. dobio nalog da s kapetanom Lipszkyem krene diljem Mađarske i Hrvatske radi određivanja zemljopisnih koordinata mjesta za izradu točne zemljopisne karte. Usprkos mnogim teškoćama Bogdanić je na svom putu uspio odrediti više od 150 točnih zemljopisnih širina mjesta, ali mu je određivanje dužine uspjelo samo u nekim slučajevima. Dužinu je određivao pomoću okultacija zvijezda i pomrčina Jupitrovih satelita. Na putovanju je obolio od teške upale pluća koja se vremenom razvila u otvorenu i brzu tuberkulozu Sređivajući s Lipszkyem podatke uočio je da bi bolji instrumenti bili neophodni, pa je predloženo da mu se nabavi Hadleyev sekstant (sa zrcalom) i točan engleski kronometar, što je i učinjeno, ali prekasno jer Bogdanić ubrzo umire 31. siječnja 1802. u 40-toj godini života.








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:10

Lipszky nakon Bogdanićeve smrti dovršava i izdaje kartu kraljevine Madžarske i Hrvatske 1806. god, a da nije uopće naznačio da je izrađena na temelju Bogdanićevih astronomskih opažanja... Bogdanić je pisao više djela iz astronomije. Zarana je napisao raspravu "De orbitis cometarum" (O stazama kometa), a započeo je i rad na velikom djelu "Mechanica coelestis" (Nebeska mehanika) koje je ostavio nedovršeno u rukopisu. Bogdanićevi interesi bili su zaista široki i protezali su se i na povijest. Tako je 1792. god. objavio u Beču knjigu iz svjetske povijesti pod naslovom "Događaji svijeta" i to na hrvatskom jeziku. Nažalost nije sproveo u djelo svoju prosvjetiteljsku ideju o tiskanju tjednih novina na narodnom jeziku za Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju s naslovom "Glas od svijeh stranah", a koje bi se po njegovoj zamisli tiskale latinicom i ćirilicom.








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:10

Jednim pogledom ka noćnom nebu možemo videti gomilu objekata. Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 - galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec. Ako na nebu, pri vedrim noćima i bez svetlosnog zagađenja, vidite jednu beličastu dugačku traku koja se prostire preko celog neba, to je Mlecni put ili Kumova slama. Belu boju joj daju milijarde zvezda od kojih se sastoji. To je naša Galaksija kakvu mi vidimo sa našeg položaja u njoj. Negde daleko iza te beličaste trake se nalazi jezgro naše galaksije, koje se sastoji od masivne crne rupe, koja lagano guta bliže zvezde. Mi smo daleko odatle nekih 27000 svetlosnih godina, tako da smo od te crne rupe na bezbednom rastojanju, ali od malih koje lutaju galaksijom nisam siguran.Nebeski objekti uvek izlaze sa istocne strane (posledica rotacije Zemlje), a zalaze na zapadnoj strani. Tako da mi preko noci vidimo razlicita sazvezdja. Medjutim, postoje sazvežđa koja nikada ne zalaze, a nazivaju se cirkumpolarna sazvežđa. Neka od njih su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej (sazvežđa). Ova sazvezđa imaju ovu osobinu jer se nalaze blizu Polarne zvezde, oko koje prividno rotira Zemljina osa.

Nebo je podeljeno na 88 sazvezđa, od kojih se neka vide sa severne, a neka sa juzne zemljine polulopte.

Sazvežđe predstavlja oblast na nebu koja je određena uslovnom granicom i svi objekti koji su unutar te granice, pripadaju tom sazvežđu. Njihov raspored se prikazuje zvezdanim kartama ili zvezdanim katalozima (nema nikakve veze sa astrologijom, da ne dodje do zabune)!

Najveće zvezde u sazvežđima (u 99% slučajeva) se obeležavaju grčkim slovom alfa.

Najuočljivije je sazvežđe Veliki medved (Ursa Maior) - Velika kola - njegov najuočljiviji deo. Preko puta njega se nalazi sazvežđe Kasiopeja (Cassiopeia), koje ima oblik slova W. Izmedju ova dva sazvežđa se nalazi Mali medved (Ursa Minor) u kome se nalazi Polarna zvezda (Severnjača ili Polara). Između Malog i Velikog medveda počinje lanac zvezda koji čini sazvežđe Zmaj (Draco), a koji se završava četvorostranom figurom u kojoj je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Etamin.

Sazvežđa se mogu podeliti na : prolećna, letnja, jesenja i zimska.

Najpoznatije zimsko sazvežđe je Orion koje sadrži dve velike zvezde - Betelgez, crvenkaste boje i Rigel plavobeličaste boje. Kada uočimo tri vezane zvezde u orionovom pojasu (Alnilam, Alnitak i Mintaka) lako možemo naći još dva sazvežđa. Ako pratimo ove tri zvezde na gore nailazimo na sazvežđe Bik (Taurus) u kome je najsjajnija zvezda Aldebaran (alfa Tauri). Ona se nalazi u rasejanom jatu zvezda - Hijade, a nešto dalje se nalazi zbijeno jato Plejade (vidi sliku ispod), koje mnogi greškom zamenjuju sa Malim medvedom (vidljivo je golim okom oko 7 zvezda ovog zbijenog jata).








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:11

Kada krenemo pogledom ka jugu preko tri zvezde orionovog pojasa nailazimo na sazvežđe Veliki pas (Canis Maior) u kome se nalazi najsjajnija zvezda koju na nebu mozemo da vidimo sa severne polulopte, a to je Sirijus. Severoistočno od ovog, nalazi se sazvažđe Mali pas (Canis Minor). Ovo su neka sazvežđa koja možete vrlo lako naći na nebu.

Od prolećnih sazvežđa se vide: Rak (Cancer), Lav (leo) - najsjajnije zvezde su Regulus i Denebola, Devica (Virgo) - zvezda Spika.

Tu je i letnje sazvežđe Lira ( Lyra), sa najvećom zvezdom Vegom koja ce kroz nekoliko hiljada godine postati nova Severnjača - zbog kretanja Zemlje u prostoru. Zatim sazvežđe Labud (Cygnus), sa zvezdom Deneb - jedna od najudaljenijih zvezda koje vidimo golim okom (oko 1600 svetlosnih godina od nas). Tu je i sazvezdje Orao (Aquila) - zvezda Altair.

Zvezde Vega, Deneb i Altair čine veliki letnji trougao, koji je lako uocljiv na letnjem nebu.

U letnjem sazvežđu Volar (Bootes) je veoma sjajna zvezda Arktur.

U jesenja sazvežđa se ubrajaju: Persej, sa promenljivom zvezdom Algol, zatim sazvežđe Andromeda u kome se može uočiti galaksija Andromeda, koja pripada našem lokalnom jatu galaksija (ima oko 20-ak galaksija u jatu). Kroz nekoliko milijardi godina sudariće se Andromeda sa našom galaksijom Mlecni put, zbog gravitacionog delovanja između njih. U jesenja sazvežđa spadaju još i Pegaz (Pegasus), ispod njega slabo uočljivo sazvežđe Ribe (Pisces) i u tom sazvežđu se nalazi tačka u kojoj se u trenutku prolećne ravnodnevnice projektuje lik Sunca.Što se tiče planeta najuočljivija je naravno Venera, zatim Jupiter, pa Mars i Saturn. Ne mogu se uvek sve planete videti na nebu, a to zavisi od položaja Zemlje u odnosu na njih. Za razliku od zvezda ciji je polaožaj u odnosu na druge objekte na nebu uvek isti, planete vidno menjaju svoje položaje. Planeta znači lutalica. Kroz male teleskope, pa čak i kroz dvoglede 7 x 50, se mogu uočiti mene na Veneri, 4 velika Jupiterova satelita, neravnine na Mesecu i objekti iz Mesijevog kataloga koji sadrzi 110 galaksija, maglina itd.

Ovo su neka od najzanimljivijih sazvežđa, zvezda i planeta koje možete posmatrati. Nabavite kartu neba (na netu) i zanimajte se.

Vedro nebo!

Ovako prema današnjim naučnim saznanjima izgleda naša galaksija i položaj Sunca u njoj, a slična po izgledu je i nama najbliža galaksija Andromeda, jedino su joj dimenzije veće:








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:11









6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:12

Ljudi često gledaju ka nebu i pred tim prostranstvom dobijaju čudan osećaj da su jako mali. Decenije istraživanja svemira su donele veliki broj otkrića i pomogle nam da na bolji način shvatamo svemir i svet oko sebe. Ipak, svemir još uvek krije veliki broj tajni, toliko veliki da ga možda ni stotine generacija posle nas neće sagledati u potpunosti.

Posle zanimljivih činjenica, o ljudskom telu, životinjama, voću i mnogim drugim stvarima, donosimo vam i najzanimljivije astronomske činjenice.Najzanimljivije astronomske činjenice
1. Saturnov mesec Titan ima tečne okeane tečnog prirodnog gasa.

2. Zvezda Lusi u sazvežđu Kentaura je džinovski dijamant od 10 milijardi triliona triliona karata.

3. Venera nema godišnja doba.

4. Helijum je jedina materija u svemiru, koja ne može biti čvrstog stanja, jer ne može da se ohladi dovoljno.

5. Mesec (Zemljin satelit) je nastao najverovatnije iz sudara Zemlje i planete Teja.

Zanimljive činjenice o Mesecu

6. Sunce i Mesec su, gledajući sa Zemlje iste veličine, mada je Sunce 400 puta veće. Sunce je i 400 puta udaljenije od Zemlje, pa zati izgleda kao da je iste veličine kao i mesec.

7. Prosečna galaksija ima 40 milijardi zvezda.

8. Dok su u svmiru, astronauti mogu da narasti i postanu višlji. Takođe, njihova sraca mogu da postanu manja.

9. Površinu Marsa pokriva oksid gvožđa, tj. rđa.

10. Svetlost koja se emituje sa Sunca je stara 30.000 godina.

Zanimljive činjenice o svemiru

11. SAD imaju oko 3.500 astronoma, a 15.000 astrologa.

12. Najbliža crna rupa Zemlji je udaljena samo 1.600 svetlosnih godina.

13. Šansa da vas ubije padajući komad iz svemira je 1 na prema 5 milijardi.

14. Sa zemlje je vidljivo 8.000 zvezda, po 4.000 u svakoj hemisferi (severnoj i južnoj). Međutim, golim okom možemo videti samo 2.000 zvezda koje su vidljive noću u nađoj hemisferi, jer je ostalih 2.000 zaklonjeno svetlošću sunca tokom dana.

15. Samo 5% svemira je napravljeno od normalne materije. Tamna materija je zastupljena sa 25%, a tamna energija sa 70%.

Veličina univerzuma

16. Neutronske zvezde su toliko guste da bi jedna kafena kašikica njih, bila teška kao kompletna populacija planete Zemlje.

17. Satun bi plutao ako bi ga stavili na vodu.

18. U svemiru nije u potpunosti vakuum, na svakom kubnom metru se mogu naći 3 atoma.

19. Sve planete su iste starosti 4.544 milijardi godina.

20. Od 90 do 99% celokupne normalne materije u svemiru je vodonik.








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:13

Sa sigurnošću se može reći da su meteorske kiše jedna od najpopularnijih astronomskih pojava. Mali kamen iz svemira pod određenim uglom uranja u Zemljinu atmosferu u kojoj se dezintegriše uz ogromno oslobađanje energije koju mi na Zemlji vidimo kao svetlosnu pojavu…

Ukoliko smo daleko od grada i gradske buke nekada se mogu čuti i zvučni efekti sagorevanja meteora.








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:14

Jednim pogledom ka noćnom nebu možemo videti gomilu objekata. Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 - galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec. Ako na nebu, pri vedrim noćima i bez svetlosnog zagađenja, vidite jednu beličastu dugačku traku koja se prostire preko celog neba, to je Mlecni put ili Kumova slama. Belu boju joj daju milijarde zvezda od kojih se sastoji. To je naša Galaksija kakvu mi vidimo sa našeg položaja u njoj. Negde daleko iza te beličaste trake se nalazi jezgro naše galaksije, koje se sastoji od masivne crne rupe, koja lagano guta bliže zvezde. Mi smo daleko odatle nekih 27000 svetlosnih godina, tako da smo od te crne rupe na bezbednom rastojanju, ali od malih koje lutaju galaksijom nisam siguran.
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Mlecni_put
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Slika-1
Nebeski objekti uvek izlaze sa istocne strane (posledica rotacije Zemlje), a zalaze na zapadnoj strani. Tako da mi preko noci vidimo razlicita sazvezdja. Medjutim, postoje sazvežđa koja nikada ne zalaze, a nazivaju se cirkumpolarna sazvežđa. Neka od njih su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej (sazvežđa). Ova sazvezđa imaju ovu osobinu jer se nalaze blizu Polarne zvezde, oko koje prividno rotira Zemljina osa.

Nebo je podeljeno na 88 sazvezđa, od kojih se neka vide sa severne, a neka sa juzne zemljine polulopte.

Sazvežđe predstavlja oblast na nebu koja je određena uslovnom granicom i svi objekti koji su unutar te granice, pripadaju tom sazvežđu. Njihov raspored se prikazuje zvezdanim kartama ili zvezdanim katalozima (nema nikakve veze sa astrologijom, da ne dodje do zabune)!

Najveće zvezde u sazvežđima (u 99% slučajeva) se obeležavaju grčkim slovom alfa.

Najuočljivije je sazvežđe Veliki medved (Ursa Maior) - Velika kola - njegov najuočljiviji deo. Preko puta njega se nalazi sazvežđe Kasiopeja (Cassiopeia), koje ima oblik slova W. Izmedju ova dva sazvežđa se nalazi Mali medved (Ursa Minor) u kome se nalazi Polarna zvezda (Severnjača ili Polara). Između Malog i Velikog medveda počinje lanac zvezda koji čini sazvežđe Zmaj (Draco), a koji se završava četvorostranom figurom u kojoj je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Etamin.

Sazvežđa se mogu podeliti na : prolećna, letnja, jesenja i zimska.

Najpoznatije zimsko sazvežđe je Orion koje sadrži dve velike zvezde - Betelgez, crvenkaste boje i Rigel plavobeličaste boje. Kada uočimo tri vezane zvezde u orionovom pojasu (Alnilam, Alnitak i Mintaka) lako možemo naći još dva sazvežđa. Ako pratimo ove tri zvezde na gore nailazimo na sazvežđe Bik (Taurus) u kome je najsjajnija zvezda Aldebaran (alfa Tauri). Ona se nalazi u rasejanom jatu zvezda - Hijade, a nešto dalje se nalazi zbijeno jato Plejade (vidi sliku ispod), koje mnogi greškom zamenjuju sa Malim medvedom (vidljivo je golim okom oko 7 zvezda ovog zbijenog jata).
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Slika-2
Kada krenemo pogledom ka jugu preko tri zvezde orionovog pojasa nailazimo na sazvežđe Veliki pas (Canis Maior) u kome se nalazi najsjajnija zvezda koju na nebu mozemo da vidimo sa severne polulopte, a to je Sirijus. Severoistočno od ovog, nalazi se sazvažđe Mali pas (Canis Minor). Ovo su neka sazvežđa koja možete vrlo lako naći na nebu.

Od prolećnih sazvežđa se vide: Rak (Cancer), Lav (leo) - najsjajnije zvezde su Regulus i Denebola, Devica (Virgo) - zvezda Spika.

Tu je i letnje sazvežđe Lira ( Lyra), sa najvećom zvezdom Vegom koja ce kroz nekoliko hiljada godine postati nova Severnjača - zbog kretanja Zemlje u prostoru. Zatim sazvežđe Labud (Cygnus), sa zvezdom Deneb - jedna od najudaljenijih zvezda koje vidimo golim okom (oko 1600 svetlosnih godina od nas). Tu je i sazvezdje Orao (Aquila) - zvezda Altair.

Zvezde Vega, Deneb i Altair čine veliki letnji trougao, koji je lako uocljiv na letnjem nebu.

U letnjem sazvežđu Volar (Bootes) je veoma sjajna zvezda Arktur.

U jesenja sazvežđa se ubrajaju: Persej, sa promenljivom zvezdom Algol, zatim sazvežđe Andromeda u kome se može uočiti galaksija Andromeda, koja pripada našem lokalnom jatu galaksija (ima oko 20-ak galaksija u jatu). Kroz nekoliko milijardi godina sudariće se Andromeda sa našom galaksijom Mlecni put, zbog gravitacionog delovanja između njih. U jesenja sazvežđa spadaju još i Pegaz (Pegasus), ispod njega slabo uočljivo sazvežđe Ribe (Pisces) i u tom sazvežđu se nalazi tačka u kojoj se u trenutku prolećne ravnodnevnice projektuje lik Sunca.
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 M31_510
Što se tiče planeta najuočljivija je naravno Venera, zatim Jupiter, pa Mars i Saturn. Ne mogu se uvek sve planete videti na nebu, a to zavisi od položaja Zemlje u odnosu na njih. Za razliku od zvezda ciji je polaožaj u odnosu na druge objekte na nebu uvek isti, planete vidno menjaju svoje položaje. Planeta znači lutalica. Kroz male teleskope, pa čak i kroz dvoglede 7 x 50, se mogu uočiti mene na Veneri, 4 velika Jupiterova satelita, neravnine na Mesecu i objekti iz Mesijevog kataloga koji sadrzi 110 galaksija, maglina itd.

Ovo su neka od najzanimljivijih sazvežđa, zvezda i planeta koje možete posmatrati. Nabavite kartu neba (na netu) i zanimajte se.

Vedro nebo!

Ovako prema današnjim naučnim saznanjima izgleda naša galaksija i položaj Sunca u njoj, a slična po izgledu je i nama najbliža galaksija Andromeda, jedino su joj dimenzije veće:








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:15

Tri nove planete imaju uslove u kojima je zamisliv život?
Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju jako dobre uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, oktriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Tan2017-3-7_201853242_0_620x0
Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju jako dobre uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, oktriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.
Direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević rekao je da je veliki uspeh što uopšte možemo da istražujemo ekstrasolarne planete jer ih je jako teško detektovati.

"Sve smo bolji u tom detektovanju i sada možemo da vidimo i malecke kamenčiće kao što je naša zemlja", rekao je Bogojević.

On je rekao da će biti potrebno četiri do pet godina da se zaviri u atmosferu novih planeta i da se tako utvrdi da li ima uslova za život pa čak i života.

"Kiseonik je taj koji uvek proizvode živa bića, tako da ako pronađemo kiseonik u određenoj količini to bi moralo značiti da ima i života", navodi Bogojević.

Docent na katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Dragana Ilić, kaže da je ovo otkriće zanimljivo jer su ove planete osim što su slične zemlji nalaze i na takvom rastojanju od matične zvezde da bi mogle da razviju život sličnoj zemlji. Ona kaže da se ove planete nalaze u "nastanjivoj" zoni, i da će u budućnosti pomoću novih teleskopa biti moguće snimiti hemijski sastav planeta kako bi utvrdili da li tamo postoji život sličan životu na zemlji.

Novinar u oblasti astronomije Saša Mirković, ističe da je rano za zaključke i da ove planete za sada podsećaju na zemlju po veličini, ali da ako postoji tečna voda i atmosferski uslovi moguće je pronaći i život.








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116681

Učlanjen : 06.12.2012


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sub 27 Jul - 14:16

VANZEMALJCI NAM POSLALI PORUKU?! Šta se zaista desilo u noći 15. avgusta 1977. godine, i dalje je misterija
Lokacija iz koje smo primili signal se nalazi severnozapadno od zbijenog zvezdanog jata M55 u sazvežđu Strelca, otprilike 2,5 stepeni južno od zvezdanog sistema Hi Sagitarijus, i oko 3,5 stepeni južno od ravni ekliptike. Najbliža vidljiva zvezda toj lokaciji je Tau Sagitariji. Da li ona napaja život sličan našem?
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Vanzemaljac-620x350
Bila je noć 15. avgusta 1977. godine, 22 časa i 16 minuta po američkom istočnom vremenu, kada je radio-teleskop Državnog univerzita Ohaja, od milja nazvan "Veliko uho", primio signal koji je uzdrmao svet i naučnu zajednicu u njemu.

Signal je došao iz svemira. Obradio ga je glavni kompjuter modela IBM 1130 i odštampao ga je na papir. Astronom Džeri Erman je vršio rutinsku ručnu analizu svih podataka koji su procesuirani, kada je primetio seriju vrednosti koje su njega i njegove kolege ostavile bez teksta.

Zapravo, Erman je bio toliko šokiran da je zaokružio alfanumeričku sekvencu koju je IBM 1130 isprintao i pored nje napisao: "WOW!", što je na engleskom govornom području tipičan način izražavanja zaprepašćenja ili divljenja. Zbog toga je ovaj signal poznat i kao "Signal WOW".

Alfanumerička sekvenca o kojoj je reč je "6EQUJ5" i predstavlja intenzitetsku varijaciju radio-signala kroz određeni vremenski period, izmerenu kao bezdimenzionalnu veličinu odnosa signal-ka-šumu, s rasponom od 0 do 36. Svaki karakter u njoj korespondira sa uzorkom signala snimljenim na svakih 12 sekundi.
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Papir-na-koji-je-IBM-1130-odstampao-signal-primljen-od-radio-teleskopa-u-Ohaju-i-na-kome-je-astronom-Dzeri-Erman-zaokruzio-alfanumericku-sekvencu-primljenu-iz-kosmosa-te-napisao-cuveno-WOW-670x377
Papir na koji je IBM 1130 odštampao signal primljen od radio-teleskopa u Ohaju, i na kome je astronom Džeri Erman zaokružio alfanumeričku sekvencu primljenu iz kosmosa te napisao čuveno WOW. Foto: Wikimedia Commons/Big Ear Radio Observatory and North American AstroPhysical Observatory (NAAPO)

Suprotno uvreženom mišljenju, ovaj signal nije poruka u užem smislu te reči. Čini se da je ovo zapravo nemodulisani, kontinuirani talas koji u sebi ne sadrži nikakvu informaciju.

Dve različite vrednosti frekvencije ovog signala su do sada date; sam je Erman izračunao da je u pitanju 1420.46 MHz, dok je Kraus izračunao da je u pitanju 1420.36 MHz. Ovo je zapravo možda i najbitnije od svega, jer su obe vrednosti jako blizu vodonikove linije koja se nalazi na 1420.41 MHz, šta više, na jednakoj su udaljenosti od nje.

Zašto je ovo najbitnije? Pa, zato što su još 1959. godine fizičari Filip Morison i Đuzepe Kočoni sa Univerziteta Kornel objavili rad u kome su spekulisali na koji bi način vanzemaljska civilizacija pokušala da komunicira sa nama putem radijskog signala.
Po njihovom mišljenju, ona bi to učinila koristeći frekvenciju od 1420 megaherca, koja se prirodno emituje vodonikom, koji je sam po sebi najrasprostranjeniji element u univerzumu i stoga poznat svim njegovim potencijalnim žiteljima.

Njihova pretpostavka se savršeno uklapa u "Signal WOW".

Ovaj konkretni radio-teleskop u Ohaju je tada funkcionisao tako što mogao da skuplja samo signale iznad linije horizonta i oslanjao se na rotaciju zemlje kako bi skenirao čitavo nebo. Zbog toga je mogao da "posmatra" jednu tačku neba samo u periodu od 72 sekunde.
Zbog toga se očekivalo da će neprekinuti vanzemaljski signal biti registrovan upravo u tom intervalu, uz postepeno povećanje intenziteta tokom prvih 36 sekundi, nakon čega je trebalo da počne da opada. Obe karakteristike su prisutne u signalu o kome je reč.

Mnogo veći problem bio je utvrditi tačnu lokaciju kosmosa iz koje je signal stigao, upravo zbog prirode rada "Velikog uha".

Na kraju su naučnici nekako uspeli da izračunaju da mesto leži severnozapadno od zbijenog zvezdanog jata M55 u sazvežđu Strelca, otprilike 2,5 stepeni južno od zvezdanog sistema Hi Sagitarijus, i oko 3,5 stepeni južno od ravni ekliptike. Najbliža vidljiva zvezda toj lokaciji je Tau Sagitariji.
Konačno, postoji još veći problem sa kojim se naučnici suočavaju, a on se tiče porekla ovog signala. Postoje astronomska objašnjenja koja ne isključuju veštačko poreklo, neki misle da je možda emitovan uređajem koji funkcioniše kao svetionik (koji bi objasnio to što nikada više nije uhvaćen), treći da je možda usamljena "eksplozija". Zbunjuje to što ga neki snažniji radio-teleskopi nisu snimili.

Sam Erman je pokazao skepticizam, nakon što su on i njegovi saradnici pedeset puta pokušavali da ga ponovo primete a nisu (niti je to ikada više ikome pošlo za rukom), pa je čak otišao toliko daleko da iznese hipotezu od zemaljskom signalu koji se odbio od nekog nebeskog tela; međutim, to je fizički problematično, zbog frekvencije od 1420 MHz.

Erman je kasnije povukao tu tvrdnju i zadržao zdravi naučni skepticizam, otvoren prema svim mogućim objašnjenjima, ali ipak ukazujući da je po njegovom mišljenju najverovatnije u pitanju vanzemaljski signal.
Nedavno se pojavila i hipoteza koja signal objašnjava kometama koje su tada proletele delom kosmosa iz kojih je signal došao, ali se Erman i njegove kolege sa Državnog univerziteta Ohaja sa tim ne slažu.

Uglavnom, 15. avgusta 2012. godine, na 35. godišnjicu "Signala WOW", radio-teleskop Aresibo je poslao odgovor čovečanstva onome ko se nalazi tamo odakle je signal došao, ako tamo uopšte ikoga ima.

Odgovor je sadržao 10.000 tvitova uz navođenje koje će im pomoći da te poruke dešifruju. U paket su bili uključeni i tvitovi poznatih ličnosti. Nadamo se da, zbog budućnosti čovečanstva, nisu ubacili tvitove Kanjea Vesta.

(O. Š.)








6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:01

Tokom jutarnje kafe (danas ne radim jeeee) čitam sveže astronomske vesti i vidim da je najnovija ponovni udar nekog kamena iz Svemira u Jupiter i setim se da sam pre nekoliko dana razmišljao kako to da već neko vreme niko nije snimio udar u Jupiter, jer je to ipak relativno česta pojava u odnosu na druge planete Sunčevog sistema. Procenjuje se da su i do 8000 puta veće šanse da kamen udari u Jupiter u odnosu na Zemlju.

Ono što je zanimljivo da je ovaj udar otktio astronom amater i astrogotograf Ethan Chappel i to objavio na svom twiter nalogu. Oduševljenje nije krio, a definitivno je da tu noć neće nikada zaboraviti.

Kako je napisao osetio je potrebu da to odmah podeli sa svima. Primetio je bljesak na levoj strani slike ispod Jupiterovog ekvatora. Jasno se vidlji bljesak koji ne liči na ostale moguće pojave u Jupiterovoj atmosferi.
Noćas je Jupiter ponovo bio meta manjeg nebeskog tela. Za sada nije poznato da li je u pitanju bio asteroid ili kometa, ali ostavio je ožiljak na Jupiteru.

Prvi je ovaj udar zapazio astronom amater, Dan Petersen, svojim telekopom Meade 12″ LX200 GPS.

Takođe, još jedan astronom amater je u isto vreme posmatrao ovu planetu – George Hall, ali ovog puta kamerom (pogledajte blog ovog astronoma amatera >>>> ovde). Ovo je za sada jedina (moram da kažem – bezveze) fotografija, ali nadajmo se da će se na internetu uskoro pojaviti neka nova.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:02

Najava astro događaja za 21.12.2020
Da, dobro ste pročitali. Ovo je najava za sledeću godinu, a razlog najave je odličan.

Danas sam pročitao na netu najavu za konjukciju Jupitera i Saturna. a zatim sam video koji je datum u pitanju pa sam želeo da proverim čemu ta najava više od godinu dana ranije.
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Stellarium-009.png
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:03

Galaksija Mlečni put je ogromno i veoma zanimljivo mesto. Ne samo zato što joj je prečnik između 120.000 i 180.000 svetlosnih godina već i zbog činjenice da ovoj galaksiji pripada i naša planeta Zemlja. Naš Solarni sistem (Sunčev sistem) nalazi se oko 27.000 svetlosnih godina daleko od centra galaksije Mlečni put.

Ali ovo su samo neke osnovne činjenice o našoj galaksiji, a pored njih postoje i brojne zanimljivosti o Mlečnom putu, koje su impresivne i inspirativne. U tekstu koji sledi pročitajte 7 interesantnih činjenica o našoj čarobnoj galaksiji i pojavama unutar nje koje deluju neverovatno.

#1 Mlečni put nema oblik pravilnog diska
Za početak, Mlečni put ima oblik diska i prečnik od oko 120.000 svetlosnih godina, sa centralnim delom prečnika 12.000 svetlosnih godina. Međutim, ovaj disk je daleko od savršene ravni. U stvari on je izobličenog oblika, a načunici to pripisuju Velikom i Malom Magelanovom oblaku. Veliki i Mali Magelanov oblak su nepravilne, patuljaste galaksije koje poput satelita kruže oko Mlečnog puta.

#2 Halo galaksije (Galaktički halo) postoji, ali ga ne možete direktno videti
Naučnici veruju da 90% mase naše galaksije sadrži mračnu materiju, što je u stvari galaktički Halo. To znači da sva „svetleća materija“ – ono što vidimo golim okom ili teleskopima čini manje od 10% Mlečnog puta. Glaktički halo je zona koju zapravo čini mnoštvo zvezda, gasova i crne materije, a kojom su okružene spiralne galaksije, u koje spada i naša galaksija Mlečni put.

#3 Mlečni put je galaksija sa preko 200 milijardi zvezda
Mlečni put spada u red srednjeteških galaksija. Najveća galaksija za koju znamo da postoji – IC1101- ima preko 100 triliona (1014) zvezda. Patuljaste galaksije, kao što je, na primer, Veliki Magelanov oblak imaju oko 10 milijardi zvezda, a Mlečni put ima između 100 i 400 milijardi zvezda.

Međutim, ovaj broj zvezda u Mlečnom putu nije stalan, zato što naša galaksija konstantno gubi zvezde koje se pretvaraju u Supernove, eksplozije zvezda, i na taj način iz nje nastaju nove, manje zvezde (oko 7 zvezda godišnje).

Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:04

Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:04

nteresantno je da kada pogledate u nebo kada je vedra noć, čini vam se da vidite na milione zvezda, što ipak nije tačno, iako je njihov broj zaista ogroman. Zapravo, čovek sa bilo koje tačke na Zemlji, po savršeno čistom nebu bez oblaka najviše može da vidi svega oko 2.500 zvezda.

#4 Mlečni put je stvoren od drugih galaksija
Mlečni put nije oduvek bio onakav kakav je danas – lepa, iskrivljena spiralna galaksija. U stvari, galaksija Canis Veliki patuljak je najbliža galaksija Mlečnom putu, locirana na oko 25.000 svetlosnih godina udaljenosti od Sunčevog sistem. Njene zvezde se trenutno pridodaju Mlečnom putu. Od svog nastanka do danas, Mlečni put je kontinuirano sebi pridodavao brojne patuljaste galaksije, a jedna od najpoznatijih je Sagittarius patuljasta galaksija.

#5 U centru Mlečnog puta postoji crna rupa
Najveće galaksije u svemiru imaju supermasivnu crnu rupu u svom centru, a od Crne rupe nije izuzet ni Mlečni put. Centar naše galaksije se naziva Sagittarius A*, i predstavlja masivni izvor radio talasa zbog čega naučnici veruju da je u pitanju Crna rupa čiji je poluprečnik oko 22,5 miliona kilometara, što je otprilike ista dužina onoj koju ima Merkurova orbita.

#6 Mlečni put je star skoro koliko i svemir
Najnovije naučna istraživanja procenjuju da je Univerzum star oko 13,7 milijardi godina, a da je naš Mlečni put nastao pre oko 13,6 milijardi godina. Najstarije zvezde u našoj galaksiji se nalaze u globularnim klasterima (skupovima zvezda), i starost naše galaksije se određuje na osnovu starosti ovih zvezda. Naime, naučnici nad njima primenjuju određene zakonitosti i na osnovu dobijenih rezultata uspeli su da izračunaju starost naše galaksije.

#7 Mlečni put je deo Virgo Superklastera
Galaksija Mlečni put pripada grupi većih galaktičkih struktura. Naši najbliži susedi su Veliki i Mali Magelanov oblak kao i galaksija Andromeda – nama najbliža spiralna galaksija. Uz 50-tak drugih galaksija i oblaka, Mlečni put i njegovo neposredno okruženje čine klaster poznat pod nazivom Lokalna Grupa.

Ali, ovo je samo mali deo našeg zvezdanog susedstva. Ako krenemo dalje, videćemo da je Mlečni put deo još većeg skupa galaksija poznatog kao Virgo Superklaster. Istraživanja iz 2014. godine su pokazala da je Virgo superklaster samo deo većeg superklastera pod nazivom Laniakea (beskrajno nebo), koji je koncentirsan oko Velikog Atraktora.

Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:05

Mjesec, vidimo pod kutem od oko pola stupnja. Zemlja je četiri puta veća promjerom od Mjeseca, što znači da se Zemlja s Mjeseca vidi pod kutem od oko dva stupnja. Sada se postavlja pitanje: "Što se može vidjeti, na Zemlji s Mjeseca?".
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:06

Tekstove su napisali Gustav Kren, Neven Hrvatić i Zlatko Kovačević, a objavljeni su u časopisu Čovjek i svemir broj 4, iz 1984-1985. godine.

U Jadransko more s Mjeseca
Gustav Kren

Kako izgleda Mjesec na Zemaljskom nebu, dostupno je pogledima svih stanovnika našeg planeta. Ali, kako izgleda Zemlja na Mjesečevom nebu? Zemlju je s Mjeseca u živo vidjelo svega nekoliko ljudi - astronauta koji su se letjelicama Apollo, otisnuli put našeg najbližeg svemirskog susjeda - Mjeseca. Zahvaljujući fotografijama koje su načinili na tim epohalnim putovanjima, i mi, svi ostali stanovnici Zemlje, možemo uživati gledajući Zemlju s udaljenosti od gotovo pola milijuna kilometara.
6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Normal_1343272116-1
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:06

Zemljin prirodni satelit Mjesec, vidimo pod kutem od oko pola stupnja. Zemlja je četiri puta veća promjerom od Mjeseca, što znači da se Zemlja s Mjeseca vidi pod kutem od oko dva stupnja. Sada se postavlja pitanje: "Što se može vidjeti, na Zemlji s Mjeseca?" Prvo što bismo zapazili, bili bi oblaci, ciklone, koje svakodnevno mijenjaju svoj izgled i položaj. Oni su pretežno bijele boje, za razliku od najvećeg dijela Zemljine površine, koja je plava jer je pokrivaju oceani i mora. Kopna na Zemlji su pretežno smeđe boje, osim područja oko polova, gdje prevladava bijela boja snijega i leda. Dok astronauti kružeći oko Zemlje na visini od nekoliko stotina kilometara vide brodove na moru i gradove dotle s Mjeseca na Zemlji vidimo samo jednu tvorevinu ljudskih ruku - Kineski zid. Već i malim amaterskim dogledom, bez teškoća bismo vidjeli sve veće otoke našeg Jadranskog mora. A kako bi se vidjelo Jadransko more bez upotrebe dogleda, pomoći će nam crtež u prilogu, na kojem, kružnica označava veličinu Mjeseca u usporedbi s našim kontinentom - Evropom.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:07

6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Normal_1343273714-1
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:09

Milion Zemlja bi mogle da stanu u Sunce:
Ako bi se celo Sunce napunilo Zemljaninm sferama, oko 960,000 kugli bi stalo. Ali ako bi Zemlje bile pritisnute unutra, bez praznog prostora oko njih onda bi stalo oko 1,300,000. Sunčeva površina je 11,990 puta veća od Zemljane.
Vremenom će Sunce progurati Zemlju:
Kad se sav vodonik sagori, Sunce će nastaviti da živi još oko 130 miliona i više godina, sagorevajući Helijum, za vreme tog dešavanja ono će se proširiti tako da će progutati Merkur, Veneru i Zemlju.
Sunce će jednoga dana biti kao Zemlja:
Posle faze crvenog džina, Sunce će se urušiti, zadržavajući ogromnu masu, ali će imati sličnu zapreminu kao naša planeta. Kada se to desi, Sunce će postati beli patuljak.
Sunce sadrži 99.86% mase Sunčevog sistema:
Masa Sunca je prosečno 330,000 puta veća od Zemlje. Skoro je 3/4 vodonik, sa oko preostalom masom Helijuma.
Sunce skoro perfektna sfera:
Postoji samo 10km razlike između polarnog prečnika u poređenju sa ekvatorijalnim. Ako uzmemo u obzir ogromno prostarnstvo Sunca, to znači da je ovo najbliže posmatra savršena sfera ikada posmatrana.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610Sre 28 Avg - 10:09

Svetlosti treba 8 minuta da dospe do Zemlje:
Sa oko prosečnom daljinom od 150 miliona kilometara od Zemlje, svetlost putuje brzinom od 300,000 kilometara u sekundi. Kada podelimo jedno sa drugim, dobijemo oko 500 sekundi, tj. 8 minuta i 20 sekundi. Iako ta svetlost dođe do Zemlje za nekoliko minuta, potrebni su joj milioni godina da napusti jezgro Sunca.
Sunce putuje 220 kilometara u sekundi:
Sunce je 24,000-26,000 svetlosnih godina udaljeno od centra galaksije i potrebno je Suncu 225-250 miliona godina da napravi jedan krug oko centra galaksije.
Rastojanje između Sunca i Zemlje se menja tokom godine:
Zato što se Zemlja kreće po eliptičnoj putanji, udaljenost između ova dva tela varira od 147 do 152 miliona kilometara. Rastojanje između Sunca i Zemlje se naziva "Astronomskom jedinicom" (1AU).
Temperatura u Suncu dostiže 15 miliona stepeni:
U Sunčevom jezgru, energija se dobija od nuklerane fuzije, tako što se vodonik pretvara u helijum. Da nema ogromnog gravitacionog polja, Sunce bi se raširilo i puklo kao bomba.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   6 - Zanimljivosti iz astronomije - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz astronomije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Astronomija-