Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz astronomije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55676

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 24 Jan - 16:32

Ako ste upoznati sa svim podacima o svom prvom komšiji, o svom rodnom gradu, o svojoj državi i o planeti Zemlji, evo nekoliko zanimljivih podataka koje biste mogli saznati o Svemiru. Možda u neko skorije vreme budete u situaciji da se provozate kroz Svemir tako da obiđete znamenitosti, pa je dobro da znate šta treba da vidite. Najsjanija zvezda, najveća planeta, najveći dijamant su samo mali broj zanimljivosti koje nudi Svemir. Podrazumeva se da sa novim istraživanjima, dolaze i novi podaci, pa se ograničavamo na dosadašnja saznanja.

Zvezda Dijamant BPM37093

Ako ste mislili da ćete kad se obogatite priuštiti svojoj curi najveći dijamant, razmilsite još jednom o tome. Naučnici su otkrili najveći dijamant koji predstavlja jezgro zvezde označene kao BPM37093. Ova zvezda se nalazi u sazvežđu Kentaura na 50 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje. Zvezda  BPM37093 ima dijamantsko jezgro prečnika 4000km.




Najsjanija Zvezda

Da ne biste zvučali otrcano, frazu „Ti si moje Sunce“ zamenite sa „ Ti si moj Sirius“. Posmatrano sa Zemlje (na noćnom nebu) najsjajnija zvezda je Sirius. Ona se nalazi na udaljenosti od 8,64 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Canis Maior. Ova zvezda je oko 25  puta sjajnija od Sunca.




Najveća Spiralna Galaksija

Mlečni put je spirana galaksija koja ima između 200 i 400 milijardi zvezda. Prečnik mlečnog puta je 100 000 svetlosnih godina. Najveća spiralna galaksija je Malin 1 čiji je prečnik 650 000 svetlosnih godina.




Najviše Prirodnih Satelita u Sunčevom Sistemu

Jupiter je peta po redu planeta od Sunca i najveća u Sunčevom sistemu. Masa Jupitera je oko 2,5 puta veća od zbira mase svih planeta u Sunčevom sitemu. Jupiter ima najviše prirodnih satelita. Do 2008. godine otkriveno je 63 satelita oko Jupitera. Posle Jupitera najviše satelita ima Saturn – 60.




Najsvetlija Planeta Sunčevog Sistema

Najsvetlija planeta je Venera druga po redu od Sunca. Ona je ujedno i najtoplija planeta jer temperatura na njenoj površini iznosi do 480 0C ( a mi se žalimo na vrućinu kad je 45oC).




Najmanja Planeta Sunčevog Sistema

Do 2006. godine najmanja planeta Sunčevog sistema bila je Pluton. Međutim posle njegovog svrstavanja u posebnu vrstu planeta (patuljaste planete), najmanja planeta Sunčevog sistema je Merkur sa prečnikom oko 4 800km.




Svemirski Pogrebi

Ako ne uspete da obiđete zanimljive lokacije u Svemiru dok ste živi, rezervišite sebi putovanje nakon smrti. Lansiranje u svemir pepela kremiranog pokojnika, zapakovanog u kapsulu veličine ruža za usne, predstavlja svemirski pogreb. Do 2004.godine izvršeno je 150 ovakvih sahrana.

Net










Poslednji put izmenio Enigma dana Pon 19 Avg - 16:04, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:00

NASA-in teleskop "Habl" zabeležio je neverovatan prizor koji je nastao kada su nove zvezde iz magline NGC 2174 svojim energičnim svetlom i vetrovima raspršile tu istu maglinu u kojoj su nastale. Struktura magline NGC 2174, koja se nalazi 6.400 godina daleko od Zemlje, je mnogo ređa od vazduha, ali zbog uticaja novonastalih zvezda deluje poput planine u svemiru.

Maglina NGC 2174

Naučnici procenjuju da će se pomenute zvezde sasvim ohladiti u roku od nekoliko miliona godina, kada će i cela ova "planina" potpuno nestati.
U "zvezdanim porodilištima" poput magline (nebule) NGC 2174 zvezde nastaju u strahovitoj trci za opstankom u kojem se zvezde hrane sastojcima nebule.
Problem je u tome što je proces nastanka zvezda neefikasan zbog prirode sastojaka maglina, koje čine uglavnom oblaci gasa i prašine i koji se lako rasprše.
U slučaju magline NGC 2174 taj proces je dodatno ubrzan prisustvom vrelih mladih zvezda koje stvaraju vetrove velike brzine koji gasove duvaju prema spolja. Osim toga, mlade zvezde "bombarduju" gasove intenzivnom radijacijom, stvarajući neverovatne vizuelne efekte, koji mogu da se vide i na NASA-inom snimku.

​blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:01

Svetlost tri zvezde stare 12 milijardi godina na ivici galaksije Mlečni put ukazuje da one sadrže telur, superprovodni element redak na Zemlji, po kojoj je i dobio ime (lat. tellus; Zemlja). Takođe su otkriveni i drugi teški elementi.

Ovo otkriće podržava teoriju da su ti elementi bili sastavljeni u raspadajućim jezgrima retkih supernova.

“Možete naći gvožđe i nikl u bilo kojoj običnoj supernovi, bilo gde u univerzumu. Ali ovi teški elementi izgleda da se pronalaze samo u posebnim stelarnim eksplozijama”, izjavila je Ana Frebel, astrofizičarka sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Prema teoriji, teški atomi se formiraju tokom brze nuklearne fuzije u srcu supernove. Ovaj takozvani r-proces, počinje kada se uništi jezgro supernove, bombardujući žestoko atomsko jezgro sa neutronima. Rezultat je stvaranje atoma težih od gvožđa, koji potom pojure u svemir, obogaćujući oblak gasa i prašine koji na kraju formira drugu zvezdu. Ako je ta teorija tačna, neki od tih atoma završe u zvezdama poput ove tri drevne koje su proučili Frebelova i njen naučni tim, uz pomoć spektrografa Hablovog svemirskog teleskopa.

Ne samo što je u njima otkriveno prisustvo retkog telura, njegova količina – obilna u odnosu na druge teške element poput barijuma i stroncijuma – bila je ista u sve tri zvezde.
“To ukazuje da je retka vrsta supernove stvorila elemente u donjoj polovini periodnog sistema, uključujući telur”, smatra Frebelova.

Profesorka astronomije Dženifer Džonson, sa Univerziteta Ohajo, ističe da je telur teško detektovati jer on apsorbuje svetlost ultraljubičastog spektra. Sunčeva svetlost preplavljuje UV signale i nemoguće ih je primetiti teleskopom sa Zemlje.

“Ako pogledate periodni sistem elemenata, telur je u sredini elementata koje je teško izmeriti. Ako hoćemo da razumemo kako se r-proces odvija u univerzumu mi moramo da izmerimo taj deo periodnog sistema”, rekla je Džonsonova.

Naučni tim koji je otkrio telur u drevnim zvezdama sada planira da popuni periodni sistem, tražeći znakove drugih teških elemenata u zvezdanoj svetlosti.
“Još postoji par rupa. Tu i tamo dodamo neki element, što nam da nove smernice i olakša posao”, kaže Frebelova.

blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:01

Svemirski vjetar koji se kreće 32 milijuna kmh!

NASA-in teleskop Chandra, koji promatra svemir u spektru rentgenskih zraka (X zrake), snimio je najbrži vjetar ikad zabilježen na rubovima crne rupe.



Radi se o crnoj rupi veličine zvijezde IGR J17091, čija strahovito jaka gravitacija povlači plin iz obližnje zvijezde te formira vrući disk oko same crne rupe, a sukladno s njim nastaje i zvjezdani vjetar, kojeg je zabilježila Chandra.

Crne rupe veličine zvijezda, ili takozvane stelarne crne rupe, nastaju obično kad velike zvijezde kolabiraju. Obično im je masa oko deset puta veća od našeg Sunca.

Chandra je zabilježila vjetar koji putuje brzinom od 32 milijuna kilometara na sat, odnosno brzinom od oko 3 posto brzine svjetlosti. To je otprilike deset puta brži vjetar od bilo kojeg dosad zabilježenog na rubu diskova crnih rupa.

Drugo veliko otkriće jest i to kako izgleda da taj vjetar odnosi više materijala u svemir nego što ga crna rupa uspijeva usisati u sebe. Na slici koju vidite umjetnički je prikaz crne rupe IGR J17091 i njezine prateće zvijezde.
Dnevnik

Izvor: znanost.com
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:04

Pogledajte kako crna rupa guta zvezdu

Novosti online

Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici NASA prvi put u istoriji uspeli da snime gutanje zvezde


Crna rupa guta zvezdu

Astronomi NASE uspeli su po prvi put da uoče kako crna rupa guta zvezdu. Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici prvi put u istoriji uspeli da snime spektakularno proždiranje zvezde.

Naime, astronomi su posmatrali kako crna rupa razbija na delove jednu zvezdu, a zatim je i guta. Većina galaksija poseduje crnu rupu - deo svemira koji usisava sve što se nađe u njegovoj blizini, pomoću izuzetno jake sile gravitacije.
Sada se veruje da je pomenuta crna rupa postala još moćnija, jer je bogatija za masu progutane zvezde.
Ogromne crne rupe mogu sadržati čak milijardu solarnih masa što je veoma mnogo jer Sunce sadrži samo jednu masu.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:06

Sledi ledena smrt svemira
D. Milojković''Blic''

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade, fizičari Sol Perlmuter sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, Brajan Šmit i Adam Ris sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Veston Kriku i Adam Gis sa Univerziteta „Džon Hopkins“ u Baltimoru su 1998, u okviru dva konkurentska projekta, došli do otkrića da se svemir ne samo širi - što je već odavno bilo poznato - već i da se brzina ovog širenja sve više povećava. A to znači da se i ubrzano hladi i da se objekti u njemu sve više međusobno udaljavaju.

Opšte prihvaćena je teorija da je pre 14 milijardi godina svemir nastao u takozvanom Velikom prasku. Jedan od glavnih oslonaca teorije Velikog praska bila je spoznaja da se sve galaksije u kosmosu udaljavaju od nas, a do nje se 20-ih godina došlo pomoću teleskopa Maunt Vilson u Kaliforniji. Ona se može objasniti samo time da se kosmos širi, a na početku ove kosmičke ekspanzije čitav kosmos je morao biti objedinjen u jednoj tački.

Dobitnike ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku komitet u Stokholmu je odabrao zahvaljujući tome što su ovu spoznaju proširili za još jedan, veoma iznenađujući element. Saznanje do kog su došli iznenadilo je i same fizičare, budući da su svojim istraživanjima zapravo hteli da izmere kojim tempom se širenje svemira usporava. S obzirom na silu gravitacije koja među galaksijama deluje, istraživači su, naime, pretpostavljali da će se tendencija širenja postepeno zaustaviti.

Tokom proteklih decenija fizičari su vodili žive diskusije o tome da li će svemir u jednom trenutku ipak početi ponovo da se skuplja pod dejstvom privlačnih sila, sve dok se najzad sam u sebe ne uruši. To bi dovelo do novog, “vatrenog” Velikog praska, kojim bi sve počelo iz početka, a ova teorija je poznata kao teorija o pulsirajućem svemiru.

Alternativa bi bila da se svemir sve više širi i postepeno hladi, sve dok ne doživi ledenu smrt, pri čemu se ipak u svakom slučaju očekivalo da se ovo širenje postepeno usporava. Ako se, međutim, potvrdi da su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2011. zaista bili u pravu, odnosno ako se kosmos samo sve više - i čak sve brže - širi, ledena smrt kosmosa se čini neizbežnom. Merni podaci do kojih su ovi fizičari došli ukazuju na to da će se kosmos zauvek sve više - i čak sve brže - širiti.
Nazad na vrh Ići dole
Romina

  

avatar

Ženski
Poruka : 5498

Godina : 61

Lokacija : iza magle

Učlanjen : 09.02.2012

Raspoloženje : uglavnom dobro


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 4 Mar - 18:07

Civilizacija izbegla apokalipsu za dlaku 1883 godine
Ljudi i sisari mogli su da izumru slicno kao dinosaurusi jos 1883 godine kada je Zemlja ukrstila svoju putanju sa kometom mase milijardu tona.
Sve iz pogleda astronoma, koji su na osnovu davne vesti i novih proracuna dokazali prolaz ogromne komete u raspadanju, koja je zaobisla plavu planetu za istorijsku dlaku - nekoliko stotina kilometara. O mogucoj apokalipsi koja se nije dogodila informisao je server Masacuseckog tehnoloskog instituta.

novinky.cz
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Pon 5 Avg - 23:50

10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri

Venera i Zemlja su bliznakinje

Venera je Zemljina rođena sestra, bliznakinja. Iz daleka zbilja liče. Obe planete su iste veličine (Venera ima tek nešto malo manji prečnik, razika je svega oko 650 kilometara) i manju masu (81,5 % manju) imaju i sličnu gustinu, gravitaciju itd. Uostalom, i nastale su vrlo blizu jedna drugoj, od sličnog materijala.

Ali tu se i završava sva sličnost i gledano po ostalim karakteristikama Venera i Zemlja su sasvim različite planete. Prema tome:

Venera i Zemlja nisu bliznakinje.

Venera je vrela. Njena površinska temperatura diže se do preko 460 stepeni i zapravo je vrelija i od Merkura iako je ovaj mnogo bliži Suncu.



Venerina atmosfera je sačinjena od uglejn dioksida (96,5%) a to je elemenat staklene bašte (otuda je toliko toplo na Veneri). Sem toga ta atmosfera je toliko gusta i debela da stvara nepodnošljiv pritisak na tlu. A i otrovna je. Ako biste se najednom našli na površini Venere bili biste otrovani, spljeskani i sprženi. Tim ili nekim drugim redom.



Venera baca senku

Posle Sunca i Meseca Venera je najsjajnije nebesko telo. Njena magnituda se, zavisno od rastojanja od Zmelje, kreće od -3,8 do 4,6. Kada nam se približi ume toliko da sija da po tamnoj noći, bez mesečine, baca senku predmeta po tlu.

Paklena atmosfera

Prva asocijacija na Veneru onih koji je poznaju bar malo jeste njena moćna atmosfera. Ta atmosfera je sasvim različita od naše, zemaljske. Njena masa je čak 92 puta veća od atmosfere Zemlje (da, da, to je kao jedan kilometar ispod površine vode). Sem toga Venerinim nebom plove oblaci sumpor-dioksida koji sipaju kišu sumporne kiseline. Po svemu tome površina Venere je strašnije mesto i od biblijskog pakla.

Zbog takve prirode Venera na svojoj površini ne može da ima tečnu vode, pa ni život. Doduše, postoji teorija, na ivici naučne fantastike, da su u gornjim slojevima atmosfere Venere uslovi relativno pogodni za kakav – takav život, ali je to ipak malo verovatno.

Rotira unazad

E ovo je interesantno. Venera rotira suprotno od svih ostalih planeta. I to radi vlo sporo. Dok se Venera jednom okrene oko svoje ose Zemlja to načini 243 puta. Venerin dan traje osam naših meseci.

Letovi na Veneru

E sad, što se letova na Veneru tiče to je posebna priča. Više letelica, američkih i sovjetskih upućeno je na Veneru. Neke su uspele i da se spuste na nju, ali najduže što je neka radila na Venerinoj površini bilo je 127 minuta. Bila je to letelica Venera 13, sovjetska naravno (samo Rusi daju tako šablonska imena svojim misijama).

Trenutno, oko Venere kruži evropski orbiter Venus Express posvećen uglavnom izučavanju Venerine atmosfere. Na svoje odredište ovaj orbiter je stigao 11. aprila 2006.

Nema prirodnog satelita.

Nema.

Venera prolazi kroz faze

Venera prolazi kroz faze. One se jako teško mogu videti golim okom, ali ako Veneru posmatrate kroz teleskop opazićete da prolazi kroz faze kao i naš Mesec. Faze je prvi ugledao Galijej teleskopom 1610. i to je bio važan događaj u istoriji nauke jer je predstavljao još jedan u nizu dokaza u prilog heliocentrizma.

Interesatno je da je Venera najsjajnija kada je nam je okrenuta njena noćna strana. To je zato što nam je ona tada i najbliža, tj. ima najveći ugaoni prečnik.

Venera ima malo kratera

Na površini Venere ima vrlo malo kratera jer njeni moćni vulkani stalno iznova oblikuju reljef i prekrivaju stare ožiljke.

Najbliža planeta

Od svih planeta Venera se najviše primiče Zemlji (na 40 miliona kilometara što je jednoko oko 1000 razdaljina Meseca od Zemlje)

Još neke zanimljivosti

venerarev- Prvi koji je otkrio da je Venera najsjajnija kada nam je najbliža (bez obzira što nam je tada okrenut samo deo njene osvetljene površine) bio je Edmund Halej, 1721. godine.

- Otkirće Venere je svakako preistorijsko, mada u to davno doba ljudi nisu znali za planete. Prvi zapisi o posmatranju Venere potiču iz Vavilona.

- Prvo predviđanje da će Venere preći preko Sunčevog diska dao je 1627. Johan Kepler. Te godine Kepler ja najavio tranzit za 1631. Desilo se, međutim, da taj tranzit niko nije posmatrao.

- Prvo posmatranje tranzita Venere bilo je tek 24. novembra 1639. kada su ga posmatrala dva engleska astronoma amatera.

- Postoji podatak, ne sasvim pouzdan, da je tranzit posmatrao persijski ili turski učenjak Al-Farabi još 910.

- Prvu sugestiju da se pomoću tranzita meri dužina astronomske jedinice dao je Edmond Halej. Taj metod je zatim korišćen za vreme tranzita 1761, 1769, 1874. i 1882. ali se nije pokazao preciznim u praksi. Problem je precizno odrađivanje trenutka početka i kraja tranzita zbog Venerine atmosfere.

- Jedino osmatranje okultacije Marsa Venerom zabeleženo je 3. oktobra 1590.

- Jedino osmatranje okultacije Merkura Venerom bilo je 17. maja 1737.

- Prvi osmatrčki izveštaj o postojanju atmosfere dao je 1761. ruski astronom Lomonosov.

- Prva letelica ka Veneri bila je Sovjetska Venera 1. Lansirana je 12. februara 1961. ali nije bila uspešna jer je kontakt s njom prekinut na 7,5 miliona kilometara od Zemlje.

- Reljef na Veneri odlukom Međunarodne astronomske unije dobija ženska imena. Od tog pravila postoji samo nekoliko izuzetaka jer su imena data pre donošenja odluke Unije. Planine na Veneri nose imena boginja iz mitologije raznih kultura.



JOŠ O VENERI

Venera otkriva svoje tajne

Riječ je o svijetu veličine Zemlje, bez prirodnih mjeseci. Svijetu koji od svih planeta najbliže prilazi Zemlji, na svega pedesetak milijuna km i tada postaje najsjajniji objekat ("zvijezda") na našem nebu nakon Sunca i Mjeseca. Na njenoj površini vladaju temperature od gotovo 500°C, visoki atmosferski pritisak, a atmosferu je najbolje opisati riječima – sumporna kiselina. I upravo u priči oko njezine atmosfere prestaje intenzivnije zanimanje javnosti za planetu koja nosi ime Božice ljubavi.

astronomija.co.rs








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Pon 5 Avg - 23:52

10 zanimljivih činjenica o Uranu



1. Uran je najhladnija planeta Sunčevog sistema

Iako nije najdalja planeta od Sunca Uran je najhladnija. Od Sunca do Urana ima oko 2,88 milijardi kilometara, a do Neptuna 4,5 milijardi. Zašto je Uran hladniji? Zato što za razliku od ostalih velikih planeta on više prima nego što emituje toplote. Druge velike planete imaju vrlo toplo jezgro i zrače infracrvene zrake. Nešto čini da je jezgro Urana hladnije od tačke na kojoj bi zračio toplotu. Temperatura oblaka Urana pada do 49 K što je minus 224 stepena C

2. Uran uvek okreće po strani

Planete rotiraju oko svoje ose koja je prama Suncu pod izvesnim nagibom. Kod većine planeta taj nagib je mali, recimo nagib Zemlje iznosi 23,5 stepena u odnosu na ravan Sunca. Ali nagib Urana je ekstreman i iznosi 99 stepeni. Zbog toga izgleda kao da se Uran leži na svojoj putanji oko Sunca.

3. Leto na Uranu traje jedan dan, ili 42 zemaljske godine

Dan na Uranu traje oko 17 sati, ali nagib Urana je takav da je jedan pol usmeren ka Suncu. To znači da jedan dan, na recimo severnom polu, Urana traje pola Uranove godine koja je 84 zemaljskih godina. Znači, ako na severnom polu Urana vidite izlazak Sunca, do njegovog zalaska moraćete da pričekate 42 godine.

4. Uran je druga planeta po maloj gustini

Najmanje gusta planeta u Sunčevom sistemu je Saturn (uz ovaj podatak nezaobilazna je primedba da bi Saturn plivao u dovoljno velikoj kadi vode). Uran je na drugom mestu i njegova gustina iznosi 1,27 grama po kubnom santimetru.

5. Uran ima prstenove

Uran kao i Saturn ima prstenove, ali oni su mnogo manje upadljivi od Saturnovih. Uranovi prstenovi su, za razliku os Saturnovih, sačinjeni od tamnog materijala. Sem toga oni su vrlo uzani i prostiru se tek nekoliko kilometara. Astronomi veruju da su ti prstenovi vrlo mladi.

6. Dosadna boja atmosfere

Boja atmosfere Urana u vidljivoj svetlosti je plava i – kažu astronomi - vrlo je dosadna. Nije ni nalik na uzbudljivi kolorit Jupitera ili Saturna. Ali ako Uran izbliza pogledate u drugim talasnim dužinama videćete da i on ima neke šare i pruge i svetla područja u svojoj atmosferi.

7. Uran ima 27 satelita

Toliko su do sada astronomi uspeli da otkriju. Ali Uranovi sateliti su prilično male mase i svi zajedno jedva da imaju masu kao pola Tritona (najveći Neptunov mesec). Najveći Uranov satelit je Titania čiji prečnik je kao pola prečnika našeg Meseca

8. Uran je prva planeta otkrivena u moderno doba

Većina planeta je vidljiva za golo oko i znamo ih još iz pradavnih vremena. Uran je prva planeta otkrivena nakon otkrića teleskopa. Prvi zapis o Uranu potiče iz 1690. Godine a sačinio ga je Džon Flamsted koji je pomislio da se radi o jednoj zvezdi u sazvežđu Taurus. Ali tek Viljem Heršel je 1781. Shvatio da je to planeta.

9. Uran možete da vidite i golim okom

Magnituda Urana je 5,3 i on može da se vidi i golim okom iako je na samoj granici vidljivosti. Naravno, potrebni su idealni osmatrački uslovi da bi se Uran ulovio bez pomoći optike.

10. Uran je posećen samo jednom

Samo jedna letelica u istoriji letva je posetila Uran. Zapravo samo je projurila pored Urana. Bio je to Nasin Vojadžer 2 i to januara 1986, godine na rastojanju od 81 000 km. Letelica je načinila hiljade fotografija površine Urana i njegovih meseca

astronomija.co.rs








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Pon 5 Avg - 23:54



Najzanimljivije astronomske činjenice

1. Saturnov mesec Titan ima tečne okeane tečnog prirodnog gasa.

2. Mesec (Zemljin satelit) je nastao najverovatnije iz sudara Zemlje i planete Teja.

3. Zvezda Lusi u sazvežđu Kentaura je džinovski dijamant od 10 milijardi triliona triliona karata.

4. Venera nema godišnja doba.

5. Helijum je jedina materija u svemiru, koja ne može biti čvrstog stanja, jer ne može da se ohladi dovoljno.

6. Sunce i Mesec su, gledajući sa Zemlje iste veličine, mada je Sunce 400 puta veće. Sunce je i 400 puta udaljenije od Zemlje, pa zati izgleda kao da je iste veličine kao i mesec.

7. Prosečna galaksija ima 40 milijardi zvezda.

8. Dok su u svemiru, astronauti mogu da narastu i postanu viši. Takođe, njihova srca mogu da postanu manja.

9. Površinu Marsa pokriva oksid gvožđa, tj. rđa.

10. Svetlost koja se emituje sa Sunca je stara 30.000 godina.

11. SAD imaju oko 3.500 astronoma, a 15.000 astrologa.

12. Najbliža crna rupa Zemlji je udaljena samo 1.600 svetlosnih godina.

13. Šansa da vas ubije padajući komad iz svemira je 1 na prema 5 milijardi.

14. Sa zemlje je vidljivo 8.000 zvezda, po 4.000 u svakoj hemisferi (severnoj i južnoj). Međutim, golim okom možemo videti samo 2.000 zvezda koje su vidljive noću u našoj hemisferi, jer je ostalih 2.000 zaklonjeno svetlošću sunca tokom dana.

15. Samo 5% svemira je napravljeno od normalne materije. Tamna materija je zastupljena sa 25%, a tamna energija sa 70%.

16. Neutronske zvezde su toliko guste da bi jedna kafena kašičica njih, bila teška kao kompletna populacija planete Zemlje.

17. Satun bi plutao ako bi ga stavili na vodu.

18. U svemiru nije u potpunosti vakuum, na svakom kubnom metru se mogu naći 3 atoma.

19. Sve planete su iste starosti 4.544 milijardi godina.

20. Od 90 do 99% celokupne normalne materije u svemiru je vodonik.

adriatalk.com








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:10

# Iako se u literaturi navodi da je Galilej otkrio četiri velika Jupiterova satelita, bar jedan od ovih satelita posmatrao je golim okom još 364. godine pre Hrista kineski astronom Gan De. Verovatno je bio u pitanju satelit Ganimed jer je on najveći i najsjajniji Jupiterov satelit. Moguće je takođe da je kineski osmatrač video dva satelita veoma blizu jedan drugog.



# Plejade su stare oko 100 miliona godina. Kao jato Plejade će postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruki sistemi.

# Pre 75 godina, 18. februara 1930.godine, Klajd Tombo objavljuje svoje otkriće planete Pluton.

# Ove godine biće i dva pomračenja Meseca, ali ni jedno se neće videti iz naših krajeva.

# Četiri osnovne sile u prirodi su:
1. Gravitaciona
2. Slaba nuklearna
3. Elektromagnetna
4. Jaka nuklearna

# Jedan od najvećih radio-teleskopa na svetu nalazi se u Parkesu (Australija). Prečnik njegove antene je 64 metara. Ovo je bila glavna prijemna antena misije APOLO 11 1969. godine; misija Evropske agencije za svemir "GIOTTO" za susret sa Halejevom kometom je upravljana odavde; odavde je 1981. godine otkriven prvi pulsar van naše galaksije; odavde je 1963. precizno određen položaj prvog kvazara 3C 273.

# Sunčeve pege se sastoje od vrelog gasa a izgledaju crne zato što se nalaze okružene mnogo toplijom fotosferom. Kada bismo nekako mogli da pomerimo pege sa Sunca (ili jednostavnije, zaklonimo svetlost fotosfere) pege bi izgledale vrlo sjajne, onoliko sjajne koliko i svako drugo telo zagrejano do temperature od 5.000 K.

# 14. januara 2005. sonda Hajgens sletela na Saturnov mesec Titan








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:12

# 2. januara 1959. lansirana je prva letelica koja je potom izašla izvan dominantnog uticaja Zemljine gravitacije. Bila je to Luna 1.

# 1. januara 1801. Đuzepe Pjaci otkrio prvi asteroid. Dao mu je ime Ceres, po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije.

# Rimski papa Gregorius (Grgur) XIII je 24. februara 1582. godine obznanio reformu do tada postojećeg, julijanskog kalendara.

# Tropska godina prosečno traje 365,24218967 dana. To je 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi. U računima se uzima da tropska godina traje 8765,81256 časova ili 3,1567 x 107 sekundi.

# Prve spiskove zvezda (njih nekoliko desetina) sačinili su Haldejci oko 2500 godina p.n.e. Spiskove zvezda prave i Egipćani. Nađeni su neki sačinjeni između 2000 g. p.n.e. i 1800 g. p.n.e.

# Oko 4.000 g.p.n.e. u Vavilonskim gradovima i Egiptu koriste se prvi kalendari.

# Oko 3.000 g.p.n.e. – na srednjem Istoku i u zoni Mediterana se razvija računaljka, abakus. Donekle sličan tip se već koristi u Kini.

# Po grčkoj mitologiji, glavne vidljive zvezde Plejada (Vlašića) su 7 kćeri Atlasa i Pleione: Alcione, Asteropa (dvojna zvezda), Electra, Maja, Meropa, Tajgeta i Celena.

# Leonidi spadaju u najbrže meteore. Oni putuju brzinom od oko 71 km/s. Ovakva brzina je posledica kretanja u susret Zemlji.

# Najstariji zapis o Leonidima sačinjen je u Egiptu 901. godine.

# Kometa Tempel-Tuttle je prošla svoj perihel 28. septembra 901, a 26. oktobra te godine zvezde su počele da padaju. U novije vreme veliko uzbuđenje Leonidi su doneli 1833. godine. Svojom silinom zaplašili su milione ljudi, ali s druge strane sa njima počinje da se rasvetljava misterija padajućih zvezda.



# 17. novembra 1966. zabeležen je obilnim pljusak Leonida koji ulazi u istoriju kao jedan od najjačih. Procenjuje se da je te godine maksimalna frekvencija bila 2.400 meteora u minutu ili 144.000 na sat (po nekim procenama i do milion)!

# Najsjajnija zvezda na našem nebu je Sunce čija magnituda dostiže vrednost -26,72, zatim sledi Sirius (-1,46 m), Canopus (-0,72 m)

# Sve do XVII veka univerzum se sastojao od zvezda, Sunca, Meseca i pet planeta (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn). Naime, druga tela u svemiru čoveku nisu još bila poznata.



# Dok se pomračenje Sunca vidi samo na ograničenom području na Zemllji pomračenje Meseca se vidi svuda gde je Mesec iznad horizonta.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:21



Prvo i najstarije pomračenje Meseca koje se spominje u starim srpskim zapisima dogodilo se 22. juna 1461. Zatim slede pomračenja iz 20. februara 1570. pa 16. avgusta 1598. itd.

# Masa Sunca čini 99.85% od mase čitavog Sunčevog sistema

# Svetlosni zrak od Sunca do Merkura putuje 3,21 minuta, a do Plutona 5 sati i 48 minuta

# Nama najbliža zvezda je Sunce. Nalazi se na 0,00001 sv.god. (oko 150 miliona kilometara) daleko.

# Na drugom mestu su tri zvezde Kentaura: Proxima Centauri, Rigil Centauri i Alpha Centauri B, sve udaljene 4,93 sv. g. zatim dolazi Barnardova zvezda koja se nalazi na 5,94 sv.god.

# Na Mesecu mora zauzimaju 16,9% od ukupne površine ovog satelita, ili 31,2% od površine nama bliže Mesečeve strane.

# Na drugoj strani Meseca mora zauzimaju svega 2,6% površine.

# Najveća "vodena" površina na Mesecu je Okean Bura. On zauzima prostor od 2.100.000 km2 i za oko 866.000 km je manji od Sredozemnog mora na našoj planeti. (Mesečeva mora su tamne velike površine za koje se nekada verovalo da su velike vode)

# Sunce svake sekunde pretvori 700.000.000 tona vodonika u nešto manje od 695.000.000 tona helijuma.

# Svake sekunde Sunce gubi oko 5.000.000 tona svoje mase u vidu energije zračenja.

# Svega dvomilioniti deo te energije pogodi Zemlju ali i to je dovoljno za održavanje života na našoj planeti.

# Zapremina svih mora i okeana na Zemlji je oko 1.375.500.000 kubnih kilometara.

# Sva ta voda je teška oko 1,4 milijardi milijardi tona.

# U toj vodi ima 45 miliona milijardi tona rastvorene čvrste materije.

# Najviše je soli, tri četvrtine.

# Računa se da rastvorenog zlata u morima i okeanima ima između 6 i 12 tona.

# Svetlosni zrak od Sunca stigne do
Merkura za 3,21 min
Venere za 6,01 min
Zemlje za 8,31 min
Marsa za 12,67 min
Jupitera za 43,27 min
Saturna za 1,32 sati
Urana za 2,66 sati
Neptuna za 4,17 sati
Plutona za 5,48 sati

# Još je Helenima bila poznata osobina sočiva da sakuplja Sunčeve zrake u jednu, vrelu, tačku.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:23

Nešto kasnije, u I veku, rimski car Neron koristio je uglačan smaragd da bi posmatrao borbe u areni, jer je bio kratkovid.

# Međutim, prve naočare su napravljene tek krajem XIII veka.

# Prečnik naše galaksije iznosi oko 100 000 s.g

# Prečnik Galaktičkog središta: 10 000 s.g.

# Udaljenost Sunca od centra Galaksije: 28 000 s.g.

# Broj zvezda u Mlečnom Putu: oko 200 milijardi

# Masa Mlečnog Puta: između 750 milijardi i jednog triliona Sunčevih masa

# Centar Galaksije leži u sazvežđu Strelca

# Vreme potrebno Suncu da obiđe jedan krug oko centra galaksije iznosi 220 miliona godina (od nastanka do sada je obišlo 20 krugova), krećući se brzinom od 250 km/s.



# Sveti kamen svih muslimana Caba (Kaaba) je deo jednog velikog meteorita, a takođe se isto smatra i za kamen koji se nekada nalazio u jednom grčkom svetilištu - Artemidinom hramu u gradu Efesu (mala Azija).

# Milijarde meteoroida dnevno uđu u Zemljinu atmosferu - i to su samo oni koji se vide noću golim okom.

# Meteor četvrte prividne veličine može težiti samo 0,02 grama i može imati prečnik od samo dva milimetra; meteor nulte prividne veličine obično teži jedan gram.

# Meteoroid manji od 0,1 mm je suviše mali da bi izazvao svetlosni efekat.

# Maksimalna brzina meteoroida koji ulazi u našu atmosferu je oko 72 kilometara u sekundi.

# Svoje ideje o svemirskim letovima Ciolkovski je ponudio jednom naučnom časopisu 1903. godine. Međutim urednik časopisa nije našao da je rasprava vredna štampanja i ona će biti objavljena tek 1929. godine

# 1919. Godard je objavio knjigu "Način dostizanja ekstremnih visina". U knjizi je predložio raketu kao prevozno sredstvo do Meseca. Knjiga je izazvala šaljive komentare, a Godard je dobio nadimak "ludi mesečev profesor". Radovi ova dva naučnika temelji su današnje kosmonautike.



# Merkur je Suncu najbliža planeta

# Prvi identifikovan krater na Merkuru dobio je ime Kuiper.

# Za početak julijanskog perioda usvojeno je podne (12 časova po UT) 1. januara 4713. godine pre naše ere po julijanskom kalendaru

# Period se završava u 12 UT časova u ponedeljak 1. januara 3268. po julijanskom kalendaru, a što odgovara 23. januaru po gregorijanskom kalendaru.

# Prvu sugestiju da Saturnovi prstenovi nisu čvrsti dao je J. Kasini 1705.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:27

Teorijski ovo je potvrdio Maksvel 1875. dokazavši da bi takve prstenove gravitacija Saturna zdrobila.

# Raketa je stari izum. Prvi put se pominje u XIII veku u jednom ilustrovanom kineskom rukopisu. Kinezi su je zvali "strela letećeg plamena", a koristili su je za bombardovanje Mongola u bici kod Pien Kinga 1232. godine. Da bi dosegle veću daljinu rakete su bile pričvršćene za obične strele.

# Prva dvojna zvezda koja je otkrivena teleskopom je Mizar. Mizar se sastoji od dve komponente međusobno udaljene 14",5. Ovo otkriće pripada Ričoliju (1651).

# Mizar je srednja zvezda u rudi Velikih Kola.

# Pored Mizara, ali na većoj udaljenosti (700"), nalazi se još jedna zvezda: Alkor. Po tradiciji, ko je u stanju golim okom da pri vedrom nebu vidi i Mizar i Alkor - ima dobar vid.

# Prvu potvrdu postojanja međuzvezdane materije u našoj Galaksiji dao je Hartman 1904. na osnovu proučavanja spektra zvezde Delta Oriona.



# Planetarne magline nisu ni planete ni magline, već male vruće zvezde u poodmaklom stadijumu evolucije okružene oblakom razređenog gasa.

# Prva fotografija oblaka Venere iz blizine načinjena je 5. februara 1974. Nju je snimila sonda Mariner 10 dok je prolazila pored Venere na putu do Merkura.

# Najniža tačka na Veneri je Diana Chasma, 2 km ispod srednjeg nivoa i 4 km ispod okolnog područja.

# Prvi otkrivieni asteroid je 1 Ceres. Otkrio ga je Đ. Pjaci, 1. januara 1801.

# Prvi asteroid otkriven fotografskim putem je 323 Brucia. Otkrio ga je Max Wolf 20.12.1891. godine.

# Prvi otkriveni asteroid koji potiče iz prostora unutar Marsove orbite je 433 Eros.

# Najstarije poznato posmatranje Merkura, prema Ptolemeju, učinjeno je 15 novembra 265. g. pre n.e.

# Platon u Republici (X, 14) pominje žućkastu boju Merkura (osmatrači uglavnom ovu planetu vide kao beo disk).

# Merkurove faze prvi je uočio Hevelius

# Prva kometa za koju se zna da je pala na Sunce bila je 1979 XI. Ona je pogodila našu zvezdu 31.avgusta 1979. Naravno, komete od najstarijeg doba povremeno padaju i na Sunce.

# Enkeova kometa ima najkraći orbitalni period od svega 3,3 godine.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Uto 13 Avg - 23:30

U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva.

# Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja.

# Najveći broj pomračenja u toku godine je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih.

# Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja.

# Prvu letilicu ka Veneri uputili su Sovjeti 12.02.1961. Zvala se "Venera 1". Pored planete je proletela na 100 hiljada kilometara.

# Sovjeti su prvi i pogodili Veneru i to 01.03.1966. "Venerom 3" (lansirana 16.11.1965.)

# Najkraći dan u Sunčevom sistemu izgleda da ima Jupiter 9,9 sati.

# Merkur ima najduži dan. Njegov dan traje 176 naših, zemaljskih dana.

# Najprostranije sazvežđe je Hidra koja na nebu zauzima 1.303 kvadratnih stepeni.

# Najmanje sazvežđe je Crux sa svega 68 kvadratnih stepeni

# Sazvežđe sa najviše zvezda iznad druge magnitude je Orion (5), a sa magnitudom iznad 4 je Ursa Major.

# Prvu mapu Venere načino je F. Bjankini (Francesco Bianchini) 1727. Međutim, reljef koji je Bjankini video bio je iluzija. Na Veneri ne postoje mora i kontinenti.

# Prvi izveštaj o postojanju Venerinog satelita dao je Đovani. Kasini (G. D. Cassini) 18. avgusta 1686. I u narednom veku bilo je sličnih izveštaja, mešutim, danas znamo da Venerea nema prirodnog satelita.

# Prvi pokušaj da se na Mesec uputi sonda bio je 17. avgusta 1958. Tog datuma su Amerikanci lansirali letilicu Able 1. Međutim ovaj pokušaj je bio bezuspešan.

# Prvi uspešan let ka Mesecu načilili su Sovjeti sa Lunom 1 koja je lansirana 2. januara 1959. Letilica je proletele pored Meseca i na Zemlju poslala niz dragocenih podataka.

# Prvo uspešno "gađanje" Meseca zabeleženo je 13. septembra 1959. kada je sovjetska Luna 2 pala na naš satelit.

# Prvi objekat (M1) u svoj katalog Šarl Mesije je uneo 28.8.1758.

# Poslednji objekat, M110, unesen je u Mesijeov katalog 1966.

# Prvo izdanje Mesijeovog kataloga objavljeno je 1771. i sadrćalo je 45 objekata.

# Prvi proračun tranzita Venere preko Sunca načinio je Kepler 1627. On je tada izračunao da će do tranzita doći 6. decembra 1631.

# Na ideju da se tranzit Venere iskoristi za merenje dužine astronomske jedinice prvi je došao Edmond Halej.

# Najstariji sačuvani zapisi o osmatranju Venere potiču iz Vavilona, a nalaze se na tzv. Venerinoj beležnici (sada u Britanskom muzeju).



# Veneru pominje i Homer u Odiseji (XXII, 318). Za Homera Venera najlepše sija od svih zvezda.

# Najviši atmosferski pritisak na Marsu, 8,9 milibara, izmeren je na dnu basena Hellas.

# Pritisak na najvišoj Marsovoj planini, na vulkanu Olympus Mons iznosi manje od 3 milibara.

# Na nebu postoji ukupno 88 sazvežđa. Severno od nebeskog ekvatora nalazi se 29 sazvežđa, a južno od nebeskog ekvatora je 46 sazvežđa. 13 sazvežđa leže sa obe strane nebeskog ekvatora.










Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 22 Sep - 23:14

Top pet najbizarnijih stvari ikada otkrivenih u svemiru!



Uprkos tome što čovečanstvo istražuje svemir već stotinama godina, čini se da će kosmos zauvek ostati obavijen velom misterije. Ipak, većina 'sitnica' koje su astronauti i naučnici ikada otkrili unutar vasione suludo je, čudno, zagonetno i potpuno bizarno

5. „Božji bar ruma”: Ako nešto može da probudi interesovanje javnosti, onda je to zasigurno oblak „Sagitarijus B2”, nekoliko miliona puta teži od Sunca, a pluta negde u središtu naše galaksije. Šta je, naime, ovde intrigantno? Naučnici su ustanovili da je u osnovi oblaka džinovska „reka” od ruma sa ukusom maline.

Verovali ili ne, „Sagitarijus B2” sadrži na desetine milijardi litara alkohola! U stvari, ovaj neobičan, udaljeni oblak prepun je molekula etil format, hemijske supstance koja ima miris ruma, a koja u stvari malini daje prepoznatljiv ukus!

Očigledno je Bog odlučio da Mlečnom putu da „irski šmek” , stvarajući oblak pun ruma! A možda bi neko više voleo da je to viski ili rakija!









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 22 Sep - 23:14

4. Džinovska lupa: Gravitacija ume da proizvede zastrašujuće i prečudne stvari, i ne mislimo samo na čuvenu crnu rupu.

Gravitacija ima moć i da „prelama” svetlost, što znači da objekti koje astronauti vide nisu tamo gde isprva misle da jesu. Naučnici ovo nazivaju „bizarnost gravitacionog sočiva”, a u suštini to je optički efekat gde se udaljeni objekti u svemiru vide uvećani.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 22 Sep - 23:15

3. Svemirski jednorog: „Trifid Nebula” je gigantski oblak gasa koji s vremena na vreme izgleda baš kao ogromni, svetleći jednorog, sa grivom i specičnim rogom. To je naravno samo primer čuvene pareidolije - psihološkog fenomena pri kom čovek vidi određene stvarne oblike u slučajnim mrljama.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 22 Sep - 23:15

2. Gigantska radioaktivna pčela: Upravo kao i u prethodnom slučaju i ovde je reč o pareidoliji, a svemir je generalno neočekivano pun takvih primera!









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 22 Sep - 23:16

1. Pečat Miki Mausa: Na jednoj strani Merkura pronađen je žig identičan legendarnom crtanom junaku, ali naravno, ponovo se radi o već pomenutoj pareidoliji!




onaportal.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 6 Okt - 11:30

Prva dvojna zvezda koja je otkrivena teleskopom je Mizar. Mizar se sastoji od dve komponente međusobno udaljene 14",5. Ovo otkriće pripada Ričoliju (1651).



# Mizar je srednja zvezda u rudi Velikih Kola.

# Pored Mizara, ali na većoj udaljenosti (700"), nalazi se još jedna zvezda: Alkor. Po tradiciji, ko je u stanju golim okom da pri vedrom nebu vidi i Mizar i Alkor - ima dobar vid.



# Prvu potvrdu postojanja međuzvezdane materije u našoj Galaksiji dao je Hartman 1904. na osnovu proučavanja spektra zvezde Delta Oriona.

# Planetarne magline nisu ni planete ni magline, već male vruće zvezde u poodmaklom stadijumu evolucije okružene oblakom razređenog gasa.

# Prva fotografija oblaka Venere iz blizine načinjena je 5. februara 1974. Nju je snimila sonda Mariner 10 dok je prolazila pored Venere na putu do Merkura.

# Najniža tačka na Veneri je Diana Chasma, 2 km ispod srednjeg nivoa i 4 km ispod okolnog područja.

# Prvi otkrivieni asteroid je 1 Ceres. Otkrio ga je Đ. Pjaci, 1. januara 1801.

# Prvi asteroid otkriven fotografskim putem je 323 Brucia. Otkrio ga je Max Wolf 20.12.1891. godine.

# Prvi otkriveni asteroid koji potiče iz prostora unutar Marsove orbite je 433 Eros.

# Najstarije poznato posmatranje Merkura, prema Ptolemeju, učinjeno je 15 novembra 265. g. pre n.e.

# Platon u Republici (X, 14) pominje žućkastu boju Merkura (osmatrači uglavnom ovu planetu vide kao beo disk).

# Merkurove faze prvi je uočio Hevelius

# Prva kometa za koju se zna da je pala na Sunce bila je 1979 XI. Ona je pogodila našu zvezdu 31.avgusta 1979. Naravno, komete od najstarijeg doba povremeno padaju i na Sunce.

# Enkeova kometa ima najkraći orbitalni period od svega 3,3 godine.

# U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva.

# Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja.

# Najveći broj pomračenja u toku godine je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih.

# Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja.

# Prvu letilicu ka Veneri uputili su Sovjeti 12.02.1961. Zvala se "Venera 1". Pored planete je proletela na 100 hiljada kilometara.

# Sovjeti su prvi i pogodili Veneru i to 01.03.1966. "Venerom 3" (lansirana 16.11.1965.)



# Najkraći dan u Sunčevom sistemu izgleda da ima Jupiter 9,9 sati.

# Merkur ima najduži dan. Njegov dan traje 176 naših, zemaljskih dana.

# Najprostranije sazvežđe je Hidra koja na nebu zauzima 1.303 kvadratnih stepeni.



# Najmanje sazvežđe je Crux sa svega 68 kvadratnih stepeni

# Sazvežđe sa najviše zvezda iznad druge magnitude je Orion (5), a sa magnitudom iznad 4 je Ursa Major.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 6 Okt - 11:35

Prve satelite Urana otkrio je Heršel 11. januara 1787. Bili su to sateliti Oberon i Titania.



# Prvi pokušaj da posmatra tranzit neke komete preko Sunca načinio je 18. i 19. maja 1910. američki astronom F. Ellerman. On je otputovao na Havaje da odatle posmatra tranzit Halejeve komete pod njapovoljnijim uslovima, ali u svojoj nameri nije uspeo.Postoji tačno 110 objekata u čuvenom "Katalog maglina i zvezdanih jata" Šarla Mesijea.

# Prvo izdanje ovog kataloga se pojavilo 1771. a sadržavalo je 45 objekata.

# Svoj sadašnji oblik katalog je dobio 1966. kada mu je dodat poslednji objekat, M 110. Do toga je došlo nakon što je taj objekat pronađen na Mesijeovoj mapi objekta M31.

# Prstenove oko Jupitera otkrio je Vojadžer. Zapravo postoji samo jedan glavni prsten koji se pruža na razdaljini između 122 hiljade i 129 hiljada km od centra planete. Prsten se izdiže iznad oblaka Jupitera nekih 50.000 km.

# Prvi astronom koji je upotrebio izraz 'pustinja' za neka područja na Marsu bio je W. H. Pickering. Bilo je to 1886. godine.

# Prva precizna mapa Venere napravljena je putem radara sa sonde Pionir decembra 1978. Tada je mapirano oko 80% Venerine površine.

# Prva sonda koja je upućena ka Veneri bila je ruska Venera 1, lansirana 12. februara 1961. Međutim to nije bila uspešna misija pošto je kontakt sa sondom izgubljen na oko 7,5 miliona kilometara od Zemlje

# Sunčeva korona je golim okom vidljiva jedino za vreme totalnog pomračenja Sunca.

# Sunčeva korona leži iznad hromosfere.

# Temperatura Sunčeve korone iznosi 2 miliona stepeni po Celzijusu.

# Gustina korone je Sunca iznosi tek milioniti deo milionitog dela gustine atmosfere Zemlje na površini mora.

# Prva neutronska zvezda je otkrivena 1967. Nju je uočila Džozelin Bel (Jocelyn Bell, kasnije dr Jocelyn Bell-Burnel) radeći u Kembridžu na radio istraživanjima.

# Zvezda sa najvećim poznatim prividnim kretanjem je Barnardova zvezda. Nju je uočio E. Barnard juna 1916. Godišnje prividno kretanje ove zvezde iznosi 10",31 te za 180 godina ona prevali rastojanje po nebu jednako prividnom prečniku punog Meseca.

# Najstarije pomračenje Meseca o kome postoji pisani trag dogodilo se 29. januara 1135. pre n.e. a zapis je sastavljen u Kini.

# Aristotel iz posmatranja pomračenja Meseca zaključuje u svom čuvenom delu "O nebu" da je Zemlja loptasto telo jer je senka koju baca na Mesec prilikom pomračenja zaobljena.

# Aurora, polarna svetlost, na severnoj hemisferi zove se Aurora Borealis, a na južnoj Aurora Australis.



# Naziv aurora potiče od francuskog astronoma P. Gasendija koji je ovu pojavu posmatrao 12. novembra 1621.

# Neptun je prva planeta koja je otkrivena na osnovu matematičkih proračuna.

# Prvo osmatranje Neptuna čini se da pripada francuskom astronomu Lalaendu. On je planetu posmatrao 8. i 10. maja 1795. ali je mislio da posmatra zvezdu.

# Najveći krater na Mesecu je krater Bailly. Njegov prečnik iznosi 294 km.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 6 Okt - 11:41

Najdublji krater na Mesecu je krater Newton. Njegovo dno leži 8,85 km ispod vrha okolnog zida, a zid se uzdiže 2,25 km od okolnog tla.

# Prvi dobar opis aurore dao je K. Gesner iz Ciriha opisujući auroru od 27. 12. 1560.

# Prvu auroru južnog pola opisao je Kapetan Kuk 20.2.1773.

# Prva sonda koju su Amerikanci uputili ka Mesecu bila je Able 1, 17. avgusta 1958. Raketa je nakon 77 sekundi dostigla visinu od 20 kilometara i eksplodirala.

# Prvo tačno objašnjenje prirode Saturnovih prstenova dao je Kristijan Hajgens 1655. Međutim, u to vreme, postojanje prstena oko neke planete, bila je vrlo neobčna i smela ideja i tek 1665. astronmi će je prihvatiti.

# Prvi zapis o posmatranju Saturna potiče iz sredine sedmog veka pre naše ere, a sačinjen je u Mesopotamiji.

# Kopernik je prvi put posmatrao Saturn 26. aprila 1514....a Tiho Brahe 18. avgusta 1563.

# Prvo teleskopsko osmatranje Saturna pripada Galileju sredinom jula 1610.

# Prvi pokušaj da pošalju letelicu do Marsa načinili su Rusi 1962. Sonda se zvala Mars 1

# Prvi uspešan let do Marsa imale su SAD sa svojim Marinerom 4



# Prvi asteroid koji je dobio muško ime je 433 Eros

# Postojanje pukotina u glavnom asteroidnom pojasu predvideo je 1857. američki matematičar i astronom Daniel Kirkvud (Daniel Kirkwood) što je 1866. i potvrdjeno.

# Prvo osmatranje nekog kratera na Marsu pripada E. E. Barnardu. On je krater posmatrao 1892. sa teleskopom od 36 inča na Likovoj opservatoriji. Međutim Barnard svoje osmatranje nije publikovao iz straha da bi bio ismejan.

# 17. decembra 1900. u Parizu je ponuđena nagrada od 100 hiljada franaka onome ko prvi uspostavi kontakt sa nekim vanzemaljskim bićem. Nagrada je, međutim, izuzimala kontatk sa Marsovcima jer se u to verme smatralo da je taj kontakt isuviše lak zadatak i da je samo pitanje dana kada će do njega doći.

# Prva poznata panika zbog Marsa desila se 1719. Tada je Mars bio u perihelnoj opoziciji i to toliko sjajan da su ljudi od njega poverovali da je kometa koja će da udari u našu planetu.

# Nemački matematičar K. F. Gaus je oko 1802. sugerisao da se u Sibirskim tundrama izgrade velike geometrijske figure koje bi stanovnicima Marsa bile znak o našem postojanju.

# 1819. J. fon Litov iz Beča predlagao je slanje signala Marsovcima paljenjem vatri u Sahari, a Šarl Kros (Francuska) je imao ideju da se pomoću velike lupe usmere Sunčevi zraci na pustinje Marsa i tako iscrta poruka.

# Prvu ozbiljnu sugestiju da Marsovi sateliti mogu biti veštačkog porekla izneo je 1959. ruski astrofizičar I. Šklovski. Iz pogrešnih podataka o spiralnom kretanju Fobosa ka planeti Šklovski je zaključio da je taj satelit šupalj.

# Prvi dokaz da Fobos ima nepravilan oblik potiče od Marinera 7 koji je 1969. snimio senku ovog satelita na Marsu.

# Prvi koji je pomenuo eventulno postojanje Marsovih satelita bio je Dž. Svift u knjizi 'Guliverova putovanja' 1727.

# Nešto kasnije, 1750. i Volter u jednoj priči pominje dva Marsova satelita. U 18. veku verovanje da Mars ima dva satelita zasnivalo se na prostoj logici po kojoj ako Zemlja ima jedan satelit a Jupiter 4 (tada se još nije znalo za postojanje ostalih) onda Mars mora da ima bar dva.

# Prvo sistematsko traganje za Marsovim mesecima vršio je V. Heršel 1783, ali bez uspeha.

# Marsove satelita je pronašao Asaph Hall 11. i 17. avgusta 1877. godine.

# Najveći osmatač Marsovog kretanja pre otkrića teleskopa bio je danski astronom Tiho Brahe. Tiho je 20 godina osmatrao i beležio kretanje Marsa: od 1576. do 1596. godine

# Upravo ovi osmatrački podaci omogućili su Kepleru da objavi svoj prvi zakon kretanja planeta (1609.) po kome se planete kreću eliptičnim putanjama.

# Prvu naučnu primedbu o postojanju Marsove atmosfere dao je Heršel 1783. Posmatrajući prolaz jedne zvezde iza Marsa on je došao do zaključka da Marsova atmosfera mora biti vrlo retka.

# Prvu dobru procenu nagiba Marsove ose rotiranja dao je takođe Heršel. Po njemu Mars je nagnut 28 stepeni što je smo za 4 stepena više od tačne vrednosti.

# Marsova zvezda Severnjača je Deneb (najsjajnija zvezda sazvežđa Labud).









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   Ned 6 Okt - 11:43

Prvu poznatu procenu rastojanja između Zemlje i Sunca dao je Aristarh sa Samosa (270. pre nove ere). Po njemu Sunce je udaljeno oko 4.800.000 km.

Ptolomej (oko 150. g. n.e.) je ovu razdaljinu procenio na 8.000.000 km. Kopernik je oko 1543. smatrao da je Sunce udaljeno samo 3.200.000 km, a Kepler 1618. g. 22.500.000 km.

# Prvu prilično tačnu procenu dao je Đ. Kasini 1672. Po njemu Sunce je od nas udaljeno 138.370.000 km. Inače srednja razdaljina Sunca od Zemlje je 149.597.900 km.

# Prvi koji je teleskopom posmatrao Mars bio je Galilej i to 1610. Slavni naučnik tada nije uspeo da opazi nikakve detalje na planeti. To je pošlo za rukom tek Kristijanu Hajgensu 28. novembra 1659. On je tada uočio Syrtis Major, a crtež koji je tom prilikom načinio pomogao je da se uoči Marsova rotacija.

# Hajgens je prvi koji je prilično precizno utvrdio vreme Marosve rotacije i to 1. decembra 1659. On je tada izračunao da se Mars obrne oko svoje ose za 24 časa.

# A prvu zaista preciznu vrednost o rotaciji Marsa dao je Đ. Kasini: 24h 40m.

# Kasini je bio i prvi ko je zapazio Marsovu polarnu kapu i to 1666. (postoji pretpostavka da je Hajgens takođe uočio polarnu kapu i to 1656. ali taj podatak je sumnjiv)

# 28. godine pre nove ere u Kini sačinjen je verovatno prvi zapis o Sunčevim pegama. Pojava je opisana kao 'isparenje veličine novčića'.



# Prvo teleskopsko osmatranje pega objavio je J. Fabricijus, holandski astronom 1611. ali je pege posmatrao verovatno još 1610. Šajner je pege uočio marta 1611. dok je Galileo tvrdio da je pege posmatrao novembra 1610. (oko prvenstva je nastala čitava, vrlo žučna polemika). Galilej je u osnovi tačno objasnio suštinu pega, dok je Šajner smatrao da su pege tamna tela koja se kreću oko Sunca na bliskom odstojanju. Kasini je mislio da su pege planine koje izviruju kroz sjajnu površinu Sunca.

# Prvu teleskopsku mapu Meseca nije načinio Galilej, kako se obično misli, već je englski metematičar iz Oksforda Thomas Harriot. Heriot je sa crtanjem Mesečevog reljefa uz pomoć teleskopa počeo jula 1609. i načinio je više crteža. To su bili crteži pojedinih područja satelita koji je Heriot nešto kasnije objedinio u jedinstvenu mapu celog Mesečevog diska. Na toj mapi nalazile su se konture mora i još pedestak detalja. Galilej je za Heriotom kasnio svega nekoliko meseci. On je prvi put Mesec posmatrao kroz svoj durbin avgusta 1609. a svoje crteže isto tako pojedinih područja satelita (pri različitim fazama) objavio je početkom 1610.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz astronomije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz astronomije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz hemije
» Zanimljivosti iz fizike
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Astronomija-