Zanimljivosti iz životinjskog carstva

Cevasti crv iz porodice „Lamellibrachia“. Do njih su okeanolozi i biolozi stigli istražujući nepristupačne okeanske dubine, na kojima se nalaze takozvani podvodni dimnjaci, iz kojih izlaze ugljovodonična jedinjenja. Analizom je utvrđeno da u proseku žive oko 170 godina, ali ima i primeraka koji su premašivali 250.

Arktički kit. Zvanično najdugovečniji sisar na našoj planeti. Naučnici su nailazili na jedinke, koje su na svom telu nosile vrhove koplja od slonovače, koje su koristili kitolovci oš pre više od 200 godina. Najstariji arktički kit do koga su naučnici stigli ima 211 godina i kako se čini, ne planira skoro da ugine.

Krokodili. Prosečni vek krokodila u slanoj vodi iznosi oko 70 godina, ali je zabeleženo da je jedan muzjak slatkovodnog krokodila, koji je bio nastanjen u australijskom ZOO vrtu, bio star oko 130 godina. S obzirom da oni rastu celog života, jasno je da su najduži krokodili i najstariji. Oni koji proučavaju ove fascinantne reptile, veruju da u divljini postoje i znatno stariji primerci, ali je do njih teško doći, što zbog njihovog životnog okruženja, što zbog same činjenice da su to prave mašine za ubijanje.

Kit ajkula. Smatra se starosedeocem planete u svetu životinja, jer postoje dokazi koji tvrde da svetskim vodama pliva već više od 60 miliona godina. Danas naseljavaju tropske predele okeana i otvorena mora. Prosečni vek ima je oko 100 godina, ali ima jedinki koje znatno „prebace“ prosek.

Kuahog. Još jedna vrsta školjki, koju, sve i da smo hteli, ne možemo da zaobiđemo. Naučnici veruju da karakteristični crni krugovi na njenom oklopu imaju istu ulogu kao i godovi na poprečnom preseku stabla drveta, a to je da pokazuju godine. Na nekim primercima je izbrojano čak 400 krugova, što znači da su rođene krajem XVII veka, a neke i pre.

Za kraj, meduza iz porodice „Turritopsis nutricula“. Kada govorimo o njoj, ne možemo govoriti o životnom veku kao o nečemu što traje i prođe. Ovo je možda jedno, u svakom smislu fascinantno stvorenje, i jedina životinja na planeti, koja je bukvalno besmrtna! Potpuno zbunjujuće za naučnike širom sveta, ovo maleno stvorenje pronašlo je način da jednostavno obrne proces, te da od zrele jedinke uspe da se vrati u stanje nezrelog polipa i onda sve ispočetka. Zato možemo konstatovati sa izvesnom sigurnošću da njen životni vek nema prirodnog ograničenja. Ostalo je na naučnicima da utvrde kako je to moguće i koliko puta je u stanju da primeni ovaj nestvaran proces na sebi.

Vreme je da razotkrijemo 5 najvećih zabluda o ajkulama, koje su etiketirane kao strašna stvorenja, sklona da napadnu svojim oštrim, strašnim zubima.

1.Sve ajkule jedu ljude
Zapravo, to nije istina. U stvari, Svetska fondacija za prirodu otkriva da većina ajkula jede ribe i beskičmenjake poput lignji. Normalno je da se napadi ajkule dešavaju zbog slabe vidljivosti u vodi, što je razlog zašto je više ljudi napadnuto od strane ajkule, ali ne sa smrtnim ishodom. U proseku, postoji 30 napada ajkula svake godine, a samo 5 do 10 su sa smrtnim ishodom, piše Live Science.

Pogledajte i Prvi put u istoriji snimljena velika bela ajkula dok spava (VIDEO)

2. Ajkule nisu pametne i imaju mali mozak veličine oraha
Ajkule su zapravo jedna od najinteligentnijih vrsta u okeanu zahvaljujući evoluciji staroj više od 400 miliona godina. Ove životinje su se smatrale neinteligentnim, ali su istraživanja proteklih godina otkrila širok spektar društvenih ponašanja kod ajkula.

Naime, neke studije otkrivaju da će neke ajkule radije istražiti kvadratni objekat pre nego što mu priđu, a takođe određena istraživanja otkrivaju da ajkule čak komuniciraju sa drugim koristeći govor tela. A što se tiče mozga, on je slične veličine kao kod većine sisara i ptica.

3. Sve ajkule su velike i strašne i imaju oštre zube
Ne izgledaju sve ajkule poput poznatog filma iz 1975. godine Čeljusti. Postoji više od 450 vrsta ajkula, u svim oblicima i veličinama.

Kostelj je dugačka samo 20 centimetara, dok kit ajkula može da bude i do 12 metara dugačka. Ajkula golema psina je druga najveća riba u moru, ali jede samo planktone svojim ogromnim ustima, koje mogu da budu i 0,9 metara široka. Velike bele ajkule s druge strane imaju fatalne ujede sa nizom od 300 reckastih, trouglastih zuba. Nabrana ajkula liči na jegulju sa više zuba, a čekić ajkula ima posebnu ravnu glavu u obliku slova T.

4. Ako vas napadne ajkula, trebalo bi da je šutnete u nos
Ovo verovatno nije dobra ideja. Dejvid Šifman, naučnik za ajkule na Univerzitetu u Majamiju, koji već godinama odgovara na pitanja o ajkulama na svom Tviter profilu, kaže da generalno udaranje ajkule neće ispasti dobro ako ste pod vodom.

On savetuje da je najbolji način da pobegnete od ajkule da se skoncentrišete na njene oči. Ajkule imaju barijeru nalik kapku koja ih štiti od udara plena oko čeljusti, ali nije osmišljena da zaštiti od prstiju.

5. Ništa ne jede ajkule
Dok velike ajkule, poput tigrastih i belih ajkula, ne moraju mnogo da brinu o predatorima, male ajkule nisu te sreće. Neke vrste ajkula su neverovatno male, pa mogu da budu plen većim vrstama.

U stvarnosti, najveća opasnost za ajkule su ljudi. Životinje izumiru u svakom delu okeana, prvenstveno zbog prekomernog pecanja. Potražnja za perajima ajkule, koja se koriste u alternativnoj medicini i kuhinji, razlog su što 100 miliona ajkula svake godine bude ubijeno.

Iako u životinjskom carstvu postoje i veći i opasniji predatori od ajkula, one gotovo da su sinonim za strah. Da li postoji neki poseban razlog za to?

Dejvid Ropejk s Univerziteta „Harvard“ smatra da se ajkula najviše plašimo zbog zastrašujućeg načina na koji ubijaju.

„Ne plaše nas samo stvari koje su verovatne da se dese, već i njihov tok ili priroda kada se dese. Dakle, iako je mala verovatnoća da će vas ajkula napasti, pomisao na to kako bi to izgledalo kada bi se desilo je ono što vas plaši.“

Pogledajte i: Snimljena najveća ajkula do sada! (VIDEO)

Prema statističkim podacima, veća je verovatnoća da ćete umreti od infarkta, raka i saobraćajne nesreće, nego od napada ajkule.

Saznajte i: Zastrašujući prizor brojnih ajkula na peščanoj plaži (VIDEO)

Strah od ajkula je urođen i Ropejk smatra da se može razumeti ako se podrobnije ispitaju dve biološke istine – kako mozak obrađuje informacije. Prva istina je ta da ljudi prvo reaguju osećanjima, pa tek onda mislima, a druga je da vremenom sve više osećamo, a sve manje razmišljamo, odnosno racionalizujemo. To znači da kada razmišljamo o ajkulama, mi o njima ne razmišljamo objektivno, već prvo osetimo strah, pa tek posle racionalno razmislimo o tome kolika je verovatnoća da nas ova morska životinja napadne

Ubod pčele se ne zaboravlja: Slonovsko pamćenje ipak nije samo fraza?

Slonovsko pamćenje je dobro poznata fraza koja svedoči o njihovoj inteligenciji. Još jedna zanimljiva stvar iz tog područja je da slonovi ne zaboravljaju ubod pčele.

Njihove oči i osetljivo meko tkivo u surlama posebno su osetljivi na bolne ubode pa naučnici veruju da su afrički slonovi s vremenom naučili da prepoznaju mirise koje pčele ispuštaju kada su uplašene i spremne za napad.

Pogledajte i Slonovi znaju više o nama nego što smo mislili

I sada smatraju da se taj strah od pčela može iskoristiti kako bi se tim veličanstvenim životinjama pomoglo da izbegnu sukob s ljudima.

U tromesečnom testu u južnoafričkom nacionalnom parku Krugeru, naučnici su obesili čarape napunjene pčelinjim feromonima, hemijskim faktorom koji pčele ispuštaju kada osete da postoji pretnja košnici.

Čarapama se približilo 29 slonova, a njih 25 pritom je pokazalo tipične znake uznemirenosti i nesigurnosti te se mirno udaljilo, piše časopis Current Biology.

Kada su obesili čarape bez mirisa slonovi se nisu udaljavali od njih. Naprotiv, bili su znatiželjni i čak su se s njima poigrali.


Naučnici su time potvrdili ono što neki poljoprivrednici u Africi već znaju pa postavljaju košnice na ograde svojih imanja kako bi useve zaštitili od slonova. Čarape s pčelinjim mirisom mnogo su jeftinija varijanta.

"Nadamo se da će naš rad pomoći u razvoju dodatnih opcija za održivo, pasivno smanjenje rizika konfrontacije slonova i ljudi", kazao je glavni autor studije Mark Rajt, profesor entomologije s havajskog univerziteta Manoa.

1. Kolibri ptice imaju nevjerovatno brz metabolizam, što znači da su uvijek samo nekoliko sati udaljeni od umiranja od gladi.

2. U prosjeku, morski psi ubiju 5 – 10, a krave oko 100 ljudi svake godine. 67% Ljudi preživi napad Velike bijele ajkule.

3. Tigar je najveća vrsta mačke. Oni mogu biti dugački i do 3,3 metra, te teški i do 300 kg.

4. Prije se vjerovalo da su zebre bele, s crnim prugama (jer neke zebre imaju beli stomak). Embriološki dokazi ipak pokazuju da su zebre crne, sa belim prugama i belim stomakom.

5. Plavi kit, najveća životinja na svetu, je težak kao 2.667 ljudi (prosječna težina čovjeka: 70kg), te dugačak kao košarkaški teren.

6. Sivi Soko (Falco peregrinus) je najbrža ptica, Crni marlin (Makaira indica) najbrža riba, a Gepard (Acinonyx jubatus) najbrža kopnena životinja na svijetu.

7. Morska osa (Chironex fleckeri) je jako otrovna vrsta meduza koje žive u morskim područjima sjeverne Australije. U samo jednoj morskoj osi nalazi se dovoljno otrova da ubije 30 odraslih ljudi.

8. Darvinov pauk može isplesti jednu od najvećih – i najsnažniju mrežu na svetu. Ovi pauci proizvode najjači biološki materijal – 10 puta jači od kevlara, materijala od kojeg se prave pancirni prsluci!

9. Kakapo (Strigops habroptila) je jedinstvena vrsta papagaja: jedini je papagaj na svijetu koji ne može letjeti, najteži papagaj, noćni, biljojed je, mužjak brine o mladuncima – a također su i najglasnije ptice na svijetu.

10. Na svijetu postoji oko 1100 vrsta šišmiša, a gotovo svi imaju funkcionalne oči, doduše ne tako razvijene kao oči drugih noćnih životinja –ali ipak funkcionalne.

11. Komodski zmaj, Komodski varan ili Komodo zmaj (Varanus komodoensis) je najveći živi gušter na svijetu, a najveći primjerak ikad izmjeren bio je dugačak 3,13 metara i težak čak 166 kg.

12. Do sada je dokumentovano da Thaumoctopus mimicus hobotnica (mimic octopus) može imitirati čak 15 različitih životinja (oblika).

13. Studija provedena na Sveučilištu u Minnesoti otkrila je da vlasnici mačke imaju između 30 i 40 posto manje šanse da umru od kardiovaskularnih bolesti. Prema studiji, vlasnici pasa nemaju ove pogodnosti.

14. Crna Mamba (Dendroaspis polylepis) je najbrža šumska zmija na svijetu (16–20 km/h). Ugriz Crne mambe je gotovo uvijek smrtonosan, a u poređenju sa ostalim zmijama, njihov otrov djeluje najbrže.

15. Naučnici su uspjeli istrenirati pse da detektuju rak debelog crijeva, kože, mjehura, pluća, dojke i jajnika (kod ljudi). U mnogim slučajevima, oni su tačniji, brže donose rezultate i mnogo su jeftiniji od laboratorijskih testova. U studiji provedenoj 2006. godine, istraživački psi su otkrili rak pluća i dojke sa nevjerojatnih 88% -97% tačnosti

Zanimljive činjenice o životinjama
Medved ima 42 zuba.
Oko noja veće je od njegovog mozga.
Boja krvi jastoga je bezbojna, ali u dodiru s kiseonikom postaje plava.
Jeleni obožavaju banane.
Zlatna ribica može da vidi infracrvena i ultra ljubičasta svetla.
Mačke provedu 66% svog života spavajući.
Makadamijski orah je otrovan za pse.
Koale spavaju oko 18 sati dnevno.
Svi insekti imaju 6 nogu.

Mačka ima 32 mišića u svakom uhu.
Afrički sivi papagaj ima vokabular od oko 200 reči.
Žirafe mogu same sebe da očiste uši- jezikom!
Mleko kamile ne može da se zgruša.
Slonovi spavaju samo oko pet sati dnevno. Uz to, oni su i jedini sisari koji ne mogu da skoče.
Žabe ne mogu da gutaju otvorenih očiju.
Po rođenju, svi dalmatinci su beli, a šare dobiju kasnije.
Srce kolibrija otkuca 1000 puta u minuti.
Krave nemaju gornje prednje zube.
Mačke ne mogu da pomere vilicu u stranu.
Krokodili ne mogu da pomere svoj jezik.
Samo ženke komaraca ujedaju.
Sove ne mogu da pomere oči levo- desno.

Verovatno ste bili u prilici da čujete kako pas vlažnih očiju cvili ili ste čuli za izraz “liti krokodilske suze”.

Naime, mnoge životinje mogu osetiti bol i patnju.

I oni tuguju
Baš kao i mi, životinje se saosećaju s tuđom patnjom i mogu doživeti stres. Međutim, nije utvrđeno da životinje mogu da “rone suze” kao ljudi, čak ni one vrste koje imaju suzne kanale i žlezde koje im to omogućavaju.

Naučnici tvrde, da pojava suza u očima životinja nije odraz snažnih osećanja, već način da se spreči sušenje očiju i isperu čestice prašine.

Kada je reč o biljakama, one nemaju suzne kanale, a ni oči i zbog toga ne plaču.

Romeo, jedna vrsta vodenpg žapca, smatrao se poslednjim svoje vrste. Zato je i bio proglašen za “najusmljeniju žabu na svetu”. Ipak, sreća mu se konačno osmehnula…

Naime, naučnici su uspeli da uhvate ne jednu, već pet jedinki ove vrste žabe u bolivijskim prašumama, gde je prvi put ova vrsta i otkrivena, pre više od decenije.

Nakon 10 godina izolacije, Romeo će imati šansu da upozna svoju Juliju, jer je jedna od dve uhvaćene ženke približno njegovih godina i sposobna je za reprodukciju.

Talas vrućine, koji je zahvatio Australiju, ugrozio je živote brojnih životinja.

Naime, u Australiji temperature ovih dana dostižu i do 50°C. Ekstremno visoke temperature uslovile su umiranjem brojnih životinja, usled toplotnih udara i dehidratacije. Naime, rezervoari vode su sada prvi put potpuno suvi, što dovodi do toga da životinje nemaju gde da se opkrbe vodom.

Borci za prava životinja upozoravaju da su ovo prve posledice globalnog zagrevanja i pozivaju načelne da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem i da pronađu rešenje, budući da se Zemlja zagreva i da će biti sve toplije, a samim tim i fatalnije kako po životinje i biljke, tako i po ljude.

World's saddest elephant dies after 43 years alone in zoo

[You must be registered and logged in to see this link.]

Šta su zgrešile ove nesrećne životinje pa robijaju, zašto su u kavezu? Tek da bi se čovek šepurio svojom smešnom superiornošću i pogrešno vaspitavao svoj okot? Zoo vrtove treba zabraniti, sve  do poslednjeg, to su zatvori za životinje.

Fuck this.