Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 All That Jazz

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: All That Jazz   Uto 27 Dec - 11:16

All That Jazz




Као што сам назив теме каже овде ће мо моћи да размењујемо мишљења о џез музици из које углавном потичу готово сви правци данашње савремене музике. Такође овде ћемо моћи качити и џез клипове свих могућих стилова и праваца. Због дужине текста уводни пост поставићу у неколико постова. Laughing

I – Појам Џеза:

Џез је специфичан музички правац настао крајем XIX века у Њу Орлеансу (С.А.Д.), са коренима у афричкој традиционалној музици. Џез је првенствено био народна музика поробљеног црначког народа у Америци да би временом добио статус уметности и постао основа блуз и рокенрол музике.

Овај правац карактеришу коришћење блуз нота, синкопа, свинга, полиритмова и импровизације. Од горе наведених карактеристика, најбитнија за џез је импровизација која га одваја од класичне музике. У класичној музици, извођачи неке композиције су морали строго да се придржавају нота, док су џез музичари били музички необразовани, али изузетно талентовани и самим тим је начин извођења био личан и везан за тренутак. Iмпровизације су ритмички смеле и необичне, са обавезним коришћењем синкопа, што је захтевало максималну креативност извођача.

Само значење речи „Jazz“ је непознато али се претпоставља да је била вулгарна реч.

II – Историјат џез музике:

Прича о џезу почиње са открићем америчког континента и поробљавањем афричког народа који је радио на плантажама широм Америке. До краја грађанског рата у Сједињеним Америчким Државама и забране поробљавања црначког народа, из Африке је доведено око једанаест милиона црнаца. Афрички народ је са собом из домовине понео своју културу и традицију, због чега и кажемо да су сами корени џеза у афричкој традиционалној музици.


1890-те

У периоду од 1890. до 1910. у месту по имену Њу Орлеанс настала је џез музика. Зашто баш Њу Орлеанс? Одговор је једноставан - Њу Орлеанс је град који се налази на ушћу реке Мисисипи у Мексички залив. Због свог повољног географског положаја Њу Орлеанс је био једна од највећих лука у коју су упловаљавали бродови који су превозили поробљен афрички народ. Афричка традиционална музика под утицајем локалног фолклора и музике, извођена на европским инструментима се називала Џез. Тако су настали први џез стилови Регтајм („Regtime“) и Њу Орлеанс Џез („New Orleans Jazz“) или Врућ џез („Hot Jazz“) а касније познатији и као Диксиленд („Dixieland“). Ова два облика музике су били први облици џеза и уопште црначке музике која је почела да се слуша и међу белцима. Први џез музичари су били Скот Џоплин („Scott Joplin”) -,,Краљ Регтајм стила”, Џели Рол Мортон („Jelly Roll Morton”), Ма Рејни („Ma Rainey”) и Ви Си Хенди („W.C. Handy”) - ,,Отац Блуза”.

Између 1910. и 1940. године преко милион и по црнаца се селило са југа као део Велике Миграције у градове попут Чикага, Детроита, Кливленда, Питсбурга, Филаделфије и Њу Јорка. Али чак ни у овим местима нису могли да избегну расизам. 1917. када се Америка укључила у I Светски рат, поједини војсковође су захтевали регрутацију црнаца. Један од тих војсковођа је био генерал Хејворд („Hаywард”) који је индиректно одговоран за ширење џез музике у Европи. Ево и објашњења: да би привукао што више црнаца за војску, Hејворд је регрутовао Џејмс Риз Јуропа („James Reese Europe”), вођу џез оркестра из Харлема који је привукао велики број џез музичара и оформио војни бенд. Захваљујући бенду, преко 370 хиљада црнаца се прикључило војсци. Сви ови војници су послати на фронт у Француску где су, када није било оружаних сукоба, свирали по локалним клубовима и тиме упознали европски континент са џез музиком.





1920-те

У овој деценији је измишљен радио који је омогућио џез и блуз музичарима да њихова музика буде снимљена и емитована широм Америке. У ово време највећу популарност је имала Беси Смит („Бессие Смитх“) која је носила титулу „краљице блуза“ (на жалост, 1937. је погинула у саобраћајној несрећи).

Са друге стране уводи се чувена прохибиција, која је бранила точење алкохола. Међутим, постојали су клубови у Харлему у којима се точило пиће што је привлачило велики број како црнаца, тако и белаца који су поред пића могли да уживају у џезу, слушајући Дјук Елингтона („Duke Ellington“) и Каб Каловеја („Cab Calloway”).

Кључне фигуре овог доба су поред горе наведених били и: Пол Вајтмен („Paul Whitemaн”), Џорџ Гершвин („George Gershwin”), Тед Левис („Ted Lewis”), Кинг Оливер, Луис Армстронг („Louis Armstrong”), Сидни Беше („Sidney Bechet”), Бикс Беидербек („Bix Beiderbecke”), Флечер Хендерсон („Fletcher Henderson”)…





1930-те

Након пада Америчке берзе (1929.година) и периода познатог као ,,Велика Депресија”, било је време да се заустави расизам. И управо је на том путу била џез музика која је у ово време потпуно променила Америчку културу, уводећи Свинг који је био широко прихваћен међу белцима.

Бени Гудмен („Benny Goodman”) је бели кларинетиста и оснивач првог џез бенда који је био расно мешовит, а чинили су га (поред Бени Гудмена) црни музичари: Лајонел Хемптон („Lionel Hampton”), Чарли Кристијан („Charlie Christian”) , Теди Вилсон („Teddy Wilson”) и бели бубњар Џин Крупа („Gene Krupa”). 1938. су одржали концерт у пуној сали чувеног Карнеги Хола.

Битну улогу је имао Луис Армстронг, чија је импровизација утицала на многе великане џеза попут Каб Каловеја, Дизи Гилеспија, Бинг Крозбија… да би се стил проширио на вокалисте попут Еле Фицџералд („Ella Fitzgerald”) и Били Холидеј („Billie Holiday”).



1940-те

Због лоше економије и избијања II Светског рата, продуцентске куће су престале са радом, па је једини начин да се чује музика био радио. У ово време се појавио изузетно битан стил џеза – Бибоп („Bebop”). Бибоп су измислили музичари који су хтели да имају више креативне слободе него што је свинг то дозвољавао. Пионири овог правца су били Чарли Паркер („Charlie Parker”), Дизи Гилеспи, Телонијус Монк („Thelonius Monk”), Бад Павеl („Bud Powell”), Кени Кларк („Kenny Clarke”), Макс Роуч („Max Roach”) и Реј Браун („Ray Brown”). Стил је увео праву револуцију у џез музици тиме што је диктирао стил живота, а после кратког временског периода је и постао основни језик џез музичара.


Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 27 Dec - 11:28

1950-тe

Педесете године су у џазу познате по настанку нових стилова попут Хард-Бопа који се свирао на источној обали Америке, а значајан је зато што је поново спојио џез са блузом. Под утицајем савремене музике развио се мирнији тј. Хладан („cool“) џез, који је представљао мешавину Бибопа и Свинга. Из Бибопиа се развио нови стил под именом Хард боп који је имао више „душе“ и ритам секције су биле „префињеније“ него код бибопа. Ова деценија ће у историји музике бити упамћена по настанку Рокенрола („Rock’n roll“) који је настао захваљујући џез и блуз музици.

1954. је одржан први Њупорт Џез Фестивал, који се данас сматра једним од најбољих џез фестивала на свету. На њему су учествовала велика имена ове музике: Мајлс Дејвис („Miles Davis“), Дјук Елингтон, Мади Вотерс („Muddy Waters“), Нина Симон („Nina Simone“), Џон Колтрон („John Coltrane”), Ви Расел („Wee Russell”) …





1960-те

Џез постаје одраз расположења Америчке нације која је погодјена ратом у Вијетнаму и борбом за људска права. Јављају се Слободан („free“) џез, Авантгардни џез и Џез Фузија (Спајање) који се јавља са појавом електричних инструмената. Захваљујући џез фузији, 70-их настаје Реп музика.


1970-2000

1971. је преминуо један од најутицајнијих џез музичара Луис “Сачмо” Армстронг, а са њим, како се у том тренутку чинило, и сам џез. Али, 1983. са појавом компакт дискова, јавила се нова нада која пружа опстанак џез музице. Поново се јавља Бибоп. Са плоча се на дискове преснимава џез музика и разне компилације са овом врстом музике бивају пуштене у продају.

80-их се јављају нови стилови попут Ејсид (,,Acid”) и Смут (,,Smooth”) џеза који са представницима попут Пет Метенија („Pat Metheny”), Шаде („Sade”), Џемирокваја („Jamiroquai”), Бренд Њу Хевис („Brand New Heavies”), Молоко и других постају популарни широм Америке и Европе.






90-их се јављају покушаји комбиновања електронске музике са џезом чији су производ позната Исланђанка Бјорк и група Портисхед („Portishead”).



Са почетком XXИ века јављају се младе џез звезде од којих зависи будућност и сам опстанак џез музике, а њихова имена су: Нора Џоунс („Norah Jones”), Дајана Крол („Diana Krall”), Џил Скот („Jill Scott”), Џејми Кулум („Jamie Cullum”), Ерика Баду („Erykah Badu”), Ејми Вајнхаус („Amy Winehouse”)




Толико о историјату у наредним постовима мођемо говорити о основним стиловима џез музике Cool
Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 27 Dec - 11:33

III - Стилови Џез Музике:

Ејсид џез („Acid Jazz”):

Ејсид џез је стил који је настао 80их, а свој врхунац је достигао 90их. Сам стил је мешавина џез, фанк, соул и диско музике. Ејсид џез, иако често садржи елементе електронске музике, се изводи уживо на нормалним инструментима.
Представници: Бренд Њу Хевис, Инкогнито („Incognito“), Џемирокваи, Масив Атек („Massive Attack“), Молоко, Пет Метени...

Бебоп („Bi Bop”):

Бибоп је стил настао 40их година XX века. Разлог постојања овог стила је већа креативна слобода него у Свингу. Карактерише га брз темпо, комплексне хармоније и замршене мелодије. За разлику од свинга, био је мање прихватљив широј публици, али је зато музичарима и љубитељима ове гране уметности представљао узбудљиву и лепу револуцију у џез музици. Бибоп је дозвољавао велику слободу импровизације. Интересантна одлика ове импровизације је било коришћење рифова, као и више арпеђа него скала. Класичан Бибоп инструментариј чине саксофон, труба, контрабас, бубњеви и клавир. Бибоп је утицао на настанак стилова попут кул, вест коуст, фри и авантгард џеза.
Представници: Мајлс Дејвис, Дизи Гилеспи, Чарлс Мингус, Теолонијус Монк, Чарли Паркер, Чет Бејкер…


Диксиленд („Dixieland”):

Овај стил је настао почетком XX века у Њу Орлеансу и до 1910. се проширио на Чикаго и Њу Јорк. Био је изузетно популаран међу људима и често се сматра првим правим џез стилом. Стил је настао као комбинација регтајма, блуза и полифоних импровизација. Диксиленд се дели на три стила: Чикаго, Вест Коуст и Њу Орлеанс Традиционални. Диксиленд је имао велики утицај на развијање Свинга, Ритма и Блуза као и на Рокенрол.
Представници: Кинг Оливер, Џели Рол Мортон, Луис Армстронг, Стив Лејси, Џорџ Гершвин, Фетс Домино…

Кул Џез („Cool Jazz”):

Након другог светског рата велики број Калифорнијских (углавном белих) музичара отисло је у Њу Јорк где су свирали са афроамеричким бибоп музичарима. Нови стил је избегавао агресиван темпо и хармонску апстракцију бибопа и добио је име Кул Џез. У овом стилу се први пут јавља француска труба као инструмент у џез музици. Кул џез је имао велики утицај на развијање вест коаст џеза, фри џеза, боса нову и модал џеза.
Представници: Мајлс Дејвис, Гил Еванс, Бил Еванс, Гери Мулиган, Чет Бејкер, Ли Кониц, Пол Дезмонд, Лени Тристано, Лестер Јанг...

ХардБоп:

Хардбоп је стил на чији настанак су велики утицај имали бибоп, блуз, госпел, ритам и блуз, и то њихово извођење на клавиру и саксофону. У овом стилу бас и контрабас су имали значајнију улогу него у горе наведеним стиловима.
Представници: Арт Блеки, Џон Колтрејн, Херби Хенкок, Херби Луис, Чарлс Мингус, Теолонијус Монк…

Џез Фузија („Jazz Fusion”):

Џез фузија је музички стил који спаја елементе џеза са другим стиловима музике попут попа, рока, фолка, регеа, фанка, метала, хип-хопа, електронске музике, ритам и блуза…
Развијање стила је почело 60их, са комбиновањем џез импровизације, свиране на електричним рок инструментима, са ритам секцијом каква се јавља у сол и ритам и блуз музици. Са друге стране, многи рок музичари су убацивали елементе џеза у своју музику.70-е су биле најбоље године за овај стил, али је он и те како заступљен и данас. Песме овог стила су углавном инструментали. Стил је највише заступљен у Европи, Јужној Америци и Јапану.
Представници: Чикаго, Мајлс Дејвис, Френк Запа, Фокус, Џеф Бек, Стенли Кларк, Били Кобам, Ал Ди Меола, Херби Хенкок, Пет Метени, Џон Меклофлин, Јако Пасториус, Карлос Сантана, Ведр Репорт, Чик Кореа, Робен Форд, Влатко Стефановски…

Смут Џез („Smooth Jazz”):

Овај стил се развио под утицајем фанка, попа и ритам и блуза. Крајем 80их стил је постао популаран у радио формату. Настао је средином 70их и као његова одлика се узима стављање акцента на мелодију, док се мало пажње посвећивало импровизацији. Од инструмената у смут џезу се највише користи саксофон и гитаре, а од вокала најпопуларнији су тенор и сопрано. Смут џез је утицао на развој урбан џеза, а делимично и на настанак хип-хоп музике.
Представници: Ли Ритеноур, Лери Калтрон, Гровер Вашингтон, Спиро Гира, Џорџ Бенсон, Серђио Мендес, Чак Мањоне, Форплеј...

Свинг („Swing”):

Свинг џез или само свинг је облик џез музике настао 20их година XX века. Одликују га јака ритам секција (са контрабасом и бубњевима), темпо који варира од средњег до брзог и за свинг препознатљиви временски ритам. Свинг је на популарности изгубио током ИИ светског рата, али се зато развио у стилове као сто су: џамп блуз, ритам и блуз, бибоп, рок ен рол, каунтри и фанк.
Представници: Дјук Елингтон, Каунт Беси, Флечер Хендерсон, Браћа Дорси, Бени Гудмен, Џин Крупа, Глен Милер, Чик Веб, Арти Шов, Луис Армстронг, Рој Елдриџ, Оскар Питерсон, Џели Рол Мортон…


Literatura:

jazzistry.org
allaboutjazz.com
wikipedia.org/wiki/Jazz
en.wikipedia.org/wiki/Acid_jazz
acidjazz.com
en.wikipedia.org/wiki/Bebop
en.wikipedia.org/wiki/Dixieland
themeister.co.uk/dixie/dixieland_jazz.htm
en.wikipedia.org/wiki/Cool_Jazz
vervemusicgroup.com/history.aspx?hid=21
en.wikipedia.org/wiki/Hardbop
members.tripod.com/~hardbop/
en.wikipedia.org/wiki/Jazz_Fusion
en.wikipedia.org/wiki/Smooth_Jazz
en.wikipedia.org/wiki/Swing_music

Толико за сада, па ко воли ... happy
Nazad na vrh Ići dole
Emelie

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 221091

Učlanjen : 28.10.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 27 Dec - 13:39

Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: All That Jazz   Čet 29 Dec - 15:53









love
Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Ned 1 Jan - 21:46

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 3 Jan - 19:02

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sre 4 Jan - 15:40

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Ned 8 Jan - 15:31

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Jazz   Sre 11 Jan - 13:45

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Pon 16 Jan - 18:38

Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sre 18 Jan - 23:43









Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Pon 23 Jan - 18:17

Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 24 Jan - 20:45

Acid jazz

Acid jazz, poznat i kao klub džez, je muzički žanr koji kombinuje elemente džez, soul, funk, disco i hip-hop muzike. Tokom osamdesetih i devedestih godina prošlog vijeka vidjelo se kako upravo zvuk džez-fanka udara temelje onome što je kasnije postalo elektronska dens/pop muzika (Roy Ayers, Donald Byrd i Grant Green). Ovdje moramo istaći da je Velika Britanija bila, takoreć, domovina porijekla ovoga žanra.

Acid džez "pokret" se, takodjer, posmatra kao pravi "preporod" džez-fanka, džez fuzije i soul džeza, čemu su doprinijeli vodeći DJ-evi kao što su Norman Jay, Gilles Peterson i Patrick Forge, poznati i kao "rare groove crate diggers".

Ne treba izgubiti iz vida da je acid jazz takodjer bio i pod neznatnim uticajem house muzike, kao i acid rock-a.

Acid džez često sadrži različite tipove elektronskih kompozicija, stoga nerijetko zvuči kao sviranje muzičara uživo, gdje se uvijek ostavlja mogućnost da svaka svirka bude drugačija, odnosno da svakim izvodjenjem doživi novu interpretaciju. Kompozicije bendova kao što su Jamiroquai, The Brand New Heavies, Los Amigos Invisibles i Incognito često koriste takve strukture akorda.

Engleski korijeni Acid jazza

Zvuk i klubovi koji su iznikli iz južnoengleske „rare groove“ scene krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kao i razni drugi alternativni bendovi, uključuju tzv. „London mod“ scenu. Ova se scena razlikuje od onoga što je činilo sjevernjačku "Soul scenu", tada naširoko popularnu na jugu Engleske sa klubovima poput "100 Club" u Oxford ulici, ali idalje pokazuje sličnosti s njom.

Ove su scene u govoru dobile zajednički naziv Acid Jazz, ali u stvarnosti one su živjele u različitim oblicima i bez pravljenja razlika prema nazivima koje su ih ranije označavale. Ovo je prilično zbunilo novinare i muzičke kritičare, nisu mogli jasno da odrede šta sve čini ovaj novi pravac, stoga su često pravili razne pokušaje da ovu scenu povežu sa „London mod“ scenom.

Scena tadašnjeg vremena bila je podijeljena inače na dva dijela, na one koji su voljeli i pratili izvornu džez i soul muziku, i one koji su pratili nove bendove, koji su bili nosioci novoga pravca (Acid Jazz). Pokušaji acid muzičara da se integrišu sa hip-hop i jungle muzikom smatrani su nepotrebnim, i štaviše, odvodili džez muziku sve dalje od njenog stvarnog izvorišta, te je sve skupa gledano sa velikim prezirom od strane mnogih.

Časopis pod nazivom „Straight No Chaser Magazine” postaje veoma važno mjerilo velikobritanske scene, ali i način da se osluhne prijem novostvorenog žanra kod kritike i publike. Slično tome, odjevni brend s potpisom "Duffer of St George", postaje tijesno povezan sa acid džez scenom.

DJ majstori kao što su Gilles Peterson i Chris Bangs uglavnom su zaslužni za nastanak pojma Acid Jazz (1987).

U svojoj biografiji, predstavljenoj na Radiju 1, Peterson opisuje kako je došlo do kovanice Acid Jazz: "Mi smo stavili staru 7-inčnu ploču Mickey and the Soul Generation, koja je bila ustvari rijetki groove snimak sa uvodom na mad rok gitari, bez improvizacije. Počeo sam varirati sa brzinom zvuka, ubrzavati tako da zvuči potpuno izvitopereno. Da bi Chris Bangs uzeo mikrofon i rekao: „Ako je ono acid house, to je acid džez". Otuda naziv acid džez, iz čiste šale!“

Poznati britanski acid džez sastavi iz devedesetih su: Brand New Heavies, Incognito, James Taylor Quartet, Vibraphonic, Jamiroquai (takodjer klasifikovani kao funk i disko) i Urban Species, US3 (klasifikovani i kao džez rep); a tu su i desetine manje komercijalno uspješnih umjetnika. Kasnije se javlja Repercussions sa vrhunskim hitom “Promise me nothing”.

Prema knjizi „Tehno Primer”, album iz 1993.godine „Road to Freedom“ koji su objavili Young Disciples bio je "veoma uticajan" na razvoj žanra. Druge novije grupe koje produciraju muziku ovog žanra su Mother Earth i Down to the Bone.

Nekoliko izdavačkih kuća su se specijalizovale u produkciji Acid džeza, neke od njih su: Acid jazz records, Ninja tune i Mo'wax.

Acid jazz na medjunarodnoj sceni

U Sjedinjenim Američkim Državama posebno značajni acid džez bendovi su Groove Collective i Brooklyn Funk Essentials; iako je tokom devedesetih veliki doprinos na polju džez fuzije dolazio upravo iz SAD-a, ipak se odnosio uglavnom na house džez i rep džez; posebno treba istaći A Tribe Called Quest, Black Sheep, De la Soul, the Jungle Brothers i Digable Planets.

Kada se govori o Japanu, nezanemariv doprinos acid džez sceni dali su DJ Krush, Gota i United Future Organization, koji je objavio 'I Love my Baby: My Baby Loves Jazz' kao obradu pjesme 'Moondance’ od Van Morrisona. A ovdje svakako treba spomenuti i sjajni japanski ženski vokal Monday Michiru.

Acid jazz scena razvijena je takodjer i u istočnoj Evropi, sa bendovima kao što su Skalpel iz Poljske i Moscow Grooves Institute iz Rusije.

***
Acid jazz je danas veoma popularna muzička forma; pravac koji je novim generacijama približio džez, a starijim generacijama pokazao do kojih sve granica džez muzika može da putuje. Svako vrijeme traži svoju autentičnu svježinu, talentovane umjetnike, inovativne kompozicije, sofisticiraniji zvuk. Acid jazz je upravo sve ovo iznio pred publiku u trenu kad joj je to trebalo. Od tog vremena do sada, raznolikost improvizacija spontano se uvlačila pod kožu ljubiteljima ovoga pravca, te još jednom potvrdila beskrajnu širinu i ljepotu džez varijacija.









Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 13 Mar - 1:05

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sub 26 Maj - 14:36

Nazad na vrh Ići dole
Tomiša

Super Član
Super Član


Muški
Poruka : 775

Učlanjen : 01.09.2012


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sub 1 Sep - 15:34

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sre 26 Sep - 20:37





Nazad na vrh Ići dole
andelika

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5683

Učlanjen : 19.09.2012


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Čet 29 Nov - 23:07

Nazad na vrh Ići dole
andelika

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5683

Učlanjen : 19.09.2012


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Čet 29 Nov - 23:20

Nazad na vrh Ići dole
andelika

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5683

Učlanjen : 19.09.2012


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Sub 5 Jan - 15:36

Nazad na vrh Ići dole
haklberi

  

avatar

Muški
Poruka : 28179

Učlanjen : 20.09.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Uto 29 Jan - 23:30

Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Ned 31 Mar - 19:27









love
Nazad na vrh Ići dole
nikdemark

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1487

Godina : 31

Lokacija : Timočka Krajina

Učlanjen : 27.07.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Pon 5 Avg - 15:06

Nazad na vrh Ići dole
nikdemark

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1487

Godina : 31

Lokacija : Timočka Krajina

Učlanjen : 27.07.2011


PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   Pon 5 Avg - 15:09

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: All That Jazz   

Nazad na vrh Ići dole
 
All That Jazz
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» All That Jazz
» Josipa Lisac
» Ana Sofrenovic
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Muzički stilovi i pravci-