Ima poslova za koje fale radnici

Ima poslova za koje fale radnici
IZVOR: B92

Beograd -- U Srbiji ima oko 650.000 nezaposlenih, od čega su trećina mladi. Traženje posla nikada nije jednostavno, a pogotovo ne u kriznim godinama, kao što je ova.



Međutim, u Srbiji i dalje ima kompanija koje teže pronalaze radnike za određena zanimanja.

Rad na otvorenom bez obzira na vremenske uslove je težak, ali upravo radnici u građevinarstvu su oni koji u Srbiji i tokom ove krize mogu da nađu posao.

Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da su u Srbiji traženi građavinski radnici svih profila, kao i oni u IT sektoru, ugostiteljstvu, ili u sektoru usluga.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje upozoravaju na hiperprodukciju menadžera za kojima naše tržište uopšte nema potrebe. Jaz između onoga što se školuje naših škola i onoga što traži tržište rada je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali to još uvek nije dovoljno. "Ono što je trend u Srbiji, ali i šire je da poslodavci, posebno u manjim kompanijama, kada zapošljavaju ljude sa srednjom školom hoće da obavljaju više poslova. Poslodavci polako podižu te svoje zahteve i kada su u pitanju radnici koji rade i na složenim pozicijama", kaže Dragan Đukić iz nacionalne službe za zapošljavanje.

Kada su u pitanju fakultetski obrazovani kadrovi, posla ima za inženjere građevine i elektrotehnike, arhitekte, farmaceute, profesore matematike i stranih jezika.

Mostogradnja je ove godine zaposlila oko šest stotina radnika na određeno vreme. Prvenstveno je reč o zanatima neophodnim u građevinarstvu, mada su imali potrebe i za visokoobrazovanim kadrom. U svakom slučaju, teško dolaze do radnika.

"Škole koje obezbeđuju takve profile školuju svake godine sve manje đaka, tako da su to pretežno radnici koji su osposobljeni radom, a ne školovanjem. Poslovi u građevinarstvu, posebno u mostogradinji su specifični, dosta njih obuče se, pa odu u druge firme ili inostranstvo", kaže Mićo Kozomora iz Mostogradnje.

Mnogo primamljivije od gradilišta kao radni prostor izgledaju kancelarija ili šalter u banci, ali tamo trenutno nema slobodnih mesta. Kratkotrajna potražnja za ljudima u bankarskom sektoru u jednom trenutku dovela je do velikog interesovanja mladih za zanimanja.

Međutim, banke su vrlo brzo popunile kapacitete.

Posao jako teško nalaze završeni srednjoškolci smera bankarski ili ekonomski tehničar, ali i oni koji su završili gimnaziju. Kada su u pitanju oni sa visokim obrazovanjem, na zaposlenje dugo čekaju menadžeri svih profila.

Posla nema ni za pravnike i ekonomisti trećeg stepena, jer poslodavci rađe uzimaju isti profil četvrtog stepena. Već tradicionalno na listi najmanje traženih su i profesori klasičnih nauka.

A oni koji traže posao izbegavaju da pričaju o tome. Stariji nisu sigurni da li bi mogli da promene zanimanje, dok se mlađi sami snalaze i na biro rada dolaze samo zbog potvrda.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje savetuju da se dodatno radi na obrazovanju jer poslodavci sve češće traže i veštine koje se ne stiču u klasičnim školama, kao što su rad na računarima i znanje stranih jezika.