Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Novi "Otpisani" hit na Youtubu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Novi "Otpisani" hit na Youtubu   Sre 11 Jan - 1:48

Novi "Otpisani" hit na Youtubu


U selu Marenovo kod Varvarina grupa amatera fotoaparatom od 12 megapiksela snimila „Otpisane na naš način“, koji su postali hit na Youtubu.



"Prvi put sam gledao 'Otpisane' u prvom razredu osnovne. Nisam to video kao neku politiku, jer nijedan film ne shvatam kao politiku. Nego su mi Prle i Tihi bili junaci kao što su Rambo i Čak Noris.
Posle sam stotinu puta odgledao sve epizode i 'Otpisanih' i 'Povratka otpisanih', znam ih napamet, i tako sam rešio da snimim svoje 'Otpisane'", priča za "Danas" Stefan Miletić iz sela Marenovo kod Varvarina.

Ovaj dvadesetjednogodišnjak, naime, snimio je osamnaestominutnu epizodu „Otpisani na naš način“ koju je za mesec dana na Youtubu videlo 9.000 ljudi. Emitovana je i na kruševačkoj televiziji „Plus“, a prilog o ovom originalnom poduhvatu seoskih entuzijasta prikazan je i na RTS, u emisiji „Ovo je Srbija“.

Fenomen televizijskog serijala „Otpisani“ tako se nastavio 35 godina posle emitovanja prve epizode serije koja je opisivala borbu partizanskih ilegalaca u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Serija koja sadrži 26 epizoda u dva serijala, reprizirana je samo na državnoj televiziji devet puta.

A Stefan Miletić, opet, planira da posle pilota snimi još 10 „svojih“ epizoda. U tu svrhu je na Facebook grupi obožavalaca serije pre neki dan objavio oglas: „Potrebni su glumci, asistenti, donatori i sponzori za sledeću epizodu ‘Otpisani na naš način’. Ukoliko želite da baš vi učestvujete u tome javite se na 064/221...“ Od onih koji su lajkovali status je i Socijalistička partija Marenova.

"Za uloge se javljaju, pitaju: imaš nešto za mene? Ali od sponzora ni traga ni glasa. U pilotu sve smo finansirali iz našeg džepa. Sad planiramo da imamo i stative za kamere, i neku ozbiljniju kameru. Snimali smo, naime, do sada običnim fotoaparatom od 12 megapiksela, koji podržava i video zapis. Ja sam posle to prebacio u kompjuter i radio montažu. Pre sam držao radio-stranicu, pa sam sad taj studio pretvorio u studio za kinematografiju. Ton je naknadno nasnimavan, sinhronizovan, baš kao u davna vremena. Zbog toga je proces montaže trajao najduže, čak dve nedelje", kaže Stefan.

Ranije se bavio elektronikom, bio voditelj na radiju, pomalo je i svirao u lokalnom bendu, a uglavnom su izvodili repertoar „Južnog vetra“.

Scenario je nastao tako što sam slušao muziku iz „Otpisanih“, u glavi su mi se ređale slike, ja sam to pisao, pisao, od ponoći do četiri sata ujutru. I eto prve epizode. Kad legnem da spavam, priča mi sama dolazi u glavu. Posle samo ubacujem dijaloge. Imam ideju za svih novih 10 epizoda, čak i za „Povratak otpisanih na naš način“ koji će uslediti, priča Miletić.

Šmajsere od drveta za potrebe snimanja napravio je Ivan koji glumi Prleta, dok je Stefan sebi dodelio ulogu Tihog. Svi glumci su, inače, meštani.

"I svi su prvi put pred kamerama. Komšija oficir u penziji dao nam je srpske uniforme koje sam pretvarao u nemačke. Orlove i kukaste krstiće sam odrađivao na komjuteru, štampao na štampaču, rezao i zašivao na uniforme. Na jednom otpadu u Kruševcu su nam pozajmili šlemove, to su baš pravi nemački šlemovi koje su oni imali u svojoj kolekciji. Zahvaljujemo se tom kruševačkom otpadu na kraju prve epizode", objašnjava Stefan, dodajući da je na Youtubu već objavio dva svoja filma - „SAJ“, na koji ga je inspirisalo gostovanje Ivice Dačića u šou programu „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, te još jednu antiterorističku „sagu“ - „Gromovi i Tigrovi u akciji“.

Došao je potom, kako kaže, na ideju da uradi ili neki horor ili „Otpisane“.

"Video sam da se to sa Prletom i Tihijem ljudima mnogo svidelo. Diglo mi je rejting. Imam veliku želju da upoznam nekog glumca iz prave serije, kao i scenaristu Sinišu Pavića. Da dođu kad budemo snimali novih 10 epizoda", dodaje.

Selo je, kaže Stefan, u Drugom svetskom ratu bilo pola za četnike, pola za partizane.

"Ja sam namerno insistirao da se ne pominju nigde ni partizani ni četnici, već samo grupa momaka koji se bore protiv Nemaca. Da ne bi dolazilo do sukoba onih koji danas brane četnike ili partizane. Da se ne pominju te političke stvari", kaže ovaj momak, koji ni sam ne zna ko je u tom ratu pre 70 godina - bio u pravu.

I tako je Marenovo, koje je, objašnjava, dosad bilo poznato samo po nekom tekstu u novinama u rubrici crna hronika, nastavilo storiju o Prletu i Tihom.

Komentari na Youtubu su, pak, brojni i raznovrsni: „Ako vam treba statista, zovite, al samo za ulogu Nemca :-)“, „Tijaniću, bolje da si ovoj deci dao neki dinar da snime još ovoga, nego što gledamo reprize serija rekordnih gledanosti“, „Prvi kadar u seriji - viri ‘opel suza’, mogli su bar da snime scenu gde se ne vidi auto, ako već nisu mogli da ga sklone iz kadra“, „Odlično, sve pohvale za Marenovce, samo napred!
Ali, razrešite mi dilemu - da li su na 08.48 iza Marije na posteru Kasandra i Luis David? U pitanju je opklada, pa pomozite“...




Najviše je, naravno, četničko-partizanskih prepucavanja, koje poslednjih dvadesetak godina prate „Otpisane“, pa i ovu amatersku verziju.

Pre nekoliko godina, recimo, Srpski pokret obnove izašao je sa saopštenjem u kojem je partizanske filmove i seriju „Otpisani“ koja se tad reprizirala na Javnom servisu, apostrofirao kao najveće poroke srpske omladine. Danica Drašković je bila još konkretnija i „Otpisane“ je označila kao „najgoru staljinističko-titoističku propagandu koja srpsku decu više truje i kvari od sve pornografije ovog sveta“ i najavila da će poslanici SPO-a pokrenuti inicijativu u Skupštini Srbije da se zabrani emitovanje ovih filmova i serija pre ponoći.

„Moj je predlog da se ti filmovi tretiraju kao pornografija“ - kazala je tada Danica Drašković. U odbranu prikazivanja „Otpisanih“ stao je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić. „Sve serije iz komunističkog perioda spadaju u kulturnu arhivu.

Tako ih i treba gledati. Konkretno, Prle i Tihi su sve samo ne obrasci komunista. Više liče na vestern junake nego na junake komunističkog otpora. A serija „Otpisani“ predstavlja potpunu fikciju. Da su srpski komunisti pobili u Beogradu onoliko Nemaca koliko je to prikazano u seriji, Hitler nikad ne bi mogao da napadne Sovjetski Savez. To je strip, a ne komunistička propaganda. Drugo i vrlo ozbiljno pitanje je - šta treba da uradimo sa našim kolektivnim sećanjem? Treba li ga spaliti? Nisam siguran da su drugi narodi uradili to“ - rekao je Tijanić, koji se ironično pozabavio i mogućem lošem uticaju Prleta i Tihog na srpsku omladinu: „Serija toliko loše utiče na decu da će krenuti da ubijaju Nemce po ulicama. Bojim se za naš turizam“.

Istoričar Čedomir Antić je, opet, u jednom „Utisku nedelje“ rekao: „Koliko je Nemaca poginulo u Beogradu od „Otpisanih“? Ja bih, kad bih imao vremena, brojao tokom serije, koliko je Nemaca ubijeno. Ja bih rekao da ima tri, četiri hiljade, koje su samo Prle i Tihi ubili. Ubijen je jedan, ako izuzmemo naravno borbe za oslobođenje Beograda i ako izuzmemo možda saveznička bombardovanja“.

Time se u knjizi „Falsifikati komunističke istorije“ (Una preš, Beograd, 2010) bavi i Miloslav Samardžić, urednik pročetničkog lista i veb-portala „Pogledi“. On navodi da, iako u ovom televizijskom serijalu iz epizode u epizodu „skojevci izvode diverzije i sabotaže ogromnih razmera, nanoseći Nemcima velike gubitke, u stvarnosti u Beogradu tokom Drugog svetskog rata komunisti nisu ubili nijednog Nemca“.

"Jedan nemački vojnik, sklon kocki i alkoholu, nađen je mrtav u nekom jarku na Bežaniji - navodi Samardžić, tvrdeći da su komunistički ilegalci u Beogradu bili tako malobrojni, da se Gestapo niti bilo koja druga nemačka formacija nije bavila njima. „Svu pažnju Nemci su usredsredili na neuporedivo brojnije četničke ilegalce“ , piše Samardžić.

On tvrdi da najmanje tri epizode „Otpisanih“ koje opisuju događaje iz četničke borbe, pripisane komunistima.

Zanimljivo je da je „Otpisane“ na nož dočekala i zvanična TV kritika kada su prvi put emitovani. Tako, na primer, kritičar Žika Jovanović, marta ‘75. god, u nedeljniku „NIN“ piše: „Reći da „Otpisani“ predstavljaju najbolju seriju ove vrste, među serijama koje je televizija do sada proizvela, ne bi govorilo mnogo: iz jednostavnog razloga što se nema s čime porediti. Poslednja epizoda serije, pod nazivom „Brodogradilište“, nije bitno promenila naše utiske o onome što smo gledali u svih 13 nastavaka: osrednju, a povremeno naivnu i neuverljivu dramaturgiju serije, spasavali su mladost, spontanost i talenat“.

„Otpisani“ su snimljeni u produkciji Televizije Beograd 1974. godine, i nastali su po knjizi Dragana Markovića, a uporedo sa serijom, snimljen je i istoimeni film. Zbog velike popularnosti, dve godine kasnije, snimljen je nastavak pod nazivom „Povratak otpisanih“. Seriju je režirao, Aleksandar Aca Đorđević, a scenario su napisali Dragan Marković i Siniša Pavić. Glavni junaci serije bili su tada mladi glumci - Voja Brajović, Dragan Nikolić, Predrag Miki Manojlović, Čedomir Petrović i Aleksandar Berček, a pored njih veće uloge su ostvarili i - Pavle Vujisić, Stevo Žigon, Rade Marković, Dragomir Felba i Vasa Pantelić.

Fabula se zasniva na spoju izmišljenih i istinitih događaja iz vremena ilegalnog otpora okupatoru od 1941. do 1945. godine. Iako dosta izmenjeni, mnogi delovi serije su nastali prema stvarnim događajima, kao što su - spasavanje Aleksandra Rankovića iz zatvorske bolnice u Vidinskoj ulici, jula 1941; paljenje garaže u Grobljanskoj ulici, avgusta 1941; ubistvo agenata Đorđa Kosmajca i Obrada Zalada u Ulici cara Uroša, marta 1942; rad ilegalne štamparije u Beogradu, koja je funkcionisala na dve lokacije 1941-1944. i dr. Za razliku od prvog dela, nastavak serije, pod nazivom „Povratak otpisanih“ se ne temelji na nikakvim stvarnim događajima (izuzev prikazanih borbi za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. i epizode „Most“ u kojoj je prikazan lik učitelja Miladina Zarića, koji je samoinicijativno onemogućio rušenje tada jedinog mosta na Savi), već je čist plod mašte autora.






(MONDO)








Nazad na vrh Ići dole
 
Novi "Otpisani" hit na Youtubu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Novi list
» Muzika za novi dan
» Novi talas Beogradske rok scene
» Novi Sad: Besplatan taksi od porodilišta
» Novi CD bez Cecine slike!
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Aktuelnosti :: Zabava-