Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Carstvo misterija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Carstvo misterija   Sub 7 Maj - 21:43

TAJNA KRISTALNE LOBANJE



TAJNA KOJU I VREME LJUBOMORNO ČUVA ...

Kada bude otkriveno svih trinaest, ljudi će moći da izgrade doba mira, harmonije i ljubavi ...


Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili. Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila ?!



Kruže glasine da ona ima neobične moći, ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene. Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna Lobanja?

Može li da isceljuje ili da transformiše čovekovu psihu? Kristalna Lobanja poznata je ao Mičel-Hedžisova Lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.Mičel- džisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. odine prilikom arheoloških iskopavanja.I samo njeno otkrivanje obavijeno je isterijom i intrigama.




Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću adioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne Lobanje. retpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju o fantastičnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo zbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena eprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki eriod u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena. Pitanje je tvrd aterijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive brade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim rušenjem rađeni neverovatno precizni detalji.

Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi. Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u ultovima Maja i Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda. I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a većinu njih širom sveta čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada su poznata četiri tipa antičkih kristalnih lobanja:

• od čistog kvarca - potpuno providne
• ametista - purpurne boje
• ružičastog kvarca
• dimljenog kvarca - sive do crne boje


Jedno vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju reputaciju. Za nju su verovali da je 'Lobanja Strašnog suda' i da će svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište informacija.Dolazak do ovih podataka i njihovo pronalaženje biće moguće tek kada naučimo da crpimo znanje iz ivog kristalnog kompjutera.


Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan od poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on bio trgovačko središte za kakovac. Najspektakularniji deo grada jeste amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u nestalom svetu Maja. Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po stoleća pre nego što je grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku naše ere.
U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je ovaj narod obitavao još u sedmom veku pre naše ere. Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između 300.-900. godine posle Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova jedinstvena civilizacija raspala, a narod zagonetno isčezao ili se odselio.

Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali Lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u Lobanju.Kako, to niko ne zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod Lobanje u njene očne duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne uplje.

Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na Lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole! Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta. 1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja.

To je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja.laboratorije su sprovele dva osežna istraživanja. Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: ''Nema načina da se utvrdi starost Lobanje'. Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o Lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički. I samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni profesionalco koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju. Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade Lobanju sličnu ovoj. Ili šta je izjavio jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a : '…ova prokleta stvarjednostavno ne bi trebala da postoji!'

Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend kojije ispitivao Lobanju nije izbegao mentalnin efektima Lobanje.Sve godinedok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i kafu, a postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna Lobanja uticala je na njihovu svest.I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa Lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a neki su imali problema sa disanjem ili lupanjem srca.Kod nekih ljudi kaoda je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli laki hor glasova ili zvonjavu praporaca.

Svetski centar za istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao brojne eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska oprema koja je korišćena u ovim ogledima mogla je da meri energetski uticaj kristalnih lobanja na ljude. Rezultati tih istraživanja ukazuju na sledeće:

• Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična energetska polja.
Dejstvo tih polja na testirane osobe bilo je pozitivno a instrumenti su zabeležili povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim poljima.
• Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi
su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne svesti,
drugi su imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje dubokih
emocija ili karme pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a
manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen.
• Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije
specifične snove ili bi danima osećao dejstvo energije lobanja. Kod
pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih
unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da se čuju duhovi.
• Mnoge osobe koje su učestvovale uovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile. Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im je donosilo mir i radost.

Filis Geld koautorka knjige 'Poruka Kristalne Lobanje' je napisala: 'Verujem da Lobanja može da se upotrebi kao duhovni fokus da se izvuku mudrost i znanje iz kolektivnog nesvesnog. Kristalnu lobanju porede s kristalnim sveznajućim kompjuterom koji samo čeka da otkrijemo pravi pristupni kod'.

Jedna stara centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i Acteci, kaže da je svet bio uništen četiri puta, da mi živimo pod petim Suncem i da će naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki život.

Prema kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a biće potpuno razoren 21.12.2012. godine. Pisari ovog drevnog naroda, za koji se veruje da su odlično znali astronomiju, ostavili su mnoge tekstove sa proročanstvima, posebno onim vezanim za pomračenja Sunca.

Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja


Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu. Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica.Šta god Vi mislili o Kristalnoj Lobanji i njenoj nerazrešivoj misteriji, znajte da psiholozi ne preporučuju da sebe dovodite u izmenjena stanja svesti. Ali ko može odoleti Tajni Kristalne Lobanje.





Izvor:conopljanews.net


Poslednji put izmenio Šajni dana Sub 7 Maj - 22:10, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Mad Max

Elita
Elita

avatar

Muški
Poruka : 1200

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sub 7 Maj - 22:06

dokazano da je prevara Wink
Nazad na vrh Ići dole
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sub 7 Maj - 22:15

DA LI SE OSTVARUJU DREVNA PROROČANSTVA?

KAKVA JE SUDBINA ČOVEČANSTVA...


Ljudi koji vide nevidljivo oduvek su postojali, i postojaće, a proročanstva idu u korak sa svetom i nikad ga neće napustiti. Bez obzira što se vidovitost smatra samo jednim vidom ekstrasenzorne percepcije (ESP), ima jako puno statističkih podataka da ona kod nekih ljudi stvarno deluje. Mnoga iskustva bila su u vidu upozoravajućih snova, jer je skoro dokazano da se telepatski snovi javljaju u kriznim situacijama, bilo da su u pitanju pojedinci ili čitave države.
U doba ratova, proricanje budućih događaja bilo je veoma važno za vojskovođe starog Rima, Grčke ili Egipta. Postojale su čak i organizovane institucije-proročišta nazvane imenom orakuli, a najpoznatije od svih nalazilo se u Grčkoj, na brdu Parnas.

KRENIMO POLAKO...

U doba ratova, proricanje budućih događaja bilo je veoma važno za vojskovođe starog Rima, Grčke ili Egipta. Postojale su čak i organizovane institucije-proročišta nazvane imenom orakuli, a najpoznatije od svih nalazilo se u Grčkoj, na brdu Parnas.
U VI veku pre nove ere brdo Parnas bilo je cilj mnogobrojnih hodočasnika iz svih krajeva sveta. Klasičan primer je slučaj koji se dogodio Krezu. On je pitao delfijsko proročište da li da se upusti u rat, a odgovoreno mu je da će tim ratom uništiti jedno veliko carstvo.
Verujući u svoju sigurnu pobedu, Krez je zaratio, a istorija je pokazala da je proročište bilo u pravu: uništeno je, zaista, jedno veliko carstvo - ali Krezovo.
U VI veku pre nove ere brdo Parnas bilo je cilj mnogobrojnih hodočasnika iz svih krajeva sveta. Klasičan primer je slučaj koji se dogodio Krezu. On je pitao delfijsko proročište da li da se upusti u rat, a odgovoreno mu je da će tim ratom uništiti jedno veliko carstvo.
Verujući u svoju sigurnu pobedu, Krez je zaratio, a istorija je pokazala da je proročište bilo u pravu: uništeno je, zaista, jedno veliko carstvo - ali Krezovo.
Poznato je da obaveštajne službe mnogih zemalja vrlo vešto falsifukuju određene vizije poznatih vidovnjaka pripisujući ih sasvim drugo značenje. Jedno od takvih je i čuveno pismo nadvojvode Franca Ferdinanda, ono koje je navodno sanjao katolički nadbiskup Lanji pred samu zoru 28. juna 1914. godine. U pismu je stajalo sledeće upozorenje, pisano rukom samog nadvojvode:
...Vaša biskupska visosti, dragi doktore Lonji, ovim Vam saopštavam da pogibam danas sa suprugom u Sarajevu kao žrtvom atentata od strane Srba. Preporučamo se Vašim pobožnim molitvama. Srdačno Vas pozdravlja Vaš nadvojvoda Franjo. Sarajevo, 28. juna 1914. godine u 1.24 sata.
Objavljujući ovo 'proročanstvo' austrougarski militaristi su našli opravdanje za napad na Srbiju. Nečim sličnim su se služili i ološi iz NATO-a, kada su nas napali 1999. godine. Međutim, na njihovu veliku žalost, opet se pojavio slučaj Krez. Propalo je carstvo, ali Austrougasko. Ako se sve ponavlja, onda će i NATO carstvo da propadne...

OSVIT PROROKA

Zanimljivo je pogledati šta su sve, još pre nekoliko hiljada godina, predvideli proroci i današnjem, kao i vremenu koje je pred nama. Kakva je po njima budućnost čovečanstva? Propast, razaranje, nada, harmonija... Istorija pomno prati tragove proročanstva kroz milenijume i istražuje osnove vizija starodrevnih proroka i tumači izrečena proročanstva.
Važno je razumeti poruku, jer sva proročanstva su, na određeni način, ograničena. Mnoge vizije proroka izrečene su terminima koji su odgovarali tadašnjim slušaocima. Očigledan primer je termin kojim se objašnjava vazdušni napad. U starozavetnim proročanstvima on je objašnjen pojmom vatra (sila) Božija.
Proročki pokret u Starom zavetu odigrao je, nesumnjivo, veliku i veoma važnu ulogu ali, treba znati da je biblijski pojam prorok bio mnogo širi nego što mi to danas mislimo. Prema biblijskim shvatanjima, prorok nije bio čovek koji je video isključivo budućnost i na osnovu toga predskazivao događaje koji će se odigrati. On je bio, istovremeno, i čovek koga je sam Bog odabrao da u njegovo ime prenosi poruku i čuva veru.
U starom Rimu prorokovanjem su mogli da se bave isključivo sveštenici. Među njima je bio veliki broj onih koji bi tom prilikom padali u trans sekući vene, hodajući po užarenom uglju, puštajući krv... U Rimu su se dešavale stvari koje ni do danas nisu adekvatno objašnjene i smatraju se autentičnim proročanstvima. Tako rimski istoričar Svetonius piše da je predstojeća Cezarova smrt bila unapred objašnjena, daleko pre nego što se on uopšte i rodio!
Naime, iz provincije Kapua stigla je vest da su pronađeni neki prastari grobovi. U jednom od tih grobova bio je sahranjen i osnovač provincije Kapis. Pored njegovog tela, prilikom iskopavanja, pronađena je pločica sa sledećim natpisom:
'Kad jednom ovi domovi Kapisa izađu na svetlost, jedan će Julov potomak poginuti od ruke sunarodnika, a njegova će smrt prouzrokovati velike nevolje Rimu.'
Julov potomak, Cezar, nije pridavao pažnju ovom proročanstvu, ali se setio da kad je prelazio Rubikon, konji koji su ga preneli preko te reke nisu hteli da uzimaju hranu, a istovremeno su počeli da plaču! Cezarovi konji oplakivali su svog živog gospodara i to u trenutku kada je on tek započinjao svoj pobedonosni pohod ka Rimu.
Plutarh je zapisao da su noć pred Cezarovu pogibiju nebo nad Rimom parale munje, da se gradom razlegala potmula tutnjava, da su Rimom jurili ognjeni ljudi nasrćući jedni na druge, a sam Cezar je sanjao da lebdi iznad oblaka i pozdravlja se sa Jupiterom! Njegova žena Kalpurnija iste noći sanjal je iskasapljenog muža pored sebe u krevetu.
Na sam dan pogibije, Cezara je na putu ka Senatu, presreo vidovnjak Spurina koji mu je, svojevremeno, rekao da se čuva Martovskih Ida. Videvši ga, Cezar mu je veselo mahnuo govoreći:
Martovske Ide su došle..
Spurina ga je žalosno pogledao i odgovorio:
Da, ali nisu prošle!
po dolasku u Senat, je ismasakriran...

U Asiru i Vavilonu nailazimo i na žene proroke zvane ragimtu (izvikačice) koje su proricale u hramovima boginje Ašer.
Izvesni prorok Barbilijus prorekao je Agripini prilikom porođaja da će: njeno, tek rođeno dete, postati imerator koji će biti pamćen dokle god budu postojali ljudi na zemlji! To, tek rođeno dete, nazvano je imenom Neron.

PROROCI STRAŠNOG SUDA

Zaharija se pojavljuje oko 520. godine pre nove ere. Proročanstva je izricao na osnovu noćnih vizija kojih je bilo osam. U poglavljima od IX do XIV Zaharija govori o poslednjem sudu:
...I u taj dan ću istrebiti iz Zemlje imena idola da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniću iz Zemlje. I u svoj Zemlji dva će se dela istrebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj... I u taj dan neće biti videlo svetlo i videlo mračno, nego će biti jedan dan koji je poznat samo Gospodu nad vojskama, i neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost...
Malahija se pojavio oko 465. godine pre nove ere. Njegova knjiga sadrži šest govora i završnu reč, a proricao je dan kada će sve izgoreti:
...Dan kada je mrak i koji gori kao peć, i svi će se ponositi i svi koji rade bezbožno biće strnjika, i upaliće ih dan koji ide i neće im ostaviti ni korena ni grane...
Joel je prorok koji je dao proročanstvo o vojsci skakavaca koja će se pojaviti u 'Poslednje vreme', kao i strašnu sušu. Ovo bi trebalo da bude uvertira za Dan Gospodnji i strašni Sud koji će se potom desiti:
...Čujte starci, slušajte svi stanovnici Zemlje. Je li ovako što bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovedajte to sinovima svojim i njihovi sinovi potonjemu kolenu. Šta osta iza gusenica, izjede skakavac, i šta osta iza skakavaca izede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv. Opuste polje, tuži Zemlja, jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja. Seme istrunu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljena skladišta, jer posahnu žito. Kako uzdiše stoka, kako su se smela goveda, jer nemaju paše i ovce ginu. Oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveća u polju. Dan kada je mrak i tama, dan kada je oblak i magla. Kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakoga nije bilo od kad je veka, niti će ga posle kad biti od kolena do kolena. Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen. Zemlja je pred njim kao vrt Edenski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega... Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće u kuće kroz prozore kao lupež. Pred njim će se Zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, Sunce i Mesec će pomrknuti i zvezde će usegnuti svetlost svoju...
Jeremija je prorokova oko 60 godina i prorekao je propast Asira onako kako se stvarno i dogodilo. Takođe se ispunilo i njegovo proročanstvo o uništenju Jerusalima i odlasku Judejaca u ropstvo. Jeremija je prvi od proroka predvideo kraj Davidove dinastije, progon sveštenstva, gubitak Kovčega Zaveta. Po njemu sve buduće nevolje, proizaći će zbog ljudskog bezumlja:
... Ovako im recite: bogova koji nisu načinili neba ni Zemlje, nestaće sa Zemlje i ispod neba. Jer svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž likovi i nema duha u njima. Sejaće pšenicu, a trnje će žnjeti, mučiće se a koristi neće imati, i stideće se žestoka gnjeva Njegovoga...
Jezekilj je prorok koji je do najsitnijeg detalja opisao svoj susret sa Bogom na reci Kebar, 5. juna 592. godine pre nove ere, kada je Jezekilj ušao u životinju i sa njom uzleteo u nebo. Zanimljivo je da je američki inženjer Josef Blumrih, pre oko 40 godina pokušao da konstruiše model po Jezekiljevom opisu i na zaprepaštenje svih dobio je svemirski brod koji je umnogome podsećao na prve svemirske module.
Dok je boravio u životinji, Jezekilj je gledao šta rade ljudi na Zemlji i video buduće kazne koje će ih zadesiti. Predvideo je dolazak Mesije koji će na sebe primiti ljudske grehe, video je ujedinjenje Izraela i njegovo odricanje od Boga. Video je i strašnu kaznu nad Izraelom u 'Poslednja vremena' kao i ponovno podizanje Hrama.
Danilo je bio verovatno najveći od proroka Starog zaveta. Njegova proročanstva idu toliko daleko da se čak može pronaći i ime čoveka koji će pobediti zlo. U vreme cara Valtasara pojavila se tajanstvena ruka koja je na zidu ispisala reči: Mene, tekel, peres. Mnogi proroci su pokušali da rastumače šta znače te reči, ali jedino je Danilo uspeo da ih rastumači! Značenje im je bilo sledeće:
...Izbrojio je Bog tvoje carstvo, i do kraja ga je izbrojio. Ti si izmeren na merila i našao si se lak. Razdeljeno je carstvo tvoje i dano Međanima i Persijancima.
Iste noći upali su u Vavilon Međani i Persijanci, ubili Valtasara i uništili carstvo razdelivši ga na dva dela!
Danilo je tačno prorekao i dolazak Aleksandra Makedonskog, odnosno njegovu vlast sve do Persije:
... I četvrti će biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim sve će podignuti na carstvo Grčko. Potom će nastati silan car i vladaće državom velikom i radiće šta hoće. A kako nastane, tako će se carstvo njegovo i razdeliti u četiri vetra nebeska, jer će se carstvo njegovo ukinuti!
O 'Poslednjim danima' pisao je u poglavlju XI, a u XII poglavlju je naveo i ime čoveka koji će doći da spase Božiji narod od nesreća koje će ga zadesiti:
... A u to će se vreme podignuti Mihail, veliki knez, koji će braniti narod. I biće žalosno vreme, kako ga nije bilo od kako je naroda do tada. I u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni za život večni a drugi na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjatiti kao svetlost nebeska, koji mnoge privedoše k pravdi kao zvezde, vazda i do veka. A ti Danilo zatvori ove reči i zapečati ovu knjigu do poslednjeg vremena, mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti...
Ovim prorocima moramo na kraju dodati verovatno najvećeg proroka koji je ikada živeo na Zemlji, a to je, sveti Jovan Bogoslov, pisac Apokalipse (Otkrivenje Jovanovo), poslednje knjige Biblije. On jedini tačno opisuje buduće događaje i sa neverovatnom preciznošću opisao događaje koji se dešavaju u našem vremenu.
Sveti Jovan je precizno opisao događaje koji će prethoditi francuskoj revoluciji, prvi i drugi svetski rat, pojavu nacizma, stanjinizam, Ujedinjene nacije, Evropsku zajednicu, prvu atomsku bombu, katastrofu u Černobilu, bolesti izazvane radijacijom, ekološku katastrofu, Sidu, finansijsku katastrofu Zapada i na kraju, pojavu najvećeg neprijatelja ljudskog roda - Antihrista.
Na samom početku može se pronaći stih: Ja sam Alfa i Omega (početak i kraj), što znači da po ispunjenju proročanstva iz te knjige sve prestaje da postoji. Apokalipsa je knjiga koja govori o sudbini sveta tokom čitavog njegovog postojanja i Božijem sudu koji će doći na kraju vremena. Prethodnica Božijem sudu su razne kazne koje će zbog grešnosti i bezakonja stići ljudski rod.

Te kazne su:

■ Elementarne nesreće
■ Suša i glad
■ Bolesti i velike epidemije
■ Ekonomske krize
■ Svetski ratovi
■ Građanski i lokalni ratovi, kao i revolucije
■ Diktature u raznim oblicima
■ Kosmičke katastrofe kakve nisu zabeležene u istoriji

Ove kazne imaju neki logičan red, a kulminacija bi trebalo da bude najstravičnija kosmička katastrofa - eksplozija Sunca.
Međutim, predviđen je i spas za određeni broj ljudi. Apokalipsa kaže da je to 144.000 ljudi iz 12 plemena. Ti ljudi bi spas našli u nebreskom hramu, odnosno Jerusalimu.
U poslednjim dvema glavama Apokalipse sveti Jovan simboličkim slikama opisuje buduće večno Carstvo slave Božije. On vidi novo nebo i novu Zemlju, jer prethodno nebo i prethodna Zemlja nestaše.

Izgleda da se suština svih proročanstava svodi na isto: na smak sveta koji će se dogoditi najviše zahvaljujući nekontrolisanoj upotrebi atomske energije kojoj čovek uopšte nije dorastao.


Izvor:conopljanews.net
Nazad na vrh Ići dole
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sub 7 Maj - 22:17


KO UBIJA NAUČNIKE ?

Postaje sve očiglednije da su naučnici koji rade na tajnim projektima vrlo potrošna roba i da u jednom momentu jednostavno bivaju likvidirani, da bi njihove gazde sprečile eventualno curenje poverljivih podataka.
Svi ovi ljudi su život izgubili pod vrlo misterioznim okolnostima, mada za sve njih zvanična istraga kaže, da su izvršili samoubistvo.
Zajedničko svima njima bilo je da su radili na tajnim projektima, Zvezdani Štit, Ešalon, biološko oružje... Krenimo redom u saznanja ovih neverovatnih zavera.


TEHNIČKI TAJNI PROJEKTI, ZVEZDANI ŠTIT, EŠALON...

■ Vidmal Daibhai, pakistanac koji je radio u General Electrics na vrlo osetljivom i tajnom projektu Zvezdanog štita, rata u vasioni, koji je bio pod patronatom NSA, to jest UK/USA.On je 4.augusta 1986. seo u svoj auto, odvezao se 200 kilometara do mosta u Bristolu i bacio se sa mosta Klifton.Policija je pod hitno ustanovila samoubistvo, mada nisu mogli da objasne otkud u automobilu dve čaše do pola pune vina, iako Daibhai nikad nije pio.Škotland jard je objavio da su nađeni otisci prstiju i da je samoubica pripadao sekti Anu Pam Mission za koju se kasnije ustanovilo da nikada nije ni postojala.Osnovano se sumnja da mu je u samoubistvu "malo pomogla" NSA.

■ Ašraf Šarif koji je radio u Markoni Defens Sistemu je 28.oktobra iz Londona otišao takođe u Bristol.Tamo je vezao kraj debelog konopca za granu drveta, sebi namakao omču oko vrata, seo u automobil i krenuo.Glava mu je skoro otpala od tela.
Džon Feri, penzionisani general koji je radio u Markoniju na napoznatom odbrambenom projektu, u julu 1990. godine došao je u svoj stan, ogolio žice električne instalacije i uhvatio ih golim rukama. Policija je odmah utvrdila da je izvršio samoubistvo, mada je nekoliko svedoka tvrdilo da su sa generalom u stanu neko vreme bila dvojica muškaraca.

■ Avtar Singa koji je radio u Mrkoniju na vojnom programu, takođe je izvršio "samoubistvo" mada njegovo telo nije nikada pronađeno.
■ David Sands, istraživač u firmi Erasmus koja je povezana sa Markonijem na vojnim projektima, 30.marta 1987. napunio je automobil sa kantama punim goriva, seo u auto i zaleteo se u zid napuštene fabrike.
■ Endrju Hal se ubio u svojoj garaži izduvnim gasovima od automobila.Isto je uradio i Džek Volfrand, koji je takođe radio u General Elektricsu kao istraživač.

Takođe, "samoubistva" su izvršili i naučnici: Ernest Brokvej, Stiven Dikvater, Džordž Frenk i Stefan Oke.Svi oni su bili angažovani od strane GCHO na projektu tajne kontrole komunikacija.Još barem petnaestak naučnika koji su svi bili povezani sa projektima istraživanja vasione, NLO-a i vanzemaljaca, takođe su izvršili "samoubistvo", mada se smatra da su u stvari bili žrtve tajanstvenih ljudi u crnom. Smatra se da su ljudi u crnom ili sajlensersi (oni koji primoravaju na ćutanje) u stvari komandosi tajenstvene grupe MAŽESTIK 12 čiji su članovi rešeni da na bilo koji način obezbede potpunu tajnost vojnim projektima kao i da uklanjaju sve one koji prekrše njihova pravila ćutanja.


MIKROBIOLOZI, BIOLOŠKO ORUŽJE

Od početka 2000.godine do danas, na misteriozan način stradalo je preko 40 mikrobiologa.Zajedničko svima bilo je što su se mnogi od njih bavili biološkim oružjem.
■ Pet neimenovanih mikrobiologa poginulo je 4.oktobra 2001. kada im se srušio avion blizu ruske granice na Crnom moru.Navodno, avion je oboren raketom terorista.Nastradali mikrobiolozi leteli su iz Izraela u Novosibirsk.Izrael kao i Novosibirsk smatraju se vrhunskim centrima mikrobioloških istraživanja.Novosibirsk je poznat kao naučni centar Sibira, u kojem se nalazi preko 50 istraživačkih postrojenja i čak 13 univerziteta.
■ Benito Kue, 52-godišnji doktor, 12.novembra 2001. pretučen je do smrti od nepoznatih napadača.Preminu je u bolnici.Dr Benito Kue bio je ćelijski biolog i ekspert za infektivne bolesti koji je bio uključen u značajna istraživanja side i kancera.
■ Dr Don Vili (57 godina) nestao je samo četiri dana nakon Dr Kuea.Bio je vrhunski stručnjak za smrtonosne zarazne viruse, uključujući HIV i Ebolu.Radio je na Harvardu i bio uključen u istraživanje DNK sekvenci.Njegovo vozilo nađeno je napušteno na jednom mostu u blizini grada, a mesec dana kasnije pronađeno je njegovo telo u Misisipiju.
■ Tri izraelska mikrobiologa, Avišai Berkman, Amiramp Eldor i Jakov Mesner, nastradala su 24.novembra 2001. godine u sumnjivom udesu putničkog aviona.Za ovu nesreću optuđeni su teroristi, mada neki smatraju da je u pitanju diverzija nekih moćnih interesnih grupa.
■ Dr Dejvid Švarc (57 godina), 10.decembra 2001. godine izboden je nožem u svojoj kući u Laudonu, Virdžinija.Za ovo ubistvo optuženi su trojica tinejdžera koji su se bavili okultizmom.Dr Dejvid Švarc bio je čuveni biofizičar, posebno cenjen u istraživanju DNK sekvenci.
■ U Australiji je 14.decembra misteriozno stradao dr Set Van Ngujen (44 godine). On je nađen mrtav u svojoj laboratoriji navodno ugušen smrtonosnim gasom iscurelim iz rashladnog sistema.Dr Ngujen radio je na vakcini za zaštitu od biološkog oružja, ili možda na samom njegovom stvaranju.
■ U Engleskoj, 23.decembra 2001.godine, nađen je mrtav Dr Vladimir Pasešnik. Bio je ruski mikrobiolog koji je prebegao u Veliku Britaniju i poznat kao jedan od pionira istraživanja na polju biološkog oružja, priznat istraživač DNK sekvenci kao i tragalac za alternativnim antibioticima.Bio je bliski saradnik sa Vilijamom Patrikom koji je za vojsku SAD eksperimentisao sa antraksom.Po jednoj verziji Pasešnik se zarazio u Londonu smrtonosnim virusom prilikom ekshumacije 10 žrtava epidemije gripa iz 1919.godine.
■ U januaru 2002. u Moskvi je nađen mrtav ruski mikrobiolog, član Ruske akademije nauka, dr Aleksej Bruslinski.
■ U istom mesecu nađen je mrtav još jedan ruski mikrobiolog, dr Ivan Glebov.Zvanično, bio je žrtva razbojničkog napada.
■ 9.februara 2002. godine ispred svoje kuće u Moskvi nađen je mrtav dr Vladimir Koršunov.Bio je šef mikrobiološkog odseka na ruskom Državnom medicinskom fakultetu.Istog dana u ruskim novinama je objavljeno da je dr Koršunov verovatno pronašao vakcinu za zaštitu od biološkog oružja ili je pak radio na njegovom stvaranju.
■ 12.februara 2002. godine, nađen je mrtav u svojoj kući u Norviču u Engleskoj, dr Jan Langford, britanski mikrobiolog ruskog porekla.Bio je poznati specijalista za leukemiju i infektivne bolesti.
■ 28.februara u San Francisku ubijena je biolog ruskog porekla, Tanja Holcmajer.U nju je pucao njen kolega Guang Huang, a nakon toga izvršio je samoubistvo.Holcmajerova je u Ameriku došla 1989. godine i upravo je bila na tragu jednog novog i efikasnijeg leka protiv side.
■ 24.marta 2002. godine, dok je džogirao u Kembridžu, na dr Dejvida Vin Vilijamsa naleteo je automobil i naneo mu smrtonosne povrede.Dr Vilijams je učestvovao u astrobiološkom istraživanju na Antarktiku i bio saradnik NASA-e.Pručavao je sposobnost adaptiranja mikroba u ekstremnim uslovima i prilikom bombardovanja ultravioletnim zracima, kao i globalno zagrevanje.
■ 25.marta 2002. poginuo je u svom avionu Stiven Mostov, dekan na Univerzitetu u Koloradu.Dr Mostov bio je jedan od vodećih eksperata za infektivne bolesti i poznat kao veliki stručnjak za bioterorizam.
■ Dr Leland Rikman (47 godina), umro je 24.juna 2003. godine posle neke vrlo čudne glavobolje.Smrt ga je zatekla u Africi u Lesotu gde je podučavao tamošnje medicinske radnike preventivi u tretmanu side.Bio je ekspert u više oblasti, infektivne bolesti, epidemiologija i mikrobiologija.Od 11.septembra 2001. godine bio je savetnik za bioterorizam.
■ 18.juna 2003. godine umro je Dejvid Keli, britanski ekspert za biološko oružje.Smrt je nastupila navodno posle jedne obične posekotine na ručnom zglobu.Bio je visoki zvaničnik pri nekim vladinim službama i viši savetnik za biološko oružje u Ujedinjenim Nacijama.
■ Profesor Majkl Perič (46godina) stradao je 11.oktobra 2003.godine u saobraćajnom udesu kada je sleteo kolima u reku i udavio se.Bilo je to za vreme njegovog učešća u suzbijanju jednog specijalnog virusa u oblasti Zapadnog Nila.
■ Takođe u saobraćajnom udesu 20.novembra 2003.godine, nastradao je i Robert Lesli Burgof (45 godina) iz Teksasa.Na njega je naleteo automobil koji je iz neobjašnjivih razloga skočio na trotoar.Ovaj naučnik bio je poznat po tome što je proučavao neki zagonetni virus koji je posebno harao na brodovima krstaricama.
■ Poznati virusolog, Robert Šop, umro je 23.januara 2004. godine od komplikacija prilikom transplatacije pluća (kasnije utvrđeno da je uzrok smrti nepoznat virus).Zalagao se za stvaranje jedinstvene laboratorije gde bi se izučavale sve zarazne bolesti kao i gde bi se vršila istraživanja za odbranu od biološkog oružja.
■ Samo dan kasnije, posle Roberta Šopa, od srčanog udara umro je i dr Majkl Patrik Kili, sa kojim je Robert Šop blisko sarađivao u biolaboratoriji u Teksasu.Bio je ekspert za bolest ludih krava i ebolu.
■ Mikrobiolog Vadake Srinivasan, umro je 13.marta 2004. od posledica saobraćajnog udesa.
■ 5.maja jedan neimenovani ruski naučnik, smrtno je stradao u jednoj njihovoj laboratoriji, kada se navodno slučajno ubo špricem koji je sadržao virus ebole.
■ 25.maja 2004. na potpuno isti način nastradala je mikrobiolog Antonina Presnjakova, koja se takođe "slučajno" ubola špricem sa ebolom.
■ 24.juna 2004.godine, nađen je mrtav u svojoj kanselariji dr Asefa Tulu, epidemiolog iz Dalasa.
■ 27.juna 2004.godine nastradao je mikrobiolog dr Pol Norman iz Solsberija.Srušio se sa svojim avionom cesnom u Devonu.Ostaci aviona su preneseni odmah u jednu bazu, ali izostao je izveštaj o uzroku udesa.Dr norman bio je takođe ekspert za hemijsko i biološko oružje.
■ 21.jula 2004.godine, umro je dr Džon Bedvej, ekpert za infektivne bolesti i borac protiv zagađenja voda.Smrt je nastupila dve nedelje nakon što je dr Bedvej kod sebe primetio neke čudne simptome.
■ Istog dana nađen je obešen u svojoj vikendivi, profesor Džon Klark, ekpert za nauku o životinjama i biotehnolog.Bio je poznat po tome što su njegova genetska istraživanja stvorila uslove za rađanje prve klonirane životinje, ovce Doli.Bio je i šef naučne laboratorije gde je taj poduhvat i izveden.
■ 2.novembra 2004.u Meksiku je umro pod nerazjašnjenim okolnostima Džon R.La Montanj.Bio je ekspert za infektivne bolesti.
■ 29.decembra 2004.godine pod snežnom lavinom nastradali su bračni par Tom Torn i Bet Vilijams.Bili su eksperti za bolesti koje prenose životinje.
■ 7.januara 2005. godine dr Jeong H. Im, nađen je izboden nožem u prtljažniku svog izgorelog automobila.

OSTALE OBLASTI

■ 14.maja 2004.godine nađen je dr Eugen Malov, smrtno pretučen posle navodno jedne pljačke.Bio je ekspert za alternativne energije i veoma cenjen stručnjak u oblasti hladne fuzije.Zanimljivo je da je upravo bio objavio otvoreno pismo javnosti u kome je izneo da je samo pitanje dana kada će svet ugledati uređaj za proizvodnju besplatne energije.
■ 22.juna 2004.godine nastradao je Tomas Gold, osnivač Kornel centra za radiofiziku i istraživanje svemira.
■ 29.juna 2004.pod vrlo misterioznim okolnostima, otrovan je arsenikom nuklearni fizičar Džon Mjulen.Bio je saradnik proizvođača aviona Daglasa.
■ 21.jula 2004.godine, nađeno je iskasapljeno telo iračkog hemičara dr Basema al-Mudaresa.
■ 5.septembra, ubijen je irački nuklearni fizičar Mohamed Toki Husein al-Talakani.
■ 21.decembra2004. ubijen je takođe irački nuklearni fizičar, Taleb Ibrahim al-Daher.
■ 13.oktobra 2004. stradao je u misterioznoj eksploziji svojih kola, naučnik Metju Alison iz Filadelfije.

■ 1997. godine ostrvo Monserat u Karipskom moru praktično je uništeno u vulkanskoj erupciji. Poginulo je 19 lica. Nakon toga je u San Francisku ubijen seizmolog Jan Davidovič. Šta je zajedničko ovim događajima? Na lokalnoj stanici tada je prikazan snimak koji je uzburkao javnost. Dr Jan Davidovič je snimljenu traku ostavio kao zaveštanje - uz napomenu da se emituje ako mu se desi nešto nepredviđeno. Na snimku je pokojni seizmolog optužio vladu SAD da je učestvovala u aktiviranju vulkana na ostrvu Monserat! Kako on kaže: 'Mi smo odabrali Monserat zato što nije postojala opasnost po naše stanovništvo, a prvi put (šta su koristili ranije?!) u izazivanju zemljotresa nismo koristili vibraciona postrojenja ili podzemne eksplozije, nego smo delovali preko naelektrisanja zemljine kore. Razvijena je jednostavna i jeftina aparatura koja može da destabilizuje velike površine, a buđenje vulkana je moguće podstaći za samo nekoliko sati.
Dr Davidovič je radio za američku vojsku, na Monseratu je proveo nekoliko meseci i ubijen je u trenutku kada je pregovarao sa San Francisko Hroniklom o objavljivanju tajnih istraživanja.
■ 5.maja 2004.godine nađeno je iskasapljeno i spakovano u tri kofera, telo Vilijama T.Mekgvira (39 godina), naučnika tehnologa i višeg programera analitičara na Univerzitetu u Nju Džersiju.

Očigledno da naučnici koji rade na super tajnim projektima, kada odrade svoj deo posla, postaju potencijalna pretnja istim onima koji su ih i angažovali na tim projektima, a tada ...



Izvor:conoplja.net
Nazad na vrh Ići dole
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Ned 8 Maj - 13:15

GOSPODARI SVETSKE KLIME


GDE ONI ODLUČE, TAMO ĆE BITI LEPO VREME ...

Danas nema nikog ko se nepita šta se to dešava sa klimom. Od čega i zašto se priroda menja.Ali ne krivite prirodu...Prava nedirnuta priroda je kao živi organizam gde je sve na svom mestu i sve je u harmoniji jedno sa drugim.Međutim kada se dirne u prirodu, u njeno srce, tada zima više nije zima, a leto više nije leto.





Manipulisanje klimom počelo je još 1946.godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen-dioksida (suvi led) u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su isti kao i oni u oblacima.Znalo se da se topli vazduh prilikom dizanja od zemlje sve više hladi i da se jedan deo te vlage kondenzuje u sićušne kapljice koje formiraju oblake. Milioni tih kapljica moraju se spojiti međusobno da bi postale dovoljno teške i kao takve padale kao kiša. Tako je i dotičnom naučniku palo na pamet da bi oblaci mogli biti "zasejani" da stvaraju kišu čak i nad sprženim pustinjama. U Južnoafričkoj Republici 1988. godine došlo je do jednog slučajnog otkrića koje će dosta uticati na tokove "proizvodnje klime". Njihov takozvani čarobnjak za proizvodnju kiše, Grejem Mater, stekao je utisak da izduvni gasovi iz jedne fabrike papira pospešuju kišu.Kad je testirao gasove ustanovio je prisustvo higroskopskih soli, koje privlače vlagu, i shvatio da bi one mogle biti iskorišćene za dramatično obogaćivanje oblaka. Polazeći od njegovih nalaza, Američki nacionalni centar za atmosferska istraživanja (a ko bi drugi) eksperimentisao je tokom četiri godine sa zasejavanjem higroskopnim raketama, koristeći okolnu vlagu u oblacima.
Preliminarni rezultati pokazali su da zasejavanje oblaka funkcioniše. Tako danas najmanje 29 saveznih država SAD ima programe za modifikaciju vremena, a inače Pentagon već duže vreme veruje (a i praktično pokazuje) da će klima moći da se koristi kao oružje po snazi ravno nuklearnoj bombi.
Godine 1998. Malezija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 15 godina. To je bio razlog da malezijska vlada otpočne sa razvojem jedne nove tehnike koja uključuje zasejavanje oblaka helikopterima Mi-17 (normalna letelica može da ponese 20 snopova raketa, dok malezijski helikopter može da ponese 60).


KAD KINEZI EKSPERIMENTIŠU

Projekti modifikacije klime prilično su poodmakli u Kini.Tako su 2000. godine, zabrinuti što su zime u Pekingu bile suviše suve, zvaničnici iz pekinškog meteorološkog ureda pustili iznad grada balone napunjene paketićima srebrnog jodida od po pet grama.Na visini od 2000 metara jedan fitilj sa sporim sagorevanjem aktivirao je raketu koja je razasula 500.000 milijardi veštačkih kristala iznad oblaka.Eksperiment je bio suviše uspešan: desetak centimetara snega palo je na centralni i istočni Peking, glavni aerodrom bio je zatvoren, a svi glavni drumovi sem dva bili su blokirani.

LEPO VREME ZA PARADE



I naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu skrenuli su na sebe pažnju međunarodne javnosti svojim sposobnostima uticanja na vremenske prilike.Njihovi početni projekti bili su prilično primitivni: avioni su ispuštali ogromne količine betonske prašine iznad oblaka, očigledno verujući da će ih ona rasturiti.Ali kad su njihovi projekti modifikacije klime postali prefinjeniji odmah se povećala i stopa uspeha.Krajem osamdesetih godina ruski naučnici su koristili komplikovane hemikalije za regulisanje oblaka i bili su kadri da garantuju lepo vreme iznad Moskve za vreme održavanja parada i drugih masovnih javnih skupova.


KAD SE VRAČEVI NALJUTE

Manipulisanje klimom ne prolazi uvek bez problema.Kada su 1998. godine marokanski ratni avioni zasuli hemikalijama oblake iznad Burkine Faso izazvavši tako pljusak, lokalni vračevi opasno su se naljutili.Zapretili su da će stupiti u štrajk ako "mašine" ne budu vraćene tamo odakle su i došle.I u SAD rančeri i farmeri često tuže manipulatore oblacima tvrdeći da im oni odvlače "njihovu kišu" na drugu stranu.
Ali sve ovo izgleda prilično bezazleno prema onome za šta se danas najviše eksperimentiše sa klimom, a to je u vojne svrhe.Vojni krugovi su još odavno pokazali veliko interesovanje za projekte modifikacije klime.Tokom ratova vreme je često igralo važnu ulogu.U godinama posle Drugog svetskog rata američki vojni vrh je finansirao na desetine tajnih projekata uključujući i Projekt Argus, koji je proučavao načine izazivanja zemljotresa, Projekt Nebeska Vatra koji je istraživao mogućnost stvaranja minja i gromova, i Projekt Olujni Bes koji je proučavao načine kontrolisanja pravca kretanja moćnih uragana.Projekt Olujni Bes je uključivao zasejavanje hemikalijama oblaka okolo uragana sa ciljem da se izmene "upravljačke struje" koje usmeravaju njegovo kretanje.Prema izjavi jednog naučnika koji je radio na projektu, rezultati su bili "dvosmisleni".
Snaga onoga što mi nazivamo nevremenom stvarno je ogromna.Tako razmišljaju i vojni vrhovi velikihsila.Tokom poslednjih godina američki vojni vrh sve više je kontrolu nad klimom počeo da shvata kao jedno moćno razorno oružje. Opipljiv dokaz je istraživački dokument 'Vreme kao multiplikator oružanih snaga: Ovladavanje vremenom u 2025.godini' u kome je sedam visokih oficira proklamovalo da manipulisanje klimom nudi ratnicima oruđa za oblikovanje bojnog polja kakvo ranije nikad nije bilo poznato.Prema tome izveštaju, američke oružane snage mogle bi da potope neprijateljsku vojsku, uskrate joj pijaću vodu, izazivu sušu i razore komunikacije i radarske sisteme.Šta mislite šta mogu sa gradom ovolike veličine kao na slici desno.Militaristički planeri već uveliko sprovode u delo zasejavanje oblaka iznad neprijateljskih teritorija koristeći nevidljive avione, čime bi u ratnim uslovima pretvorili zemljište u kaljugu, stvorili uragane koji će moći da opustoše celu zemlju a uveliko su ovladali i stvaranjem veštačkih cunamija (setite se cunamija koji je nadavno poharao Šri Lanku i okolinu, priča o prirodnom cunamiju baš i ne pije vodu).




Ujedinjene Nacije (zna se ko ih kontroliše) su 1977.godine donele razoluciju kojom se zabranjuje korišćenje klime kao sredstva za vođenje rata i američki militaristi tvrde da oni i dalje poštuju embargo.Po rečima njihovog šefa 'Odeljenja za klimu Američkog ratnog vazduhoplovstva' ; 'Mi samo želimo da predviđamo i koristimo vremenske prilike, a ne da ih modifikujemo' (koja komedija).Međutim bez obzira što većinu projekata za modifikaciju vremena sprovode civili, vrlo dobro se zna da iza svega stoji Pentagon.


AMERIKANCI SASUŠILI VIJETNAM

Stručnjaci koji se bave meteorologijom i manipulacijama klimom već odavno istražuju sumnje koje su još odavno izneli Vijetnamci, a radi se o tome da su Amerikanci tokom rata u Vijetnamu u atmosferu puštali čestice oko kojih su se gomilali kišonosni oblaci, sve sa ciljem da bi otežali uslove ratovanja za Vijetnamsku gerilu.U Americi sve te tvrdnje pobijaju, ali i dan danas se Vijetnamci žale da su im, od preobilnih padavina koje su se dešavale kad im i nije bilo vreme, istrulele sve šume.
Profesor Acumu Omura, koji radi kao direktor Instituta za klimatološka istraživanja u Cirihu, tvrdi da SAD već imaju sredstva za četiri oblika meteorološkog ratovanja.
Operacija poplave, predviđa masovnu upotrebu aviona koji će u slučaju potrebe, nad određenom teritorijom protivnika 'zasejati' oblake velikim količinama srebrnog nitrata, što će prouzrokovati ogromne poplave na unapred određenim teritorijama.
Operacija led, predviđa upotrebu rakete napunjene velikim količinama dioksida metana i ugljenika koja bi eksplodirala na visini od 17000 metara i razasula čestice tereta koji je donela.Te čestice u potpunosti će zakloniti Sunce što će izazvati nagli pad temperature na određenom prostoru na Zemlji.Ovo će izazvati smrt od smrzavanja ne samo neprijatelja nego i svega živog na toj teritoriji.
Vatrena oluja, predviđa upotrebu lasera usmerenih na pustinjske predele.To će dovesti do pregrejavanja vazduha nad pustinjom čije će podizanje uvis dovesti do razornih uragana praćenih izazivanjem mnogih požara koji će uništiti vegetaciju, životinjski svet, ljude i njihova naselja, uključujući i višemilionske gradove.
Podmorska bomba, sračunata je na izazivanje talasa visokih do 30 metara koji će se svom snagom srušiti na priobalna područja i u prečniku od nekoliko stotina kilometara uništiti sva plovila, luke, pomorske baze, ali i naselja (jel još neko veruje da je nedavni cunami koji je poharao Šri Lanku bio prirodna pojava).Džinovski talasi bi bili izazvani aktiviranjem velikog eksplozivnog punjenja, postavljenog u dubini okeana ili mora.

PROJEKAT HAARP


O ovom zloslutnom projektu biće posvećena posebna stranica HAARP.Sad samo reč da se radi o jednom o najkontroverznijih projekata koji se bave modifikacijom klime.Američka vlada priča o tome kako HAARP služi da istraži načine za saniranje ozonskog omotača (što on i jeste u stanju da učini) i da istraži nove načine komuniciranja sa nuklearnim podmornicama.Međutim prava namena mu je kontrola klime tamo gde oni požele kao i manipulacija sa kontrolom ljudi.Ali detaljno o svemu na posebnoj stranici HAARP.


conopljanews.net
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Pon 9 Maj - 12:51

Pet najvećih misterija savremenog sveta


Pet najvećih misterija savremenog sveta


BEOGRAD - Svet je pun lažnih proroka i lažnih čuda. Ne prođe dan a da ne čujemo za neko misteriozno dešavanje koje nauka u kratkom roku demantuje. No, kao po pravilu, „čuda“ ostaju upamćena, a njihovo naučno opovrgavanje brzo se zaboravi.Možda baš zato malo ljudi zna za prave misterije, koje još uvek zbunjuju i laike i najpoznatije svetske naučnike.

MEHANIZAM SA ANTIKITERE

Ova složena mehanička naprava za računanje položaja nebeskih tela izvađena je sa dna Egejskog mora, sa jedne olupine. Sama po sebi, naprava nije kompleksnija od, recimo, preciznog i komplikovanog mehaničkog časovnika iz, na primer, 18. veka. Tu je i problem: olupina sa koje je izvađena stara je najmanje 2.000 godina, a tehnologija koja je korišćena za pravljenje ove naprave nije mogla biti poznata još najmanje 1.000 godina. Ne samo da je mehanizam bio ispred svog vremena, nego pre nove ere nisu bili poznati ni zakoni gravitacije potrebni da bi se napravila mašina za njihovu primenu.
Drugim rečima, mehanizam sa Antikitere je imao funkcije koje niko živ u to vreme nije mogao razumeti (po onome što dosad znamo o antičkoj Grčkoj), a broj funkcija koje naprava poseduje daleko prevazilazi svaku moguću upotrebu poznatu u to doba.

VOJNIČEV RUKOPIS

Ova misteriozna knjiga nastala je, prema najnovijim istraživanjima, u 15. ili 16. veku. Reč je o onome što bismo danas nazvali „slikovnica“, mada niko ne zna kakva joj je uloga tada bila. Sve otkad je postala poznata široj javnosti (američki prodavac knjiga poljskog porekla Vilfrid Vojnič ju je otkrio 1912. godine), bila je predmet interesovanja laika i naučnika, jer nikome nije bilo poznato na kojem jeziku je napisana i o čemu se u njoj govori.
Jedino oko čega se naučnici slažu je da je reč o organizovanoj, smislenoj celini, bez nasumičnog ponavljanja znakova, odnosno o tekstu napisanom na pravom, mada potpuno nepoznatom jeziku.
Rukopis su za ovih skoro 100 godina pokušavali da reše mnogi matematičari, lingvisti, kriptografi, vojni šifreri, i niko nije odmakao ni korak dalje od početka.
Ukratko, niko ništa ne zna o ovome.

ZVUK

Ovo je najveća od svih misterija (i bukvalno). Početkom 1997. godine američka Nacionalna okeanska i atmosferska uprava zabeležila je veoma čudan zvuk sa dubine okeana. Čudan i veoma glasan, toliko glasan da su ga zabeležila dva mikrofona udaljena 3.000 kilometara jedan od drugog. Naučnici, kojima se zvuk učinio krajnje interesantnim, došli su, posle nekoliko meseci marljivog rada, do neverovatnog zaključka: sa sigurnošću
od 99,9 odsto mogli su da kažu da je zvuk organskog porekla (da ga je „napravila“ neka životinja). Problem - zvuk je previše jak da bi ga „napravila’ bilo kakva poznata životinja. U prirodi, zaključak je, ne postoji životinja dovoljno jaka i moćna da bi proizvela ovakav zvuk. Čak i moćni plavi kit, dugačak do 33 metra, pravi je patuljak u odnosu na stvorenje koje je proizvelo „zvuk“.

BAGDADSKE BATERIJE


U školama se uči da je baterije u 19. veku izumeo Alesandro Volta, a nigde se ne pominje da je neki izumitelj iz Bagdada skoro 15 vekova pre Italijana izumeo istu stvar. U stvari, ovo otkriće je bilo toliko neverovatno da su naučnici još uvek u pravom ratu oko otkrivanja pravog značenja ovog otkrića.
Samo jedno je sigurno: u ćupu, nalik mnogim ćupovima iz tog perioda, nalazi se bakarni valjak koji pokazuje znake nagrizenosti kiselinom (isto kao u savremenim baterijama, usled uronjenosti u tečnost koja u interakciji sa bakrom proizvodi električni napon).
Mada je sada skoro sigurno da je reč o nekoj vrsti baterija, rasprava još traje oko načina njihove upotrebe. I dok jedni tvrde da su ih u starom Bagdadu koristili čak i za osvetljavanje grada, drugi misle da su ih koristili metalurzi, za pravljenje legura, i lekari, za „šok-terapije“.

CEVI IZ BAJGONGA

U delu Kine koji nikad nije bio naseljen nalaze se stotine starih, čeličnih cevi koje zadiru duboko u utrobu planine, a čiji otvori izlaze na vrh planine. Neke od cevi vode do slanog jezera u blizini, a sve su povezane tako da čine smislen oblik. Neke od cevi imaju prečnik od oko 40 centimetara, a većina ih je uniformne veličine.
Šta je problem s ovim? Možda je sve deo nekog zaboravljenog rudnika? Problem je što su naučnici, američki i kineski odredili starost ovih cevi i došli do zapanjujućeg otkrića: cevi ne samo da nisu napravljene u doba kad je bila poznata tehnologija izrade čelika, nego su napravljene u vremenu kad je najveći domet naših predaka bio da isprže nešto na vatri a da im se pri tom ne zapali krzno na leđima.
Drugim rečima, ove cevi su, naučno je potvrđeno, nastale daleko, daleko pre nego što je to, po svemu što nas uči istorija, moguće.




Izvor:glas-javnosti.rs








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Pon 9 Maj - 13:09

Kineske piramide




Prva asocijacija kada se pomenu piramide su egipatske piramide. Oduvek su izazivale divljenje svojom veličinom i tajanstvenošću. Ko je i kako uspeo sve to projektuje, šta se sve još u njima krije. Ali šta ako bismo vam rekli da egipatske piramide nisu najstarije, najmisterioznije, najbrojnije i najveće na planeti, a da pritom ne mislimo na piramide Maja, Inka i Asteka? Radi se o piramidama za koje mnogi od vas nisu nikada čuli, niti su slutili da ovako nešto postoji.



Nalaze se u Kini, u potpuno zabranjenoj zoni grada Ksian, koji se nalazi u središnjoj kineskoj provinciji Šensi. Ovo je zabranjeno područje da stotinama gigantskih piramida koje su potpuno nepoznate svetskoj javnosti. Prvu fotografiju načinio je 1945. godine jedan američki pilot tokom II svetskog rata. Pilot je prevozio zalihe hrane za kinesku vojsku preko Himalaja, a sama fotografija snimljena je oko 100 kilometara od grada Ksian. To mu je uspelo, jer su tada kineske vlasti još odobravale slobodni prelet američkim avionima preko ovih teritorija. Kada su fotografije naknadno analizirane, došlo se do saznanja da je piramida visoka skoro 350 metara, tako da je dvostruko premašila visinu najviše piramide u Egiptu. Piramida je nazvana “Bela piramida” i predstavljala je najveću piramidu na planeti Zemlji. Ako je Keopsova piramida visoka oko 150 metara, možete li zamisliti kolika je onda Bela piramida?



Prošlo je skoro pedeset godina i tek tada su kineske vlasti dozvolile pristup prvom Evropljaninu u ovu zabranjenu oblast. Bio je to Austrijanac Hartvig Hausdorf koji je dva puta posetio Kinu. Tokom svoje prve posete, u aprilu 1994. godine Hausdorf je imao priliku da vidi šest piramida u blizini grada Ksiana. Na povratku u Kinu, u avgustu iste godine, Hausdorf je na svojim snimcima uspeo da prebroji preko 100 piramida! Hausdorf je imao velike poteškoće da bi dobio dozvolu da doputuje u provinciju Šensi. Kinezi mu nisu dopustili nikakvo arheološko iskopavanje, a kada su videli da je objavio slike piramida, momentalno su zabranile svakom strancu posetu ovoj zabranjenoj oblasti. U blizini Bele piramide, Kinezi su podigli i lansirnu rampu za svoj svemirski program, tako da su i zvanično proglasili ovu oblast vojno zaštićenom i potpuno nedodirljivom za spoljni svet.



Preko stotinu piramida nalazi se u zabranjenoj oblasti na otprilike 2000 kvadratnih kilometara. Visina im se kreće od 25-100 metara, izuzimajući Belu piramidu od čak 350 metara.
Ove piramide su građene od tvrde gline i neke su već prilično oštećene. Jedan razlog je njihova velika starost, a drugi je što su neke piramide oštetili sami stanovnici koji živi u blizini, koristeći glinu za gradnju svojih kuća. Kineske vlasti više ne dozvoljavaju nikakva istraživanja u ovoj oblasti, a pogotovo približavanje piramidama. Njihova izjava ja da će neke buduće generacije imati pravo da prouče ove piramide. Kineska vlada naredila je zasađivanje brzorastućih četinara koji su već uveliko prekrili mnoge piramide i od njih napravili šumovita brda. Posle par desetina godina biće potpuno pošumljene.Ako neko priupita za piramide, Kinezi će jednostavno reći, “Gde vi ovde vidite piramide”.

O starosti kineskih piramida prvi put izveštavaju dva australijska trgovca 1912. godine. Oni su razgovarali sa jednim budističkim sveštenikom koji im je otkrio da se ove piramide pominju u pisanim dokumentima koji su stari 5000 godina, ali čak i tada su se označavale kao veoma stare. Kolika je onda njihova prava starost, možemo samo da nagađamo. U blizini ovih piramida živi lokalno stanovništvo, ali kineske vlasti ne brinu da bi oni mogli otkriti njihovu tajnu spoljašnjem svetu. Oni žive izolovano, bez mobilnih telefona, računara i interneta.



Da li sve te piramide vode poreklo od iste civilizacije, velika je zagonetka. Poreklo i starost ovih piramida mogli bi objasniti razni artefakti pronađeni u njihovoj blizini, kao i hijeroglifi koji su pronađeni na zidovima piramida. Prema nekim postojećim izvorima u okolini piramida nađeni su grobovi sa kosturima. Ali ne baš bilo kakvim. Radi se o čudnim humanoidnim bićima koja imaju veliku glavu i malo telo, od nekih samo metar i dvadeset centimetara visine. U ovim tajanstvenim grobovima pronađeno je i stotine kamenih diskova sa nepoznatim hijeroglifima. Po rezultatima prevođenja, na diskovima je opisan udes kosmičke letelice od pre 12.000 godina.
Šta se nalazi u kineskim piramidama i zašto se planski sakrivaju pošumljavanjem, odgovor znaju samo kineske vlasti. Ono što vi možete da uradite je, ako imate brzu internet vezu i program Google Earth, da probate da nađete oblast Šensi i grad Ksian (Xian) i da pokušate da malo provirite u ovu misterioznu oblast.



Izvor:navidiku.rs








Nazad na vrh Ići dole
bata Đura

Član
Član


Poruka : 68

Učlanjen : 26.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Pet 13 Maj - 10:23

Kod moju nanu tamo u selo u gornje stopanje pokraj Leskovac tamo vlada velika misterija sa vampiri. Kažu da su se pojavljivali i plašili ljude, ki duhovi su se ponašali. To je bilo tamo pre neki dve godine, i otad se nije pojaveo vampir . Ja kad odem tamo, ne se bojim, jer vampiri ne postoju, toj samo neko plašio ljude u Stopanje. happy
Nazad na vrh Ići dole
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Uto 17 Maj - 1:29

TEHNOLOŠKA DEMONIJA


PRIRODA OVO NE RADI

Svi ste zapanjeni sa zemljotresima u Japanu i sa cunamijem koji ga je poharao. Sigurno se sećate i nedavnog zemljotresa koji je rasturio Haiti.



A, kad smo kod zemljotresa u Haitiju, da li ste znali da je američka vojska par dana pre tog zemljotresa imala veliku probnu vežbu 'Spašavanje postradalih posle zemnljottresa' ??! Naravno, pdmah posle zemljotresa, zatekli su se tamo da 'pomognu'. Videli ste i neverovatno stanje u Australiji, s jedne strane neviđeni požari, a sa druge strahovite poplave ?!
Da li je moguće da je priroda tako surova, pa da može da napravi ovako nešto ljudima na Zemlji. Posle ovog teksta, možda više nećete kriviti prirodu i ovakve stvari više nećete nazivati 'prirodne katastofe'.
Nije nikakva tajna da oružja koja izazivaju oluje i zemljotrese imaju i Rusi i Amerikanci. Takođe, nije tajna, mada se javno ne pominje, da su i nas u Srbiji Amerikanci 'gađali' takvim oružjem. Odgovor Rusa na to, bio je, kako tvrde upućeni - tornado u Americi. Vetar je duvao preko 400 kilometara na sat, što do tada nije bilo zabeleženo...

Kada su Sovjeti izazvali detonaciju svoje prve atomske bombe u Kazahstanu, primetili su da eksplozija smesta pokreće zemljotres nepredvidive jačine, trajanja i udaljenosti od mesta eksplozije. Vremenom su shvatili da potrese ne izaziva podsticanje latentne nestabilnosti strukture stena - potrese je izazivala neka misteriozna sila. Dakle, nisu ih izazivale fizičke sile nuklearne eksplozije, već takozvani rezonantni talasi neobične dužine i trajanja. Nuklearne bombe su se, jednostavno, ponašale kao generatori talasa, kao kada bi se upotrebio dinamit da se izazovu talasi u običnom bazenu. (Malo dinamita - mali cunami u bazenu, puno dinamita - veliki cunami gde god hoćete)!


MINA NA DNU OKEANA


Poznati fizičar dr Piter Beter tvrdio je da su do 1977. Rusi postavili superbombe na principu fisija-fuzija-fisija u određene podvodne rovove oko Filipina.



Dr Beter veruje da Filipini predstavljaju ključnu oblast za giganstski pacifički tektonski plato. Rusija je već postavila i čitav arsenal specifičnog podvodnog oružja u drugim oblastima Tihog okeana izazivajući jake zemljotrese - tvrde stučnjaci.
Dr Beter veruje da je osnovna namena bila i jeste da se smanji tenzija širom pacifičkog platoa, osim Filipina, gde bi napon i pritisak bili podignuti do nezamislivog nivoa. Tada bi, u određenom trenutku, bile aktivirane bombe oko Filipina. Prema očekivanju, ovo bi izazvalo nezamislive zemljotrese i plimne talase i zauvek zbrisalo američku zapadnu obalu.
Posle velikog zemljotresa u Jermeniji 1988. godine, japanski sizmolozi su nagovestili postojanje elektromagnetske tehnologije za veštački indukovane zemljotrese, koje poseduju Rusi. U januaru 190. japanska delegacija koju je predvodio tadašnji ministar spoljnih poslova Sinatro Abe, došla je u Moskvu na razgovor sa tadašnjim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i članom Politbiroa Aleksandrom Jakovljevim. Namera je bila uspostavljanje 'bilateralne saradnje'. Na sledećem sastanku, godinu dana kasnije, Gorbačov je preko Jakovljeva za 900 miliona dolara ponudio Japancima da kupe tehnologiju sovjetskog supertajnog interkontinentalnog elektromagnetskog oružja, sposobnog da izazove zemljotrese. Ovo oružje su Sovjeti aktivno koristili od početka 60-tih godina. O ovom oružju uskoro posebna stranica.


VRLO OPASNE IGRAČKE

Još je naš Nikola Tesla otkrio način da iskoristi pročišćeni oblik elektromagnetske energije, razdvojivši, kako je pisao, 'električni naboj od mase'. Teslinom tehnologijom, mogli su da se stvore talasi u atmosferi ili zemljinoj unutrašnjosti i pretvore u oružje razarajuće snage.
Sergej Koroljev , osnivač sovjetskog svemirskog programa koji je stvorio Sputnjik i poslao Jurija Gagarina u orbitu, lansirao je satelite sa nuklearnim reaktorima koji su ispaljivali snopove elektrona u jonosferu, ranih sedamdesetih. Radio talasi su se odbijali o ovo moćno elektromagnetno ogledalo i omogućavali 'svakakve efekte'.
Tokom 70-tih godina Amerikanci su bili toliko zaplašeni efektima koje je izazivao Korovljev program da je Pentagon pokrenuo sopstveni program pod nazivom 'Klimatska dinamika'. Ali, beznadežno zaostajući bez Teslinog mehanizma poznatog kao skalarni potencijalni interferometar, američki Senat je na inicijativu senatora Klejborna Pela, zabranio primenu tehnologije kontrole vremena u neprijateljske svrhe. Tada su, barem na trenutak, tadašnji predsednici Leonid Brežnjev i Džimi Karter, odložili svoje opasne igračke, mada, prava istina je da je to bilo samo smirivanje javnosti.
Međutim, ova zabrana nije sprečavala primenu tehnologije kontrole vremena u 'mirnodopske' svrhe. Modifikacija klimatskih uslova vraća se na velika vrata na samitu u Rio de Žaneiru 1991. godine.
Usledile su prepirke i dokazivanje da se globalno zagrevanje i smanjivanje ozonskog omotača može sprečiti održavanjem istog nivoa ili smanjenjem industrijskog zagađenja, ali se planeta ne može dovesti u normalno stanje ukoliko se ne upotrebi moćna elektromagnetska tehnologija i primeni u gornjim slojevima atmosfere.
Međutim, problem je bio u tome što elektromagnetska tehnologija ne može zakrpiti ozonsku rupu i smanjiti temperaturu. Tako su stručnjaci došli na 'briljantnu' ideju - bombardovati pustinje zapadne Australije i zapadne delove SAD elektromagnetskim talasima koji će izazvati pad pritiska i padavine. Tako bi u pustim predelima izrasle guste šume, koje bi ugljendioksid i ostale gasove preobratili u kiseonik. Centar čitave operacije bila je jedna oblast u zapadnoj Australiji.

PLAZMOIDNO ORUŽJE

Oružje na bazi plazme (mešavina elektrona i jona) već je stvoreno u Rusiji zarad praktične primene. Njegovo funkcionisanje zasniva se na fokusiranju snopova elektromagnetske energije koju stvaraju laser ili mikrotalasno zračenje u gornjim slojevima atmosfere. Ovi snopovi su u stanju da unište bilo koju metu koja leti supersoničnom ili sličnom brzinom. Oblak visoko jonizovanog vazduha podiže se usred laserskog ili mikrotalasnog zraka, na visini od 50 kilometara. U trenutku kada je uhvaćeh ovim snopom, svaki objekat - avion ili projektil - neizbežno će biti izbačen sa svoje putanje i uništen, zahvaljujući velikoj razlici u pritisku između površine i unutrašnjosti letećeg objekta. Fundamentalno u ovom slučaju je da energija, usmerena zemaljskim komponentama plazma oružja - laserima i antenama - nije koncentrisana na metu, već malo ispred nje. Energetski snop zapravo udara posred putanje letećeg objekta i uništava aerodinamiku leta.
Akademik Ramili Avramenko, čovek koji je uložio najviše napora u kreiranju plazma oružja u Rusiji, veruje da je njegovo čedo - plazmoid - neranjivo. Avramenko smatra da je plazma oružje veoma jednostavno kontrolisati i napraviti. Pored vojne primene, plazmoid se može iskoristiti za 'krpljenje' ozonskih rupa u atmosferi i izbacivanje kosmičkog đubreta van orbite. O uticaju na klimu i da ne govorimo.



General Gordon Saliven, bivši zapovednik američke armije, oduševljen je budućnošću u kojoj vidi savršene mogućnosti za manipulaciju eventualnim bojnim poljima: 'Kada osvojimo tehnologiju novog veka, moći ćemo danonoćno da vidimo neprijatelja, prilagodimo vreme sopstvenim željama i krenemo u borbu'. Tokom Drugog svetskog rata, general Ajzenhauer se ogorčeno žalio: 'Loše vreme u Evropi najveći je neprijatelj vazdušnih operacija. Jedan vojnik mi je rekao kako je vreme neutralno u ovom ratu. To nije tačno. Loše vreme je uvek na strani naših neprijatelja. Ukoliko loše vreme potraje, to će nacistima biti najbolja odbrana u Normandiji'.
Doduše, evropsko loše vreme poprilično je nerviralo trupe NATO, SFOR i IFOR tokom rata u Bosni. Zbog kiše i snežnih oluja otkazane su mnoge planirane operacije u vazduhu, ali i na tlu.
Modifikacija i kontrola vremena mogu se podeliti u dve kategorije: sprečavanje i intenziviranje prirodnih meteoroloških obrazaca. U ekstremnim slučajevima, mogli bi se stvarati potpuno novi meteorološki uslovi, mogle bi se izazivati i kontrolisati jake oluje, ili čak izmeniti globalna klima na čitavoj planeti. Po najbezazlenijem scenariu, modifikacija vremena bi podrazumevala sprečavanje ili povećanje padavina, uklanjanje oblaka ili magle tokom kraćeg perioda iznad određenog regiona.



Da bi se modifikacija vremena obavljala uspešno, neophodno je stvaranje globale meteorološke mreže, preko koje bi se moglo pristupiti bilo kom meteorološkom centru u svetu i podacima o globalnim, regionalnim i lokalnim vremenskim prilikama. Suštinu ove mreže, prema planu američke vojne mornarice, činili bi najsofisticiraniji kompjuterski softver i hardver, koji bi mogli da za izuzetno kratko vreme 'svare' i obrade trilione podataka vezanih za životnu okolinu, pretvore ih u baze podataka i proslede podatke do kompjuterskih modela za predviđanje i mudifikaciju vremena. Senzori bi očitavali promene i hranili podacima o novom meteorološkom obrascu sistem za modeliranje vremena koji bi smesta ažurirao proračune.
Gotovo svi napori na polju modifikacije vremena u poslednjih četvrt veka , bili su usmereni na promene skale oblačnosti na osnovu zasićenja isparenja i razlike u pritisku između leda i vode. Studija dr Viljema Greja istražuje mogućnost da se 'značajni uticaj može sprovesti pametnom eksploatacijom potencijala solarne apsorpcije crne ugljenične prašine'. Ova tehnologija bi se primenila za podizanje nivoa kišnih padavina, stvaranje cirusnih oblaka i stvaranje kumulonimbusa u sušnim predelima. Kada se ugljenična prašina raširi u vazduhu iznad velike vodene površine, ugljenik postaje vreo i zagreva vazduh u svom okruženju čime povećava količinu isparenja vodene mase. kako se okolni vazduh zagreva, njegovi fragmenti se podižu, vodena isparenja koje delovi vazduha sadrže se kondenzuju i formiraju oblake.



Tokom vremena, kapljice u oblaku povećavaju svoju zapreminu kako se sve više i više vode kondenzuje, da bi na kraju pale na zemlju u obliku pljuska ili neke druge vrste padavina.
Naravno, ova tehnika se može iskoristiti u vojne svrhe u idealnim uslovima. Na primer, ukoliko u blizini bojnog polja postoji veća vodena površina, ugljenična prašina bi se raspršila u atmosferi iznad vode. Na kraju bi se kondenzovana isparenje stuštila na neprijateljsku vojsku i onemogućila joj dejstvo. Zahvaljujući laserskim sistemima i pametnim materijalima baziranim na nanotehnologiji, moguće je stvoriti veštačku maglu, ali i simulirane meteorološke uslove. Oblak ili nekoliko oblaka sačinjenih od mikroskopskih kompjuterskih nanočestica koje komuniciraju jedne sa drugima i sa večim kontrolnih sistemom, nude ogromne mogućnosti. Međupovezani, sa trodimenzionalnim navigacionim sposobnostima, takvi oblaci imaju širok dijapazon primene. Mogu blokirati optičke senzore ili se prilagoditi da postanu nedostupni drugim metodama nadgledanja. Takođe, mogu obezbediti razlike u atmosferskom energetskom potencijalu - koji inače ne bi postojao da bi se tačno utvrdilo vreme udara munje u određeni cilj. Čak i kada bi nivo energetskog potencijala bio nedovoljan za efektivno udarno oružje, potencijalni psihološki efekti u mnogim situacijama bi bili fantastični.
Američki stručnjaci predviđaju da bi efekti primene simuliranog vremena za postizanje željenih ciljeva, omogućili da se namerno planirane i izvedene akcije veoma lako protumače kao posledice prirodnih meteoroloških fenomena. Pri tom je takva operacija izuzetno jeftina. Prema dr Dž. Stors Holu, naučniku sa Rutgers univerziteta koji se bavi istraživanjima iz oblasti nanotehnologije, produkciona cena recimo kilograma oblaka sačinjenih od nanočestica, bila bi ista kao i proizvodna cena kilograma krompira.
Sve u svemu, svi smo svedoci da vreme više nije isto kao pre. Svi kažu da se priroda promenila, a malo ko zna ko je pravi krivac za to.


conopljanews.net


Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Uto 24 Maj - 15:12

Aura


Parapsihologija (od grčkog para - preko, izvan), čime se naglašava da istražuje fenomene čovekove psihe, ali izvan onoga što spada u klasičnu psihologiju. Kao mlada grana nauke ima mnogo veće pretenzije no što njen neopravdani naziv govori, a to je da oslanjajući se na saznanja opšte psihologije, fiziologije, biologije, kibernetike, fizike, hemije i drugih naučnih disciplina pronađe odgovore i na takva pitanja kojima se bave teorijska fizika i kosmologija (strukturom prostomo-vremenskog kontinuma). Parapsihologija dakle istražuje sve tajanstvene pojave koje su na bilo koji način u vezi sa ljudskom psihom ili silama, a koje se ne daju objasniti poznatim prirodnim zakonima.



Pojave koje izučava parapsihologija možemo svrstati u dve grupe:



1) Parapsihički fenomeni: telepatija, vidovitost, psihometrija, spiritizam, radiestezija, hipnoza, autosugestija, glasologija (govorenje nerazumljivim jezicima).



2) Parafizički fenomeni: telekineza, levitacija, teleportacija, eksteriorizacija, otpomost prema vatri, neosetljivost na bol, isceljivanje rukopolaganjem, kristalima, bojama, muzikom i mirisima, bioelektricitet i aura, fotografisanje misli, misteriozno nestajanje ljudi, neraspadljivost moštiju svetaca i drugi.



Podatke o parapsiholoskim fenomenima nalazimo već u najstarijim dokumentima Ijudske kulture. To su izveštaji o darovitim pojedincima koji su mogli predskazati buduće dogadaje ili primati informacije o dogadajima koji se istovremeno odvijaju, ali su prostorno toliko udaljeni da pod normalnim okolnostima o njima ne mogu nista znati; o naslućivanju značajnih događaja ili o snovima koji su se ispunili; o tajanstvenim podvizima plemenskih vračeva primitivnih naroda; o magijskom delovanju čak i na daljinu; o indijskim fakirima o čudesnim silama koje isceljuju..

Postojanje paranormalnih fenomena, tj. fenomena koji se ne mogu razjasniti nijednom do sada poznatom vrstom energije nameće potrebu naučnog prilaza u proučavanju i tumačenju zagonetnih sila ispod nivoa grubo fizikalnog sveta.



Aura, bioelektricitet i interakcija organizma i okoline



Već hiljadama godina veruje se da čovečije telo, a takode i sva živa bića, okružuje aura što je na kraju i dokazano i snimljeno specijalnim kirlijan -kanlerama. Sovjetski istrživač S. D. Kirlijan, elektrotehnički inženjer i fotograf amater i njegova supruga Valentina, pedesetih godina su konstruisali aparaturu uz pomoć koje su proizvodili snimke na kojima su se uočavali svetlosni obrisi po obodu fotografisanih objekata (listova raznih biljaka i Ijudskog tela). Kirlijanovi su snimali tako što su fotografski film ili ploču dovodili u vezu sa objektom koji su hteli fotografisati, pustajući zatim kroz taj objekat struju iz visokofrekventnog električnog oscilatora (75.000 -200.000 titraja u sekundi). Aura, oreol, korona, kako se naziva taj svetlosni energetski omotač, okružuje sva Ijudska bića, životinje i biljke, ali mi ga golim okom ne zapažamo.



Aura se pominje u svim magijskim tekstovima. Na ikonama sveci imaju krug oko glave za koji mnogi misle da je aura. Iz prakse je svima poznato da nas blizina neke osobe čini nervoznim, napetim, sputanim, a blizina druge osobe, iako je ne poznajemo, može delovati prijatno i umirujuće. Zatim da ponekad osetimo prisustvo neke druge osobe u istoj prostoriji iako je ne vidimo, a isto tako i da možemo predosetiti da li nam je neka osoba naklonjena i ako ona to ne pokazuje nikakvim vidljivim znakom.



Objašnjenje za ovo treba tražiti u postojanju aure, tj. u energetskom polju (omotaču), čije se vibracije prenose na drugu osobu stvarajući ono što nazivamo osećanjima. Dr Viktor Injušin sa Kazahstanskog Univerziteta, izvršio je velika istraživanja sa ljudskim energetskim poljem i ustanovio je da se ono sastoji od jona, slobodnih protona i slobodnih elektrona. Iz njegovog posmatranja zaključuje se da se bioplazmatične čestice konstantno obnavljaju u čelijama i da su u stalnom pokretu. Izgleda da u samoj bioplazmi koja je relativno stabilna postoji ravnoteža izmedu pozitivnih i negativnih čestica. Aura, izgleda nije ništa drugo do energetsko polje koje stvara samo telo, odnosno biopalzma ili četvrto energetsko stanje o kome govore izvesni naučnici. Dok senzitivnije osobe auru neke druge osobe mogu registrovati u prisustvu druge osobe, preko odredjenog uzbuđenja, vidovnjaci je mogu doživeti vizuelno, u odgovarajućim bojama.



Rus Lakovski ide još dalje, pa tvrdi da osnova života nije materija već njene nematerijalne vibracije. Temeljne organske jedinice živih bića – čelije, po njemu su neka vrsta elektromagnetnih uređaja koji, slično radio-uređajima, emituju i apsorbuju zračenja visokih frekvencija. Na osnovu eksperimenata on skoro dokazuje da je bolest u stvari posledica poremećaja ravnoteže u čelijskom električnim oscilacijama. Po analogiji sa električnom baterijom koja ne provodi sama energiju koju sadrži, Lakovski je zaključio da energija neophodna za pokretanje i održavanje čelijskih oscilacija - mora da dolazi spolja, tj. iz kosmosa. U tu svrhu konstruisao je spravu za prikupljanje okolne energije i uz pomoć nje eksperimentisao sa biljakam i ljudima!



Američkoj bioenergetičarki, naučnom radniku u NASA Barbari en Brenan i saradniciina pošlo je za rukom da u mračnoj komori zabeleži neznatno povećanje svetlosti za vreme dok su u njoj boravili ljudi. U drugom eksperimentu su uspeli da na crno-belom televizoru pokažu deo auričnog polja, koristeći se aparatom koji se zove kolorazer.U Japanu, Hirosi Motojama bio je u stanju da izmeri niske nivoe svetlosti koja je dolazila od ljudi koji su dugi niz godina vežbali jogu. Istraživanja je vršio u mračnoj komori, koristeći se osetljivom filmskom kamerom. Grupa sovjetskih naučnika sa Instituta za bioinfromatiku A. S. Popov objavila je otkriće da živi organizmi emituju energetske vibracije izmedu 300 i 2.000 nanometara. Oni su to nazvali energijom biopolja ili bioplazmom. Zanimljivo je otkriće da čovekov energetski omotač neprekidno pulsira u bržem ili sporijem ritmu, da se javlja u više svetlosnih slojeva različite debljine i da je zadnji sloj na razdaljini od tela od sedamdeset pet do sto pet santimetara, ali da se taj sloj omotača može prostirati i dalje, kao što je to slučaj kod jogi vežbača. Na to utiču telesni metabolizam, brzina i način disanja, emocije, atmosferski uslovi i drugi faktori.



Planetu Zemlju takođe okružuje energetsko polje, sa njenom magnetnom aktivnošću. Teorijom polja i interakcijom između polja živih organizama i polja Zemlje pokušava se objasniti fenomen orjentacije ptica selica. Kako se psihički život biljaka i životinja bazira uglavnom na instiktivnoj i nagonskoj svesti, inteligentno ponašanje ovih predstavnika života (samooblikovanje, samokretanje, samodiferenciranje, samoograničavanje u prostoru i vremenu), jesu ona bivstveno fenomenalna svojstva života koja se ne mogu objasniti kao rezultat iznenada iskrslog uvida. Ptice koje se orijentišu uz pomoć Zemljinog magnetnog polja ostavljaju svom potomstvu u nasleđe poruke znanje instinktivnog i nagonskog ponašanja, tj. programe niže svesnih reakcija koje im omogućavaju snalaženje u najelementamijim životnim situacijama.



Ali i čovek je još uvek i instinktivno i nagonsko biće. On reaguje nesvesnim delom psihe na sve. Vegetativni živčani sistem, koji organski predstavlja biljnost u čoveku, uređen je tako da podražava one ritmove unutar organizma koji su u harmoniji sa spoljašnjim ritmovima. Čovek se, kao i planeta Zemlja, ponaša poput elektromagneta sastavljenog od nekoliko triliona isto tako sićušnih elektromagneta. Svaka ćelija može se uporediti sa elektromagnetom, a u samoj ćeliji deluju još manji sićušni elektromagneti, kako u jedru tako i u citoplazmi. Ljudsko telo je energetski sistem sačinjen od organa, tj. skupa čelija sa istovetnim obrascem vibracija. Čelije nemaju samo histološku sličnost, one imaju istu energiju - energetsku frekvenciju. Ceo organizam je polarizovan: glava, tabani, prednja i zadnja strana trupa itd.



Bioelektrična kretanja u telu su tek četvrti vid elektromagnetnih pojava u organizmu. Ciklično energetsko punjenje vitalnih organa u telu obavlja se putem akupunktumih ili kineskih kanala. Važnu ulogu u tome imaju polovi, magnetne emisije interakcija više energetskih faktora. Interakcija (slaganje) obavlja se određenim ritmovima. Energetsko polje Zemlje, a tako i čoveka, izloženo je dejstvu talasa energije sa drugih planeta i ostalih nebeskih tela, što dovodi do prestrukturiranja sila bioelektrične aktivnosti u čoveku. U prilog ovome idu rezultati istraživanja ruskog načnika dr Emiljeviča Karsanova, pri Kosmobioloskom institutu Kijev, koji je ustanovio da postoji uslovljenost javljanja nekih nervnih oboljenja od trenutnog položaja planeta, a uočeno je da je kod pacijenata koji se operišu za vreme punog meseca, krvarenje obilnija i češće su komplikacije, pa zato mnogi hirurzi tada izbegavaju operacije.



Iz svega navedenog nameće se zaključak da živimo u svetu promenjivog energetskog polja, čiji uticaji usmeravaju naše ponašanje i sudbinu. Pri tome su najuticajniji talasi Zemljinog magnetnog i gravitacionog polja čija su međusobna dejstva u vezi sa silama života. Uticaj Sunca, Meseca i ostalih planeta preko njihovih elektromagnetnih aktivnosti modifikuje u izvesnoj meri strukturu energetskog polja Zemlje, što utiče na čovekovu voljnu aktivnot. Isto tako, samo u znatno manjoj meri, aura ili slično energetsko stanje druge jedinke, vrši uticaj na druge Ijude. Svest, istraživana sa biofizičkog aspekta, vezana je za elektromagnetno polje moždanih talasa. Istraživači su otkrili da su moždani talasi koji čine biofizičku osnovu svesti, nosioci informacionog sadržaja i da su ti talasi, u budnom stanju, pretežno locirani u moždanom tkivu. Neurofizioloski podaci govore da se informacije neprekidno kodiraju iz neuronske mreže u moždane talase, nejverovatnije u formi prostorno-vremenskih raspodela moždanih talasa koji se mogu ekscitirati kroz jedan ili više ultraniskofrekventnih kanala: od 3 do 50Hz (herca); od 13 do 30 Hz; od 3,5 do 8 Hz; i od 0,5 do 3,5 Hz, od kojih prva dva pretežno odgovaraju normalnim stanjima svesti, a poslednja dva normalno nesvesnim stanjima.

misterije-sveta.webs.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Uto 24 Maj - 15:16

SVETI GRAL



DA LI JE IKO OTKRIO TAJNU SVETOG GRALA?





'Kažeš da žudiš za Gralom. Ti ludi čoveče, žalostan sam da to čujem. Jer nijedan čovek ne može nikada dobiti Grala ukoliko nije poznat na nebu i po imenu pozvan do Grala. Ovo ti moram reći o Gralu, jer ja znam da je tako, i sam sam to video.
Hrabar domaćin živi tamo i reći ću kako se održavaju. Žive od Kamena najčistije vrste. Ako ga ne znaš, reći ću ti njegovo ime. Zove se LapsitExillis...
Snagom tog kamena, Feniks gori do pepela, ali mu pepeo ponovo daje život. Zato se Feniks linja i menja svoje perje, koje je posle svetlo i sjajno i divno kao i pre... Takvu snagu Kamen daje čoveku da mu telo i krv odmah ponovo postanu mladi. Kamen se takođe naziva i Gral.
Čuje sada kako oni koji su pozvani Gralu postaju poznati. Na Kamenu, oko ivice pojavljuju se ispisana slova, dajući ime i poreklo svakog pojedinačno, devojke ili mladića koji treba da krenu na svoj blagosloveni put. Niko ne treba da izbriše natpis, jer jednom kada pročita ime, ono nestaje pred njegovim očima'

Ovako je govorio pustinjak Treverezent, Persivalu


Etimološko poreklo naziva Gral, ili tačnije Graal, ne može se pouzdano utvrditi jer se takva, ili slična reč, ne pojavljuje ni u jednom od evropskih jezika. Osim toga, samo reč Gral je pisana na nekoliko različitih načina što samo komplikuje istraživanje njenog porekla. Valja pomenuti i to da se Gral ne pominje uvek kao Sveti Gral - Sain Graal, već se dodatak - sveti - pojavljuje prilično neujednačeno. Jedan od oblika pisanja je i San Graal što upućuje na još jedno moguće tumačenje.
Naime, ako dve spojene reči, koje bi glasile SANGRAAL, razdvojimo posle četvrtog a ne trećeg slova, dobićemo naziv SANG RAAL koji bi u srednjevekovnoj Španiji i južnoj Francuskoj bio nedvosmisleno tumačen kao KRALJEVSKA KRV, što može da označi i porodicu kraljevskog porekla. Isus Hristos se često pominje kao izdanak kraljevske loze Davidove tako da se čudnovati naziv možda odnosi na njegovu porodicu ili potomke. Ako je to tačno, jasno je zbog čega Crkva nije prihvatila, ali se nije ni suprotstavljala širenju legendi o Gralu.
Sveti Gral je prilično nejasan i zbunjujući koncept, tajanstven i neuobičajen, a očigledno je da ga nisu shvatili ni autori arturijanskih romansi, jer ni jedan od njih nije jasno rekao šta je to Sveti Gral. Doduše, možda je neko od njih tačno znao o čemu pripoveda, ali to svoje znanje nije podelio sa nikim. Gral je ponegde opisivan kao kamen, ponekad kao skrovište relikvija, a najčešće kao pehar iz kojeg je pio Isus Hristos na Tajnoj večeri i u koji je kasnije skupljena njegova krv dok je visio raspet na krstu. Taj pehar i koplje kojim je proboden Isus, doneo je u Britaniju Josif iz Arimateje, bar tako kažu stare priče. U arturijanskim romansama, Sveti Gral je poveren na čuvanje potomcima Josifovim koji žive u tajanstvenom zamku.
Veliki broj istraživača se bavio legendarnim Gralom, poreklom i značenjem same legende, dajući različita tumačenja. Po jednima je priča zasnovana na stvarnom dolasku Josifa ili njegovih sledbenika u Britaniju, po drugima je legenda nastala prilagođavanjem nekih motiva iz drevnih mitova Kelta, dok treći smatraju da priče o Gralu skrivaju tajno, okultno nasleđe ili skriveno znanje koje je prenošeno kroz vekove posredstvom tajnog društva osnovanog u davno zaboravljeno doba.
Od ove tri, nepomirljivo različite teorije, prva izgleda najprivlačnije, ali ujedno skoro bez ikakvih mogućnosti da bude potvrđena, dok ima previše dokaza na osnovu kojih se može odbaciti. Treću teoriju su odbacili svi osim onih koji svoju veru u okultno ne opterećuju tako nepotrebnim pojedinostima kao što su dokazi. Legenda o Gralu je najverovatnije inspirisana nepovezanim paganskim mitovima o magičnij posudi života i regeneracije. Različiti autori su od tih motiva postepeno načinili priču i Gralu, uplićući i nešto od hrišćanske mitologije.
Najstarija poznata priča o Gralu je Conte du Graal koju je načinio Kretjen de Troa oko 1180. godine i koja je ostala nedovršena. Kretjen tvrdi da je priča zasnovana na podacima koje je našao u knjizi koju je dobio od Filipa Flandrijskog, ali ta tvrdnja se ne može ni dokazati niti opovrgnuti. Valja znati da književna dela u to vreme nisu smatrana delima mašte pisaca, već su prihvatana kao istinita, a velika važnost je poklanjana drevnim izvorima, izmišljenim ili stvrnim, koji su smatrani dokazima istinitosti ma koliko da je provera bila nemoguća. Kretjen de Troa, kao uostalom i mnogi posle njega, nije se ustezao da izmisli izvore, u nedostatku pravih ili u slučaju da one prave ne sme da pomene. Primera radi, u to doba ne bi bilo razumno pisati priče i pominjati da su to zbivanja o kojima govori paganska legenda, jer bi se na taj način izazvao gnev Crkve. Sa druge strane, priča koja se ne oslanja na neku davnu knjigu ne bi bila smatrana dostojnom čitanja.



MAGIČNI KOTAO



Junak Kretjenove priče je Persival od Velsa, a pomenut je Zamak Grala i njegov čuvar, kao i mnogi drugi elementi gralskih pripovedaka kao što je pitanje na koje se mora odgovoriti da bi ranjeni kralj ozdravio i plodnost se vratila u njegovu zemlju. Lik Persivala je skoro potpuno zasnovan na drevnoj velškoj sagi o junaku po imenu Prideri, a u pričama o njemu se često pominje magični kotao kojem se pripisuju brojne osobine koje se smatraju osobinama Svetog Grala. Sve što znamo o Prideriju je sačuvano u zbirci Mabinogion, načinjenoj na osnovu drevnog usmenog predanja u Velsu, ali ta nam zbirka prenosi i fantastični svet keltskih mitova, a u njoj je sačuvano i nekoliko starih priča o Arturu. Likovi keltskih mitoloških heroja nastali su iz još starijih božanskih likova drevne mitologije. Lir, koji se pominje u jednoj od saga o Prideriju, parnjak je galskog Lera, boga mora i jednog iz grupe bogova poznatih kao Tuatha de Danaan (Narod boginje Danu) u čijem posedu se nalazio magični kotao, nepobedivo koplje i čudotvorni mač. U arturijanskim romansama njihove osobine su dobrim delom prenete na Gral, koplje kojim je proboden Sius i znameniti Ekskalibur.
Kako je Gral dospeo u Britaniju, saznajemo iz poeme koju je napisao Robert de Boron oko 1200. godine i naslovio je Josif iz Arimateje. Kao i Kretjen de Troa, de Baron se poziva na priču iz drevne knjige pripovedajući kako se Isus prikazao Josifu i dao mu Gral koji će doneti trajnu radost onome ko ga vidi. Osim Josifa, rečeno je da će biti još samo dva čuvara Grala. Zajedno sa svojom sestrom i njenim mužem Bronom, Josif napušta Palestinu. Nakoliko godina kasnije se Bronovi potomci nastanjuju u nekom neimenovanom mestu 'daleko na Zapadu' i tu propovedaju hrišćanstvo. Robert de Boron tako opisuje kako je Gral iz Palestine dospeo na 'daleki Zapad' nedvosmisleno povezujući Gral sa hrišćanstvom, mada čudnovati pehar Crkva nikada nije priznala za relikviju. (Možda Crkva zna tajnu šta je u stvari Sveti Gral).


TEMPLARI NE ODUMIRU


Posebno je intrigantna činjenica da legenda o Gralu izbegava da pomene Crkvu koja pak, uprkos ogromnoj popularnosti gralskih poema, uporno izbegava da ga bilo prihvati, bilo ospori. Tako je Gral postao jedina hrišćanska relikvija koju ne čuva Crkva već nezavisan niz čuvara koji svoje pravo i autoritet zasnivaju na Josifovom pravu, dobijenom od samog Isusa. To je verovatno i jedan od osnovnih razloga što se, uz priličnu dozu uverljivosti, pretpostavlja da gralske legende skrivaju svedočanstvo o organizovanom jeretičkom pokretu u okviru zapadnog hrišćanskog sveta.
Nekako u isto vreme kada je de Boron pisao svoju poemu, Volfram Fon Ešenbah, jedan od najznamenitijih nemačkih poeta toga doba je stvarao Persifala, prepričanu verziju nedovršene Kretjenove priče o Gralu. Poput ostalih, Volfram navodi da je priču čuo od jednog provansalskog pesnika koji je priču pronašao napisanu na arapskom, u španskom gradu Toledu. Volfram pripoveda da Gral čuva viteški red nazvan Templaise, što direktno upućuje na poznati viteški red Templara poznat po prilično neuobičajenom tumačenju hrišćanstva i neverovatno velikom finansijskom i političkom uticaju. Templari su, kao viteški red, osnovani 1118. godine i mada su propovedali čednost i siromaštvo, ubrzo su postali veoma bogati i uticajni. Kao i većina viteških redova ili verskih sekti, Templari su imali svoje ceremonije o kojima se pouzdano veoma malo zna. Činjenica je da su vladari i Crkva tek udruženim snagama i posle neizbežnog krvoprolića uspeli da rasformiraju red Templara, ali ne i da ga sasvim zatru.



Templari su bili pod uticajem, ili su sami uticali na poznati monaški red Cistercita, osnovan 1098. godine. Cisterciti su bili značajan i poštovan monaški red u Francuskoj jedanaestog veka, a njegov najznamenitiji član je bio sveti Bernard, opat iz Klervoa, poznat i kao veliki poštovalac Templara. Cistercitska učenja su nesumnjivo uticala na nepoznatog autora romanse Queste del Saint Graal, možda najznačajnije romanse gralskog ciklusa. To zapravo i nije romansa već više religijska polemika u kojoj upoznajemo najčestitijeg viteza, Galahada. Čestitog Galahada krase tri vrline, čednost, poniznost i trpeljivost, osobine koje obično nisu pominjane uz imana vitezova Okruglog Stola. Galahad bezumno čezne za Gralom i pronalazi ga, da bi mu potom Gral bio poveren na čuvanje. On ga odnosi u grad Sarras, centar paganizma koji je Josif iz Arimateje preobratio u hrišćanstvo. Tu će Galaha vladati godinu dana, a potom umreti. Odmah nakon smrti Galahada se zbilo čudo - sa neba se spustila ruka koja je uzela Gral i koplje da ih više niko ne ugleda.
Iako priča kaže da je Gral sklonjen od ljudskih očiju i da se vratio prvom vlasniku, tradicionalno verovanje je da je skriven negde u Glastonberiju. Uprkos tome što ni jedna od gralskih romansi ne pominje Glastonberi kao mesto na kojem se nalazio ili nalazi Gral, tradicionalno verovanje je duboko ukorenjeno jer se za Glastonberi vezuje i legendarni kralj Artur. Doduše, jedna romansa, nastal oko 1210. godine, pominje da je načinjena kao prevod knjige pisane na latinskom i čuvane u opatiji u Glastonberiju.



Postoji verovanje da je apostol Filip propovedao hrišćanstvo u Francuskoj, ubrzo posle isusovog raspeća i da je poslao u Britaniju dvanaest propovednika koje je predvodio Josif iz Arimateje. Monasi iz Glastonberija su tvrdili da su ti propovednici podigli staru crkvu, građevinu od pleteri i čerpića, koja je izgorela 1184. godine. Monasi iz Glastonberija nikada nisu pominjali da su u bilo kakvoj vezi sa Gralom, ali samo ime Josifa iz Arimateje je bilo dovoljno da podgreje maštu i poveže Gral sa Glastonberijskom crkvom.
Tokom vremena su se pojavile i legende po kojima je Josif Isusov ujak, što je spremno dočekano i još uvek se često pominje kao sušta istina. Kako u jevanđeljima nema podataka o Isusovoj mladosti, to se smatra dokazom da ga je Josif poslao u Britaniju da se bavi otkupom kalaja. Onima koji veruju u to ni malo ne smeta što drugi odsustvo podataka o Isusovoj mladosti smatraju dokazom da je za to vreme boravio u Indiji i izučavao budizam. Jasno je da ni jedno ni drugo verovanje nema nikakvog osnova osim legendi, ali Gral je nešto više od pehara i više od legende.
Negde u magli drevnih dana, na rubu zapamćene istorije, prastanovnici Britanije su u svom mitološkom svetu imali čarobni kotao. Kako su paganski bogovi, i sve ono što ih je pratilo, lagano napustili svet bogova i postali legendarni heroji, tako se postepeno možda menjao i čarobni kotao. Zaboravljajući davne junake, srednjevekovni pesnici su prihvatili magičnu posudu i pretvorili je u Gral - više od pehara, više od realnosti, više od želja - pretvorili je u simbol vremena i čvrste, mada teško prepoznatljive veze sa najstarijim slojevima mitologije.
Portaga za Svetim Gralom i dalje traje. Da li će i kada biti otkriven, to samo Bog zna.


misterije-sveta.webs.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Uto 24 Maj - 15:20

Smrt i reinkarnacija

Larošfuko je rekao da se ni Sunce ni smrt ne mogu netremice gledati.”

Otada su astronomi, koristeći bezbrojna lukavstva koja im je stavila na raspolaganje nauka kojom se bave, a svaka nauka mora da se služi lukavstvima - odredili težinu Sunca, izračunali njegovu starost i predskazali njegovo gašenje. Ali nauka je ostala nekako zaplašena i ispunjena strepnjom pred onim drugim suncem, to jest pred smrću.

I danas istinito zvuči ova Mečnikovljeva opaska: »Naš razum, koji je postao tako smeo i tako preduzimljiv, do sada se veoma malo bavio smrću.« On se njome do sada veoma malo bavio zato što čovek čas odustaje od toga da gleda smrti u oči, potiskuje je u drugi plan i zaboravlja da ona postoji (baš kao što zaboravlja da i Sunce postoji), a čas, naprotiv, gleda u nju netremice, opčinjenim pogledom koji se gubi u umnoj ukočenosti i iz koga izviru opsene. On, pre svega, nije video da glavnu tajnu ne predstavlja smrt, nego stav koji sam pred njom zauzima.

Treba, dakle, potpuno promeniti ugao iz koga se smrt posmatra, izokrenuti sve ono što izgleda očigledno, tražiti ključ stalno gde se mislilo da se nalazi brava, zakucati čoveku na vrata pre nego što se zakuca na vrata smrti. Treba otkriti duboke strasti koje vladaju čovekom suočenim sa smrću, razmotriti ono što je ljudsko u mitu o smrti i proučiti samog čoveka kao nesvesnog čuvara te tajne.

O smrti i reinkarnaciji je pisano sa različitih stanovišta; biološko-medicinskog, filozofskog, psihološkog, kulturno-istorijskog, religijskog i mističkog. Ova stanovišta su delom povezana, a delom nezavisna.

Prema jednom shvatanju smrt je kraj u svakom pogledu (nema ničeg posle smrti). Zastupali su ga pojedini mislioci Kine, Indije i Grčke, a u naše vreme to je stav prirodno-naučnog materijalizma.


Druga tri shvatanja odbacuju ideju da je smrt kraj egzistencije, ali različito određuju nastavak. Prema jednom određenju, pojedinac nastavlja neku vrstu netelesne, ali individualne egzistencije u nezemaljskoj ravni (u podzemlju ili nadzemIju, nebesima). U poznoj taoističkoj i jogičkoj (tantričkoj) tradiciji razvija se jedna podvarijanta ovog shvatanja. Taoisti i jogini koji su preobrazili sebe i navodno, postigli jednu ravan nepropadljive telesne egzistencije, ostaju na zemlji, ali u udaljenim predelima ili visokim planinama.


Shvatanja reinkanacije takođe ima više varijanti. Latinski termin (re-incarnatio) je ključno ponovno otelovljenje vraćanje u meso, (iste duše, osobe, ili identiteta), bilo da se govori o seljenju duše (grčki, metem-psychosis), ponovnom bivanju (skt. punarbhava) ili ponovnom rađanju (grčki, palingenesia). Varijante se iskazuju u pogledu opsega otelovljenja, njegovog smisla, kao i mogućnosti oslobađanja od ponavljanih reinkrnacija.

Reinkarnacija (u ezoteriskom) tumači se kao proces kojim duša, duh koja je živela u nekom ljudskom telu, posle smrti i prelaznog života, prelazi u telo drugog čoveka koji se tek rodio. Ceo proces se može mnogo puta ponavljati.

Nekad se smatra da se reinkrniranje odvija u krugu Ijudi, nekad u ravni svih živih bića (uključujući demone i polubogove), a nekad uključuje čak i nežive objekte (s tim što se takva shvatanja javljaju u sklopu animističke slike sveta, u kojoj, zapravo, nema neživih objekata).

U budizmu se na drugačiji način shvatala reinkarnacija nego u hinduizmu onda kada je uzimano u obzir da budizam odbacuje postojanje trajne suštine ili identiteta ličnosti. Naime, tvrdilo se da pri ponovnom bivanju (punarbhava) to nije niti ista, niti druga osoba. Ista je samo ulančanost koja vodi ponavljanju. Ono što načelno razlikuje shvatanja reinkarnacije u primitivnim društvima, od shvatanja u razvijenim kulturama starog veka, jeste etička uloga reinkarnacije.

U prvima, reinkarnacija je uobličenje ideje o neuništivom lancu života i otelovljenju predaka u potomcima. Mnoge kulture imale su pojedince koji su tvrdili da su ranije živeli i da o tome imaju neka sećanja. To je pre svega odgovor na etički problem ili pitanje: čime objasniti različite (dobre i zle) Ijudske sudbine i kako uvesti etičko poravnanje koje će prevazilaziti granice jednog života. U hrišćanstvu tu ulogu vrše praroditeljski greh, besmrtnost duše i »neznani putevi Gospodnji«.

Kao svojevrsna reakcija na ideju reinkarnacije razvijaju se u Indiji i Grčkoj učenja o oslobođenju. Ona su pretežno filozofskog karaktera, ali su često data u religijskom kontekstu ili su isprepletana sa religijskim shvatanjima izbavljenja.

U ideji oslobođenja objedinjena su dva cilja: da se ne pribegne prvom shvatanju (smrt kao potpuni kraj), a da se izbegne beskrajno ponavljanje reinkamacija. Stoga je oslobođenje često shvatano kao stapanje sa apsolutom (ekstasis, ili osećanje bezmernog širenja preko granica vlastitog iderititeta).

Po tome se oslobodenje i razlikovalo od religijske ideje spasenja koja je obećavala spas individualnosti, uz otklanjanje uobičajenih ograničenja telesne egzistecije, a zadržavanje prijatnih strana telesnosti. Ponekad se misli da su azijska učenja o oslobođenju (uključujući tu i oslobađanje od reinkarnacije) nastala kao reakcije na teške životne prilike.

Na isti način se tumači hrišćansko učenje o spasu i vera u uskrsnuće, rajsko naselje, nagradu (odnosno kaznu) posle smrti itd. Obično se, pritom, ima u vidu težak život u odnosno težak položaj jevrejske sirotinje i robova u Rimskom carstvu.

Učenje o oslobođenju, reinkarnaciji uče mnogi gnostičari, grčki filozofi Pitagora, Empedokle, Platon.. Nastavićemo sa ovom veoma zanimljivom temom, iz različitih uglova posmatranja, koja je prepuna spoznajom različite dubine!


misterije-sveta.webs.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: 20 najvecih neresenih misterija na svetu   Uto 21 Jun - 21:03

20 najvecih neresenih misterija na svetu


1. Mocno carstvo Inka u Juznoj Americi



Mocno carstvo Inka cvetalo je u periodu izmedju 1200. i 1535. nove ere. Oni su sagradili razvijeni sistem kanala za navodnjavanje svojih useva, kao i kameni grad na vrhu strme planine - Macu Pikcu. Interesantno je da su Inke sve to sagradile a da tada nisu znale za tocak! Uprkos velikim dostignucima, nisu izdrzali napad spanskih konkistadora koji su u to vreme imali mnogo naprednije oruzje.

2. Piramide u Gizi, Egipat



Kefrenova i Keopsova su dve od tri drevne piramide u Gizi u Egiptu. Keopsova je najveca. Sagradjena je od preko 2 miliona kamenih blokova od kojih su neki teski i do 9 tona. Piramide, koje su izgradjene kao bozanske grobnice datiraju iz 2550. godine pre nove ere. Moderni egiptolozi veruju da su piramide sagradjene od kamena koji je dovucen iz kamenoloma, i uprkos Starogrckom svedocenju, da su ih gradili obuceni majstori a ne robovi.

3. Hram Maja



Sudeci po drevnom Majanskom kalendaru, decembar 2012. je oznacen kao kraj sveta. Ova informacija vec mnogo vremena drzi arheologe u zabludi. Neki veruju da su Maje znale za apokalipsu i da ce ona doci u decembru 2012, dok dsrugi tvrde da je to samo matematicka zabluda.

4. Legenda o El Doradu



Legenda o El Doradu potice od plemena Muiska, koji su ziveli na teritoriji danasnje Kolumbije u periodu od 1000. do 1538. godine. U ritualnoj ceremoniji za svoje bogove, plemenski poglavar bi se pokrio zlatnom prasinom i bacio u jezero da bi prineo sebe kao zrtvu. Ovo je prouzrokovalo legendu o zlatnom gradu, sto je dovelo spanske konkistadore do mrtve trke u potrazi za njim.

5. Uskrsnje ostrvo



Uskrsnje ostrvo, takodje poznato i kao Rapa Nui, veoma je izolovano i udaljeno nekih 2000 milja od obala Tahitija. Prvobitni doseljenici na ovo ostrvo bili su Polinezani, koji su se tu naselili izmedju 400. i 600. godine pre nove ere. Oni su sagradili mnoge hramove i statue, koje su nazvali Moai, od klesanog kamena koji su dovlacili sa druge strane ostrva. Istrazivacima i arheolozima je i dalje nejasno kako su transportovali te kamene gromade.

6. Bermudski trougao



Bermudski trougao je oblast u Atlantskom okeanu izmedju Bermudskih ostrva, Floride i Portorika, za koju je karakteristicno da avioni i brodovi nestaju bez traga. Prostor je dobio ime po naredniku Hjuvelu Tompsonu, koji je zajedno sa 27 ostalih avijaticara nestao bez traga tokom rutinskog leta 1945. godine. Mnoge glasine u sve uplicu natprirodne sile, dok naucnici za sve okrivljuju uragane, opasnu Golfsku struju kao i ljudski faktor.

7. Naska linije



Naska linije pokrivaju vise od 490 kvadratnih kilometara pustinja juznog Perua. Mnoge figure su stare i po 2.000 godina. Malo je poznato zasto su ta dela urezana i nacrtana u pesku. Dok neki smaraju da su vanzemaljske prirode, drugi tvrde da oblik figura ukazuje na mesta gde se nalaze izvori vode.

8. Vanzemaljci



Oblast 51, koja se nalazi na jezeru Grum u juznoj Nevadi, osnovana je 1955. od strane americke avijacije kao centar za istrazivanje novih tipova letelica. Sama priroda vojne baze u kombinaciji sa istrazivanjem tajnih tehnologija i aviona, pomogla je teoreticarima zavere da tvrde da se tu vrse eksperimenti vezani za putovanja kroz vreme, prikrivanja NLO-a i autopsije vanzemaljaca.

9. Sfinga u Gizi, Egipat



Sfinga je jos jedno egipatsku cudo, koje ima telo lava i glavu faraona za koju se veruje da je Kefrenova, Isklesana je od krecnjaka i polako se raspada usled vremena. Popularna teorija o nestanku sfinginog nosa je da su napoleonovi vojnici pucali iz topa u njega, medjutim, skoro otkrivene skice potvrdjuju da je ona bila bez njega i mnogo pre Napoleona.

10. Cudoviste iz jezera Loh Nes



Prema skotskom folkloru i narodnom verovanju, cudoviste (Nesi) je misticno stvorenje koje vuce malu decu u vodenu grobnicu mameci ih da se provozaju na njenim ledjima. Cudoviste iz Loh Nesa je postalo popularno kada je ispovest jednog od ocevidaca osvanula kao udarna vest. Medjutim, za njegovo postojanje ne postoje cvrsti dokazi, osim jedne fotografije, za koju se ne moze sasvim utvrditi da li je prava ili montaza.

11. Fontana mladosti



Nakon sto je Don Huan Ponse de Leon postao guverner Portorika 1509. godine, sest godina kasnije prateci indijanske glasine, krece na sever u potragu za fontanom mladosti prema ostrvu Bimini. Kasnije se ispostavilo da je Bimini u stvari poluostrvo Florida, a fontana je ostala skrivena i nepoznata sve do jula 2006, kada je poznati madjionicar Dejvid Koperfild izjavio da voda na njegovom privatnom ostrvu Eksumas ima lekovita svojstva.

12. Cupakabra



Filis Kanion drzi navodno glavu zivotinje koja je prozvana Cupakabra u svom domu u Kueru, Teksas. Vidjenje ove neobicne zivotinje prvi put je prijavljeno u Portoriku 1995. godine uz tvrdnju da voli pilice i koziju krv. Iako postoji mnogo slika kao ova ovde, biolozi cvrsto odbijaju njeno postojanje.

13. Kovceg zaveta



Kovceg zaveta je u Bibliji opisan kao drveni kovceg, oblozen zlatom, koji je napravljen za nosenje tablica 10 Bozijih zapovesti. Kovceg je navodno nosen kroz pustinju i ostao je u Izraelskom hramu sve do njegovog razaranja od strane Vavilonskog carstva. Gde se sada nalazi i da li uopste postoji, do danas je ostalo nepoznato.

14. Stounhendz



Stounhendz na ravnici Salisburi u Engleskoj danas je poznato turisticko mesto. Medjutim, smatra se da je pre vise od 5.000 godina, ovo mesto bilo korisceno za razne paganske rituale, ili mozda kao groblje.

15. Gvozdeni stub u Delhiju



Gvozdeni stub u Delhiju je 1.600 godina star, 7 metara visok stub u Kutb kompleksu u Indiji. Stub, koji je 98% napravljen od kovanog gvozdja zadivljuje naucnike zbog cinjenice da se vec toliko godina odupire koroziji.

16. Kamene sfere Kostarike



Otkrivene ranih 1940. godina tokom iskopavanja koje je vodila firma Junajted Frut Kompani, ove perfektno oblikovane kamene sfere datiraju iz perioda od 600. do 1500. godine nove ere. Svrha njihovog postojanja je i dalje nepoznata, ali mnogi veruju da su imale neko versko znacenje i da su povezane sa bogom sunca.

17. Motman



Stvorenje covekolikog oblika, sa krilima insekta i crvenim ocima, poznatiji kao Motman, terorisao je stanovnike Point Plezanta u SAD, tokom kasnih 1960-ih godina. Nema cvrstih dokaza o njegovom postojanju, osim nekoliko izjava navodnih svedoka dokumentovanih u knjigu novinara Dzona Kila - Motmanovo prorocanstvo.

18. Djavo iz Dzersija



Prema legendi, pre 250 godina, jedna zena iz Dzersija jecala je u ocaju tokom 13-te trudnoce: "Neka bude djavo". Nakon porodjaja ispostavilo se da je beba u stvari bice nalik kenguru sa krilima.

19. Tunguska eksplozija, Rusija



Tunguska eksplozija se dogodila u 7:14 prepodne 30. juna 1908. u Rusiji. Do danasnjeg dana, o uzroku eksplozije koja je prouzrokovala sravnjivanje 80 miliona stabala na preko 2.100 kvadratnih kilometara, vode se zestoke debate. Vecina veruje da je uzrok meteorit, ili njegov deo, dok drugi tvrde da je uzrok eksploziji crna rupa i vanzemaljci.

20. Izgubljeni grad Atlantida



Izgubljeni grad Atlantida je prvi put opisan pre 2.400 godina od strane Platona, koji je tvrdio da je to ostrvo dom napredne civilizacije. Legenda kaze da je potopljen zbog zemljotresa, dok kasnije interpretacije kazu da je to podvodno kraljevstvo koje cuvaju sirene. Mesto gde se, ukoliko je ikada i postojalo, ostrvo nalazilo i dalje je misterija. Neki nedavni dokazi ukazuju na to da se nalazilo negde u okolini Kipra u Mediteranu.


izvor: doctorweird.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Odakle kabel na Mesecu?   Pon 4 Jul - 13:09

Odakle kabel na Mesecu?



Otkad su svi gledatelji na svetu 1969. godine mogli videti istorijske korake Neila Armstronga po površini Meseca, pojedinci ne prestaju tvrditi kako se ništa od navedenog zapravo nije ni dogodilo.



Svoje viđenje misije izneo je i Joseph P. Skipper koji je pregledao snimke s Meseca na drugačiji način. Na jednoj snimci je uočio nešto što ne bi trebalo biti na Mesecu – kabel. Takođe, osim sene na kablu govore kako su u tom trenutku na Mesecu bila dva izvora svetla, Sunce i… (?!)





Na ovoj snimci je prikazana zanimljiva usporedba astronauta i podloška Apolla 11. je li vam se možda astronaut čini prevelikim, ili blešteća zlatna folija prečista za letelicu koja je stigla na prašnjavi Mesec? Procenite sami.



Izvor:idividi.com.mk








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sre 6 Jul - 12:29

Saint Germain – Besmrtni Grof



Bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de Saint Germain?

Saint Germain - Besmrtni Grof

Jekaterina II Aleksejevna Evropa XVIII veka bila je svedok nastajanja neobične, energične grupe karaktera koji su kao cilj imali poboljšanje načina života i olakšavanje ljudske patnje, ljudi koji su igrali ključnu ulogu u transformaciji vremena čuvenog po kraljevskoj izjavi "L'Etat, c'est moi" u moderni koncept nacija kakav i danas poznajemo. Grof de Saint Germain bio je najmisterioznija figura od svih. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili još uvek jeste) Grof de Saint Germain?


François-Marie Arouet Voltaire 1694-1778

Da li je moguće da čovek može da dostigne besmrtnost i da živi večno? To je šokantna tvrdnja istorijske figure poznate pod imenom Comte de Saint-Germain [Grof Sen-Žermen]. Prema postojećim podacima rodio se negde potkraj 17.og veka iako neki veruju da je živeo još u vreme Hrista. Pojavljivao se mnogo puta kroz istoriju - čak i ne tako davnih 70-ih godina dvadesetog veka i uvek je izgledao kao da mu je 45 godina. Poznavao je mnoštvo najpoznatijih ličnosti u evropskoj istoriji kao što su naprimer Casanova, Madame de Pompadour, Voltaire,

Kralj Louis XV, Katarina Velika, Anton Mesmer, a ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin pominje ga u svojoj kratkoj priči «Pikova dama». Ko je ustvari bio ovaj misteriozni čovek? Da li su priče o njegovoj besmrtnosti obične legende i folklor? Ili je moguće da je stvarno uspeo da pronikne u tajnu života i pobedio smrt?

Poreklo


Maria Anna of Pfalz-Neuburg 1667-1740Kada je čovek koji je kasnije postao poznat pod imenom Saint-Germain ustvari rođen danas ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo iako mnogi pokazatelji navode da je rođen oko 1690. godine. Najraširenije verovanje kazuje da je rođen kao sin udovice Čarlsa II od Španije i grofa Adanera. Ova Španska kraljica bila je lično Maria Anna of Pfalz-Neuburg koju je Viktor Hugo učinio junakinjom svoje najbolje drame Ruy Blas, napisane 1838. godine za samo mesec dana. Oni koji grofa nisu preterano voleli govorili su da je sin Portugalskog jevrejina po imenu Aymar, a oni koji su ga mrzeli, pokušavajući da ga potpuno diskredituju tvrdili su da je on ništa više nego sin Alzaškog Jevrejina po imenu Wolff. Postoje još i tvrdnje da je ustvari bio sin sakupljača poreza iz mesta Rotondo u Italiji ili čak sin Kralja Portugala. Sam grof nikada nije našao za shodno da rasvetli enigmu njegovog pravog porekla.


The Comte de St. Germain: The Secret of KingsGeneaološko stablo koje je, zajedno sa grupom teozofa, kao ko-autor za knjigu The Comte De St.Germain: The Secret of Kings (Grof St.Germain:Tajna Kraljeva) sačinila Annie Besant [Eni Besant] navodi da mu je otac bio Franz-Leopold Rakoczy (negde još i Ragoczy ili Racoczi) II (1676-1735), Princ Transilvanije i da je rođen 1690. godine. Njegova deca odrastala su pod patronatom Austrijskog Cara, ali je jedan od njegovih sinova misteriozno izgubio zaštitu Austrijskog dvora. Annie Wood Besant 1847-1933

Pričalo se tada da je jedan od grofovih sinova umro, ali je on ustvari bio predat poslednjem potomku čuvene familije Mediči i da je odrastao u Italiji. Navodno je ime Saint-Germain uzeo po imenu malenog gradića San Germano gde je proveo nekoliko godina u školi i gde je njegov otac posedovao imanja.

Isabel Cooper-Oakley, uz pomoć Madamme D'Adhémar, sačinila je listu različitih imena pod kojima je grof bio poznat između 1710. i 1822. godine; Marquis de Montferrat, Comte Bellamarre, Chevalier Schoening, Chevalier Weldon, Comte Soltikoff, Graf Tzarogy, Prinz Ragoczy i konačno Saint-Germain.

Međutim, svi se gotovo jednoglasno slažu sa podacima koji govore da se Grof St.Germain uputio u tajne alhemije, misteriozne «nauke» koja za cilj ima kontrolu elemenata. Krajnji cilj alhemijskih istraživanja bilo bi otkriće «filozofskog kamena», supstance koja bi, dodata nekom od osnovnih metala, od njih stvarala čisto srebro ili zlato. Štaviše, ovakva magična supstanca mogla bi se koristiti u napitku koji bi lečio sve bolesti, štitio od svih bolesti ubuduće i omogućio večni život onome ko ga ispije. Veruje se da je Grof St.Germain uspeo da pronikne u tajne alhemije.

U aristokratskom društvu


Da bi bolje razumeli njegov život i legende koje ga prate, moramo barem malo da poznajemo vreme i okruženje kroz koje se kretao, a Grof Saint-Germain je stupio na međunarodnu scenu u vreme koje je bilo puno kontradiktornosti.

Alessandro Cagliostro 1743-1795Racionalizam doba Prosvetljenja, predstavljen umovima kao što su Voltaire, Goethe, Rousseau, John Locke, Charles de Montesquieu i drugi, bio je suprotstavljen sentimentalnim i romantičnim, pa čak i reakcionarnim tendencijama. Grof Alessandro Cagliostro (1743-1795), slavna figura na dvorovima Evrope, bio je šarlatan koliko i njegovi protivnici. Cagliostro, čije pravo ime je bilo Giuseppe Balsamo, verovatno se sreo sa St.Germainom na Siciliji. Emanuel Swedenborg (1688-1772) impresionirao je Kraljicu Louisu Ulriku, sestru Frederika Velikog donoseći joj poruku od njenog mrtvog brata. François, Vojvoda od Lorene oženio je Mariju Tereziju Austrijsku i bio prvi evropski princ koji je javno objavio svoje masonske afinitete. Koje je uostalom gajio i Grof St.Germain. U Nemačkoj, figura čuvenog Barona Minhauzena bila je povod mnogim pričama. A publika je uvek volela fantastične i neobične priče.

Grof de Saint-Germain po prvi put se uspeo u aristokratsko društvo tadašnje Evrope 1742. godine kada se vratio sa petogodišnjeg odsustva koje je, navodno, proveo na dvoru persijskog Šaha gde je izučavao juvelirski zanat. Privukao je silnu pažnju na sebe pojavivši se obučen u crno. Moda tog vremena nalagala je nošenje živih boja, satena i čipke, raznih ornamenata i raznolikog dizajna, a grof se udostojio obući crno odelo i crni šešir, cipele na kopču i ukrasiti prste gomilom sjajnih dijamanata. Tako je privukao pažnju pomodnih grofova Zabor i Lobkowitz koji su ga predstavili Francuzu po imenu Marshal de Belle Isle. Marshal de Belle Isle bio je navodno veoma bolestan čovek kojeg je novi prijatelj Saint-Germain izlečio i zauzvrat, u znak zahvalnosti, dobio apartman i laboratoriju u Parizu. Drugi izvor navodi da je apartman u Chateau du Chambord u Parizu dobio lično od Luja XV.

Grofova pojava zabavljala je tadašnje aristokrate svojim poznavanjem nauke i istorije, muzičkim talentima, svojim šarmom, visprenošću i retorikom. Tečno je govorio mnogo jezika, uključujući francuski, nemački, holandski, španski, portugalski, ruski i engleski, a poznavao je i kineski, latinski, arapski pa čak i stari grčki i sanskrt.

Louis XV 1710-1774Moguće je da je njegova neverovatna veština brzog učenja navodila ljude iz njegovog okruženja da uvide da je grof čovek izuzetnih osobina, ali je anegdota iz 1760. godine začela ideju da bi on mogao da bude besmrtan. U Parizu je te godine Grofica von Gergy čula da je Grof Saint-Germain došao na prijem kod Madame de Pompadour, ljubavnice francuskog Kralja Luja XV. Postarija grofica zainteresovala se za tu posetu jer je poznavala Grofa još od njihovog susreta, pedeset godina ranije, u Veneciji 1710. godine, pod imenom Marquis de Montferrat. Kada ga je ponovo susrela, zapanjila se činjenicom da Grof Saint-Germain nije nimalo ostareo, te ga je pitala nije li čovek kojeg je upoznala u Veneciji bio njegov otac. Grof joj je odgovorio da je on lično živeo u Veneciji na prelasku vekova i da je tada po prvi put imao čast da se nađe u njenom društvu. Iznenađena grofica izjavila je da je to nemoguće jer bi u tom slučaju Grof St.Germain morao imati barem stotinu godina jer je u vreme kada se prvi put susrela sa njim on izgledao upravo kao i sada, kao da ima 45. Grof je sa tajnovitim smeškom izjavio da to nije nemoguće i da je ustvari veoma star, a zatim nastavio da je ubeđuje da je on stvarno osoba koju je ona srela u Veneciji 50 godina ranije. Ona mu je tada poverovala i na sav glas, pred mnoštvom ljudi izjavila da je on vrlo neobičan čovek, ako ne i sam đavo! Na pomen đavola grof se strašno uvredio i demonstrativno napustio primanje.

Bio je to veoma dramatičan ulazak u parisko društvo toga vremena i ostaje misterija da li je to stvarno bio Grof Saint-Germain ili veoma vešt prevarant koji je namerno uzeo ime nekoga ko je veoma star ili već odavno mrtav i o kome podosta zna, te odlučio da započne novi život pod tuđim imenom koristeći laži i prevare. U svakom slučaju, ovaj susret je početak legende, a mnoge druge priče poput ove širile su se kao požar po Evropi toga vremena.

The London MercuryOko 1760. godine, Engleski list po imenu „The London Mercury" objavio je prilično ozbiljnu priču koja kaže: „Grof Saint-Germain je jednoj svojoj prijateljici, koja je bila zabrinuta vlastitim starenjem, poklonio flašicu svog čuvenog eliksira koji je omogućavao dug život. Ona je taj eliksir spremila u fioku. Jedna od njenih sluškinja, sredovečna dama, misleći da flašica sadrži bezopasan laksativ ispila je eliksir. Kada je gospođa sutradan sazvala sve svoje sluge i sluškinje, pred njom se, umesto sredovečne dame pojavila mlada devojka, gotovo dete. Bio je to efekat eliksira. Uopšte ne sumnjam da je kojim slučajem popila samo nekoliko kapi više, sluškinja bi se na poziv odazvala dečijim plačem."

Étienne-François, duc de Choiseul 1719-1785Navodi da je lično poznavao «Svetu Familiju» i da je bio pozvan na svadbu u Kani gde je mladi Hrist pretvorio vodu u vino, ili da je on lično predložio kanonizaciju na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine nisu potekli direktno od Grofa, već od Lorda Gower-a koji je bio šaljivdžija i često umeo dobro da imitira poznate ljude svoga vremena pa je tako jednom prilikom Lord Gower imitirao imaginarni razgovor Grofa St.Germaine-a i Isusa Hrista. Grof St.Germain nikada nije poricao ovakve tvrdnje jer su mu sigurno pribavljale veliku pažnju. No, u slučaju Grofa St.Germaine-a nalazimo na problem: koje od silnih priča koje su o njemu kružile istina i koje su od tih priča stvarno o njemu?

Bertold Volz se, dvadesetih godina prošlog veka, posvetio istraživanju na ovu temu. Otkrio je da je Duc de Choiseul (1719-1785), klerik i njegov stari neprijatelj koji je bio neverovatno ljubomoran na grofa, unajmio čoveka koji je ličio na grofa St.Germaine-a sa zadatkom da putuje unaokolo, preteruje u svemu što radi i izigrava budalu ne bi li pomračio ugled koji je grof uživao gde god se kretao.

Ili je i ovo jedna od njegovih priča dizajnirana da potpomogne legendu?


Uvek prisutan - nikada star

Grof Saint-Germain sledećih je 40 godina proveo putujući kroz Evropu i za svo to vreme uopšte nije stario. Oni koji su ga sretali na njegovim putovanjima bivali su impresionirani njegovim brojnim veštinama i neobičnostima:

violinaBio je virtuoz na violini i mnogi koji su ga čuli kako svira govorili su kako je ravan ili čak i bolji od najvećih majstora na violini toga doba. Navodi se da je uspeo da na delu pokaže i dokaže svoju izjavu da je dosegao apsolutni vrhunac koji se može postići u muzici
Bio je vešt sa obe ruke i mogao je obema rukama da piše istovremeno. Franc Gräffer bio je prisutan kada je Grof de Saint-Germain prilično napisao dva ista pisma istovremeno, obema rukama, na dva različita lista papira. Kada su potom dva pisma upoređena, jedno preko drugog, na prozorskom staklu, jasno se videlo da su potpuno identična, kao da su otisnuta u štampariji.
Čak i kada se obraćao najvišim državnim zvaničnicima, carevima i kraljevima, govorio je bez uvijanja i ceremonijalnih pravila i bio je veoma svestan svoje superiornosti
Mogao je vešto da slika i bio priznat i poštovan slikar. Isticao se po veštini realističnog oslikavanja stenja i kamenja na slikarskom platnu. Iako se pričalo da je umeo da umeša sedef u slikarsku boju, grof nikada nije otkrio svoju tajnu i njegove boje nikada posle niko nije uspeo da proizvede.
Gde god da je putovao, postavljao bi svoju laboratoriju, verovatno za svoje alhemičarske eksperimente
Izgledalo je da je posedovao izuzetno bogatstvo ali nije bilo poznato da je igde imao bankovni račun (ako je i bio u mogućnosti da pretvara metal u zlato nikada to nije nikome pokazao). Jednom je prilikom uzeo srebrni novčić iz džepa Casanove i pretvorio ga u čisto zlato za manje od dva minuta. Kada je Casanova potom izrazio sumnju u ono što je malopre video, Grof da Saint-Germain je odgovorio: „Ljudi koji polažu sumnje u moju umetnost nisu vredni moje pažnje" i nikada posle toga nije susreo Casanovu. Casanova je dva meseca kasnije dao novčić maršalu Keith-u u Berlinu.
Često je prisustvovao večerama sa svojim prijateljima i uživao u njihovom društvu, ali nikada nije viđen da jede. Pričalo se da se pridržava stroge dijete koja se sastojala od zobene kaše.
Prepisivao je recepte za uklanjanje bora sa lica i za bojenje kose
Hope dijamantObožavao je drago kamenje, i veliki deo njegove odeće, uključujući i cipele, bio je načičkan draguljima. Jednom je priznao da je umeo da gaji bisere veštačkim putem, a jednom je uklonio nepravilnost iz jednog od većih dijamanata u posedu kralja Luja XV.
Usavršio je tehniku bojenja dragog kamenja
U džepovima je nosio pregršt dijamanata koje je koristio umesto novca, njegov lični nakit bio je od neverovatne vrednosti, a samo nakit na njegovim cipelama vredeo je u to doba preko 200 hiljada franaka. Cak i pozivnice za česte bankete koje je organizovao bile su prožete dragim kamenjem. Imao je otvoren kredit u svakoj banci, ali nikada nikome nije bio dužan niti je iko uspeo da otkrije poreklo njegovog bogatstva.
Tvrdio je da je u stanju da spoji nekoliko manjih dijamanata u jedan veći
Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara

Kroz ceo XVIII vek Grof Saint-Germain nastavlja da koristi svoje neograničeno znanje u svetu politike i socijalnih intriga evropske elite:

1740. godine postaje poverljivi diplomata na dvoru Francuskog Kralja Luja XV i za njega obavlja tajne misije po Engleskoj gde biva otkriven, i odakle, pod pretnjom da bude uhapšen mora da pobegne, prvo u Holandiju, a zatim u Rusiju
Giacomo Girolamo Casanova 1725-17981760. godine kralj Luj XV šalje ga u Hag kao ličnog izaslanika da ugovori pozajmicu od Austrije koja je trebalo da financira Sedmogodišnji rat protiv Engleske. Tamo susreće čuvenog ljubavnika po imenu Giacomo Girolamo Casanova koji je također bio na diplomatskoj funkciji. Kazanova je tada, bez uspeha, pokušao da ga javno diskredituje. Kasnije, uveren u ono što govori, izjavio da je St.Germain čovek koji ima 300 godina, koji poznaje tajne Univerzalne Medicine, da poseduje kontrolu nad prirodom i da može da topi dijamante i da je sve to grofu uopšte mnogo ne znači.
1762. godine putuje u Rusiju gde navodno uzima učešće u zaveri koja postavlja Katarinu Veliku na presto. Kasnije je služio kao savetnik komandantu ruske imperijalne vojske Grofu Alekseju Orlovu u ratu protiv Turske iz kojeg su Rusi izašli kao pobednici.
1774. godine vraća se u Francusku kada su Louis XVI i Marie Antoinette [Marija Antoaneta] okupirali presto. Navodno ih je upozorio na revoluciju koja će da se desi kojih petnaestak godina kasnije (1789.godine), događaj koji je ona dokumentovala u svom dnevniku navodeći kako žali što ga nije poslušala kada joj je pričao o revoluciji.
1779. godine odlazi u Hamburg u Nemačkoj gde postaje prijatelj još jednom princu. Prince Charles of Hesse-Cassel prima ga kao gosta u svoj zamak u Schleswig-u gde pod njegovim patronatom ostaje punih pet godina.

Grof je u to doba potrošio svoje bogatstvo, rasprodao svoje brojne neprocenjive dijamante, a ostao mu je samo reumatizam. Prema crkvenom registru Eckernföde-a tu i umire 27. Februara 1784. godine, premda niko nakon toga nije video njegovo telo.

Bio je poznat pod imenom Comte de St Germain i Weldon, Welldown, Wethlone, Welldone ili Woeldone. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Eckenförde-u nalazi se tekst:

«Onaj koji je sebe nazivao Comte de St Germain i Welldone, o kome nema drugih informacija, sahranjen je u ovoj crkvi»

Povratak iz mrtvih

Za običnog smrtnika ovo bi bio kraj priče. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek!

Franz Anton Mesmer 1734-18151785. godine viđen je u Nemačkoj sa Anton Mesmer-om, koji se pogrešno smatra ocem hipnoze (okriće hipnotičkog transa pripada ustvari jednom od Mesmerovih učenika po imenu Marquis de Puysgur)

Prema zvaničnoj istoriji reda slobodnih zidara, Saint-Germain je pozvan i prisustvovao je Masonskom Kongresu u Parizu 1785. godine. Društvo su mu na kongresu pravili i Saint-Martin, Antoan Mesmer i Cagliostro, a isto ovo društvo bilo je prisutni i na ranijem kongresu masona u Wilhelmsbadu 16. Jula 1782. godine

Nakon preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica d'Adhémar izjavljuje da je imala poduži razgovor sa grofom. Saint-Germain joj je navodno pričao o njenoj budućnosti na način koji je pokazivao da on tačno zna šta će da se desi. Ona ga je viđala nekoliko puta tokom svog života i svaki put je izgledao kao da ima četrdesetak godina.

Nakon 1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U svojim memoarima Albert Vandam piše o susretu sa čovekom koji je, ne samo svojim izgledom, neverovatno podsećao na grofa, ali se ovaj put zvao Major Fraser. Albert Vandam piše:

«Nazivao se Major Fraser, živeo je sam i nikada nije pominjao svoju familiju. Bio je više nego bogat iako je izvor njegovog bogatstva za svakoga ostajao misterija. Posedovao je neverovatno znanje o svakoj zemlji Evrope i svakom istorijskom momentu u istoriji evropskih država.Njegova memorija bila je apsolutno fantastična, i što je veoma neobično, često je onima koji su ga slušali davao do znanja da svoje znanje i mudrost nije stekao iz knjiga. Mnogo puta mi je, sa čudnim osmehom na licu, kazivao da je poznavao Nerona i razgovarao sa Danteom i tako dalje.»

Major Fraser nestao je bez traga.

Helena Petrovna Hahn 1831-1891Emma Calvé 1858-1942Između 1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od osnivača Teozofskog Društva, zajedno sa još nekoliko članova tog udruženja tvrdi da je Grof Saint-Germain još uvek živ i da radi na «duhovnom razvoju Zapada» i da je postao jedan od «skrivenih majstora» kao što su Hrist, Buddha, Appollonius iz Tyane, Christian Rosencreutz, Francis Bacon i drugi.

Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain.

A 1897. godine, čuvena francuska pevačica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u.

Grupna FotografijaRichard Chanfray 1940-1983Najskorije pojavljivanje čoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je 1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Richard Chanfray izjavio da je on lično legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i kako bi potvrdio svoje izjave, koristeći plinski rešo pred kamerama, navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine počinio samoubistvo.


Skeptici

Charles Louis Napoléon Bonaparte 1808 - 1873Hotel de Ville nakon požara 1871. godinePa ko je onda bio Grof Saint-Germain? Da li je stvarno bio uspešan alhemičar koji je pronašao tajnu večnog života? Da li on možda bio putnik kroz vreme? Ili je samo bio visoko inteligentna osoba čija je reputacija prerasla u fantastičnu legendu?

Napoleon III oformio je komisiju sa ciljem da istraži život i aktivnosti Grofa Saint-Germain-a, ali su svi rezultati istraživanja izgoreli u požaru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo slučajno.

Frederick II of Prussia 1712-1786Francois Marie Arouet Voltaire (1694-1778), čuveni francuski pisac i filozof autor je rečenice koja se često koristi van konteksta u kojem je napisana. «Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna.» Ovu čuvenu izjavu Voltaire je napisao 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije i ona nije izjava vere u besmrtnost Grofa St.Germaine-a. Voltaire kaže da mu nisu otkrivene nikakve tajne i da se rečenica odnosi na ulogu koju Grof St.Germain često igra u svojim veštim političkim manevrima. «Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»



Pikova DamaAlexander Sergeyevich Pushkin 1799 - 1837U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja, Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum. Puškin nikada nije sreo enigmatičnog grofa ali je veoma dobro poznavao legende o njemu te je i sam pridodao još malo navodeći nas na pomisao da Grof Saint-Germain može da predvidi budućnost.

Carl Gustav Jung 1875 - 1961Grof Saint-Germain izuzetno je dobro poznavao dijamanate, drago kamenje i hemiju, a njegovo umeće bojanja bilo je uveliko poznato. Grof Karl Cobenzl piše u pismu 1763. godine kako je video da Grof St.Germain izvodi neke eksperimente od kojih je najvažniji transmutacija gvožđa u metal koji je nalik zlatu. Bez ikakve sumnje, fizički ciljevi alhemije - Eliksir Večnog Života i Filozofov Kamen Mudrosti duboko su fascinirali Grofa. Švajcarski psihijatar Carl Jung pisao je da alhemija može da se gleda kao psihologija. Ono što su alhemičari nazivali «Materija» ustvari je bilo «nesvesno Ja». Namerna mistifikacija tako, po Jungu, može da bude blef kako bi se iskoristila tuđa lakovernost ali i projekcija nerešenih unutrašnjih tenzija. St.Germain je bio tajnovit kada je u pitanju bila njegova prošlost, imao je nekoliko identiteta i možda je u svojim okultnim istraživanjima tražio istinu o sebi.

Epilog

La Tres Sainte TrinosophieVećina današnjih istoričara smatra da Grof nije bio ništa više nego slatkorečivi šarlatan. Ali, ipak iza njega ostaje toliko pitanja bez odgovora. Na koji je način stekao neverovatno bogatstvo - ostaje misterija. Kako da objasnimo njegov neobično dug životni vek? I odakle se upošte pojavio? Ako je i bio šarlatan i tvrdio da je neko drugi - kako to da ga niko nikada nije prepoznao ili raskrinkao?

Jedini sačuvan grofov rukopis pod nazivom: "La Tres Sainte Trinosophie" nalazi se u biblioteci grada Troyes u Francuskoj, i do današnjeg dana nije u potpunosti dešifrovan i razjašnjen. Jedan deo njegovog rukopisa navodi:


"Kretali smo se kroz prostor brzinom koja ne može da se poredi ni sa čim do samom brzinom. U deliću sekunde ravnice ispod nas nestale su iz vidokruga i Zemlja je postala jedva vidljiva maglina."


Kako da protumačimo ovaj njegov zapis? Da li je moguće da je Grof St.Germaine bio putnik kroz vreme i prostor? Odbegli otpadnik iz budućnosti koji je voleo da se poigrava sa prošlošću...

Možda je, onda, stvarno razgovarao sa Hristom i kraljevima starih, zaboravljenih vremena...


misterije.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Uto 26 Jul - 9:49

Sibirska misterija

Znanstvenici i dalje ne znaju što je 1908. godine izazvalo razornu eksploziju koja je ‘polegla’ 60 milijuna stabala



Što je protreslo Sibir 30. lipnja 1908. godine?


Niti stotinu godina poslije ‘velike sibirske eksplozije’ stručnjaci ne mogu sa sigurnošću reći što je uništilo 60 milijuna stabala na području od gotovo dvije tisuće kvadratnih kilometara. Ono što se zna jest da se toga dana, u 7 sati i 17 minuta, u porječju rijeke Podkamena Tunguska u istočnom Sibiru, dogodila jedna (neki očevici su tvrdili i više) eksplozija. Prasak nad nenaseljenom tajgom vidjelo je i čulo na tisuće žitelja toga kraja, pa čak i putnici Transsibirske željeznice koji su se toga trenutka nalazili 600 kilometara udaljeni od epicentra. Zasljepljujuće svjetlo i prodorni zvuk, govorili su svjedoci, podsjećali su na udare groma i artiljerijsku paljbu, što je, osim uništavanjem okolne šume, porazbijalo i prozore i vrata na kućama u Wanawari, mjestu udaljenom 65 kilometara od mjesta eksplozije.

Tajanstveno jezero


Većina znanstvenika danas tvrdi da je eksploziju, koja je bila višestruko jača od atomske bombe bačene na Hiroshimu, prouzročio meteorit, dugačak najmanje 600, a širok preko 60 metara. No, za tu općeprihvaćenu teoriju kronično manjka dokaza. Već je prva znanstvena ekspedicija, koju je predvodio profesor Leonid Aleksejevič Kulik, koja je u Sibir došla 19 godina nakon udara, zaključila da na području eksplozije ne postoji krater, a nisu pronađeni niti komadi eventualnog meteorita. Također, nije izmjerena ni pojačana radijacija, iako su istraživati uspjeli izolirati tragove nikla i iridija, elemenata koji su prisutni u meteorima, ali je moguće i da su vulkanskog podrijetla.

Udari groma i artiljerijska paljba

Toga 30. lipnja 1908. nešto poslije 7 sati, nad nenaseljenim područjem tajge odjeknula je eksplozija koju su čuli i putnici Transsibirske željeznice, toga trenutka udaljeni više od 600 kilometara od udara. Svjedoci su tvrdili da je sve podsjećalo na udare groma i artiljerijsku paljbu... Jedan od argumenata koji ide u prilog teoriji pada meteorita pojavio se prošle godine, kada je skupina istraživača sibirsko jezero Čeko proglasila kraterom što ga je prouzročio pad ‘nebeskog lutalice’. Istraživanja na jezeru traju i danas, a stručnjaci diljem svijeta svađaju se je li jezero staro pet tisuća ili samo sto godina. Za jednu i drugu hipotezu, naime, postoje ‘neoborivi dokazi’. Upravo je zbog znanstvene nesigurnosti sibirska eksplozija postala omiljena meta raznih teoretičara, koji se ne libe i najbizarnijih zaključaka u pokušaju razotkrivanja misterije, za koju je lokalno stanovništvo, koje je svjedočilo događaju, bilo uvjereno da se radi o početku kraja svijeta.

Inspiracija za Hollywood



Teoriju da se radilo o ‘prirodnoj hidrogenskoj bombi’ iznijeli su prije dvadeset godina američki znanstvenici D’Alessio i Harms. Oni su na temelju pronalaska ugljika-14 u istočnom Sibiru zaključili da je deuterij, od kojega je bio sačinjen meteorit ili komet, u dodiru sa Zemljinom atmosferom proizveo nuklearnu fuziju te izazvao naknadnu kinetičku eksploziju ogromnih razmjera.
Petnaestak godina ranije, fizičari Albert Jackson i Michael Ryan, imali su teoriju da je katastrofu u Sibiru izazvala ‘mala crna rupa’ koja je prolazila pored Zemlje. Ovu hipotezu godinama su uspješno opovrgavali razni znanstvenici, no izgleda da je bila više nego primamljiva holivudskim redateljima, tako da su o dodiru Zemlje i crne rupe inspirirani brojni filmski hitovi poput ‘The Bordeland Story of Sol’, ‘Earth’ i ‘Singularity’. Sredinom šezdesetih, znanstveni trojac Cowan, Atluri i Libby sugerirao je da je sibirsku eksploziju prouzročio udar antimaterije koja je ‘pala iz svemira’, što su dokazivali velikim količinama minerala koja se nalaze na užem području udara. Međutim, zasad nema dokaza da su ‘nakupine’ antimaterije dosad postojale u našem dijelu svemira. Što se tiče uloge izvanzemaljaca u misterioznoj sibirskoj noći, u laičkoj javnosti možda i najpopularnijeg objašnjenja eksplozije, tu postoji nekoliko teorija; od toga da se u Sibiru srušio NLO, pa da su alieni uništili meteorit koji je prijetio uništenju čovječanstva, sve do toga da su ‘mali zeleni’ nespretno pokušali uspostaviti kontakt s ljudima ili su pak, u tom nenaseljenom području, isprobavali svoje lasersko oružje.

TEORIJE

1. METEORIT Udar ‘lutajućeg’ svemirskog tijela zasad je najprihvaćenije rješenje sibirske eksplozije.
2. PRIRODNA H-BOMBA Deuterij iz meteorita u dodiru s atmosferom mogao je izazvati nuklearnu reakciju.
3. CRNA RUPA Teorija po kojoj se ‘mala’ crna rupa ‘očešala’ o Zemlju nije naišla na veliki broj štovatelja.
4. ANTIMATERIJA Minerali koji su pronađeni u istočnom Sibiru upućuju na udar antimaterije na Zemlju.
5. IZVANZEMALJCI Najpopularnija među svim teorijama je ona o padu neidentificirane svemirske letjelice.

Prstenovi oko Sunca

Sovjetski inženjer Aleksandar Kazancev tvrdi da je svemu kumovao nuklearni ratni svemirski brod, koji je u nastojanjima da dođe do vode iz Bajkalskog jezera, eksplodirao nekoliko kilometara iznad tla. Nedavno su se pojavili i stanoviti KBG-jevi dokumenti u kojima navodno piše da je sovjetska vojska na mjestu eksplozije pronašla dijelove srušene letjelice, a treba spomenuti i da je na području ‘ruskog Roswella’ tadašnja sovjetska vlast izvela pokusni svemirski let letjelice Vostok 5, koja se srušila, no dva pilota su preživjela. Gdje god se istina skrivala, još uvijek smo daleko od zaključka što je 1908. uzdrmalo Sibir i od čega je u sljedećih nekoliko dana od Atlantika do Krasnojarska sumrak bio ‘žarko obojen’, zašto je noću svjetlucalo nebo, a danju oblaci, zbog čega su utihnule ptice, što je proizvodilo ‘dnevne optičke efekte’, otkud su se pojavili prstenovi oko Sunca i zašto još uvijek, kilometrima od središta udara, ne postoji život.


Izvor - metro-portal.hr








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sre 27 Jul - 22:18

Smrtonosni „glas mora“

Iznenadna pojava teških oblaka ili neprozirne magle, u kojoj nestaju brodovi, pominju se u mnogim izvještajima o fantomskim jedrenjacima. Ipak, opasniji od svega je ubitačni „glas mora“…



Sto reci o sudbini “Caroll Deering”, luksuznog sablasnom jedrenjaka s pet jarbola, koji je u sijecnju 1921. godine pronaden kako besciljno luta morskom pucinom? Bio je neostecen, tovar netaknut, rezervni camci na broju, a osim dvije macke na njemu nije bilo ni zive duse! Uzalud je pokrenuta obimna istraga. O sudbini njegove zlohude posada nikada se nije nista saznalo!
Izuzetno misterioznija prica vezana je i za peruanski brod “Francisco Moreno”, koji je otkriven u Tihom oceanu 1921. godine. Iako je brod nestao 17 godina ranije, u jednoj peci na njemu, jos je – gorjela vatra ! Da bi se rijesila zagonetka ovog ukletog broda, iz Europe su pozvani najglasovitiji pomorski strucnjaci tog vremena, ali istraga nije dala nikakve rezultate. “Francisko Moreno” zauvijek je odnio svoju tajnu.
Zagonetan je i slucaj jednog brazilskog broda, koji je otkriven tek nakon 30 godina. Na njemu je pronaden netaknut tovar, ali ne i posada o cijoj se sudbini nikada nista nije saznalo.
Treceg je listopada 1902. iz jedne kubanske luke isplovio njemacki trgovacki brod “Freya”. Nosio je tovar za Chile. No, uskoro se o njemu izgubio svaki trag, da bi ga 21. listopada jedan americki brod pronasao kako pluta u vodama Atlantika. “Freya” je bio nagnut na jednu stranu, tovar nije bio taknut, a o posadi se vise nikada nista nije culo!
Slicna je sudbina zadesila i veliki brod “Waratah”, nosivosti 16.800 tona, koji je 26. srpnja 1909. isplovio iz juznoafricke luke Durban i otplovio prema Capetownu. Brod je bio star dvije godine, opremljen najmodernijim sigurnosnim sustavom i signalnim uredajima, i vec je dva puta plovio na relaciji London – Australija. Dan kasnije bio je u kontaktu s brodom “Clan Mac Intyri”, a onda je netragom nestao. Skoro dva desetljeca kasnije, u rujnu 1938, navodno ga je u vodama Antarktika vidio jedan britanski istrazivacki brod, ali mu se nije uspio pribliziti.

Fantom sjevernih mora

Ako bi se jos i moglo posumnjati u istinitost price o lutanju broda “Waratah”, dramaticna storija o brodu “Beykimo”, zasigurno, je autenticna a o njegovom fantomskom lutanju postoje i vjerodostojna sluzbena izvjesca. Tridesetih je godina 20. stoljeca, ovaj brod plovio za racun kanadske kompanije “Hudson Bey”, a njegova je uobicajna ruta bila Vancouver – Sjeverno ledeno more, gdje je, za vrijeme kratkog arktickog ljeta, na najsjevernijim otocima, otkupljivao krzna polarnih zivotinja.
U srpnju je 1931. “Beykimo” krenuo na svoju desetu plovidbu. Kapetan je broda John Cornvoll bio iskusan pomorac, ali su se za vrijeme duge plovidbe, nevolje nizale jedna za drugom. Prvo je doslo do teskog kvara na brodskom motoru, a onda ih je, nenadano rani dolazak zime, zatekao u opasnom Sjeverozapadnom prolazu. Jednog je jutra brod osvanuo opkoljen opasnim ledom. Vjerujuci da ce sljedecih dana led zdrobiti njihov brod, posada je odlucila da ga napusti i, zajedno s tovarom skupocijenog krzna, na obali podigne improvizirani logor u kome ce sacekat sljedece ljeto.
Snjezne su bure trajale mjesecima. No, kada su se najzad stisale, posada je s uzasom konstatirala da njihovog broda vise nema na mjestu gdje su ga ostavili, a potraga je uskoro pokazala da “Beykimo” nije potonuo, niti ga je led zdrobio. Brod je jednostavno nestao!

Što se dogodilo?

Misterija je trajala tri sedmice, sve dok im jedan Eskim nije javio da se njihov brod, okovan ledom, nalazi osamdesetak kilometara daleko od njihovog logora. Ljudi su pozurili prema oznacenom mjestu i zaista, u sumrak jednog dana, ugledali su svoj brod. Odlucili su da se ujutru ukrcaju i provjere u kakvom je stanju, ali kada su se ujutro probudili – “Beykima” vise nije bilo!
Ponovni nestanak broda pao bi u zaborav da na njega, pet mjeseci kasnije, nije naisao glasoviti istrazivac Lesley Marvin. On se cak popeo na ukleti brod gdje je, na svoje ogromno cudenje, sve strojeve zatekao u ispravnom stanju, ali kako sam nije nista mogao poduzeti da bi definitivno spasio brod, o svom je neobicnom otkricu, poslao izvjesce Obalskoj kontroli.
Skoro pune dvije godine kasnije, kada je vec pao u zaborav, jedna je grupa Eskima ugledala “Beykimo” kako mirno plovi kraj rta Barrow, na sjevernoj obali Aljaske. Znajuci da je za njegovo otkrivanje i spasavanje, kompanija “Hudson Bey” raspisala veliku nagradu, Eskimi su uskocili u svoje lake camce i krenuli prema brodu. Stigli su ga u sami sumrak i upravo kada su se ukrcali, digla se najjaca snjezna bura koju su ikada dozivjeli. Ogromi su se valovi poigravali s brodom, koji je zlokobno skripao i stenjao. Eskimi su bili ubijedeni da im je kucnuo posljednji sat. No, srecom, nije bilo tako.
Poslije desetak dana oluja je utihnula, a kako su bili uvjereni da brodom upravljaju zli duhovi, Eskimi su se, brzebolje, prebacili u svoje camce i vratili na obalu neobavljenog posla.
Tijekom sljedecih pet godina “Beykimo” je vidan na razlicitim mjestima, pa je medu Eskimima s pravom dobio epitet avetinjskog broda. Najzad, stanoviti kapetan Polson naisao je na ukleti brod zarobljen ledom, te je sa svojim mornarima presao na njegovu palubu. Brodski su strojevi bili u ispravnom stanju, ali je i Polsonu izmakla obecana nagrada. Prije nego sto je uspio da pokrene brod, nebo se smracilo nagovjestavajuci nevrijeme. Polson se morao pobrinuti za sigurnost svoga broda, pa je, teska srca, odustao od spasavanja “Beykima”. Nakon toga, o avetinjskom se brodu vise nista nije culo sve do 1952. kada su ga ponovo u Sjeverozapadnom prolazu vidjeli Eskimi s Aljaske. Plovio je izmedu santi leda, kao da su ga vodile neke nadnaravne sile. Na kraju je nestao s obzorja i vise ga nikada nitko nije sreo i vidio…

Nestanak u Sargaskom moru

Posebno je zanimljiva prica koju je dozivjela posada britanskog teretnjaka “Helen Eostin”. Ploveci vodama Bermudskog trokuta, oni su ugledali neki jedrenjak pocjepanih jedara, kojega je nosila morska struja. Teret na njemu – mahagonijevo drvo – bio je cvrsto povezan konopcima, ali na palubi nije bilo ni jednog covjeka. Zapovjednik je, racunajuci na nagradu, na jedrenjak poslao novu posadu, ali je iznenadna oluja razdvojila dva broda, pa su izgubili svaki kontakt.
Nevrijeme je trajalo punih nekoliko dana i “Helen Eostin” je vec plovila Sargaskim morem, kada je britanski zapovjednik ponovo ugledao izgubljeni jedrenjak. No, bio je uzasnut, kada na njemu nije zatekao svoju posadu! Nista na jedrenjaku nije bilo osteceno, ali su njegovi mornari netragom nestali. Kapetan je jos jednom poslao ljude na fantomski jedrenjak, ali je “lutajuci Holandanin”, odmah nakon toga, ponovo uplovio u nekakvu gustu maglu i nestao skupa sa novom posadom. O njemu, kao i o ljudima koji su se na njega prebacili, vise se nikad nista nije culo! Brod je proglasen “duhom Sargaskog mora” o kome su ispredane mnoge, po pravilu, nevjerojatne price, a snimljen je i jedan film.
Iznenadna pojava teski oblaka ili neprozirne magle, u kojoj nestaju brodovi, pominju se u mnogim izvjescima o fantomskim jedrenjacima. I u rijetkim radio-pozivima za pomoc upucenim s brodova, koji su kasnije nestali, nerjetko je pominjano da je nebo iznenada postalo nekako “cudno”, “sumporno zuto”, da se na obzorju stvara “gusta, bijela magla” i da je morska voda izgubila uobicajnu boju i zgled.
Posebno se to odnosi na nestanke brodova i zrakoplova u ukletom Bermudskom trokutu. cak su i americki astronauti iz svemira promatrali misteriozne “brijegove od pjene” u Sargaskom moru, ali taj fenomen do danas nije objasnjen.
U ozujku 1932. godine svijet je potresla nova uzbudljiva prica o ukletim brodovima. Te je godine na jednom pacifickom otoku pronaden izvjesni mornar po imenu Ted Kontiger, koji je posadi americkog broda “Diablo” ispricao nevjerojatnu pricu.
Kao mornar, on je tri godine ranije plovio na trgovackom brodu “Isabell Kone”, koji je nosio tovar pamuka. Dvadeset sedmog dana plovidbe, uvece, na brodu se dogodilo nesto cudno sto Ted ni sam nije znao objasniti. Brod je odjednom obasjala zarko crvena svjetlost. Kontiger, koje se tog momenta zadesio na palubi, pogledao je prema pucini i zaprepastio se: prema brodu se valjala nekakva bljestava kugla, nalik uzarenom suncu, koja. zacudo, nije zracila toplotom. To je bilo sve sto je nesretni mornar zapamtio.
Osvjestio se na pustoj obali nekog pacifickog otoka na kojem je, kako je izjavio, zivio posljednje tri godine. Hranio se ribom, zmijama, gusterima i juznim plodovima i za sve vrijeme robinzonskog zivota na pucini oko otoka nije vidio ni jedan brod.
U izjavu Teda Kontigera, naravno, nitko nije povjerovao. Pomorski su eksperti zakljucili da je “Isabell Kane”, najvjerojatnije, zahvatio pozar i da je izgorjela, a da se Ted spasio sretnom igrom slucaja.

misterije.info








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sre 27 Jul - 22:21

Atomska bomba pre 4000 godina!?

U Indiji, oko 2300. godine pre naše ere, oko 35.000 ljudi živi i radi u gradu Mohendžo Daro, u dolini Inda, na teritoriji današnjeg Pakistana. Mir i spokoj vladaju do trenutka užasa, do trenutka u kome će taj narod nestati bez traga kao da ga nikada nije ni bilo. I tek početkom XX veka arheolozi uspevaju da pronađu nešto ostataka: 24 skeleta, poneki predmet i ceo jedan pokopani grad.



O ovoj nesreći govori i “Mahabharata”, čuveni staroindijski ep u stihovima (veoma slobodan prevod):

“Iznenada, podiže se veliki vetar od koga se zatresoše planine i pojavi se vatreni plamen koji se kretaše vazduhom. Na nebu ugledasmo nešto što je ličilo na svetleći oblak poput plamenova usijane vatre.”

Ko je ili šta je uništilo sve stanovnike Mohendžo Dara? Mnogi naučnici sigurni su: pošto su pronađeni skeleti radioaktivni, narod je pobilo neko nuklearno oružje.

Mesto na kome je pokopan Mohendžo Daro otkrio je 1872. godine britanski arheolog Aleksander Kaningem. Godine 1920. indijski arheolog Raj Bahadur Daja Ram Sahni proširio je iskopavanja na susedni grad Harapu. Zašto su žitelji Harape oko 2000. godine pre naše ere napustili svoja staništa? Da li se možda ispostila obradiva zemlja ili je reka Ind skrenula tok i oterala ih? Možda je ipak nešto drugo u pitanju?

Pretpostavka o nuklearnoj katastrofi nastala je kada su pronađeni skeleti 70-tih godina prošlog veka podvrgnuti ispitivanjima, pri čemu je utvrđeno da su veoma radioaktivni, čak 50 puta više nego što bi bilo prirodno.

Nuklearni fizičar Surendra Gadakar smatra da su skeleti ozračeni tokom nuklearne probe 18. maja 1978. u oblasti Pokhranu, gde se nalazi Mohendžro Daro, kao sve drugo što je iskopano iz njega. Ipak, radioaktivnost skeleta daleko je veća od radioaktivnosti svega drugog u provinciji Pokhranu.

Istoričari ne isključuju mogućnost da je u “Mahabharati”, poemi koja u više od 100.000 distiha sadrži epske, filozofske i mitološke priče i rasprave, opsan pad i eksplozija nekog meteora.

Ostaje činjenica da je stihove o velikoj eksploziji opisanoj u “Mahabharati” govorio niko drugi do slavni fizičar Robert Openhajmer (1904-1967.) glavni čovek projekta “Menhetn”, za vreme eksplozije prve u istoriji atomske bombe u Alamogordu 16.jula 1945. godine. Openhajmer, strastveni ljubitelj hinduističke kulture i umetnosti, naučio je sanskrit i govorio je, u originalu, ono što se događalo, rečima boga Krišne, otelovljenja boga Višnu, iz knjige Bhagavad-gite, jedne od nekoliko desetina koje sačinjavaju “Mahabharatu”.

“Činilo se kao da je nastupio smak sveta. Sunce se vrtelo u krugu. Opaljen žarom oružja, svet se u groznici rušio. Slonove je osmudila vrućina, pa su mahnito jurili tamo-amo tražeći zaklon pred užasnom jarom. Voda postade vruća, životinje ugibahu, neprijatelj bijaše pokošen, a razbesnjela vatra rušila je stabla jedno za drugim, kao kad šuma gori. Slonovi su užasno rikali i u širokom krugu rušili se, ugibajući, na zemlju. Konji i bojna kola izgoreše, i sve je izgledalo kao posle požara. Na hiljade kola bijaše uništeno, a onda se na more spustila duboka tišina. Počeše duvati vetrovi, i na zemlji postade svetlije. Pred očima se ukazao grozan prizor. leševi poginulih bijahu strašnom vrućinom tako unakaženi da više nisu ličili na ljude. Nikad pre toga nismo videli tako stravično oružje niti smo ikada pre toga čuli nešto o takvom oružju.”

C. Roy, Drona Parva, 1889.

misterije.info








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Švedski lovci na blago otkrili NLO?   Uto 2 Avg - 23:45

Švedski lovci na blago otkrili NLO?



Švedski istraživači, bolje rečeno lovci na blago, iznenadili su se kada su na dnu Baltičkog mora detektovali savršeno okrugao objekat, širine 20 metara, piše Index.hr.

Objekat su ugledali na ekranu sonara negde između Švedske i Finske, na dubini od 87 metara. Ono što ovaj pronalazak čini zanimljivim jest nepoznato poreklo objekta i njegov savršeni geometrijski oblik, pa su se pojavile i spekulacije da je reč o NLO-u.

"Pronalaženje čudnih stvari na dnu mora je uobičajeno, ali u 18 godina bavljenja ovim poslom, nisam naišao na nešto slično. Pored savršeno okruglog objekta nalazi se brazda duga oko 300 metara, što upućuje na to da je objekat premešten ili vučen po dnu pre svog zaustavljanja", kazao je šef tima Peter Lindberg.

Da li je u pitanju NLO ili prirodna pojava?

"Ne znam o čemu je reč , ali je čvrsto i napravljeno od kamena., gvođža ili betona, i potpuno je okruglo. Nemci i Rusi su često bili na ovim područjima. Moguće je da su oni to izbacili", kazao je Dennis Asber, isključivši mogućnost da je reč o bombi ili mini.

Nakon što je priča izašla u medije, mnogi entuzijasti su počeli da spekulišu kako je reč o vanzemaljskoj letelici koja je pala u more. S njihovim mišljenjem ne slaže se podvodni arheolog Andreas Olsson koji smatra kako se najvjerovatnije ipak radi o prirodnoj pojavi, piše Aftenbladet, na čijoj stranici možete videti slike koje su snimili Šveđani.

Odgovor na to pitanje ipak neće dati Lindbergov tim, jer oni ne misle da da dalje istražuju ovaj objekat. Za to nemaju ni resursa, a ni posebnog interesa, jer je njihov fokus usmeren na olupine na kojima se mogu pronaći neoštećene boce alkoholnih pića, koje potom skupo prodaju na aukcijama.








Nazad na vrh Ići dole
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Čet 4 Avg - 16:27

HITLEROVA VELIKA TAJNA

Hitler je u mladosti bio član jedne stare okultističke organizacije, čiji koreni vuku još iz srednjeg veka.Ona je svoje članove pažljivo birala širom sveta, a sama organizacija bila je strogo zatvorenog tipa.I najmanje kršenje njenih pravila skupo se plaćalo.Hitler je još u najranijom mladosti bio opsednut okultizmom i okružen takvom literaturom gde je upijao svaku reč.Već tada se u njegovom bolesnom umu stvorila ideja o 'Novom svetskom poretku'. Hitler je na vlast i došao preko magijskih organizacija i poznat je njegov uticaj na velike mase, koje su u njegovom prisustvu prosto padale u neku vrstu transa.To se vidi i na dokumentarnim filmovima sa njegovim govorima, gde masa stoji kao opčinjena, u transu i skoncentrisana jedino na njegove reči.



Po tvrdnji američkih psihijatara, njegove reči su direktno 'ciljale' u njihov mozak i Hitler je već tada znao magijske tehnike koje su to omogućavale.Ovo je tek kasnije postalo poznato Rusima i Amerikancima.Tehnike koje je Hitler koristio bile su: zombiranje, masovna hipnoza, ubistva mislima na daljinu...Rusi i Amerikanci bili su obavešteni o svemu tome, ali to nisu uzimali za ozbiljno, sve do pred kraj rata kada su ih njihove obaveštajne službe izvestile da Nemci imaju novo oružje koje vrlo brzo može da uništi ceo svet.

Nedaleko od Beča, Nemci su imali laboratorije gde su usavršavali hemijsko i biološko oružje.Međutim, izuzetno veliku pažnju nemački naučnici su posvećivali svemiru, koji je u to vreme za ceo svet bio prilično velika nepoznanica. U dokumentima iz arhive Trećeg rajha otkriveno je nešto zapanjujuće.Videlo se da je Hitler uz pomoć svojih medija uspostavio kontakt sa međuplanetarnim entitetima.U arhivama je pronađen i dnevnik marije Štajner, jednog od Hitlerovih medijuma.Evo šta je nađeno u dnevniku:

'Bilo je to 1932.godine.Popodne su me predstavili lično Adolfu Hitleru.Odmah mi je kazao da sam izabrana za jedan jako važan zadatak, sa još nekoliko ljudi iz naše okultne grupe, kojoj je i lično Hitler pripadao.Nas nekoliko sedilo je u krugu i meditiralo.Rečeno nam je da uspostavimo kontakt sa bićima sa drugih planeta, koja treba da nam pomognu da napravimo svemirski brod.U početku se ništa bitno nije dešavalo, a tada jednoga dana, posle dve nedelje, uspostavljen je prvi kontakt.To je bila planeta koja je od Zemlje udaljena hiljadu svetlosnih godina.Na toj planeti živela su bića malog rasta, sive kože, velikih glava i sa prorezima umesto očiju.Oni su nam rekli da prekinemo sa ovim poslom, da to uopšte nije u redu.Kada smo ovo saopštili Fireru bio je jako ljut, i rekao je da će i bez naše pomoći zavladati svetom i celim svemirom.Posle ovoga nas je držao tamo još nedelju dana, a onda pustio uz pretnju da o ovome nikome ne smemo da pričamo'.

U arhivu Trećeg rajha nađene su skice na kojima se vidi da je Hitler zaista stvorio svemirsku bazu i mali vasionski brod.Kasnije je sagrađen jedan veći, a pred kraj rata i jedan ogromnih razmera.Efikasnost ovih letelica isprobavana je na Antarktiku, u polarnimpredelima.Govori se čak da su eksperimenti u početku rađeni u dogovoru sa Rusima, negde u Sibiru.Za ovo se nije došlo do materijalnih dokaza, jer je deo dokumentacije koji se odnosio na saradnju sa Rusima nestao na misteriozan način.Ostaje da se veruje preživelim naučnicima koji su radili na tom projektu i koji su progovorili pred KGB nakon završetka rata.

Nemački naučnici tvrde da je Hitler hteo, kada je video da će da izgubi rat, da pobegne tim vasionskim brodom, i to na planetu sa kojom su njegovi medijumi uspostavili kontakt.Poslao je grupu naučnika da izvrši poslednje pripreme pred poletanje.Sa tim naučnicima je bio i Gering.Sve se to dešavalo na hladnom Severu, a sudeći po nekim podacima možda čak i u Sibiru.Hitler je trebao da se pojavi u bazi dan posle ovih priprema.Međutim, po izjavama naučnika sa projekta, koje su pronađene u dokumentaciji sa njihovog saslušanja pred Gestapoom, nebo se odjednom otvorilo, iz njega je izronio džinovski svemirski brod i prosto usisao Hitlerovu poslednju reč tehnike, njegov lični vasionski brod.Sve se ovo dešavalo naočigled desetine naučnika koji su se posle toga danima pitali šta se to tada desilo.Mnogi od njih su to shvatili kao opomenu Viših sila, jedne mnogo inteligentnije civilizacije nego što je naša.Po njihovom mišljenju ta visoko razvijena bića nisu dozvolila da neko uništi planetu Zemlju i tako ugrozi i život u svemiru.Kažu da je mesec dana nakon ovog događaja Hitler digao ruku na sebe pošto je shvatio da je izgubio i poslednju šansu.



Izvor:misterijesveta.blogger.ba
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Pon 8 Avg - 20:42

SUMERANI


Sumerani su bili najstariji stanovnici Mezopotamije. Prvi podaci o njima potječu iz 4.tisućljeća prije Krista. Sumer je bila najstarija civilizacija Zemlje koja je procvjetala iz ničega oko 3800.godine prije Krista a iznenada se ugasila 2024.prije Krista. Njihova kultura smatra se najstarijom na svijetu. Živjeli su u gradovima i selima. Prema legendi, gradove je osnovao Bog, njihov zaštitnik, a vladar grada bio je božji predstavnik. Sumerskim gradovima vladalo je svećenstvo, a ostalo stanovništvo bilo je slobodno, plaćali su porez, ali nisu se smjeli upletati u politiku. Sumer je odmah na početku dosegao vrhunac svoje moći, a kasnije je postupno oslabio, a to dokazuje na velik početni priljev znanja koje je kasnije zaboravljeno.



Sumerani su promatrali rast i opadanje vode te su na taj način su napravili kalendar. Zapanjujuća činjenica o Sumeranima je da su znali da godina ima 365 dana, 6 sati i 11 minuta, što se od današnjih proračuna razlikuje samo tri minute! Podijelili su dan na 86400 sekundi, dakle, 24 sata od 60 minuta sa po 60 sekundi. Impresivno zar ne? Pisali su tvrdim pisaljkama na glinenim pločicama pa je njihovo pismo nazvano klinasto pismo. Zecharia Sitchin, profesor koji je cijeli život podredio Sumeranima otkrio nam je kako postoji još mnogo zapisa koje nisu uspjeli dešifrirati. Te pločice su pronađene početkom 20. stoljeća.

Pretpostavlja se da su Sumerani napisali prvi knjige na svijetu, da su znali za statički elektricitet i električnu energiju. Imali su znanje iz područja optike, a moguće je da su znali i za mikroskop. Njihovo znanje iz astronomije bilo je ne odlično, nego izvanredno. Znali su za Uran i Neptun, mada se Uran samo ponekad može vidjeti golim okom, dok se Neptun ne može vidjeti. Sumerani su znali da se sve planete i njihovi sateliti istog datuma i u istoj točki svakih 2268 miliona dana tj. svakih 6300 godina od 360 dana nalaze u istoj ravnini na nebu. Ali naravno to nije sve od njihovog astronomskog znanja. Kao što smo već rekli njihovo astronomsko znanje je ogromno, pa je logično da ono nije ograničilo samo na naš planetarni sustav. Oni su poznavali i zagonetno zviježđe Sirijus B koje je otkriveno tek 1862. godine i to teleskopom s promjerom od 40 cm. I opet, po stoti put se moramo pitati kako su oni mogli vidjeti nešto što smo mi tek uspjeli vidjeti prije gotovo 150 godina? A među ostalim planetima u našem sunčevom sustavu otkrili su i 10. planet, Nibiru. Prema njihovim zapisima taj planet je četiri puta veći od Zemlje. On kruži eliptičnom putanjom unutar Mliječne staze i ulazi u Sunčev sustav svakih 3600 godina. Suvremeni znanstvenici su otkrili postojanje nepoznatog planeta na rubu našeg Sunčevog sustava za koju vjeruju da je Nibiru. Taj planet je vrlo velike, moguće da je i do pet puta veći od Zemlje. Dok znanstvenici NASA-e opovrgavaju bilo kakve navode da postoji Nibiru, navodeći da bi se on davno otkrio i da bi do sada bio vidljiv golim okom. No gdje se danas nalazi Nibiru nije poznato, ali čak i da znanstvenici znaju, ne vjerujem da bi tu informaciju podijelili s nama običnim smrtnicima. U njihovim zapisima također stoji da su taj planet nastanjivali bića visoke civilizacije koji su se zvali Anunnakiji.

Prema zapisima koje su nam ostavili Sumerani, Anunnaki su prvi put na Zemlju sletjeli prije 450.000 godina. Oni nisu došli da bi se igrali Boga, nego su došli radi vađenja ruda koje su im bile potrebne za njihov planet. Vladar domovine Anunnakija zvao se Anu i imao je sina Enkija koji je bio glavni genetički znanstvenik. Shvatio je da je to pretežak posao za njegove ljude pa je dao svome sinu zadatak. Enki je od svog oca dobio zadatak da stvori novo biće, roba radnika, putem genetskog inženjeringa. Biće je moralo biti dovoljno napredno da obavlja složene poslove, naprednije od životinja, a manje napredno od njih samih da mogu opravdati zašto ih tretiraju kao robove. Nakon mnogo neuspjeha, Enki je uspio. Stvorio je Homo sapiensa.

Vođe Anunnakija bili su zadovoljni te su ih stavili da rade u rudnicima u Mezopotamiji na području današnjeg Iraka. No Enki je želio više. Želio je stvoriti biće po svom ugledu, slično ne samo fizički nego i mentalno, intelektualno, emotivno i duhovno, uključujući i vidovnjačke sposobnosti. Ostali Anunnakiji bili su ljuti i pokušali su uništiti Enkijevu kreaciju. Došlo je do ledenog doba i Velikog potopa. U pokušaju sabotaže, Enki se dosjetio kako spasiti svoju kreaciju, ljude. Naredio je Noi da sagradi arku i tako je spasio ljude.

Drevni narodi smatrali su da su njihovi Bogovi besmrtni. No njihova tzv.besmrtnost je bio njihov dug životni vijek. Enki je vodio prvu grupu Anunnakija na Zemlju prije 450.000 godina, a ipak je bio prisutan sve do 2024. godine prije Krista. No oni su ipak mogli umrijeti, mogli su biti ubijeni npr. u ratu. Zecharia Sitchin vjeruje da je Anunnakijev dug životni vijek rezultat toga kako je život evoluirao na njihovoj planeti, koja kruži oko Sunca 3600 zemaljskih godina, što znači da je jedna njihova godina 3600 naših. Međutim, Neil Freer, tvrdi da su Anunnaki produžili svoj životni vijek pomoću napredne biomedicinske tehnologije. U nekim tekstovima se otkriva da su Anunnakiji ponekad uspjeli oživjeti mrtve. Oni su mogli letjeli avionom do bilo koje točke na svijetu. Bogovi svih drugih zemalja bili su baš oni samo što su imali druga imena.

Sumerani su detaljno opisivali sve te naprave i uređaje u svojim zapisima, pa si mi danas postavljamo pitanja na koja nemamo odgovor: kako su oni to mogli znati 4000.godina prije Krista; kako su mogli tako detaljno opisati letjelice s kojima su Anunnakiji došli sa svog planeta na našu Zemlju? Moderna povijest tvrdi kako oni nisu mogli imate sve te uređaje.

Po svemu ovome Sumerni su bili jedna vrlo tajanstvena civilizacija. Da li je stvarno moguće da su bili razvijeniji nego što smo mi? Da su imali znanje koje možda mi nikada nećemo imati a koje nam je nerazumljivo kako su oni ga imali? Opisivali su predmete koje u ono vrijeme nisu mogli imati. To je znak da su ipak ili imali posjetioce iz svemira ili odnekud drugdje dolazili do podataka. Ako je tako odakle? Sumerani su nestali iznenada, a razlog njihovog nestanka je i danas nepoznat. Možda kada se jednog dana budu uspjeli dešifrirati preostale glinene pločice koje su ostavili za sobom, budemo saznali njihovo podrijetlo i razlog njihovog nestanka.



mysteryithus.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Pon 8 Avg - 20:47

LEONARDO DA VINCI


Govorilo se da je Leonardo da Vinci bio sklon tamnim umjetnostima. Da Vinci je oduvijek bio neobična tema za povjesničare, pogotovo u kršćanskoj tradiciji. Usprkos geniju tog vizionara, razmetao se svojom seksualnošću i štovao božanski poredak prirode, a to oboje ga je držalo u trajnom stanju grijeha protiv Boga.



Umjetnikove sablasne ekscentričnosti projicirale su određenu, svima dobro poznatu demonsku auru; ekshumirao je leševe kako bi proučavao anatomiju ljudskog tijela, vodio tajne dnevnike nečitkim obrnutim rukopisom. Vjerovalo se da posjeduje alkemičarsku moć pretvaranja olova u zlato, pa čak i da je stvorio eliksir kojim je odgodio smrt, a njegovi izumi uključivali su i strašna oružja za ratovanje i sprave za mučenje koje se nikad ranije nisu mogle zamisliti.

Leonardov nevjerojatno veliki doprinos izuzetnoj kršćanskoj umjetnosti samo je produbio njegovu reputaciju da je duhovni dvoličnjak. Privaćao je na stotine unosnih naloga koje mu je dao Vatikan. Kršćanske teme nije slikao kao izraz vlastitih uvjerenja, nego kao izvor zarade, način na koji si je osiguravao rasipni stil življenja. Na nesreću da Vinci je bio šaljivdžija koji se često zabavljao potiho grickajući ruku koja ga je hranila. U mnogo kršćanskih slika ubacio je skriveni simbolizam koji je bio sve samo ne kršćanski i time isticao vlastita uvjerenja i suptilno trljao nos Crkvi. No što da se o njemu mislilo, da Vinci nikada nije prakticirao tamnu umjetnost. Bi oje izuzetno duhovan čovjek, iako je bio u trajnom sukobu s Crkvom.


LEONARDO DA VINCI - VITRUVIJEV ČOVJEK

Jedna od najslavnijih skica Leonarda da Vincija, je blijedo-žuti pergament na kojem se nalazi slavni goli muškarac – Vitruvijev čovjek, nazvan po Marcusu Vitruviusu, ingenioznom rimskom arhitektu, koji je veličao božansku proporciju u svom tekstu „De Arhitectura“. Smatran anatomski najtočnijim crtežom svog vremena, nitko bolje od da Vincija nije razumio božansku strukturu ljudskog tijela.

Prvi je dokazao da je ljudsko tijelo doslovno sastavljeno od građevnih blokova čiji proporcionalni omjeri uvijek iznose PHI. Da Vincijev Vitruvijev čovjek postao je suvremena kulturna ikona pojavljujući se na plakatima, podlošcima za miševe i majicama u cijelom svijetu. Proslavljena skica sastojala se od savršenog kruga u kojem se nalazio ucrtan goli muškarac, raširenih ruku i nogu. Krug je bio ključni element cijele kompozicije. Ženski simbol zaštite, krug oko tijela gola muškarca završavao je poruku koju je da Vinci namjeravao poslati – o skladu muškarca i žene.

Druga veoma zagonetna Leonardova tvorevina je slavna Mona Lisa. Mona Lisa je velika samo 78 x 53 cm. Visi na sjeverozapadnom zidu Salle des Etats u Pariškom muzeju Louvre. Naslikana je na jablanovoj dasci. Njezin eterični, maglom ispunjeni ugođaj pripisao se da Vincijevom umijeću sfumato tehnike u kojoj forme izgledaju kao da nestaju jedna u drugoj.

Status najpoznatijeg umjetničkog djela na svijetu Mona Lise, nije imao nikakve veze s njezinim zagonetnim osmjehom. Niti je imao veze s tajanstvenim interpretacijama koje su joj pripisivali brojni povjesničari umjetnosti i obožavatelji teorija zavjere. Jednostavno, Mona Lisa je bila poznata, jer je Leonardo da Vinci sam tvrdio da je ona njegovo najbolje postignuće. Nosio ju je sa sobom kad god bi putovao i kad bi ga netko pitao zašto, odgovarao bi da mu je teško se rastati se od najuzvišenijeg izražaja ženske ljepote.



LEONARDO DA VINCI - MONA LISA

Mnogo povjesničara umjetnosti sumnjalo je kako Leonardova naklonost Mona Lisi nema nikakve veze s njezinim umjetničkim majstorstvom . slika je najobičniji portret napravljen sfumato tehnikom. Mnogi su tvrdili da je da Vincijevo obožavanje tog djela proizlazilo iz nečeg puno dubljeg. Mona Lisa je u biti, bila jedna od najdokumentiranijih privatnih šala. Kolaž dvosmislenosti i razigranih aluzija, a opet, nevjerojatno je da većina njezin osmjeh još uvijek smatra nekom velikom tajnom. Mnogi će vjerojatno primijetiti kako je pozadina slike nejednaka. Da Vinci je crtu obzora nacrtao na lijevoj strani primjetno niže nego na desnoj. No on nije bio sklon greškama. To je u stvari bio njegov mali trik. Spuštajući crtu obzora s lijeve strane, da Vinci je napravio Mona Lisu puno veću s lijeve strane nego s desne strane. To je njegova mala privatna šala. Povijesno gledajući, konceptima muškog i ženskog pripisane su određene strane; lijeva je ženska, a desna muška.

Budući da je da Vinci bio veliki obožavatelj ženskih principa, napravio je Mona Lisu ljepšu s lijeve nego s desne strane. On je zapravo zalagao se za sklad, ravnotežu muškog i ženskog. Vjerovao je da ljudska duša ne može doživjeti prosvjetljenje ako nema i muške i ženske elemente. Međutim što god da je da Vinci htio postići, njegova Mona Lisa nije ni muško ni žensko. Ona nosi suptilnu poruku dvospolnosti. Ona je stapanje jednog i drugog. Osim toga da Vinci je ostavio veliku naznaku da je slika spoj muškog i ženskog. Egipatski bog muške plodnosti zove se Amon, a Amonova družica i egipatska boginja plodnosti zove se Izida, čiji je drevni slikovni znak bio L’ISA. Iz stapanja njihovih imena dobiva se AMON L’ISA. Osim što joj je lice dvospolno, i ime joj je anagram božanskog sjedinjenja muškog i ženskog. I to je to, da Vincijeva mala tajna i razlog zašto se Mona Lisa tako smješka.



mysteryithus.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Sre 17 Avg - 16:43

DUH NA BALKONU




Fotografija duha u crkvi Svetog Botolfa 1982. godine, tokom posete crkvi Svetog Botolfa u Bishopsgate [Bišopsgejt] u Londonu, Engleska fotograf Chris Brackley [Kris Brekli] načinio je nekoliko fotografija unutrašnjosti ovog istorijskog zdanja. Niko sem njega i njegove supruge nije bio prisutan za vreme njihove posete crkvi. Kada je film razvijen, Kris je bio zaprepašćen otkrićem da se na jednoj od fotografija, na balkonu desno od oltara, nalazi lik žene u staromodnom ogrtaču.

Nekoliko godina kasnije građevinar koji je bio zaposlen na rekonstrukciji kripte u crkvi Svetog Botolfa kontaktirao je autora ove fotografije i objasnio mu da je tokom izvođenja radova, prilikom rušenja jednog zida, slučajno prevrnuo nekoliko veoma starih kovčega. Jedan od njih se otvorio prilikom pada i građevinar je video da se u njemu nalazi veoma dobro očuvano telo žene čije lice neodoljivo podseća na lice žene koja se nepozvana pojavila na ovoj fotografiji. To ga je i navelo da pronađe i kontaktira fotografa i nadopuni njegovu priču.


Veliki požar u Londonu 1666. godine Ova crkve se inače po prvi puta pominje 1212. godine, mada je na tom lokalitetu i pre postojala crkva. 1247. godine na zemljištu na severnoj strani crkve sagrađen je Priorat Svete Marije od Vitlejema koje je kasnije postala čuvena Vitlejem Bolnica za Lude poznatija pod nazivom Bedlam.



Crkva je spašena od velikog požara u Londonu 2. Septembra 1666. godine, ali je 1724. godine srušena. Na istom mestu podignuta je nova crkva, a njena gradnja završena je 1729. godine


misterije.com








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Čet 18 Avg - 1:10

Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo

KURŠUMLIJA -

Meštani sela Ivanje na planini Radan u južnoj Srbiji zbunjeni su neobičnom prirodnom pojavom koju su stručnjaci nazvali "gravitaciona anomalija", ali koja još nema potpuno naučno objašnjenje.

"Ovde sigurno postoji neobičan fenomen. Voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara, a ugašen i otkočen automobil takođe se kreće uzbrdo. Mogao sam da zaključim da se radi o poremećaju magnetizma, to je gravitaciona anomalija i sa sigurnošću se tako za sada može prihvatiti", rekao je agenciji Beta profesor na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu Milivoje Maćejka.

Profesor Maćejka kaže da na ovom području, na deonici puta od oko 200 metara, zaista postoji prirodni fenomen, ali da je potrebno angažovati druge naučnike koji bi sa svih strana detaljno proučili pojavu i dokazali postojanje gravitacione anomalije.

Međutim, profesor sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta Radenko Kisić rekao je za list "24 časa" da "gravitaciona anomalija ne postoji".

"Verovatno zbog terena ljudima ono što je nizbrdo izgleda uzbrdo. Da automobil krene uzbrdo bilo bi potrebno da ispod tog puta ima na tone uranijuma, što je mala šansa. Besmisleno je govoriti o jakom magnetnom polju, jer bi ljudima ispadali zubi", rekao je Kisić za beogradski list.

Meštani Ivanja, koji su i otkrili neobičnu pojavu, rekli su Beti da su zbunjeni i na različite načine objašnjavaju fenomen, povezujući ga i sa blizinom Đavolje varoši.

"Neka sila postoji i ona je prešla iz Đavolje varoši. Zbunjeni smo potpuno jer se dešavaju neverovatne stvari", rekao je Milovan Krastić, meštanin Ivanja.

Zorica Arsić kaže da pored ovih neobičnih pojava na samom terenu i ljudi osećaju razne promene i da na njih deluje ovaj fenomen.

"U nekom periodu ljudi koji se zateknu na ovoj deonici puta osećaju se izgubljeno. Meni se dogodilo da sam zalutala, hodala u krug, nisam znala da pronađem put prema kući, iako sam ovde odrasla. Dosta meštana ima ovakvo iskustvo", rekla je Beti Zorica Arsić.

Radovan Tanasković, direktor za turizam u turističkom preduzeću Planinka, koje gazduje lokalitetom Đavolja varoš, rekao je Beti da je ta firma spremna da u saradnji sa opštinom Bojnik finansira ekipu naučnika koja bi proučila fenomen u Ivanju.



Rtv.rs








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96963

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   Čet 18 Avg - 1:11

Dokazano – kletve ubijaju!


Tradicija kletvi postoji verovatno u svim (ne)kulturama sveta. I kod nas se odavno “primila”. Recimo, na sajtu vujaklija.com za kletve je predložena sledeća definicija: “drevna srpska borilačka vestina…. počinju sa ‘dabogda ti’, pozivaju se na vašu porodicu i užu rodbinu do 27-og kolena”. Kletve su, kao što znamo, pre dve godine stigle i u Skupštinu, kada se za govornicom orilo: “Proklet mu bio rod i porod”, „Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna“ i sl. Kako je vreme pokazalo, oni na koje je ciljano – i dalje su živi i zdravi. U čemu je “štos”? Kako to da kletve u nekim slučajevima deluju (mnogo toga može se naći u pričama naših čitalaca u rubrici “Šta nam se događa”), a u drugim – nemaju uticaja? Reklo bi se da je stvar u tome što oni na koje je bačena kletva jednostavno – ne veruju u njen učinak. A kada bi poverovali – loše bi im se pisalo… Ovo nije prazna priča, već dokumentovana ozbiljnim naučnim istraživanjima, baziranim na proučavanju ne magije, već – biologije….

VEŠTICA I MLINAR
Kroz istoriju, poznati su slučajevi “uspelih” kletvi. Da ne idemo dalje u prošlost, zabeležen je “boj” iz 1576, kada su se u bavarskom gradiću, Loru na Majni sukobili veštica Margret Šerčen i mlinar Stofel Zigler: “Ti si ponosni mlinar, ali ja ću uskoro mleti tvoje šape, i bićeš gotov” – upozoravala je Margret. Kako tvrdi istraživač sa Oksfordskog univerziteta Robin Brigs, specijalizovan za istoriju religije i veštičarenja, Zigler se istog trenutka srušio i umro. Takođe, Brigs citira reči francuske veštice Manžat Ljanar, s početka 17. veka: “Kada (veštice) stvarno mrze nekoga, učine da taj dugo pati, i ako ga ne mrze previše, daće mu brzu smrt”. A 1587. portugalski istraživač i prirodnjak Gabriel Soares de Souza izveštava da članovi jednog brazilskog plemena mogu umreti od straha kada ih prokune vrač. Vekovima kasnije, Artur Leonard opisuje u svojoj knjizi iz 1906. The Lower Niger and its Tribes da je u Nigeriji video “više od jednog prekaljenog ratnika kako umire, jer veruje da je začaran.” Još jedan primer poznat u literaturi jeste slučaj Maorke koja je sredinom 19. veka slučajno pojela voće ubrano sa mesta koje je proglašeno tabuom (tapu). Kada je, posle podne istog dana, shvatila da je prekršila tapu, tvrdila je da će je poglavičin duh ubiti. Umrla je u podne narednog dana. Takođe, u tekstu objavljenom 1942, eksperimentalni psiholog sa Harvarda, Volter Kenon, navodi da su maorski tabui toliko moćni da jak, mlad muškarac može umreti istog dana kada prekrši tapu: “Žrtve umiru… dok njihova snaga ističe kao voda” – komentariše. Iako je poznato da, tu i tamo, vračevi ponekad “pomognu” kletvi tako što dodaju i odgovarajuću dozu otrova, sasvim je dovoljno slučajeva u kojima je kletva sve “odradila” sama.

SVE JE U UMU?
U nekim delovima sveta, korišćenje ovih fatalnih moći i dalje je prilično uobičajeno. Od 1969. do 1980. psihijatar Hari Istvil lečio je 39 Aboridžina u Ist Arnhemu, (udaljenoj oblasti severne Australije, a pacijenti su patili od stanja zvanog “strah izazvan čarobnjaštvom” (sorcery induced fear). Drugim rečima – kletva je navela Aboridžine da žive u stanju akutnog užasa. Istvil je čak došao do zaključka da je “stanje rastućeg straha” – treći najuobičajeniji psihitrijski sindrom među njegovim aboridžinskim pacijentima. U trećini slučajeva, iznenadna smrt bliskih članova porodice doprinela je strahu od eventualnih kletvi koje baca lokalni vrač. Drugi “okidači”, kako je naveo Istvil, uključivali su nesvesno skrnavljenje ceremonijalnog zemljišta (što podseća na pomenuti slučaj Maorke), ubistva tokom međuplemenske borbe i – greške koje je počinio pacijentov otac tokom rituala.
Kulturološki i sociološki gledano, kako objašnjava Kenon Istvilovo iskustvo, ponašanje žrtve ukazuje da ona jednostavno veruje je ukleta. “Doživljaju” se najčešće priključuje i porodica, koja prekida socijalne kontakte sa onim na koga su bačene čini. Takođe, dešava se i da se žrtvi redukuje pristip vodi, koja je u tom području vredan, ali i oskudan resurs, a rođaci aktivno rade na tome da žrtvu ubede da nema potrebe da pije i jede, jer je ionako već “na drugoj strani”.
Naravno, nisu kletve “rezervisane” samo za malobrojna preostala primitivna plemena. Ne tako davno, 1968, u jednom francuskom selu, žena koja je sumnjala da je napadnuta magijom, postala je fokus kontra- rituala koje su izvodili članovi njenog mesta. Narednog jutra osumnjičena veštica (piše Brigs), koja je znala za komšijske aktivnosti, završila je u bolnici. U beskraj je lekarima ponavljala jednu rečenicu: “Ja se bojim”. Bila je previše preplašena da bi mogla da jede i umrla je sedam meseci kasnije…

NEUBLAŽENI STRAH
Kako se ovo može objasniti sa naučnog gledišta? Prema medicinskom istraživaču dr Džozefi Kampini Bakot sa Univerziteta Ohajo, kod većine onih koji su pogođeni vudu magijom javlja se mučnina, povraćanje, dijareja, promene u ukusu, neobjašnjivi gubitak težine, halucinacije…. Neke žrtve žale se da životinje žive u njihovom telu ili da mile ispod kože, dok drugi imaju nagon da hodaju na sve četiri i čuju čudne glasove ili – pate od grčeva, slabosti, paralize i intenzivnog znojenja. I Istvil pominje da njegovi Aboridžini pate od intenzivne uzrujanosti, vidljivog nemira i obilnog preznojavanja, a noću ne spavaju, već osluškuju čudne zvuke koji se čuju u blizini kolibe.
Ovi simptomi obeležja su stanja “bori se ili beži”. Naime, kada se suočavamo sa nečim potencijalno opasnim, naša tela se pripremaju da se suprotstave opasnosti ili – da pobegnu što brže moguće. Tako nivo glukoze i masti u organizmu raste, da bi mišići bili snabdeveni potrebnom energijom. Krv se sliva iz glave u druge delove tela (što dovodi do bledila), a srce lupa jako i ubrzano. I dah postaje ubrzan, zenice se šire i obliva vas hladan znoj. Promene dolaze i do organa za varenje što, logično – dovodi do mučnine i dijareje.
Stanje “bori se ili beži” priroda je osmislila radi očuvanja naših života, međutim, ako strah pređe u hroničan, priča je – sasvim drugačija. Predugo ostajanje u ovom stanju troši naše mentalne, fizičke i emocionalne rezerve, što dovodi do isrpljenosti kao predispozicije za bolest i smrt. Kod ljudi sa bazičnim zdravstvenim problemima (srce, bubrezi ili pluća), aktivnost simpatičkog nervnog sistema može biti dovoljna da ubije, tako što dovodi do srčanog udara.
S druge strane, kod zdravih ljudi, komentariše američki biolog i psiholog Donald Mors, može doći do smrti kada je stres tako veliki da ubrza smenjivanje simpatičke i parasimpatičke nervne aktivnosti. Ovi delovi nervnog sistema ispunjavaju različite funkcije, oni su biološki jin i jang. Recimo, simpatičko delovanje ubrzava puls, dok ga parasimaptičko usporava, a balans između dva dejstva veoma je bitan (eto razloga zašto ne možemo da spavamo kada smo pod stresom – ili ako živimo sa kletvom). Mnoge tehnike samopomoći kod stresa – kao što su biofidbek, meditacija i joga – rade delimično na rastu parasimpatičke aktivnosti, tako rebalansirajući vaš nervni sistem.
Mors objašnjava da kod stanja “bori se ili beži” dominira simpatički odgovor (srčani ritam, ritam disanja i krvi pritisak rastu). Međutim, kada osoba veruje da je situacija beznadežna, parasimpatički odgovor proizvodi primetno usporavanje rada srca, a to može dovesti do abnormalnog srčanog ritma i opasno niskog krvnog pritiska. Sve ovo iscrpljuje srce i mozak (zbog manjka kiseonika i hranljivih materija) što može rezultirati i – smrću.

I STRES UBIJA
Slični biološki procesi verovatno su u osnovi i drugih neobjašnjenih smrti. Neki od američkih vojnika koji su umrli prilikom iskrcavanja u Normandiju (konkretno – na Omaha Bič) imali su samo površinske rane – podseća Mors, smatrajući da oni “verovatno umrli od straha”. Poznato je i da posle zemljotresa spasioci nalaze leševe bez znakova povreda. A Kenon podseća i na slučaj čoveka koji je tokom Prvog svetskog rata zatrpan u podrumu nakon eksplozije bombe: preminuo je od posledica šoka posle 48 sati a – autopsijom nije pronađena nijedna povreda.
U Španskom građanskom ratu (1936-1939) lekari su su se susreli sa stanjem nazvanim “zloćudna anksioznost”, koje karakteriše rastući puls (više od 120) i disanje oko tri puta brže od normalnog (što pokazuje na povišenu aktivnost simpatičkog nervnog sistema). Većina pacijenata patila je i od nedostatka hrane i vode i umarali bi za tri ili četiri dana. Autopsije većinom nisu pokazale nikakve povrede ili ozbiljnije bolesti. “Kombinacija nedostatka hrane i vode, anksioznost, veoma ubrzan puls i disanje, udruženi sa dejstvom šoka, imaju trajne efekte, što se vrlo dobro uklapa sa fatalnim uslovima kakvi postoje u primitivnim plemenim” – piše Kenon.
Ipak, ima nade! Isti autor opisuje kako aboridžinski vrač izvodi ceremoniju tokom koje “uklanja” manji objekat (kost, šljunak, štapić….) iz tela pacijenta, tvrdeći da je na taj način otklonio magijom izazvanu bolest. “Žrtva, do tog trenutka na putu ka smrti, diže glavu i gleda u čuđenju u predmet. Zatim traži vodu i brzo se oporavlja” – navodi.
Placebo ili ne – stvar funkcioniše… I, eto rešenja: ako u kletvu ne verujete – ne može vam ništa. A i ako poverujete, nađite nekoga da vas “razmađija” ili makar – da vas uveri da su čini skinute…

cujovo.com








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Carstvo misterija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Carstvo misterija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Carstvo misterija
» Marti Misterija
» Dan rodjenja i svet misterija
» Misterija levorukih
» Deset nerazrešenih misterija Holivuda
Strana 1 od 5Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Astronomija :: Misterije-