Najljubavnija pesma

Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni rec o ljubavi.
Neko u ovoj sobi vise ne moze da spava,
neko u ovoj sobi samo cuti,
cuti i gleda kako mesec putuje,
preko pokislih gradskih krovova za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni rec o ljubavi...

Miroslav Mika Antić

Usne

Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.
I da ti sapat sapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pcela od vetra s pcelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekse, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje

Nema tog stiha koji te je vrijedan
puno sam ih napisao, ali nijedan
nemože izreći niti jednim slovom
koliko sreće značiš kretenu ovom.

VATRA

Lagumima misterije
skita ona
u mahnitom ludilu
noci skorpiona.
Tamom se naziru
carobne sene,
plesu maske na zidu
u ritmu tela zene.
Gori vatra u pogledima
vrelina topi kamen,
ona njise kukovima
raspaljuje najzesci plamen.
U totalnoj pomami
ove lude noci
predala se ritmu sva
samo za njegove oci.

Danas je jedan onih dana
kad ne volim da sam sam
kad bi sjeo u auto i stiso gas
samo da cujem tvoj glas.

Nedostaje mi da mogu ti doci
ili usred dana ili usred noci
da se isrecan, s tobom veselim
da srecu ljubavnu sa tobom podjelim.

Ne znam kako se vazduh natopi tobom,
pa moj uzdah na tebe miriše.
Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako.
Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš. -

Goran Tadić

Svitanja bez tebe puna su praznine kad oblaci pišu tvoje ime, a u kasnu noć kad grad utone u san, ja ću samo zbog tebe čekati novi dan...

"Hteo bih s tobom uciniti sto prolece cini sa tresnjama..."

(Pablo Neruda)

Moje su pesme stihovi o ljubavi, o radosti, o životu i smrti, o samoći, tuzi i očaju, o beznađu, o čežnji i nadi... O svemu, samo ne o mržnji...

"...Да сам малени цветак,
То би био почетак
Једног цветног живота
Који се зове лепота."

Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela. U noćima, kao ova, držao sam je ... Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo...

O склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек' спокојно снева
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.

Čekam te,dodji i donesi mi tvoj osmeh,dodji...taj osmeh je jedino što tražim...

Vidim usamljene tvoje oci
Vidim plasis se i ove noci
Srce tiho,jedva kuca.
Zadnji plamen srece gasim

Ja nemam mira

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Petrarka