Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Istorija Nove godine

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
nemo

Član
Član


Muški
Poruka : 461

Učlanjen : 28.11.2011


PočaljiNaslov: Istorija Nove godine   Čet 29 Dec - 14:31


Najranije zabeležena proslava Nove godine datira od 2000 godina pre nove ere, u Mesopotamiji. Slavljena je u doba ravnodnevnice, sredinom marta. Variraranje drugih datuma je takođe povezano sa godišnjim dobima i različitim narodima i kulturama. Egipćani, Feničani i Persijanci su ovaj praznik slavili tokom jesenje ravnodnevnice, dok su ga Grci slavili za vreme zimske kratkodnevnice.

Rani rimski kalendar je obeležio 1. mart kao datum kada nastupa Nova godina. Kalendar je sadržao samo deset meseci, a počinjao je sa martom kao prvim mesecom. Činjenica da je praznik nekada počinjao u martu još uvek ima traga u nekom od naziva meseci. Na latinskom, "septem" znači sedam, "octo" je osam, "novem" je devet, a "decem" je deset.
Nova godina se prvi put slavila 1. januara 153. godine pre nove ere, u Rimu. Tačnije, mesec januar nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi kralj Rima, Numa Pontilius, dodao mesece januar i februar. Nova godina je pomerena sa marta na januar zato što je je to bio početak civilne godine, kojom su novi rimski konzuli počeli svoju jednogodišnju tradiciju. Ali ova Nova godina nije uvek i striktno proslavljana 1. januara, već se ponekad i ponegde još uvek slavila 1. marta.

46. godine pre nove ere, Julije Cezar je predstavio novi kalendar (solarni) koji je imao male promene i poboljšanja u odnosu na stari rimski kalendar (lunarni). Julijanski kalendar je promovisao 1. januar kao praznik koji će se slaviti u celom rimskom svetu.
U srednjovekovnoj Evropi, ipak, proslave praznika, koji obeležavaju ulazak u novu godinu, su smatrani paganskim i anti-hrišćanskim. Tako je 567. godine doneta odluka da se napusti do tada stndardni običaj proslave 1. januara. Tokom različitih perioda i na različitim mestima, u srednjovekovnoj Evropi, Nova godina je slavljena 25. decembra, 1. ili 25. marta.

1582. godine, gregorijanski kalendar vraća 1. januar kao datum za proslave Nove godine. Iako je većina katoličkih zemalja usvojila ovaj kalendar skoro odmah, protestantske zemlje su ga prihvatale postepeno. Britanci su reformisani kalendar prihvatili tek 1752. godine. Do tad su, i Britanci i britanske kolonije, Novu godinu slavili u martu.
Termin za novogodisnju noc "silvestrovo", je dobilo ime po svecu , i rimskom papi Silvestru, a dan njegove smrti je 31 Decembar 335 godine.

Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Poreklo kićenja jelke    Ned 1 Jan - 14:24

Poreklo kićenja jelke

Novogodišnja jelka ima dugačku istoriju, a najverovatnije vodi poreklo iz evropskih prethrišćanskih kultura.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stabla čuvari imala su posebnu važnost za stara germanska plemena pa su se kroz istoriju pojavljivala kao sveti simboli i predmeti.

Prema crkvenim zapisima, sveti Bonifacije pokušao je da germanskim plemenima predstavi hrišćanstvo objašnjavajući priču o Presvetom Trojstvu koristeći sortu severne bele jele zbog njenog naizgled trouglastog oblika.

Rimski mozaici u današnjem Tunisu prikazuju mitski trijumfalni povratak grčkog boga vina i muške plodnosti, Dionisa koji nosi grančicu zimzelenog stabla.

Početke običaja ukrašavanja jelke možemo pratiti do Nemačke u 16. veku; Ingeborg Veber-Kelerman (profesor evropske etnologije iz Marburga) kao najraniji pomen tog običaja uzima letopis bremenskog ceha iz 1570. godine koji navodi kako je mala jela ukrašena jabukama, orasima, perecima i papirnatim cvećem postavljena za decu članova ceha koja su na Božić prikupljala slatkiše.

Običaj se rano pominje i u Bazelu gde su 1597. godine krojački šegrti po gradu nosili stablo ukrašeno jabukama i sirom.

Rigu, glavni grad Letonije, neki smatraju domom prvog božićnog drvca; na osmougaonoj ploči na jednom od gradskih trgova stoji "Prva novogodišnja (odnosno božićna) jelka u Rigi 1510." na osam jezika.

U otprilike isto vreme, a mnogo se raspravlja o tome da li se taj događaj odigrao pre ili posle postavljanjajelke u Rigi, Martin Luter navodno je ukrasio jelku koja je simbolizovala način na koji noću sijaju zvijezde.

Tokom 17. veka običaj ukrašavanja božićnog drvca počeo je da ulazi u domove. Jedan strazburški sveštenik, Johan Konrad Danerhojer, žalio se na taj običaj zato što on odvlači od Božje reči.

Do početka 18. veka ukrašavanje jelki postalo je uobičajeno u gradovima oko severnog toka Rajne, ali se još uvijek nije proširilo u ruralna područja.
Katolička većina uz južni deo toka Rajne ovaj običaj je smatrala protestantskim pa su ga u to područje doneli pruski činovnici koji su tamo premešteni zbog Bečkog kongresa 1815. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ilustracija u nemačkim novinama iz 1871.

Početkom 19. veka običaj je postao popularan među plemstvom i proširio se po dvorovima čak do Rusije. Princeza Henrijeta od Nasau-Vajlburga 1816. godine upoznala je Beč sa ukrašavanjem jelki pa se taj običaj narednih godina brzo proširio Austrijom.

U Francuskoj je prvu jelku predstavila vojvotkinja od Orleana 1840. godine.

U Veliku Britaniju ovaj običaj donela je supruga kralja Džordža III, Šarlot od Meklenburg-Strelica, ali se u to vreme on nije proširio dalje od kraljevskog dvora.

Nakon venčanja kraljice Viktorije i njenog nemačkog rođaka, princa Alberta, običaj se još više proširio. Princ Albert za Božić je poklanjao veliki broj jelki školama i kasarnama.

Crteži kraljevske porodice sa božićnom jelkom u pojavljivali su se u engleskim časopisima, a za Božić 1850. godine ilustracije su se pojavile i u SAD doprinevši popularnosti ove pojave i preko Atlantika.

U našim krajevima običaj kićenja jelke nije bio raširen do sredine 19. veka, kada dolazi do promena uglavnom pod uticajem nemačke tradicije i prostorno-političkih veza.

Iako ukrašavanje jelke nije bilo rašireno, domovi su se i pre toga na Badnje veče kitili cvećem i plodovima, a posebno zelenilom, i to su najčešće činila deca. Prvobitno su se kitila belogorična stabla, a posle zimzelena, i to voćem - najčešće jabukama, šljivama, kruškama - i raznim poslasticama i ukrasima napravljenim od papira, najčešće lancima i raznim nitima.

Čest su ukras bili pozlaćeni orasi i lešnici a postavljale su se i sveće, simboli nade i božanstva. Kasnije su stavljani i komadići vate, voska ili papira koji su simbolizovali sneg. Imućniji su imali posebne figurice i ukrase. Ispod drvca redovno su se stavljale jaslice, napravljene najčešće od drveta.


b92








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:52

Prema pisanim izvorima prva januarska proslava Nove godine bila je u Rimu u 153 P.N.E. (oko 700 P.N.E, drugi rimski kralj, Numa Pontilius, je zapravo dodao januar i februar kalendaru). Pomeranje proslave Nove godine iz marta u januar je urađeno da bi se Nova godina poklopila sa početkom građanske godine, i to u mesecu koji je za dva novoizabrana rimska konzula - najviše zvaničnike u Rimskoj republici - predstavljao početak njihovog jednogodišnjeg mandata. No, ovaj novi datum nije bio rasprostranjen i strogo poštovan, pa se Nova Godina je još uvek ponekad slavila 1. marta.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:52

Po julijanskom kalendaru: 1. januar zvanično ustanovljen kao Nova Godina
U 46. godini P.N.E. Julije Cezar je predstavio novi, solarni, kalendar koji je predstavljao ogroman napredak u odnosu na antički rimski kalendar lunarnog tipa, koji je postao neverovatno neprecizan tokom godina. Julijanskim kalendarom 1. januar je određen kao pocetak godine, pa je u rimskom carstvu dosledno počeo da se primenjuje i poštuje.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:52

Srednji vek: 1 januar ukinut
U srednjovjekovnoj Evropi, proslave koje su pratile nove godine su se smatrale paganskim i nehrišćanskim te je 567. godine Savet mudraca ukinuo 1. januar kao početak godine. U različitim periodima i na raznim mestima širom srednjovekovne hrišćanske Evrope, Nova godina je proslavljana najčešće: 25. decembra, (na Božić), 1 marta; 25. marta (praznik Blagovesti) i na Vaskrs.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:53

Gregorijanski kalendar: 1 Januar obnovljen
Tokom 1582. godine, gregorijanskim kalendarom obnovljen je 1. januar kao novogodišnji dan. Iako je većina katoličkih zemalja usvojila gregorijanski kalendar gotovo odmah, isti je veoma sporo usvajnan u protestantskim zemljama. Britanci, na primer, nisu usvojili reformski kalendar do 1752. godine. Sve do tada, u Britanskom carstvu i njihovim američkim kolonijama i dalje je proslavljana nova godina u martu.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:53

Doček nove godine
Nova godina je pravo vreme da se negde otputuje i poseti neki drugi grad ili zemlja. Novogodišnja noć je kažu posebna, čarobna, pa zasto ne biste voljenu osobu u ponoć poljubili u Parizu, Londonu, Pragu, Rimu... Mislimo na Vas, kao što i vi Mislite na odmor, i spremili smo Vam preko 50 različitih programa za novogodišnja putovanja.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   Pet 24 Mar - 20:55

Recimo, Britanci su sve 1752. koristili julijanski kalendar i Novu godinu uglavnom slavili u martu, a mi – premda smo se prešaltali na 1. januar - julijanski smo kalendar rabili sve do kraja Prvog svetskog rata.

Na koncu, veći deo sveta je preuzeo gregorijanski pa tako veći deo sveta danas istovremeno slavi Novu godinu.

Naravno, postoje i dalje izuzeci. Muslimani koriste lunarni kalendar pa se njima datum početka nove godine u odnosu na naš neprestano menja (prvi dan meseca muharema), dok Kinezi – koji koriste lunisolarni kalendar – Novu godinu proslavljaju na drugi puni mesec nakon zimske kratkodnevnice, retko kada na treći; Jevreji takođe imaju pokretni datum za Novu godinu (“Roš Hašana”) pošto i oni koriste lunisolarni kalendar, ali je kod njih u pitanju prvi dan meseca tišreja.

(O. Š.)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Istorija Nove godine   

Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija Nove godine
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rajica Dragićević
» Istorija Beograda
» Moja istorija
» Istorija Novog Sada
» Zabranjena istorija Srba
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-