PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+
Vikinzi557

Share | 
 

 Vikinzi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 89739

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Vikinzi   Sre 21 Dec - 8:22

Vikinzi




Vikinški brod

Krenuvši iz Norveške i Danske, Vikinzi su postali zastrašujuća sila koja je vladala sjevernim morima, od Atlantskog okeana do Crnog mora. U zapisima iz tog doba, opisani su kao okrutni ratnici koji su pljačkali gradove i nemilosrdno ubijali stanovništvo istih. Rijetki su bili gradovi koji su uspjeli odbraniti se njihovim napadima.

Naziv "Vikinzi" znači "ljudi iz zaljeva", a došli su iz nizina i skandinavskih fjordova sa sjevera Evrope. Iako ih prati zao glas zbog njihove okrutnosti, bili su to vješti brodograditelji, mornari, graditelji i obrtnici. Imali su bogatu tradiciju mitova i legendi, a imali su i pošten sustav pravila premo kojima je njihov narod živio. Takođe su i kao ratnici bili jako cijenjeni, te su često bili iznajmljivani kao tjelohranitelji vladarima i kao elitne jedinice.

Među Vikinzima su postojala tri staleža: robovi, koji su obavljali većinu poslova, slobodnjaci i plemići, koji su bili vladari. Iako su bili vladari, plemići su morali poštivati zakone koje je donosila mjesna skupština (thing) u kojoj su slobodnjaci mogli raspravljati o tim zakonima.



Vikinško runsko pismo

Vikinzi su se koristili pismom koje se temeljilo na runama koje su obično bile urezane u koru stabla ili uklesane u kamene ploče. Kalendari, računi, pa čak i ljubavne poruke ispisivali su runskim pismom. Oko 790. godine skupine Vikinga su počele odlaziti iz svoje domovine, otiskujući se brodovima na pučinu. Do danas se ne zna zašto su to činili. Neki povjesničari tvrde da je prenapućenost zemlje natjerala mlađe sinovi koji nisu naslijeđivali od očeva da krenu na takva putovanja. No, postoji i teorija koja tvrdi da je klima u to doba bivala sve hladnija, pa su žetve često podbacivale, tako da su ljudi morali da krenu u potragu za novim izvorima hrane.

Vikinzi iz Norveške i Danske su plovili preko Sjevernog mora u pljačkaške pohode na Britaniju, Irsku i sjevernu Francusku. Preko sjevernog Atlantika smjelo su doplovili do Islanda, Grenlanda i istočne obale Sjeverne Amerike. Vikinzi iz Švedske, međutim, više su voljeli trgovati s drugim zemljama nego ih osvajati. Plovili su na istok, preko Baltičkog mora i ruskim rijekama do Crnog mora i Sredozemlja. Čak su stigli i do Bagdada na rijeci Tigrisu u današnjem Iraku.



Leif Erikson otkriva Ameriku

Kolonijalisti na Grenlandu čuli su priče o ravničarskoj zemlji na zapadu, prekrivenoj šumom. Leif Erikson je godine 992. najvjerovatnije otkrio Baffinov otok na području kanadskog Arktika. Zatim je zaplovio prema jugu pokraj Labradora i Newfoundlanda u istočnoj Kanadi, i stigao je do mjesta koje je prozvao Vinland, "zemljom vina" jer je ondje pronašao mnoštvo grmova i šumskog voća. Neki povjesničari smatraju da je možda stigao i do Rhode Island-a (današnji SAD).

U početku su Vikinzi pljačali zemlje koje su posvećivali, odnoseći sa sobom ratni plijen. Ali postupno su počeli zasnivati trgovačke ispostave u mjestima kao što su Dublin u Irskoj, ili Kijev u Ukrajini. Ubrzo su počeli vječavati se mjesnim djevojkama i živjeti mirnijim životom. Mnogi od njih obratili su se na kršćanstvo i bio je to kraj vikinških pljačaških pohoda. Današnji Rusi su svoje ime dobili prema vikinškom plemenu "Rus" iz Švedske. Prvom ruskom kralju je djed bio švedski Viking.



cybermahala











Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 89739

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Sre 21 Dec - 8:39

Viking



Viking (od staronordijskom vikingr) je termin koji se uobičajeno koristi za nordijske (skandinavske) ratnike, trgovce i gusare.Nastanili su se u širokoj oblasti Evrope, Azije,Bliskog Istoka kao i dela Afrike, od kraja VIII do sredine XI veka.

Ovi Normani koristili svoje čuvene drakare da putuju do dalekog istoka (Carigrad, Volga u Rusiji), na krajnji zapad, kao što su Island, Grenland i Njufaundlend, i krajnji jug kao Al-Andalus. Ovaj period Vikinške ekspanzije, poznat kao Vikingško doba, čini najveći deo srednjovekovne istorije Skandinavije, Velike Britanije, Irske i ostatka Evrope u celini.

Rana plemena koja su živela u Skandinaviji današnja nauka poznaje kao Gote i Gaute (Naseljene u južnom delu današnje Švedske, Gotlandu) i Svione. U 6. veku pišu istoričari Jordanes i Prokopije iz Cezareje da u Skandinaviji živi mnoštvo naroda i plemena od kojih svaki ima svoga zasebnog vladara (Princeps). Rezultat manjih plemenskih migracija bio je nastanak današnjih naroda poznatih u Skandinaviji ; Šveđana, Danaca i Norvežana koji su sredinom 6. veka zauzeli svoje današnje prostore. U to rano istorijsko doba Skandinavija je bila rascepkana na niz manjih plemenskih kneževina. Ujedinjenje tih manjih država u veće, bio je dug i spor proces.



Prvi vladar koji je ujedinio Norvežane u 9. veku bio je Harald Lepokosi. Nakon njegove smrti 933. raspala se centralna vlast. Tek u 11. veku pošlo je za rukom Olafu Svetom da ponovo ujedini sve Norvežane. On je ostao poznat po tome što je u svoj narod doneo hrišćanstvo. Javno se krstio i tako, svojim primerom, pomogao bržu hrišćanizaciju, do tada mnogobožačke Norveške. Početkom 9. veka dolazi i do ujedinjenja Danske koja doživljava procvat i uspon u doba Haralda Plavozubog i Knuta Velikog kad je pod danskom vlašću bila i trećina Engleske i južni deo Švedske. (Harald Plavozubi 950. - 986, Knut Veliki 1016. - 1035.)


Viking Helmets
Did not have horns:
too cumbersome for battle

I Švedska je u ranom srednjem veku bila razjedinjena na mnoge male kneževine i plemenske saveze. U to doba posebno se isticao plemenski savez u Upsali. Raspadom rodovskih društvenih zajednica i odnosa klasna podela društva najranije se zapaža kod Šveđana. Usled niza nerodnih godina koje su rezultirale nizom godina gladi pojedine plemenske vođe i aristokrate okupljaju svoje ratne družine i sa svojim brodovima organizuju prekomorske pljačkaške pohode .



Battle-axe
Vikings: the only European warriors to use the battle-axe

Jedni su krenuli na zapad prema Francuskoj, Severnoj Nemačkoj i Engleskoj. Dok su drugi krenuli na istok uzvodno rekama i zašli duboko u slovenske zemlje sve do Kijeva pod imenom Varjazi. Dok su zapadni pljačkaši napadali Flandriju, Franačku Galiju i Friziju, pa uz zapadne obale Franačke Atlantskim Oceanom stigli do Akvitanije i Španije.

Godine 844. po reci Garoni dopiru do Tuluza zatim se pojavljuju pred Lisabonom i Cadisom, osvajaju Sevilju, 845. pljačkaju Pariz, a 859. osvajaju Gibraltar i pljačkaju obale Mediterana sve do Sicilije i južne Italije. Osim strašnih razaranja i krvoprolića kojima su bili izloženi nesrećni Evropljani od varvara sa severa, dodatno su trpeli gubitke u ljudstvu jer su Vikinzi masovno ljude odvodili u roblje. U to doba i nisu imali ozbiljnije konkurencije ni organizovanije vojne sile koja bi im se ozbiljno suprotstavila osim velike i vojno nadmoćne Vizantije koju su Vikinzi lukavo izbegavali ili sklapali s njom povoljne trgovačke saveze da joj se ne bi previše zamerili. (jednom zgodom su mirni prolazak u Crno More preko Dardanela platili arapskim robovima pohvatanim u Južnoj Siciliji!) Zbog mnogih susreta i trgovačkih transakcija sa drugim, novim i neobičnim narodima, Vikinzi su poprimili uticaje mediteranskih, islamskih i hrišćanskih naroda što se posebno ističe na njihovoj specifičnoj umetnosti.



Viking Ship Museum

Vikinška umetnost

Vikinška umetnost rano srednjovekovne Skandinavije i Danske - kako je u ranoj fazi njene evolucije reprezentuju stariji i mlađi oseberški stil(IX vek), a u kasnijoj fazi stilovi jellinge, Ringerike i urnes (X i XI vek) - uporedna je likovna pojava s irskom i anglosaskom, pretežno hrišćanizovanom, umetnošću na Britanskim ostrvima. Kao kasni paganski izdanak «varvarske» kulture zapadne Evrope iz doba seobe naroda Vikinška umetnost nastavlja u Norveškoj i Danskoj a posebno u Švedskoj baštinu merovinške zoomorfne ornamentike koju je u Evropi prekinula karolinška renesansa prodirući postepeno i sporadično i u novi, ranoromanski likovni govor zrelog feudalnog hrišćanskog srednjeg veka. Njen razvoj počinje u stvari jednim prelaznim stilom, starijim oseberškim stilom, koji se razvija u raznim delovima Skandinavije na prelazu iz VIII u IX vek. To je nešto izmenjeni zoomorfni stil III u kojem ima elemenata preuzetih iz insularne (irske) umetnosti. Taj prelazni stil koji je bio raširen, posebino u Južnoj Norveškoj, najbolje opisuju obe strane pramca broda iz Oseberga.

Već u prvoj polovini IX veka, taj plošni stil je zamenjen punijim, i izražajnijim, reljefnim stilom nazvanim Mlađi oseberški stil. Taj stil se odlikuje figurama životinja koje se međusobno prepliću, bore i grizu praveći prekrasne dramatične prizore prepune dinamike. Iz tih oblika nastaje i naziv celog stila - Stil zakačenih životinja (engl. Gripping-beast style, šved. Gripdjurstil). Te čudesne životinje izbuljenih očiju i dugim repovima savijenim u krivine, skupljenim u klupka, ispunjavaju u raznovrsnim pozama plohe ukrasnih, ali i upotrebnih predmeta vikinške svakodnevnice od drveta, kosti i metala. Poreklo ovog fantastičnog životinjskog sveta još nije sasvime objašnjeno. Čini se da više izvire iz orijentalne, negoli iz karolinške tradicije. U red najlepših radova oseberškog stila, a ujedno i u red najznačajnijih dela «varvarske» umetnosti posle seobe naroda, ulaze drveni stupovi sa čudnovatim zmijskim glavama. Ovde je ne samo glava već i dugački vrat zmija prekriven bogatim zoomorfnim dekorom u punoj plastici. Ova ekspresivno i «barokno» koncipirana glava s otvorenim čeljustima i velikim očnjacima ima uzor možda u nekom karolinškom ili, verovatnije, orijentalnom životinjskom liku. Međutim, način na koji je ta glava rešena u likovnom smislu, sasvim je nordijski. To sudimo po dubokom reljefu i snažnoj minuciozno izrađenoj plastici. Više pojedinačnih životinja isprepletenih u snažno klupko formiraju glavu zmaja.



Viking Ornamental Dragons

wikipedija











Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 76570

Lokacija: divljina

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Sub 6 Okt - 22:38

Викинзи, први криминолози

Кад се помену Викинзи, обично помислимо на грубе и немилосрдне црвенобраде ратнике са рогатим кацигама који су у лаким бродовима муњевито нападали, пљачкали и палили британске и уопште, европске обале у средњем веку. Међутим, најновији налази др Тарина Вилса, предавача и истраживача са универзитета у Абердину, откривају нам једну сасвим нову црту викиншког друштва: Викинге су, заправо, веома много бринули агресивност и насилничко понашање, и то у толикој мери да су у својим сагама израђивали профиле насилника на начин који је веома сличан данашњем криминолошком профилирању.



Егил Скалагримсон, исландски Викинг. Илустрација из рукописа Саге о Егилу из 17. века.


Прегледајући научну литературу о физичким и бихевиоралним особинама везаним за повишени ниво тестостерона, др Тарин Вилс је приметио да га профили на које је у тој литератури наилазио неодољиво подсећају на описе јунака из исландских сага из 13. века. Ова сличност га је подстакла да проблем испита детаљније. Резултате свог истраживања по овом питању изнео је почетком септембра 2012. на једном научном скупу у Абердину. Сазнања до којих је дошао заиста су изненађујућа: наиме, он тврди да скандинавске саге нису служиле за описивање догађаја, већ за стварање профила опасних изгредника и насилника. Као потпору за ову тврдњу, он даје чињеницу да су у сагама физички описи главних јунака и ратника више него детаљни, што није био обичај у средњовековним рукописима, у којима се детаљном описивању ликова прибегавало само у случају када би физички изглед био битан за радњу, или уколико се описима одеће или белине пути јунака хтело указати на његово племенито порекло.

Викинзи су, према др Вилсу, били свесни везе између неких физичких карактеристика, као маљавог лица и мишићавости (која се данас везује за висок ниво тестостерона) и насилничког понашања. Агресивност, која је била позитивна одлика кад се радило о туђим територијама, постајала је крајње непожељна на домаћем тлу. Др. Вилс каже: „Добар Викинг треба да буде агресиван и доминантан, треба да иде у свет, да силује и пљачка. Али, многи од ових момака на крају су завршавали код куће, где су морали да се баве пољопривредом и да воде породичан живот. Момци којима иду од руке силовање и пљачка, нису добри мужеви ни пољопривредници, и само друштво је било врло осетљиво на читав дијапазон индикатора таквог антисоцијалног понашања.“

Много сага говори о догађајима из 10. века, али ниједан од тих догађаја није био забележен пре 13. века, када је насиље на Исланду доживело врхунац. Иако се не зна ко су били аутори ових сага, др Вилс претпоставља да су то били богати земљопоседници чија су имања увек била у опасности од пљачкаша и који су свакако желели да помогну да се проблематичне особе лако уоче и одстране из друштва. Описи свих великих ратника које су ови аутори оставили пуни су физичких особина карактеристичних за повишен ниво тестостерона.

Као пример наводи се сага о Егилу Скалагримсону. Егил је био типичан викиншки ратник, који је време проводио тако што је нападао и пљачкао британске и друге обале, опијао се до бесвести и писао увредљиве стихове. Извршио је и неколико убистава на Исланду, од којих је прво извршио кад је имао само шест или седам година. Сага Егила описује до најситнијег детаља:

Егил је био крупна стаса, широка чела и огромних обрва, имао је не много дугачак али подебео нос, широке и дебеле усне, док му је брада била огромна, сама вилица; дебео врат имаше, и рамена већа но други људи, тврдих црта лица, суморан и сив кад се наљути. Био је добро грађен, виши него што је то обичај, вучје сиве косе, иако је рано оћелавио, тамнопут са црним очима.

















Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR


Ženski
Poruka: 51352

Lokacija: misterija

Učlanjen: 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Pet 18 Okt - 12:06




Većina ljudi zamišlja Vikinge kao izuzetno mišićave ratnike sa šljemovima koji imaju rogove, kao brutalne divljake koji su samo pljačkali i ratovali, kao prljavu hordu koja je došla sa sjevera i opustošila sve što je našla ispred sebe. No, većina mitova o Vikinzima koji su popularni i danas nastala je kroz Katoličku propagandu, nakon što su Vikinzi splaili i opljačkali britanske crkve.



Sve do do vladavine kraljice Britanije, Viktorije, Vikinzi su se prikazivali kao nasilan i barbarski narod. Tokom 19. i 20. stoljeća, percepcija se promijenila do tačke gdje su se Vikinzi doživljavali kao pleme divljaka sa rogatim kacigama, bez imalo kulture, prljavi neljudi, nepobijedivi ratnici… Ipak, danas imamo mnogo više uvida u njihov život, te uz brojne istorijske zapise i arheološke dokaze imamo priliku da pogledamo iza paravana propagande, te saznamo mnogo više o Vikinškom dobu, periodu evropske, odnosno skandinavske istorije koji je trajao od 8. pa sve do 11. stoljeća.

Dok su neki Vikinzi bili vođeni željom za bogatstvom, većina je ipak tražila mirnije ekonomske odnose sa okolnim narodima. I nikada nisu nosili šljemove sa rogovima.



5. Vikinzi su većinu vremena provodili na svojim farmama



Suprotno popularnim mitovima koji sve Vikinge prikazuje kao nesutrašive ratnike, većina Vikinga su bili poljoprivrednici. Čak i oni koji su sudjelovali u napadima na zapadnu Evropu, ili oni koji su kao trgovci plovili istočno ili zapadno, bili su poljoprivrednici. Nakon svake pljačke, rata ili puta, oni bi se vratili na svoje farme i nastavili sa svojim mirnim životom.

Dok su se pljačke pokazale kao odličan izvor prihoda, one i dalje nisu mogle zamijeniti farme koje su nudile mnogo stabilniji dohodak. Tokom odsustva muškaraca, o farmama su se brinule njihove supruge.

Istina, neki Vikinzi su bili klasični pirati koji su napuštali svoje brodove samo kada su pljačkali i palili sela, ali ipak većina je mirno sijala ječam, raž i zob. Oni su također uzgajali goveda, koze, svinje i ovce na svojim malim imanjima, koja su obično bila dovoljno velika da prehrane cijelu porodicu, ali ne dovoljno velika da bi se proizveo višak hrane koji bi se mogao prodati ili zamijeniti za druge potrepštine.












Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR


Ženski
Poruka: 51352

Lokacija: misterija

Učlanjen: 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Pet 18 Okt - 12:07

Vikinzi su posebnu pažnju posvećivali održavanju lične higijene



Engleski srednjovjekovni kralj Henry IV naredio je svojim vitezovima da se okupaju barem jednom u životu. Isti ti Englezi su tvrdili da su Vikinzi prljavi barbari.

No, činjenica je da su Vikinzi zapravo održavali ličnu higijenu na zavidnom nivou, te da su bili jedni od najčišćih, ako ne i najčišći, narodi u odnosu na svoje evropske suvremenike. Možda danas zvuči smiješno, ali Vikinzi su se kupali najmanje jednom sedmično – što je za taj period bilo čak i previše.

Arheološke iskopine su otkrile da su Vikinzi koristili i pincete, britvice, češljeve i štapiće za uši, napravljene od životinjskih kostiju i rogova. Pored redovnog sedmičnog kupanja, ovi prljavi neljudi, kako su ih tada zvali, često su posjećivali prirodne termalne izvore u kojima su se dodatno kupali. I da – ratnici su uvijek oblačili čistu odjeću tokom svojih krvavih pohoda.











Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR


Ženski
Poruka: 51352

Lokacija: misterija

Učlanjen: 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Pet 18 Okt - 12:10

Vikinzi su poštovali svoje žene



U periodu Vikinškog doba, žene u Evropi su bile, blago rečeno, potlačene. U desetom stoljeću, za samo nekoliko žena se moglo reći da posjeduju moć, ali i one su je stekle putem svojih očeva, muževa, sinova i unuka. Ženska vrijednost kraljevske porodice bila je jednostavna: one služe za rađanje nasljednika, te kao pijuni za sklapanje novih alijansi.

No, Vikinzi su se prema ženama odnosili sasvim drugačije u odnosu na ostatak srednovjekovne Evrope. Tehnički, termin Viking se odnosi na muškarca, no to ne znače da i žene nisu učestvovale u pljačkama i zauzimanjiima i naseljavanjima novih teritorija.

Žene su mogle biti i bile su dio vikinških osvajanja, a postoje dokazi da su tokom pljački skandinavske žene putovale svijetom zajedno sa muškarcima, te obišle gotovo sve dijelove svijeta Vikinga, od Rusije na istoku do Newfoundlanda na zapadu.



“Da bi pretpostaviti da su muškarci bili rangirani iznad žena je uvođenje moderne vrijednosti na prošlost, što bi bilo pogrešno”, pojašnava Marianne Moen koja proučava status žena Vikinškog doba.

Kada su njihovi muževi bili odsutni ili mrtvi, žene su imale potpunu kontrolu nad imovinom, a čak postoje dokazi o tome da su vikinške žene mogle živjeti i potpuno samostalno baveći se trgovinom (opet, nezamislivo u ostatku srednjovjekovne Evrope). Nakon smrti muža, cijelo imanje bi prešlo u vlasništvo supruge, a mnoge od njih su na osnovu ovoga postale jako utjecajne u društvu.

Pored svih prava koje su uživale, žene su tada mogle bez ikakvih problema i posljedica zatražiti razvod braka, a postoje i istorijski dokazi o tome da su žene ponekad prijetile neaktivnim muževima razvodom, a sam razvod bi uvijek, financijski gledano, završio u korist žene.












Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR


Ženski
Poruka: 51352

Lokacija: misterija

Učlanjen: 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Pet 18 Okt - 12:12

Vikinzi nisu bili ujedinjen narod



Vikinzi nisu prepoznavali kolegu Vikinga. U stvari, oni vjerojatno nisu ni nazivali sebe Vikinzima: ovaj pojam je zapravo naziv za sve Skandinavce koji su sudjelovali u pomorskim ekspedicijama. Tokom Vikinškog doba, zemlja koja danas pripada Danskoj, Norveškoj i Švedskoj je bila prepuna poglavica i plemena koja su se često borila jedni protiv drugih (kao i u ostalim dijelovima svijeta).

Zbog nezahvalnog geografskog položaja, stanovnici Skandinavije su bili primorani da se međusobno bore i da čuvaju ograničenu količinu obradive zemlje. Osim toga, prodor kršćanstva je izazvao mnoge velike podjele među ljudima.

Što se tiče plemena, svako je imalo stroge zakone koji su se odnosili na pljačke, ubistva, silovanja… Osuđenik bi se doveo ispred porote koja se obično sačinjavala od 12 članova (ponekad i više, u zavisnosti od težine zločina). Ukoliko bi bio proglašen krivim, kazne su uglavnom bile financijske, ili bi se krivac proglasio odmetnikom – što znači da je morao ostatak života provesi sam u divljini, odnosno udaljen od vikinških naselja.

Navike i socijalne ustanove ovih “paganskih divljaka” su bile daleko više demokratske nego bilo koje druge u zapadnom svijetu. Vikinzi su se okupljali na sastancima pod nazivom “stvar” ili “sve stvari”, na kojima su demokratski raspravljati pravne i sudske poslove, glasali o dodjeli zemljišta i raspravljali o mogućem izvršenju smrtne kazne za najteže zločine.











Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR


Ženski
Poruka: 51352

Lokacija: misterija

Učlanjen: 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Vikinzi   Pet 18 Okt - 12:13

Vikinzi su bili u Americi prije Kolumba



Ako postavite pitanje ‘Ko je otkrio Ameriku?’ većina ljudi će instantno odgovoriti ‘Kolumbo’. No, ovaj odgovor ne može biti dalji od istine. Nažalost, u učionicama diljem svijeta se i dalje uči da je Kristofer Kolumbo 1492. godine otkrio Ameriku. Godina je tačna, ali većina ostalih činjenica nije.

Sam pojam ‘Otkrivanje Amerike’ je sumnjiv, jer arheološki dokazi jasno govore o tome da je Sjeverna Amerika bila nastanjena ljudima već 20.000 godina, a kolumbovo putovanje je bio samo prvi korak na putu prema naseljavanju Evropljana na ovaj kontinent.

Drevne civilizacije, poput Egipćana i Feničana su imale dovoljno dobre brodove da dođu do Amerike, iako postoji jako malo upitnih dokaza da su se ikada iskrcali na američko tlo, ali zato postoji više dokaza o rimskim galijama koje su bez ikakvih problema mogle preploviti Atlantik. Brodovi Rimskog carstva su bili veliki kao borbeni brodovi iz 18. stoljeća. Unatoč činjenici da su sigurno mogli tamo stići, postoji nekoliko jako oskudnih dokaza da su Rimljani zapravo bili u Americi (oko 200-te godine). Novije teorije koje još uvijek izazivaju mnoštvo polemika kažu da su Kinezi stigli u Ameriku prije Kolumba, tačnije 1421. godine, iako i za ovo postoji jako malo fizičkih dokaza.

No, dokazi da su Vikinzi bili u Americi su neosporni, a njih dodatno podupiru tvrdnje iz skandinavskih saga. Prema Sagi Grenlanđana, do prvog je otkrića došlo sasvim slučajno kada je trgovac krenuo na put prema Islandu 896. godine, izgubio se na moru zbog magle i jakih vjetrova, te završio nadomak kopna prekrivenog šumama. On se ovdje nije iskrcao, već je uspješno pronašao put kući. Kasnije, 1000. godine, nakon što je njegova priča nadahnula Leifa Erikssona, on je kupio brod i krenuo u istraživanje nepoznatog. Ako je ostatak legende tačan, Leif se sa posadom iskrao na kopno današnje Kanade.

A postoje brojni fizički dokazi koji ovo potvrđuju. U 20. stoljeću, arheolozi su otkrili čitavo vikinško naselje na Newfoundlandu, velikom ostrvu u Kanadi. Na sjevernom dijelu otoka, poznatom kao L’Anse aux Meadows, pronađeni su dokazi koji savršeno odgovaraju Leifovom putovanju opisanom u Sagi Grenlanđana.

Otprilike 7 godina nakon Leif Erikssonovog putovanja, novi odvažni istraživač, Thorfinn, je krenuo istim putem te uspješno stigao do Newfoundlanda (a možda i dalje). Snorri, sin Thorfinna i njegove supruge Gudrid, se smatra prvom evropskom bebom rođenom u Sjevernoj Americi. Oko tri godine nakon što su stigli u Ameriku, Thorfinn, zajedno sa svojom porodicom i posadom napušta svoje sjevernoameričko naselje, najvjerovatnije nakon što su ih napali lokalni stanovnici, koje su Vikinzi zvali ‘bijednim ljudima’. Nakon što su otplovili do Grenlanda, a zatim do Norveške, Thorfinn se sa svojom porodicom skrasio na Islandu.

Vjeruje se da Vikinzi nikada nisu trajno nastanili Ameriku upravo zbog jakog otpora Skraelinga, odnosno domorodačkih Indijanaca.












Nazad na vrh Ići dole
 

Vikinzi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum ::  :: -