Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Oskar Davičo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:00

U SUMRAK

— Reci mi smeh koji ne zna grč
gorčine?
— O ja sam muk i dubok vrč
tišine.

— Kaži mi noć što bolu zna
broj stuba?
— O ja sam san koji nema dna
ni ruba.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:01

KARIJATIDA
 
Mirišem cveće snega, ja sočim trave mlade
i ne ištem zrelih kiša materinje sise.
Ja bitke zmija i lignji gledam: ljubav rade:
iz mečke ris izvlači teških žena obrise.
 
Ja — golobrado mleko, ja — gibak, ja — šilježe,
usta su mi slatka kada me dan iz sna baci
među sene i njenim nogama skoči sa sveže
postelje vičući: — Lišću je dobro, zemljaci!
 
Gube se u prangumi neba zadriglog stabla.
Koren je srca — sunčan; drugi je razlog tugi.
Ja sam bikovski vrat, ja — iz njeg sevnula sablja,
do balčaka zariven u sve boje dugi.
 
Čekam, ja — uzidan, ja — nagli, ja — rekalija,
u jarmu svog temelja podmetnut planinama.
Izvučem li vrat užasni svetu iz kapija, oblak mi nije avlija,
gde ti sediš pod jabukom. Često, vrlo sama.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:01

LJUBAV U PESMI "HANA" OSKARA DAVIČA
 

Ljubav je ono najvažnije, najsnažnije i najčulnije osećanje koje čovek poseduje. Ona pokreće svet i ne postoji mržnja ni mreža, sila koja može da bude jača od osećanja ljubavi. Niko ne može mrzeti onoliko koliko bi mogao da voli.
 
Zbog ljubavi siromašni gladni dečak sa periferije zaboravlja na staleške razlike i to da je on sin "mutnog lovca", a ona "kćer tužnog trgovca... što je držao bakalnicu i mehanu". Od nje mu gore oči žarom i on postaje slep za sve zrikave šatrovce. U njemu je Hana probudila sasvim novi svet kao što šumu budi blistavi "kreket raketa". U tom novoprobuđenom svetu, za njega, zru mora, mreže, ribolovci; zrikavci to nisu već cvrkuću kao vrapci i osnovci. I seća se gladni dečak svega što je bilo i šta je činio, i da ono što nije pio, što nije sam radio — plaćao je od "svog detinjastog novca". Ali sada on voli. Voli "od neba do ruke". Voli svemoćnom ljubavlju koja s dna mora izvlači brodolomce, oživljuje sanduke, trga pokrovce, kojom je s neba skinuo prstom tanjir mesečine.
 
Pokušava da definiše ono što oseća kao "ljubav je tako sama i tako puna sveta" jer je u groznici svojih osećanja i svestan toga da može biti i voljen i odbačen, da okolina poprimi izgled shodno njegovim osećanjima.
 
"Ljubav je svetionik i spaseni pomorci" čime potvrđuje ono što oseća a to je da je ona, ljubav, čovekov spas koji znači život i koji je njega otrgnuo od periferijske učmalosti.
 
Svestan novog osećanja i promene poručuje svima da volimo — to je ono što menja sliku sveta oko nas i sam naš život jer posedovanje ovog predivnog osećanja ispunjeni smo kao osoba što smo uspeli sebe nekome da puržimo i ujedno poklonimo najčudotvornije osećanje čoveka."

Marija Danilović, Užice
Objavljeno u časopisu "Svitak", 1999. godine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:01

U Davičovoj ljubavnoj lirici nema ni traga od sentimentalnosti niti od metafizičkih implikacija svojstvenih našoj poeziji od romantizma do ekspresionizma. Pesnik je sav u vlasti čulnog i erotskog, fasciniran ženom i ženskošću kao svemoćnim načelom plođenja i rađanja, pred kojim padaju svi moralni i socijalni obziri. Hana je vrhunac te ponesene i raspevane poezije čula. Njena junakinja je devojka iz grada. Pesnik je susreće u bakalnici, ambijentu koji je po sebi nepoetičan, i poistovećuje je sa svetom rastinja što je okružuje. Drugi junak, zaljubljeni pesnik, građen je po modelima iz tadašnje socijalne literature. On potiče iz nižih, prezrenih slojeva, 'od gorkih nigde nikovića'. Novina knjige nije samo u ambijentu i ljubavnim protagonistima nego i u raskošnom bogatstvu slika, u smelosti asocijacija i u neobičnom zvukovnom rasprskavanju."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:02

SA OSKAROM


Mene kao srednjoškolca i čitavu moju generaciju, onaj deo koji je imao literarnog rafinmana, Oskar Davičo je fascinirao.
 
Rano smo se susreli s pesnikom neobične verbalne invencije. Opčinio nas je pesnik koji je imao neukrotivu maštu za pesničku upotrebu jezika.
 
Pisca svoje rane mladosti susrećem kasnije, 14. oktobra 1989. godine. Pesnik, romansijer, pripovedač, esejista, polemičar, pisac za koga nam se čini, da se nalazio u samom središtu književnog života, gost je književne tribine užičke biblioteke.
 
Odmah sam osetio piščevu sklonost da sam pravi reči u svakom trenutku: "Dobra je ova sedalica", reći će za fotelju u predvorju hotela. Na toj književnoj večeri Davičo kao da je preuzeo iz avangarde iz nadrealizma, sva načela poetike osporavanja.
 
Prisećam se da su svi avangardni pokreti svoje programe formulisali polemički, ponekad i krajnje zaoštreno. Tu poetiku će Davičo, na književnoj večeri, ovako formulisati:
 
"Ja sam kao i svaki antikonvencionalni pesnik meta u koju oni, kritika, pucaju, ali je ne uspevaju da smrtno pogode. Verovatno zato što im je cilj u stalnom pokretu."
 
Dakle, to je Oskar Davičo.
 
Zaoštrenost u književnom životu pretvarala se u borilačko načelo:
 
"Ja mislim da ako prećutim ono što je u meni rečeno, a meni se to ne čini tačno, da će mi pući čir..."
 
Uveče, u 22. časa, Davičo ustaje, vreme je za odmor.
 
Nema mi noćas spavanja, kaže Miodrag Maksimović, Maks, jer Oskar se budi u dva sata i radi, radi... Za to vreme, ja ponovo čitam njegovu poeziju i ponovo otkrivam da u njoj ima ne samo neobičnih sintagmi, alogičnih opisa, već da je čitav postupak imenovanja izveden na nov način.
 
"Dosta te priče da su nadrealisti režimski pisci", ljuti se na jednu opasku novinara u lokalnom listu "Vesti".
 
Priča o Daviču postaje još slojevitija posle njegove izjave na užičkoj književnoj večeri:
 
"Teško mogu i sam da se prepoznam u onom što sam hteo, u onom što mislim da sam načinio i u onome što se o tome piše...
 
Danas se pažljivijem čitaocu učini da mnogi sporovi nisu vođeni za potrebe poetike osporavanja.
 
Ako je čovek pisac i ima sreću da preživi, onda pobedi literatura, a ne politika", odgovorio je na pitanje o sukobima na književnoj levici.
 
U piščevom domu susrećemo se mesec dana kasnije, na autorizaciji razgovora.
 
Veliki pesnik, značajan romanopisac, vrsni esejista, ljuti polemičar, je pažljivi domaćin.
 
Ovaj kratki zapis je pomen na Oskara Daviča, iskazan na desetu godišnjicu od njegove smrti.

Mr Slobodan Radović, Užice
Objavljeno u časopisu "Svitak", 1999. godine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:02

OSKAR DAVIČO — POVERENJE U REČ

U SUSRET NOVEMBARSKOM OMAŽU OSKARU DAVIČU — 2012 — koji organizuje  SKD — Francuska 7.    
Povodom 100 godina od rođenja pesnika  i 20 godina od smrti pesnika. — 1909—2009

Kod Oskara Daviča nema nepoetskih i poetskih reči. Svedoci smo da se kod nas u akademskim književnim krugovima često forsiraju kao veliki pesnici oni koji se koriste redukcijom reči i izraza. A bogatstvo reči i zamah koji pesnik ima se gotovo smatraju manjkavošću. Davičo se ne plaši reči i ne piše sa predumišljajem da osigura za sebe odobravanje "kritike".
 
Davičo je pravi primer na kome se slamaju predrasude raznoraznih kritičara i teoretičara. Jedna od tih predrasuda je da je umetnost nešto uzvišeno i da je kod nje presudno ono "lepo", pa je i izbor reči prikladan, oskudan, primeren "umetnosti".
 
Odavno se u savremenoj umetnosti nametnulo drugačije vrednovanje umetnosti. Kod ekspresionista eto drugačije estetike "ružnog", napr. u ekpresionističkom filmu "Kabinet doktora Kaligarija". Gledajući slike Kirhnera, Pikasa, Dalija jasno je da umetnost ima daleko razuđenija sredstva izražavanja nego što bi to iko pretpostavio. Pravi dokaz za to je i umetnost Pop-arta. Treba žaliti za vremenima kada su pesnici pisali o slikarima i obrnuto. Apoliner je pisao o Pikasu i shvatao njegovu originalnost. Andre Breton je govorio o Maksu Ernstu. U opštoj pojavi i pomami skribomanije zaboravlja se koliko su daroviti ljudi retki. Treba se setiti i da je Pikaso rekao: "Tajna umetnosti leži u činjenici da čovek ne traži već pronalazi".
 
Druga krajnost gde odlaze kritičari i teoretičari je nemoć da se "čuvenim" starijim književnicima ponekad kaže da su objavili lošu knjigu. A čudni su i hvalospevi o napisanim banalnostima koje su bez ikakve umetničke dimenzije.
 
Ali tu dolazimo do novog problema — nedostatak svesti da je poezija umetnost. Ne treba podsećati da je po mnogim slavnim ljudima, pre svega filozofima, poezija — umetnost. Kao umetnost ona ima neraskidivu vezu sa likovnom i muzičkom umetnošću. Pre svega pravi pesnik, rođeni pesnik je uvek moćan u svojoj pesničkoj slici. A ne treba podsećati da se gotovo svaki doživljaj muzike vizuelizuje. U našoj sredini zaobilaze se svi veliki estetičari  i filozofi (čast izuzecima). Zaobilaze se Baumgarten, Hartman, Foht, Kroče, Lalo, Desoar, Taljabue, Ingarden. Zaobilaze se Sartrova, Hegelova, Šelingova, Hajdegerova, Lukačeva razmatranja o umetnosti i poeziji. Time se zaobilaze i mnoga određenja bez kojih se o savremenoj poeziji ne može ni govoriti. Pojmovi — novo, originalnost, slika, savršenstvo, dar, suština, igra, mašta, sloboda, ontologija i ontološki status pesme, prirodno i umetnički lepo, intuicija, pseudoestetsko, sud ukusa, fenomenologija, estetske vrednosti, istina, slojevi u pesništvu, sigurnost, ravnodušnost, nesloboda itd, to su pojmovi i teme koje van granica Srbije nisu zaobiđene u govoru o poeziji i umetnosti.
 
Pojam originalnosti je mnogo značajniji za umetnost nego što se uobičajeno smatra. Gotovo da neko ne može da se nazove umetnikom ako nije originalan, bar u onoj meri u kojoj predstavlja novo i jedinstveno ljudsko biće.
 
Novo se do renesanse gotovo uvek negativno vrednovalo. I ta negativna recepcija novog traje i do današnjih dana. Novo se smatralo izopačenim, provokacijom, incidentom, udesom, nečim štetnim po samo društvo ili neko umetničko okruženje. Pesnik Davičo intuitivno svestan toga daje jednoj svojoj pesmi naziv "Udes".
 
Novo asocira i na početak. A ta igra početka i kraja stalno je prisutna kod Daviča u večnom nadopunjavanju i klackalici života i smrti.
 
Insistiranje na raznim linijama i pravcima te nerarazumevanje različitih poezija koje sve postoje (isključivost), dovelo nas je do toga da se poezija počela u našoj maloj, lokalnoj sredini svoditi na stvar ukusa (relativizam, hipersubjektivizam). Tamo gde je sve stvar ukusa, sve i svašta se može proglasiti za vrednost, a ako sve može biti vrednost iz toga sledi da ništa nema vrednost. Svako ima svoju istinu, svoj ukus, svoju nagodbu sa savešću.
 
Odnos prema prirodi i pojmovi kojima se Oskar Davičo koristi u skladu su sa sledećim idejama: "U geniju (darovitom čoveku) umetnost i priroda postaju zamenjive i nerazdvojive. To je jedna igra skrivanja i pretvaranja u kojoj se uvek vara: skida se maska prirode da bi se ispod nje prepoznala umetnost i podiže se maska umetnosti da bi se pod njom prepoznala priroda. Tako priroda upućuje na umetnost a umetnost upućuje na prirodu i ta igra se nastavlja do u beskraj" (Mirko Zurovac — "Tri pojma lepote").
 
Oskar Davičo je dinamičan pesnik, kod njega se uvek nešto događa, u njegovoj poeziji se zaista nešto zbiva. Osećanje smrti nije slučajno (smrt sina, zaklani Mirko D., izbeglištvo,  dva svetska rata, smrt žene, logor, robija, pogibije mladih ljudi, umiranja tokom ratova).
 
Davičo je svedok svoje epohe, čije delo je neverovatno slojevito. Slojevitost dela je karakteristika svih velikih pisaca. Rešenja i razrešenja koje ima Davičo u poeziji su očaravajuća, zapanjujuća i samo su za one hrabre koji umeju da ga slede.
 
I da završim rečima Sartra: "Reči nisu više sredstvo za komunikaciju, već magično oruđe koje dozvoljava pesniku da ga koristi i kao stvari i kao značenje. Kada je značenje reči oslabljeno počinje da se ogleda fizički aspekt reči. Tako shvaćene reči predstavljaju značenje, ali ga ne izražavaju. Primarni zadatak pesnika nije da se izražava, već da iz sebe rodi novi krug zbivanja. U pesmi su strasti umetnika apsorbovane, izgubljene u imaginarnom delu njegovog rada".

Sanda Ristić-Stojanović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:03

LJUBAV

Da li si, sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptira što u snu proleće.

Da li si, sestro, rasla kraj žala
pa su ti očii šumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
što se igranja ne umore.

Ili si došla iz toplih ruda,
iz bakarnih žila, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun čuda
a suza tela, nemir poplave.

Ili si rasla međ peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata,
dva mala izvora žedna slobode.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Sre 16 Dec - 14:03

TRAGOVI

Tragao sam tragom grožđa što zri od tvoje vreline
za čigrama grudi koje su moje bile,
kroz okna ulazio u tamu planine
i dizao prostirke senki koje su te krile.

Ne gledaj me crnog od bola, crnjeg od katrana
što kaplje preko leša dana i nedelja.
Uđi mi u zenicu, ona je maglom protkana.
Dve godine se tu beli tvoja prazna postelja.

Uđi, rasporio sam lisicu, u njoj sam zbunio pticu.
U ptici sam zaklao smrt u trbuhu pauka.
U pauku ujeo vuka, uplašio bauka
i skršio mu nogom rogatu desnicu.

I krv pitao: Gde je, gde je, gde je
ta neman, ta neman što smrt seje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Pet 29 Jul - 18:11

Posle ove knjige više ništa neće biti isto - kaže nagrađivani pesnik Miloje Dončić, autor antologije plagijata jugoslovenske poezije „Resavski venac“.

Knjiga sadrži 31 pesmu autora sa prostora bivše Jugoslavije koji su prepisali stihove najčešće stranih autora i objavili ih kao svoje. Šokantna antologija otkriva da su među onima koji su „pozajmljivali“ stihove ili čak cele pesme neka od najznačajnijih pesničkih imena s ovih prostora čija dela krase školske lektire: Oskar Davičo, Vasko Popa, Dobriša Cesarić, Mak Dizdar, Drago Ivanišević, Gane Todorovski, Aca Šopov...

- Pre desetak godina došao sam na ideju da napravim knjigu plagijata pesama jer sam primetio da se stihovi iz stranih prepeva autora iz Rusije, Nemačke, Italije i Francuske mogu naći u pesmama značajnih pesnika sa prostora bivše Jugoslavije. Na ovaj nimalo lak posao utrošio sam nešto više od šest godina. Uz tehničku pomoć nekoliko profesora i njihovih asistenata obrađeno je 248 prevoda zbirki pesama, 982 broja književnih časopisa, 118 antologija, 151 zbornik radova, 1.263 broja nedeljnika dnevnih novina, skripti i biltena, što ukupno iznosi 9.588 pesama. Korišćena je građa 74 prevodioca sa 27 svetskih jezika. Ovo je prvi istraživački rad ovakve sadržine u ovom delu Evrope - kaže Dončić, koji je 1999. godine književni rad krunisao Zvezdom Frederika Garsija Lorke. On ističe da je njegov rad izazvao nevericu u pesničkim i književnim krugovima još pre nego što je knjiga izašla.
[size=15][size=15]Gatalica: Dozvoljene pozajmice
Video sam nekoliko primera „originala“ i „falsifikata“ i moram kazati da tako upoređeni, stihovi odista liče: i motivski i tematski i versifikaciono. Ipak, treba biti oprezan, jer klasična krađa u umetnosti ne postoji. Književnost, recimo, poznaje čitav niz, s estetske strane, dozvoljenih pozajmica. One se klasifikuju kao: citat, omaž, reminiscencija, potpis. Da se setimo, Kišovoj „Grobnici za B. D.“ nije naštetilo to što smo saznali od koga je i šta tačno pozajmljivao. Mislim da se ništa neće promeniti u značaju pesme „Srbija“ nakon uporedbe s Pavezeovom pesmom - kaže Aleksandar Gatalica.[/size][/size]

- Sada se svi čude „kako je to moguće“, a niko se ne čudi kada opljačkaju banku. To je normalno. Pa i ovo je krađa. Velika duhovna berba. Brao je ko je hteo. Kao da su šljive, a ne pesme. Nadam se da će ova knjiga promeniti nešto i da neće biti tako masovnog prepisivanja, koje je posebno uznapredovalo uz korišćenje interneta i kompjutera - navodi Dončić, čija je zbirka pesama „Zobnica“ svojevremeno štampana u 300.000 primeraka. On ističe da je međunarodna razmena prevodilačkih fondova najveća podvala u istoriji književne saradnje sa svetom.

- Službenici ministarstava, SIZ-ova za kulturu, kulturni atašei najčešće su bili pisci po službenioj dužnosti, a bez osnovnog književnog dara i znanja. Mnogi od njih su u ovoj knjizi. Sudski tumači su prevodili velike pesnike u ime diplomatije, a na štetu poezije - zaključuje Dončić.
Izvor Blic








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Pet 29 Jul - 18:12

Volim tvoje ruke za igračke
to telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem ruke detinje
da ti objasnim šta ljubav znači,
a da ne ranim to malo zverinje;
usnu na kojoj se mrve kolači.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Pet 29 Jul - 18:12

Ljubav


Da li si, sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cvece
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptira shto u snu prolece.

Da li si, sestro, rasla kraj zzala
pa su ti ochi shumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
shto se igranja ne umore.

Ili si doshla iz toplih ruda,
iz bakarnih zzila, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun chuda
a suza tela, nemir poplave.

Ili si rasla medj peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata,
dva mala izvora zzedna slobode.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Pet 29 Jul - 18:13

Detinjstvo 


Odjednom,
kao kad otvorish prozor
uletela je u mene lasta jedne devojchice,
kao kad dignesh zavesu
polila me svetlost u suknjici
odjednom ...
Ja joj nisam video lice
a tako sam je mnogo,
tako sam zavoleo
odjednom,
kike
njenih prstiju na klaviru kome je krivo
da mi se chinilo
da svi dechaci
od blagosti,
u mene, reke, uviru
i da mi posle
iza oka
chisti i meki
mali dechaci
izviru.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   Pet 29 Jul - 18:13



PIJANSTVO


Pio sam mleko, na dim je mirisalo,
na rublje plavo, na stope po ledini,
na različak i zrak koji je disalo
nebo i kim i čovek u dolini.

Bilo je snažan jablan. U njemu su dahtale jele
oznojene. Mirisalo je belo na ptice pevačice,
na sneg u vrtačama kog nisu odnele
ni kiše, ni beli vetar, ni lude kresnice.

Bilo je toplo kao sunce, kao disanje, kao krilo...
Puno sam se smejao kad sam ga pio.
Seo sam na kamen i tako mi je bilo...
ni da sam se od mleka do zemlje opio.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Oskar Davičo   

Nazad na vrh Ići dole
 
Oskar Davičo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Oskar Davičo
» Oskar Davičo
» Oskar Davičo
» Oskar Vajld
» Oskar Herman
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-