Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Branko Radičević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:12

UKOR *
GDE SI DUŠO, GDE SI RANO

De si, dušo, de si rano,
De si, danče mio,
De si, sunce ogrejano,
De si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada,
Baš zacelo nada;
Sunce zađe, pade tama,
A ja osta sama.

Ala ljubiš moje lane,
Ala grliš slavno,
Ljubi grli dok ne svane —
Ta već nesi davno,
Već nedelja dana prođe,
Kako mi ne dođe,
Jao zlato tako t' Boga,
Ta kako si moga

09.05.1850.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:13

Stihovi — Branko Radičević


KLETVA *
AO, NONO BIJELA

Zelena je trava
moma na njoj spava,
viar vetar pirnu
u suknju joj dirnu,
suknjica se širi
a nožica viri,
Ao nono bela
voda te odnela
pa — meni donela!

Mart 1845.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:13

Stihovi — Branko Radičević


MINI KARADŽIĆ U SPOMENICU *
PJEVAM DANJU, PJEVAM NOĆU

Pevam danju, pevam noću
Pevam, sele, što god hoću:
I što hoću, to i mogu,
Samo jedno jooš ne mogu:
Da zapevam glasovito,
Glasovito, silovito,
Da te dignem sa zemljice,
Da te metnem međ' zvezdice.
Kad si zvezda, sele moja,
Da si među zvezdicama,
Među svojim, sele moja,
milim sestricama.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:14

DEVOJKA NA STUDENCU *
KAD SAM SINOĆ OVDE BILA

Kad sam sinoć ovde bila
I vodice zaitila,
Dođe momče crna oka
Na konjiću laka skoka,
Pozdravi me, zborit' ode:
"Dajde, sele, malo vode!"
Ove reči — slatke strele —
Minuše mi grudi bele,
Skoči mlada, njemu stigo,
Digo krčag, ruku digo.
Ruka drkta — krčag dole —
Ode na dve na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet doš'o,
Ma i ovaj drugi proš'o!

1843.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:15

KAD BI OVE RUŽE MALE *

Sad moj dragi brdom seće,
Brdom šeće ruže bere.
Ruže bere venac vije,
I nad vencom suze lije.

Kad bi ove ruže male
za bol srca moga znale,
pustile bi suzu koju,
da ublaže tugu moju.

Al' ne znaju, al' ne znaju,
šta je uzrok mome jadu...
samo onaj dobro znade,
što mom srcu bol zadade.

Ah, proklete ruže male,
zar za boli niste znale...
da moj dragi drugu ljubi,
a za njim srce žudi.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Čet 11 Jun - 21:15

OJ, JESENSKE DUGE NOĆI *

Oj, jesenske duge noći, oj.
Oj, jesenske duge noći,
rek'o dragi da će doći, oj.
Oj, dragi moj.

Da l' ce doći, il' ne doći, oj?
Da l' ce doći, il' ne doći,
čekaću ga do ponoći, oj.
Oj, dragi moj.

Zaspale su crne oči, oj.
Zaspale su crne oči,
doš'o dragi do ponoći, oj.
Oj, dragi moj.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 2 Avg - 15:04

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 2 Avg - 15:04

NA MORAVI.

Oj Moravo što bi bez Srbinja, 
Što bi Srbinj bez srca junačka, 
Što bi junak bez desnice ruke, 
Što bi ruka bez te sablje britke, 
Što bi sablja bez vešta kovača, 
Što bi kovač bez tog tvrdog gvožđa, 
Što bi gvožđe da g' u brdu nije, 
Što bi brdo da mu gore nije, 
Što bi gora da nema drveta, 
Što bi drvo da neima lišća, 
Što bi lišće da mu tice nije, 
Što bi tice da im pesme nema, 
Što bi pesma da od srca nije, 
Što bi srce da mladosti nije, 
Što bi mladost da milosti nema, 
Što bi milost da devojke nema,
Što devojka kad joj venac uzmu,
Što bi venac bez bez lupkoga cveća,
Što bi cveće bez te rose sjajne,
Što l' gorica bez brata sunašca,
Što bi sunce da mu neba nema,
Što ćeš pesmo, što ćes srce moje,
Daleko je vedro nebo tvoje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 2 Avg - 15:05

NJENI JADI

Sini zoro bela,
Sini slatka sele,
A ti sunce grani
Kao nikad do sele.

Ta danas će danas,
Dragi moji doći,
Brže dragi, brže,
Dane mi u noći??

I zorica sinu,
I sunašce granu,
Ona uze sude,
Ode niz poljanu.

I već eto stiže,
Na tu reku lednu.
Oko joj se ote,
Uz maticu gledne.

Bože što to plovi,
I sve amo bliže,
Ko je Bože ko je,
Već do brega stiže.

Glednu, on je
Ao njeni jada,
Bože strašni Bože
Povrisnula mlada.

Onda zatrepeta?
Pa s obale klonu,
Te dragome svome
U vodicu tonu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 2 Avg - 15:06

MINA I BRANKO

Odnos Mine Karadžić i Branka Radičevića profesor dr Miodrag Popović sažeto predstavlja kao "idealnu drugu i žuti list. "Doduše, ni naš najbolji poznavalac srpskog romantizma ne spori da je pravi Branko i u romanu u stihovima "Bezimena", u kojem se šesnaestogodišnja kćerka i njena dobro držeća majka, obe Bečlijke, otimaju o srpskog studenta. 

I drugi proučavalac našeg romantizma, dr Vaso Milinčević, navodi više slutnje nego činjenice kad kaže i sledeće: "Iz Mininog kasnijeg idealizovanog likovnog i književnog portreta Brankovog, naslućuje se da su između njih postojale uzajamne simpatije, a o tome svedoči i Brankova prepisa s Daničićem. Međutim, siromašni student nije mogao ni pomisliti da se u nekoj obziljnoj nameri približi Vukovoj ćerki." 

Dok su u šesnaestogodišnju lepoticu Minu zaljubljeni i Đuro Daničić i Ivan Tkalac, nju vere sa ruskim bogatim spahijom i lekarom Florom Ognjevim. Ali ni ta veridba nije bila krunisana brakom. Mina se udala tek znatno docnije, gotovo već kao prestarela devojka, u tridesetoj, za Aleksu Vukomanovića, osnivača katedre za srpski jezik, istoriju i književnost na beogradskom Liceju, koji je bio i bliski rođak kneginje Ljubice. 

Ali da se vratimo odnosu Mine i Branka. U tu temu ušao je i Borislav Mihajlović Mihiz svojom knjigom "Autobiografija o drugima". Govoreći o drugima, dakle, Mihiz je predstavio svoju gimnazijsku profesorku književnosti Teodoru Petrović kao istraživača "zaverenički odanog". Ona je, kaže zatim, "sav svoj život posvetila dvema karlovačkim sasvim suprotnim tradicijama — Branku Radičeviću i mitropolitu Stevanu Stratimiroviću". Pomenuta profesorka, sa nadimkom Majica, "bila je i ostala naš najbolji poznavalac života mladog pesnika i matorog mitropolita", tvrdio je Mihiz. Ono što je dalje naveo u svojoj "Autobiografiji o drugima" svakako deluje kao svojevrsno otkriće ili bar kao golicljiv putokaz budućim istraživačima: 

"Kasnih pedesetih godina u Biblioteci Matice srpske posetila me je Majica. Dugo se nismo bili videli... logikom teme brzo smo ušli u njen zabran, u razgovor o prvencu naše lirike, sada više ne jezikom profesora i đaka već argumentima stručnjaka, od kojih je, prećutno se podrazumevalo, jedan pravi, a onaj mlađi tek priučen i na putu da to eventualno jednoga dana i postane. 

Baš smo bili u reči o pesmi 'Bezimena' ili 'Ludi' Branko'. Raspričao sam se, pomalo se razbacujući autoritetom prestoničkog kritičara, kako je nenadoknadiv gubitak što taj spev Branko nije dovršio i da bi ovaj ironičan, pa i pornografski opis života studenta, srpskog đakele u bidermajerskom Beču i njegovih švaleraja sa demimondom, kurvama i jednom majkom i ćerkom, taj začetak reralističkog romana u stihovima, taj pomalo skurilni naturalizam bio živo čudo srpske književnsoti — kad sam odjednom primetio da se moja stroga i patrijarhalna profesorka nekako čudno meškolji. Prekinula me je i, pocrvenevši pri tom kao devojčica, saopštila mi nešto od čega sam se zabezeknuo.  Zabezeknut sam i danas. 

Po nekim odlomcima Brankove prepiske sa Daničićem, po činjenici da Vuk retko spominje Branka (u svojoj beskrajnoj prepisci u kojoj svako značajnije srpsko ime pominje bezbroj puta o Branku piše samo kad mora u pismima, pesnikovom brižnom ujaku, vukovarskom trgovcu i prenumerantu Justinu Mihajloviću), po nekim aluzijama i vidnom i diskretnom prećutkivanju svedoka koji kao da nešto kriju, a naročito i baš po pesmi 'Ludi Branko', lako je moglo biti da Branko nije bio samo zaljubljen u Vukovu lepu i mladu ćerku Minu, no je — i danas vidim Majčine stidljivo oborene oči pod uveličavajućom dioptrijom naočara - no je nešto moglo biti i sa Vukovom ženom Anom, na čijim rukama je pesnik i izdahnuo. 

Kakva priča! Brkati, namršteni, kostoboljno sakati genije, sredovečna Bečlijka koja besprestance rađa decu koja besprestance umiru, šesnaestogodišnja ćerka lepotica i pesnik vragolan 'koji žene ili uzdiže do zvezda ili ih obara u travu'. A oko njih trešti promenadna muzika Beča sredine jednog veka tek izašlog iz revolucije i mađarske bune i trešti rat za srpski jezik i pravopis. I moja provincijska profesorka, koja je život posvetila njima, u trenutku vidovitosti ili u zabludi blasfemije."


Piše: Darko Spasić
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 2 Avg - 15:06

PAMETAN, NARAVI VESELE

"Ovo naše dete baš ne može ništa da nauči. Jer dok mu ja govorim ba, be, dotle i on govori, a kad mu rečem da sam sriče, a on ni početi", žalila se mužu Ruža Radičević, majka velikog pesnika Branka Radičevića
 
Jedan vredni učenik Osnovne škole "Lazar Savatić" iz Zemuna nedavno se uhvatio za glavu:

"Jao, neće valjda štrajk baš sada! Gde baš sada, kad sam do kraja pročitao 'Pop Ćiru i pop Spiru'! Ispašće da sam čitao za džabe! Valjda će biti vremena da odgovaram... Nije to baš bio mali poduhvat..."

Istini za volju, među učenicima osnovnih škola nema baš mnogo poklonika školske lektire. A sa zemunskim jezičkim dogodovštinama, kao što je poznato, svi zbijaju šale. Zemunci su postali junaci jezičkih i drugih legendi koje kruže što usmeno, što putem Interneta. Oni su junaci mnogobrojnih viceva čiji je cilj da nas zasmeje i zaprepasti upravo izvitopereni govor. Kao onaj u kome, na pitanje kako laju psi u Zemunu, odgovor glasi: "Znači, av!"

Nije nam poznato da li je neki lingvista (uz pomoć sociologa) pokušao da utvrdi ima li ičega tačnog u legendama o Zemuncima.
 
U ZEMUNSKOM KONTUMACU
 
Izvesno je da većina današnjih malih Zemunaca, a ni drugih stanovnika naše zemlje, ne zna da je naš slavni romantičarski pesnik Branko Radičević (1824–1853), pisac "Đačkog rastanka", deo detinjstva proveo upravo u — Zemunu. O tome svedoči istraživanje profesora Stevana Radovanovića "Branko u Zemunu" iz 1986. godine.
 
Porodica Branka Radičevića došla je u Zemun iz Slavonskog Broda 1828. godine i tu ostala sve dok glava porodice Todor Radičević, prevodilac amater, nije dobio premeštaj. Četvorogodišnji Aleksije (kako je glasilo crkvenoslovensko ime budućeg pesnika) u Zemunu je krenuo u školu. Stevan Radovanović opisao je trenutak dolaska porodice Radičević u Zemun:

"U nedelju 3. maja 1828. godine u zemunskom Kontumacu — gde se carinila i prodavala pređa, svila, safijan, makedonski med i vosak, maslinovo ulje, tamjan, kornjačini oklopi, zlatne i srebrne poluge, carigradski biseri, persijski tepisi, indijski šalovi, razna ulja, mirisi i kiparsko vino — zaustavila su se kola s arnjevima u kojima se u Zemun doselila porodica carinskog činovnika Todora Radičevića (...) Prve godine svog boravka u Zemunu živeće budući pesnik u Kontumacu, u zgradi za carinske činovnike, nedaleko od današnje Gimnazije u Gradskom parku, a kasnije, kod Muhara, na trgu koji od 1907. godine nosi njegovo ime."
 
Branko je u Zemunu krenuo u školu: tu je završio tri razreda Srpske osnovne škole, kao i dva viša razreda nemačke Gradske škole. O Brankovom školovanju i detinjstvu, njegov otac Todor, inače poklonik književnosti i čovek koji je redovno kupovao knjige, vodio je brižljive beleške. U stvari, neku vrstu dnevnika. Tako saznajemo kakav je zapravo đak bio mali Branko. Uvek kad je pisao o svom sinu, Todor Radičević sebe je pominjao u trećem licu.
 
Profesor Radovanović u svom članku o Branku Radičeviću, između ostalog, navodi i sledeće:

"Kad je pošao u Srpsku školu, mati ga je ba, be i tako dalje učila. Ali on je tako teško učio da je mati ocu mu govorila: 'Ovo naše dete baš ne može ništa da nauči. Jer dok mu ja govorim ba, be, dotle i on govori, a kad mu rečem da sam sriče, a on ni početi.''
 
JAKO PAMETSTVOVANJE
 
Tokom prvih meseci školovanja Branko se uredno majci obraćao za pomoć. Nikako nije uspevao da savlada pisanje i čitanje. Onda je iznenada prestao. Roditelji su bili uvereni da je najgori đak u školi. Prema očevom svedočenju, majka je zavapila:

"Gledajder sada, čoveče, ovo naše dete više mi ne dolazi da ga učim, mora da je najgori đak u školi."

"Mani se, ženo, dete je još mlado, njemu nije sad na pameti učenje, nego igra. Ja ću njegovog gospodina učitelja zapitati kako se dete uči i vlada."

Tako je Todor Radičević saznao da je Branko prvi među svim učenicima.

"Pametstvovanje je imao osobito jako, i sve je lako mogao shvatiti. Naravi je bio vesele."

I ne samo to. Branko je izgleda u svemu bio prvi: u šali, u igranju, plivanju, pevanju. Imao je divan glas koji je slušaoce u srce dirao. I šah je odlično igrao...
 
Nažalost, kad je navršio devetu godinu, umrla mu je majka Ruža. Tri dana posle njene smrti, nesrećni dečak je čitkim rukopisom zapisao:

"Mamica je umrla 14. marta posle podne u dva sata, u vtornik. Ja sam ostao bez mamice od devet godina."
Početkom oktobra 1835. godine Branko Radičević napustio je Zemun. Otišao je u Sremske Karlovce, u gimnaziju. Ali, budući da je njegova porodica ostala u Zemunu, svaki školski raspust provodio je tamo. A kad je 1841. godine oboleo, došao je ponovo u Zemun. Lečio se skoro godinu dana.
 
Dani detinjstva provedeni u Zemunu za Branka Radičevića ostali su nezaboravni. Zato mu se više puta vraćao tokom svog kratkog života. Uostalom, odmah tu blizu bio je i Beograd, što je položaj zemunske varoši činilo još zanimljivijim.
 
Mnogi drugi naši književnici živeli su u Zemunu u vreme Branka Radičevića, ali i posle. To je činjenica koja može da bude neka vrsta obaveze za današnje male Zemunce. Da opovrgnu glasine o svom jezičkom neznanju i pokažu da su neistinite.

Znači, lektira!


Autor: M. Ognjanović 
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sub 10 Sep - 21:48

Njeni jadi

Sini, zoro, bela,
sini, slatka sele,
a ti, sunce, grani
kô nikad dosele!

Ta danas će, danas
drago moje doći,
brže, dragi, brže,
dane mi u noći!“

I zorica sinu,
i sunašce granu,
ona uze sude,
ode niz poljanu.

I već eto stiže
na tu reku lednu;
oko joj se ote,
uz maticu glednu.

„Bože, šta to plovi,
i sve amo bliže?
Ko je, Bože, ko je?
Već do brega stiže!“

Glednu — on je, on je!
Ao njeni jada!
„Bože, strašni Bože!“ —
Povrisnula mlada.










Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 32844

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sub 10 Sep - 21:50

Cic

Al' se nebo osmeiva,
al' se reka plavi,
a ribarče u čun sniva
jasno kô na javi.

On itnuo udičicu,
ribicu je stekô,
metnuo na žeravicu,
pa je tako pekô.

„Žeravico, de se trudi,
nemoj tako sporo.“
Ribica mu veće rudi,
gotova je skoro.

Rudi riba — jošte malo —
sad mu je pečena,
srce mu se zaigralo:
„Amo sad, milena!

Dole ćemo jako sesti,
al' će da se sladi,
morô bi te, ribo, jesti
i da nije gladi.“

Pa je uze, pa njom brže
da primakne k usti,
čun se ljuljnu, on se trže,
ode sanak pusti.










Nazad na vrh Ići dole
Mirjana

Elita
Elita


Ženski
Poruka : 2367

Lokacija : gde god me misli odvedu

Učlanjen : 23.09.2016


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Uto 11 Okt - 19:48

Želja



Kad sam ludo dete bio, 
Želja mi je bila:
Kad bi Bože udelio
Meni jedna krila, 

Kad bi Boga dao oko
Mene tako jasno
Da po svetu naširoko
Sve ja vidim lasno;

A da vidim de najviše
Grozđa svakojaka, 
De smokava i suviše
Ti krasni bresaka, 

De najlepši leptirova
Ima i tičica, 
I jelenski još rogova,
Skoljak' i pužica; 

Da poletim, pa da spage
Sve napunim redom
Ao braco želje drage:
S krilom i pogledom!

Sad bi gledo deno moma
Ponajlepši ima, 
Pa bi veso tamo oma
Poleteo njima, 

Da s' nagledam mlada veka
Ti čarni očica, 
Da s' nagrlim beli seka,
Naljubim usnica!
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12017

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Pon 7 Maj - 11:03

Cic
Al' se nebo osmeiva,
al' se reka plavi,
a ribarče u čun sniva
jasno kô na javi.

On itnuo udičicu,
ribicu je stekô,
metnuo na žeravicu,
pa je tako pekô.

„Žeravico, de se trudi,
nemoj tako sporo.“
Ribica mu veće rudi,
gotova je skoro.

Rudi riba — jošte malo —
sad mu je pečena,
srce mu se zaigralo:
„Amo sad, milena!

Dole ćemo jako sesti,
al' će da se sladi,
morô bi te, ribo, jesti
i da nije gladi.“

Pa je uze, pa njom brže








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sre 10 Okt - 8:27

USPAVANKA ZA MAJKU

Spavaj... Spavaj...
Noć ukrale zore.
A duboko more
sin tvoj plugom ore.
Spavaj... Spavaj...
I tobdžija spava
u izdisaj rata.
Preko polja ravna
sunce jaše ata.
Spavaj... Spavaj...
Sva sečiva tupa
i pod grlom žita
A sve zdele pune
i sva deca sita.
Spavaj... Spavaj...
Noć zadje bez uka
Na ramenu sveta
tvoja blaga ruka.
Spavaj... Spavaj...








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 23355

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sre 10 Okt - 8:28

NOĆ PO NOĆ


Lep je zore osmejak,
Lep je dana ogrejak,
Večeri je lepša sarna,
Al’ je lepša noćca čarna.

Onda idem reci taki,
Pa odrešim čamac laki,
Pa se vesla mlađan latim,
Pa polegnem, na zavatim.

Sikce voda oko čuna,
Matica je veče tuna,
Strasne stene i vrtlozi-
Blagi Bože, de pomozi!

Sikce voda, a čun reže,
Bezi vrtlog, stene beže-
Živo ruke, ne sustale!
Eto mene do obale.

Čun tu vežem, lakim skokom
Na obalu pa izletim,
Pa laganim onda krokom
Dvoru mile ja poletim.

Blizu dvora gle meneka,
A na vrati ono ko je?
Mila moja mene čeka -
Čekas i sad, zlato moje?









Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

avatar

Ženski
Poruka : 40470

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sre 10 Okt - 18:06

Na nebu mi jedno sunce sjaje,
danju sjaje, a noću zalazi,
ti si, otac, moje drugo sunce,
koje meni nikad ne zalazi.

Nekada sam imô jošte jedno,
zrak je njegov već odavno sednô,
majci srce u grudi ne bije,
tavna zemlja nju odavna krije,
ti i bratac, to je sada sve
štono osta srcu mom od pre.

O, moje srce pevanjem se žari,
i tebi misli s tim da blagodari;
o ne mož' biti, ne mož' nikad ovo,
jer slabačko je vrlo peva slovo.

Tvoja dobra, kao sunca svet,
moji pevi, kâ mirisni cvet;
Sunce sjaje, sunce život šalje,
cvetak miri, ali ništa dalje.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

avatar

Ženski
Poruka : 40470

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sre 10 Okt - 18:07

Noć Pa Noć

Lep je zore osmejak,
lep je dana ogrejak,
večeri je lepša šarna,
al' je lepša nojca čarna.

Onda idem reci taki,
pa odrešim čamac laki,
pa se vesla mladjan latim,
pa polegnem, na zavatim.

Šikće voda oko čuna,
matica je veće tuna,
strašne stene i vrtlozi -
Blagi Bože, de pomozi!

Šikće voda, a čun reže,
beži vrtlog, stene beže -
živo ruke, ne sustale!
Eto mene do obale.

Čun tu vežem, lakim skokom
na obalu pa izletim,
pa laganim onda krokom
dvoru mile ja poletim.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

avatar

Ženski
Poruka : 40470

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   Sre 10 Okt - 18:07

Moja Molitva

Zvezde sjajne, nebo vedro,
plodno jošte zemlje nedro,
satvoriti ko to može,
ako ne ti, večni Bože.

Gore, dolje, trave, drva,
lava, orla, a i crva,
ti satvori, dragi Bože,
ko ovako jošte može?

Osim druga ovde svega,
mene stvori iz ničega,
duom tvojim ti podunu,
u meneka dušu sunu.

A u dušu dade žare,
dade meni lepe dare,
moje duše žarki poji —
to su, Bože, dari tvoji.

Vala tebi na to, vala,
o ne pusti da na zala
upotrebim dar ja tvoj,
o ne pusti, Bože moj!








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Branko Radičević   

Nazad na vrh Ići dole
 
Branko Radičević
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Đura Jakšić
» Muškarci i depilacija
» Šta radi muškarac kad mu nije stalo?
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-