Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Anna Ahmatova

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:36

Novogodišnja balada

Mesec kroz oblake što se roje
baci u sobu svoj mukli pogled
Šest pribira na stolu stoje
I samo jedan prazan, proklet
To moj muž, i ja, i prijatelji
Dočekujemo Novu godinu
Zašto su mi prsti krvavi i crveni
I zašto osećam otrov u vinu?
Domaćin, podigav punu čašu -
Bio je važan i tvrd ko zid:
”Pijem za zemlju rođenu našu
U kojoj ležimo svi!”
A moj drug pogleda u mene
I, setivši se nečega živo
Uzviknu: ”A ja – za pesme njene
U kojima svi živimo!”
A treći, ne znajući ništa od toga
Ni koga nema, ni ko ode
Uz istu misao uhvati mi pogled
I prošapta: ”Moramo i za onoga
Koji bi, da je živ, bio ovde!








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:37

Natpis na knjizi „Trska“

M. Lozinskom

Skoro od sjeni prekoletne
u času smaka svjetova,
primite darove proljetne
zauzvrat boljih još darova
da se ta, iznad svih vremena
neslomljiva i odana,
sloboda duše uzvišena,
a prijateljstvom uvijek zvana,
osmjehne meni isto rada
k’o prije trideset ljeta…
I Ljetnoga parka ograda
i Lenjingrad pun snježnog smeta.
iskrsnu kao sred te knjige
u magijskih zrcala tmuši,
i ponad Lete što nosi brige
uskrsnula da trska šušti.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:37

Poslednja zdravica

Pijem za ugašeno ognjište moje
Za moj život pun žala
Za samovanje u dvoje
Za tebe pijem ja -
Za laž usana što izdaše
Za mrtvi pogled zena
Za to što je svet strašan
Zato što spasa nema








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:37

Sjećanje na pjesnika

1.
Kao ptica odgovorit će mi eho.
B. Pasternak

Umuknu jučer neponovljiv glas,
i ostavi nas subesjednik gustiša.
on postade životonosni klas,
il’ sitna, njime opjevana kiša.
I svaki cvijet što postoji na svijetu
u susret toj se smrti rascva bjelje.
I odmah posta tiho na planetu
što nosi ono skromno ime… Zemlje.

2.

Kao kćer od slijepoga Edipa,
Muza k smrti proroka vodila.
i jedna se poludjela lipa
u tom smrtnom svibnju obnovila, -

baš pod ovim prozorom gdje mi je
govorio jednom da već pođe
putom što se zlatan, krilat vije,
po kojem je višnjom voljom vođen.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:37

U spomen prijatelja

Na dan pobede, nežni, magleni
Zora nam se ko privid osmehuje
A kao udovica, uz grob bezimeni
Zakasnelo proleće nešto snuje.

Ne žuri ono da se ispravlja
Na noge. Miluje i zemlju i travu
I leptira s ramena na zemlju stavlja
I prvi maslačak duva u glavu.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:38

Umesto posvete

Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih.
”Grčih ruke ja pod tamnim velom…

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvek voli
Makar u moru nežno-ledena
Bila voda i to bez soli

Na dnu pesak kao kreda
A vazduh pijan kao od vina
I borova četa bleda
O zalasku gola, nevina.

Zalazak u talasu etera
Takav je da ne shvatiš
Je li kraj dana ili sveta
Ili o novoj tajni snatriš.

Dobro je ovde: njihanje i šum
Jutra nas grle rukama studenim
U belom plamenu povija se žbun
Ruža blještavih, ali ledenih.

Na paradnim, svečanim snegovima
trag skija klizi kao sećanje moje -
Nekad, u davnim vekovima
Prošli smo tim putem nas dvoje

”Od čega si danas bleda, čega?”
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: ”Šala sve je.
Ako odeš – ode život moj.”
Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: ”Na promaji ne stoj”.

Pismo moje, mili, ne cepaj
Pročitaj ga dragi, i pazi:
Neću više da budem nepoznata
Tuđinka što te sreta na stazi

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica…
Ali, kao pre, dajem vreo zagrljaj
I strah nosim sred velikih zenica
Pismo moje ne cepaj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske

Samo u voljene postoji molba
A nevoljena molbe prezire
Tako sam srećna što ovde voda
Pod bezbojni led zamire.
I ja ću stati – Hristose, sačuvaj -
Na taj krov svetli, lomljivi
A ti pisma moja popričuvaj
Da bi nam potomci presudili
Da jasnije, i sasvim javno
Tvoj hrabri um pred njima sine
Zar u biografiji tvojoj slavnoj
Može i biti neke beline?
Tako je slatko zemaljsko piće
Gusto je ljubavi mreža satkana
Jednom, valjda, u udžbeniku biće
Stranica i o meni pročitana
A kad đaci čuju priču što dira
Nek se, ako hoće, osmehnu lukavo
Kad mi već ne daš ljubavi i mira
Daruj me svojom gorkom slavom

Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo – bela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mesečinu leti ogromna ptica.

Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa.

Koliko snage imaju oni
Što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
Čak ni kad čujem da me zove.

Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne bi pevala o prošlosti.

O zalasku uđe u moju sobicu:
”Voli me, smej se, piši stihove!”
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove.

Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenje
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene

Kukavicu priupitah
Koliko mi još ostade
Borova šuma se zanjiha
Žuti zrak u travu pade

Ni jednog zvuka u gustišu
Idem smelo
A prohladni vetri njišu
Vruće čelo

Nisi više među živima
Mrtvi ne ustaju
Dvadeset osam sa noževima
Pet što streljaju

Tužnu sam pletnju plela
Za prijatelja
Krvi, krvi je željna
Ruska zemlja.

Doslutih smrt za svoje drage -
Svi ih plotuni oboriše
O, tugo moja! Te se rake
Mojim pesmama otvoriše








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:38

U spomen M. Bulgakovu

Evo to ja tebi, mesto grobnih ruža,
Umesto kandila dimnog;
Ti, tako surovog života, iskuša
Do kraja preziranje divno.
Ti vino pio si i šaljiv bio,
I zid ti zaguši disanje,
I strašnu si gošću sam k sebi primio,
I ostao nasamo kraj nje.
I nema te, sve u krug ućuti
O tužnom životu visokom,
Samo moj će glas, nalik flauti
Zvučati na nemom podušju tvom.
O, ko sme verovati da će, ludoj skoro
Meni, plačnoj zbog dana bivših,
Meni što gorim na ognju sporom,
Sve zaboravivši, sve izgubivši,
Pripasti spomen na njega punog sila,
I volje, i blistavih sanja,
S kim sam kao juče govorila
Dok je krio bol smrtnog drhtanja.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:39

Večernji sati

Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo-bjela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mjesečinu leti ogromna ptica
Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa
Koliko snage imaju oni
Što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
čak ni kad čujem da me zove.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:39

Zakletva

Ona što se danas oprašta sa milim -
Nek bol svoj snagom zakiti
Kunemo se grobljem, okom detinjom
Da nas niko neće pokoriti








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:39

Zemlja ne mora biti rođena

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvijek voli
Makar u moru nježno – ledena
Bila voda i to bez soli
Na dnu pjesak kao kreda
A zrak pijan kao od vina
I borova četa blijeda
O zalasku gola, nevina
Zalazak u valu etera
Takav je da ne shvatiš
Je li kraj dana ili svijeta
Ili o novoj tajni razmišljaš.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 30 Jan - 22:40

Posljednje misli muče! Ja nisam htjela smetati onom kog radost vuče. Opraštam dragim usnama.


(Anna Andreevna Akhmatova)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74960

Učlanjen : 06.06.2011


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Uto 8 Apr - 22:33


Večernja soba

Govorim sad reči koje tami streme
I samo se jednom rađaju u duši.
Pčela oko bele zuji hrizanteme.
Jastučić starinski za miris me guši.

U sobi, čiji prozori su uski
Još prebiva ljubav i starine skrama,
I nad krevetom napis po francuski
„Gospode, smiluj se nad nama“.

Kazivanje drevnih, tajanstvenih slova,
O dušo moja, ne diraj ne išti…
Buni se odbljesak sevrljskih kipova
Ispod odežda tame što ih tišti.

Poslednji zračak žućkasti i gordi
Vene u buketu jarkih georgina
I, ko u san, kaplje: zvuk sa violina
I s klavira jecaju akordi.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Anna Ahmatova - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:09

MESTO MUDROSTI ISKUSTVO

Mesto mudrosti iskustvo.Ta hrana
u bezukusnom stanju.
Mladost je bila k'o molitva nedeljnog dana,
i zar da ne mislim na nju?

Koliko sam pustih puteva prošla
s tim što mi ne beše mio.
Koliko se molila u crkvi za onog
što je u me zaljubljen bio.

Sad sam zaboravljiva kao nito na svetu.
Tiho prolaze sati.
Nepoljubljene usne, nenasmejane oči
ko će mi više dati!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:09

POD TANKI VEO

Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako blijeda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.

Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držeć se ograde stuba,
za njim trčala pusta.

"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umrijet ću bez tebe,"
A on mi reče mirno i trpko: "Puše,
čuvaj se da ne nazebeš."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:09

UMESTO POSVETE

Umesto posvete
Valovima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:09

Grčih ruke ja pod tamnim velom ...
"Od čega si danas bleda, čega?"

Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: "Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj."

Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: "Na promaji ne stoj".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:10

NE GLEDAJ TAKO

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica?
Ali, kao i pre, dajem vruć zagrljaj
I strah nosim u velikim zenicama
Pismo moje ne paraj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:10

DOBRO JE OVDJE

Dobro je ovde: njihanje i šum
Jutra nas grle rukama studenim
U belom plamenu povija se grm
Ruža blještavih, ali ledenih
Na paradnim, svečanim snegovima
trag skija klizi kao sećanje moje -
Nekad, u davnim vremenima
Prošli smo tim putem nas dvoje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:10

LJUBOMORAN,NEMIRAN...

Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne peva o prošlosti
O zalasku ude u moju sobicu:
''Voli me, smej se, piši stihove!''
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjenji pesmom ptice ubijene.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:11

VEČERNJI SATI

Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo - bela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mesečinu leti ogromna ptica
Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa
Koliko snage imaju oni
Što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
Čak ni kad čujem da me zove.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Sre 24 Dec - 14:11

ZEMLJA NE MORA BITI ROĐENA

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvek voli
Makar u moru nežno-ledena
Bila voda i to bez soli
Na dnu pesak kao kreda
A zrak pijan kao od vina
I borova četa bleda
O zalasku gola, nevina
Zalazak u valu etera
Takav je da ne shvatiš
Jeli kraj dana ili sveta.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52074

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Ned 4 Jan - 18:08



Ana Ahmatova: Ukratko o sebi


Anna Ahmatova - Page 3 ANNA_AHMATOVA-216x300


Rodila sam se 11./23. lipnja 1889. godine kod Odese (Bol’šoj Fontan). Otac mi je u to vrijeme bio umirovljeni mornarički inženjer-mehaničar. Kao jednogodišnje dijete dovezli su me na sjever – u Carsko Selo. Ondje sam živjela do šesnaeste godine.
Moje su prve uspomene – carskoselske: zelena, vlažna ljepota parkova, pašnjak, kamo me dovodila dadilja, hipodrom gdje je skakala mala šarena ždrebad, stari kolodvor i još ponešto, što je ušlo naposljetku u “Carskoselsku odu”.
Svako sam ljeto provodila kod Sevastopola, na obali Strelecke buhte, i ondje sam se sprijateljila s morem. Najsnažniji je dojam tih godina – drevni Hersones, uz koji smo živjeli.
Čitati sam učila po slovnici Lava Tolstoja. S pet godina sam, slušajući kako učiteljica podučava stariju djecu, također naučila govoriti francuski.
Prvu sam pjesmu napisala s jedanaest godina. Za mene stihovi nisu počeli od Puškina i Ljermontova nego od Deržavina (“Uz rođenje djeteta-purpuronosca”) i Njekrasova (“Mraz, crveni nos”). Te je stvari moja mati znala napamet.
Pohađala sam Carskoselsku žensku gimnaziju. U početku loše, zatim znatno bolje, ali uvijek nerado.
Godine 1905. moji su se roditelji rastali i mama je s djecom otputovala na jug. Cijeli smo godinu proživjeli u Eupatoriji, gdje sam išla u pretposljednji razred gimnazije, tugovala za Carskim Selom i pisala velike količine bespomoćnih stihova. Odjeci revolucije 1905. godine teško su se probijali do odsječene od svijeta Eupatorije. Posljednji sam razred pohađala u Kijevu, u Funduklejevskoj gimnaziji, koju sam i završila 1907. godine.
Upisala sam se na pravni fakultet Višeg ženskog veleučilišta u Kijevu. Kada je trebalo učiti povijest prava i latinski, ja sam bila zadovoljna; kada su bili na redu čisto pravni predmeti, ohladnjela sam se za studij.
Godine 1910. (25. travnja, po starom kalendaru) udala sam se za N. S. Gumiljova i na mjesec dana smo otputovali u Pariz.
Prokop novih bulevara po živom tijelu Pariza (koju je opisao Zola) još nije bila posve završena (Boulevar Raspail). Verner, Edisonov prijatelj, pokazao mi je u Taverne de Panthéon dva stola i rekao: “A to su vaši socijaldemokrati – ovdje boljševici, a ondje menjševici”. Žene su s promjenljivim uspjehom pokušavale nositi čas hlače (jupes-culottes), čas su skoro zamotavale noge u pelene (jupes entravées). Stihovi su bili uglavnom zapušteni, i kupovali su ih samo zbog vinjeta više ili manje poznatih umjetnika. Ja sam već tada shvaćala da je pariško slikarstvo pojelo francusku poeziju.
Doselivši se u Peterburg, studirala sam na Visokom povijesno-književnom učilištu Rajeva. U to sam vrijeme već pisala stihove koji će ući u moju prvu knjigu.
Kada su mi pokazali korekturu “Škrinje od čempresovine” Innokentija Annenskog, bila sam zadivljena i čitala sam je, zaboravivši sve na svijetu.
Godine 1910. javno su označili krizu simbolizma i novi pjesnici više nisu težili tome pravcu. Jedni su otišli u futurizam, drugi u – akmeizam. Skupa s mojim drugovima iz Prvoga Ceha pjesnika – Mandeljštamom, Zenkevičem i Narbutom – postala sam akmeistkinjom.
Godine 1912. izašla je moja prva zbirka pjesama “Večer”. Tiskano je samo tristo primjeraka. Kritika mu je bila blagonaklona.
Prvoga listopada 1912. rodila sam svoga jedinca Lava.
U ožujku 1914. izašla mi je druga knjiga “Brojanice”. Dosuđeno joj je samo šest tjedana života. Početkom svibnja peterburška je sezona počela zamirati, svi su se pomalo razilazili. Ovog puta rastanak s Peterburgom se pokazao vječnim. Nismo se vratili u Peterburg, nego u Petrograd, iz XIX. stoljeća smo upali ravno u XX, sve je postalo drukčije počevši od oblika grada. Činilo se da knjižica ljubavne lirike jednog početnika ima potonuti u svjetskim događajima. Vrijeme se rasporedilo drukčije.
Svako sam ljeto provodila u bivšoj Tverskoj guberniji, petnaestak vrsta od Bežecka. To nije slikovito mjesto: brežuljkasta polja izorana na jednake kvadrate, mlinovi, močvare, osušene baruštine, kapijice, žita, žita… Ondje sam napisala puno stihova “Brojanica” i “Bijelog jata”. “Bijelo jato” je izašlo u rujnu 1917. godine.
Prema toj su knjizi nepravedni i čitatelji i kritika. Zbog nečega se drži da je imala manje uspjeha nego “Brojanice”. Ta se zbirka pojavila u još gorim okolnostima. Promet je zamirao – knjigu je bilo nemoguće poslati u Moskvu, posve je rasprodana u Peterburgu. Časopisi su se gasili, novine također. Zato, za razliku od “Brojanica”, “Bijelo jato” nije imalo bučni tisak na svojoj strani. Glad i rasulo su se povećavali svakog dana. Začudo, te se okolnosti danas ne priznaju.
Poslije Oktobarske revolucije radila sam u knjižnici Agronomskog zavoda. U 1921. izašla mi je zbirka “Trputac”, a dogodine 1922. knjiga “Anno Domini”.
Otprilike sredinom dvadesetih godina počela sam se usrdno i s velikim zanimanjem baviti arhitekturom staroga Peterburga i proučavanjem Puškinova života i djela. Kao rezultat mojih puškinoloških studija nastala su tri moja rada – o “Zlatnom pjetliću”, o “Adolfu” Benjamina Constanta i o “Kamenom gostu”. Svi su svojedobno i tiskani.
Radovi “Aleksandrina”, “Puškin i Nevsko primorje”, “Puškin u 1928. godini”, kojima se bavim skoro dvadeset posljednjih godina, ući će, očito, u knjigu “Puškinova pogibija”…
Domovinski rat 1941. zatekao me u Lenjingradu. Krajem rujna, već u vrijeme blokade, odletjela sam zrakoplovom, u Moskvu.
Do svibnja 1944. živjela sam u Taškentu, žudno čekala vijesti o Lenjingradu, o bojišnici. Kao i drugi pjesnici, često sam nastupala u bolnicama, čitala pjesme ranjenim vojnicima. U Taškentu sam prvi put spoznala što je to vreli žar, sjena drveća i zvuk vode. A još sam shvatila što je to ljudska dobrota: u Taškentu sam puno i teško bolovala.
U svibnju 1944. godine doletjela sam u jesensku Moskvu, već punu radosnih nada i čekanja skore pobjede. U lipnju sam se vratila u Lenjingrad.
Strašna sablast, koja se pričinjala mojim gradom, tako me ošamutila da sam taj susret opisala u prozi. Tada su nastali ogledi “Tri jorgovana”, i “U gostima kod smrti” – i to o čitanju stihova na bojišnici u Teriokama. Proza mi se uvijek činila tajnom i napašću. Ja sam od samoga početka znala sve o stihovima, a ništa nisam znala o prozi. Prvi moj ogled su listom hvalili, ali ja, naravno, nisam vjerovala. Pozvala sam Zoščenka. On je zapovjedio nešto izbaciti i rekao da je s ostalim suglasan. Ja sam bila zadovoljna…
Odavno su me zanimala pitanja umjetničkog prevođenja. U poraću sam puno prevodila. Prevodim i danas.
Godine 1962. završila sam “Poemu bez junaka”, koju sam pisala 22 godine.
Prošle zime, uoči Danteova jubileja, ponovno sam čula zvukove talijanskoga govora – boravila sam u Rimu i na Siciliji. U proljeće 1965. godine putovala sam u Shakespeareovu domovinu, vidjela britansko nebo i Atlantik, našla stare prijatelje i upoznala se s novima, još jednom posjetila Pariz.
Nisam prekidala pisati stihove. Za mene je u njima – moja veza s vremenom, s novim životom moga naroda. Kada sam ih pisala, živjela sam onim ritmovima, koji su zvučali u herojskoj povijesti moje zemlje. Sretna sam da sam živjela u tim godinama i vidjela događaje kojima nije bilo ravnih.

1965.

Iz knjige Tri jeseni, Društvo za promicanje književnosti na novim medijima, Zagreb, 2007

Objavljeno u: knjizevnost,org








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Pon 5 Jan - 13:05

Anna Ahmatova - Page 3 F476dc16f3a5086f6d7edf2d178d8eaa
LOTOVA ŽENA

“Žena pak Lotova obazre se idući iza njega
i u slani se kamen pretvori”.

Knjiga postanja



Za izaslanikom boga je išao,
Ogroman, svetao preko gore crne,
A nemir ženin, vreo, nestišao,
Još ga je zvao da se bar osvrne.

„Pogledaj kule prekrasnog Sodoma,
Parkove gde pevah, dvore gde sa prela,
Prozore puste visokoga doma,
Gde sam ti rodila dete, gde sam čela".

Okrenula se, i sa smrtnom bolju
Zavapiše oči, sa prizorom srasle.
Telo se prozračnom ukrutilo solju,
I noge joj hitre za zemlju prirasle.

Ovu divnu ženu oplakati ko će?
U ošptem gubitku njen udio šta je?
Samo srce moje nikada ne hoće
Zaboravit': život za pogled se daje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Čet 16 Apr - 8:57

Pesma poslednjeg susreta
 
 
Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu.
I ja na desnu ruku sam namakla
S leve rukavicu.
O, koliko ovde stepenica ima
A ja sam verovala — tri.
Šapat jesenji među klenovima
Prošumi: „Umri sa mnom ti!
Varljivost života sreću mi zakrili.
Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“.
Ja mu odgovorih tiho: „Mili,
Meni, takođe. Umreću sa tobom“.
O poslednjem pesma to beše susretu.
I ja pogledah na sumorni dom.
U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu,
Gorele su sveće ravnodušno za mnom.
* * *
Ukrašenim tuk’o me kaišom
Moj muž — do modrica tela
Zato što ti sa prozora krišom
Motriš. Svunoć u vatri sam bdela.
Sviće. I nad modrom kovačnicom
U kolute dimčić se izvio.
A ti sa mnom tužnom sužnjanicom
Opet nisi — opet nisi bio.
Ja sam tebi, uz ranjenu dušu,
Sudbu-muku prinela na dlanu,
A možebit ti voliš plavušu,
Riđokosu milu, nasmejanu?
Ja ne umem skriti jauk pjani.
Srce tuži, u duši bol grsti.
Tanki zraci, ko sablasni prsti,
padaju na čaršaf nezgužvani.
* * *
Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.
A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.
Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.
Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.
* * *
Sahrani, sahrani, ti vetre, mene.
Najbližih mojih na pogrebu nije.
Okolo mrtvih već lutaju sene,
I disanje je zemlje potmulije.
Biće moje beše slobodno i žedno
Ko i ti i htede još životne muke.
Pomiluj, vetre, ovo telo ledno
I prekrsti mu u nedrima ruke.
Zatvori na njemu ovu crnu ranu
Pokrovom tkanim od večernje tame.
Naredi sutonu plavome, svečanu
Da nada mnom čita tihe psalme.
Da bi bilo lakše osamljenoj meni
Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću,
Šumite svom snagom, visoki jaseni,
O proleću, o mome proleću
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610Uto 19 Maj - 9:09

Ne smejah se i ne pevah
I ceo dan cutah,
Sa tobom sam samo htela
Od prvog trenutka:
Prvu razmiricu slatku,
Ludih snova punu meru,
I cutljivu, tvrdu, kratku
Poslednju veceru.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Anna Ahmatova - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Anna Ahmatova
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-