Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

  7 Svetskih čuda

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: 7 Svetskih čuda   Ned 1 Maj - 23:59

1. Artemidin hram — 550. pne. u Efesu, Turska.
2. Velike piramide — u Gizi u Egiptu
3. Viseći vrtovi iz Vavilona — napravio ih je Nebukodonosor II, oko 8. veka pne.
4. Kolos sa Rodosa — statua Heliosa, iz 292. pne. – 280. pne.
5. Mauzolej iz Halikarnasa — u današnjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji — oko 457. pne.
7. Faros u Aleksandriji — svetionik napravljen 270. pne. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.

Artemidin hram


Hram u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji (danas Turska), podignut je u slavu Artemide - grčke boginje lova, divljine i plodnosti. Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram nekada nalazio - nedaleko od turskog grada Selčuka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako temelj hrama potiče još iz 7. veka p.n.e, građevina je konstruisana i podignuta 550. godine p.n.e. Novac za izgradnju velelepnog mermernog hrama izdvojio je lidijski kralj Krosos, a hram je osmislio i projektovao grčki arhitekta Herosifron. Hram je bio ukrašen bronzanim statuama koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba: Fidija, Polikleit, Kresilas i Fradmon.

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su hram posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji zaveštajući deo svoje zarade hramu. Nedavnim arheološkim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodočasnici koji su dolazili čak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - naušnice, narukvice i ogrlice od zlata, statue Artemide izvajane od zlata i slonovače i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noći 21. jula 356. godine p.n.e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istoričar tog doba Plutarh zapazio je neobičnu slučajnost i zabeležio da "u toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba već bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda hrišćanstvo, suočio se sa snažnim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji nije želeo da ga se odrekne. Kada su Goti 262. godine n.e. ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. većina Efežana je prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove lokacije započela su tek krajem 19. veka.
Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.


Velika piramida u Gizi



Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas očuvano svetsko čudo. Nalazi se u Egiptu, u gradu Giza, nekropolju antičkog Memfisa, a danas je to deo Kaira. Suprotno uobičajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim čudom (ne i druge dve, manje piramide oko nje). Izgrađena je po nalogu faraona Kufua (ili Keopsa), vladara četvrte dinastije, oko 2560. g.p.n.e. kao njegova grobnica. Tradicija gradnje piramida započela je u starom Egiptu kao otmenija varijanta mastabe, odnosno platforme koja natkriva kraljevsku grobnicu. Ova veza se najbolje može videti na primeru Stepenaste piramide kralja Zosera u Sakari koju je podigao poznati egipatski arhitekta Imhotep.

Veruje se da je izgradnja Velike piramide trajala oko 20 godina. Najpre je teren pripremljen, a zatim su doneti i postavljeni kameni blokovi. Završni, pokrivni sloj (koji je propao tokom vremena) činio je građevinu spolja veoma glatkom. Iako se ne zna kako su blokovi postavljani, postoji nekoliko mogućih teorija. Jedna teorija podrazumeva korišćenje ravne ili spiralne rampe koja se podizala kako je građevina građena uvis, dok druga terija pretpostavlja korišćenje dugačkih poluga. Tokom svoje istorije, piramide u Gizi su golicale maštu čitavog čovečanstva, što možda najbolje opisuje rečenica slavnog Napoleona koju je izgovorio kada je osvojio Egipat 1798. godine: "Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!")

Danas ovo područje, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge predstavlja značajnu turističku atrakciju, koju upotpunjuje i misteriozni Sunčev brod, pronađen 1954. godine sa južne strane Velike piramide. Za brod se veruje da je simbolično predstavljao sredstvo kojim je telo umrlog Keopsa povezeno na poslednje putovanje - u zagrobni svet. Kada je izgrađena, Velika piramida je bila visoka 145,75 m. Tokom godina, vrh piramide je urušen za oko 10 m. Bila je to najviša građevina na Zemlji tokom 4300 godina i koju su nadvisile druge građevine tek krajem 19. veka. Ugao stranica u odnosu na osnovu iznosi 51 stepen i 51 minut. Svaka strana je pažljivo orijentisana prema jednoj od četiri strane sveta. Horizontalni presek građevine uvek je kvadratan u bilo kom delu, a dužina stranice osnove iznosi tačno 229 m. Cela građevina se sastoji od približno 2 miliona kamenih blokova od kojih svaki teži više od dve tone. Prostor koji zauzima Velika piramida dovoljan je da unutar sebe obuhvati katedralu Svetog Petra u Rimu i katedrale u Milanu i Londonu - zajedno.



Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Više prolaza, galerija i holova vodi ili u glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomoćne prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u središtu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm uži od ulaza u grobnicu.



KEOPSOVA PIRAMIDA



Tako je, navodno, Keops naredio svom arhitekti Keafsnofru da zapocne gradnju Velike piramide u Gizi i za nekoliko desetina godina nastalo je jedno od cuda starog sveta i jedna od najvecih zagonetki moderne egiptologije. Keopsova ili Velika piramida postala je simbol Velike tajne. Na oko 400 metara ispred nje nalazi se Sfinga - cuvar Velike tajne (i sama rec "sfinga" znaci "cuvar"). Za piramidu se zna da je najveci i najpreciznije sagraden objekat svog doba - jedino od Sedam svetskih cuda starog sveta koje je opstalo do danas.
Ovde prekidamo tekst da pojasnim rec dve o kralju Keopsu.
Keops ( грч. Χέωψ, Kufu ili Hnum-Khufu - u značenju "štiti ga Hnum") egipatski faraon, bio je drugi faraon Četvrte dinastije, sin Snofru-a i kraljice Heteferes, čija je grobnica opljačkana još za vreme Keopsovog života. Bio je brat Kefren-a i Mikerin-a.
Njegova piramida jedna je od najpoznatijih iz perioda Starog carstva Egipta. Izgrađena je 2 700 godine p.n.e. (ili 2 570. godine p.n.e). Sastoji se od oko 2.250.000 kamenih blokova, teških od 6 do 50 tona. Izgradnja je trajala (kako Herodot kaže) punih 20 godina. Upravo zbog toga ga grčki putopisci poput Manetona nazivaju tiraninom i ugnjetavačem naroda.
O ovom faraonu se veoma malo zna, poznato je da je vodio uspešne vojne pohode u Sinaj, Nubiju i Libiju. Imao je nekoliko sinova, od kojih ga je nasledio i Đedafra i nekoliko kćeri od kojih je najpoznatija buduća kraljica Heteferes II.
U Kairskom muzeju je pothranjen kip sa prikazom Keopsa visok 4 cm.
Pretpostavlja se da je u gradnji piramide ucestvovalo preko 100.000 ljudi, a posredno, citavo egipatsko stanovnistvo. Kada bi mogao da vidi ono cemu se ljudi i danas di¬ve, posle 4.500 godina, veliki faraon bi mogao da bude zadovoljan. Cudnovata, monumentalna, ova gradevina je, kako su vremenom izgubljene hronike, a secanja bledela, postala i jedna od najvecih zagonetki proslosti. Osnovno pitanje je ka¬ko su ljudi sa skromnim inzenjerijskim znanjem i sredstvima podizali enormno teske blokove do konacne visine od 147 metara? Osnova piramide je duga 230 metara, a ukupna zapremina .gradevine 2,5miliona kubnih metara. U piramidu je ugradeno 2.300.000 kamenih blokova, svaki tezine oko 2,5 tone. Stranice pi¬ramide zaklapaju ugao od 52 stepena.
U Egiptu je do sada pronadeno 98 piramida. Jos najmanje toliko nalazi se u Kini, zatim Juznoj Americi, jedna u Mongoliji, na ostrvu Kritu, a dve su do sadrzaj i danas tajna. Nekima od njih vratic'emo se kasnije u ovoj knjizi. Od svih piramida najvise paznje privlace tri gradevine u Gizi, jer velicinom i gradevinskim umecem nadmasuju sve ostale: Keopsova, 147 metara, Kefrenova, 143 i Mikerinova, visoka 66 metara.

forumsrbija










Poslednji izmenio Shadow dana Uto 3 Maj - 21:36, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:08

Viseći vrtovi iz Vavilona (takođe označavani i kao "Semiramidini viseći vrtovi“), su jedno od sedam svetskih čuda.



Seramidini vrtovi, prikaz iz 20. veka



Viseći vrtovi, asirski prikaz



Prikaz Visećih vrtova iz 16. veka (slika Martina Hemskerka). U pozadini se vidi Vavilonska kula.

Na osnovu mitova bili su izgrađeni za kraljicu Semiramidu, koja je poreklom iz zelene Medije i zbog toga je kralj Navukodonosor II naredio oko 600. p. n. e. da se izgrade viseći vrtovi na terasama palate da bi je oraspoložio. O njihovoj egzistenciji ne postoje verodostojni dokazi. Viseće vrtove su opisivali uglavnom starogrčki istoričari Strabon i Diodor Sicilijski.

Arheolog Robert Koldevej iskopavao je u Vavilonu ostatke kamene građevine koje je mnogo puta sa visećim vrtovima poistovećivana.

Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 90 km južno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoči da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine čuvenog kralja Hamurabija (1792-1.750. godine p. n. e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseći vrtovi izgrađeni za vreme vladavine njegovog potomka Navukodonosora II (604-562. p. n. e.) i to po želji njegove supruge Semiramide koja je bila "dovedena iz Medije i naročito volela planinski pejzaž".

Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih vavilonskog astronoma Berosa i grčkog istoričara Diodora sa Sicilije. U tablicama iz vremena Navukodonosora, međutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visećih vrtova, iako se mogu naći opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene - čak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konačne zaključke o tačnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju čak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina kasnije nego što se do sada smatralo.

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrčki pisci tog doba - Strabon i Filon vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice dužine oko četiri pletre (stara mera za dužinu, prim. prev.) Sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim osnovama, a terase su izgrađene stepenasto, jedna nad drugom pod različitim uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja... Ovo umetničko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne vidi."

Novijim arheološkim istraživanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja u južnom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.

srbijaforum








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:14

Kolos s Rodosa (grč. Κολοσσός της Ρόδου) je jedno od sedam svetskih čuda. Iako je od vremena izgradnje ove ogromne statue do njenog uništenja proteklo svega 56 godina, ova svojevrsna i neponovljiva građevina svakako je zaslužila svoje mesto među svetskim čudima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska statua - on je simbol jedinstva naroda koji je naseljavao Rodos, prelepo mediteransko ostrvo.



Kolos sa Rodosa

Ova statua se nalazila na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos u Grčkoj. U staroj Grčkoj, na malom ostrvu Rodosu nalazila su se 3 grada-države (polisa): Lalisos, Kamiros i Lindos. 408. godine p. n. e. ovi gradovi su se ujedinili i sačinili jedinstvenu teritoriju - grad Rodos. Grad se brzo razvijao i gradio snažne ekonomske veze sa svojim glavnim saveznikom Ptolemejem I, tadašnjim vladarom starog Egipta. 305. godine p. n. e, Antagonidi iz Makedonije koji su bili veliki rivali ptolemejima, napali su Rodos u pokušaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom. Ipak, nisu uspeli da uđu u grad. Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine p. n. e, Antagonidi su se povukli ostavljajući za sobom velike količine ratne opreme. Kako bi proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa prodali su svu tu ratnu opremu i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu. Izgradnja statue trajala je 12 godina i završena je 282. godine p. n. e. Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok snažan zemljotres nije pogodio Rodos 226. godine p. n. e. Grad je bio teško oštećen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu - u kolenu. Rodos je tada primio ponudu Ptolemeja III da plati sve troškove restauracije polomljene statue, ali nakon što su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolemejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. 654. godine n. e Arapi su napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji - bili su otpremljeni na leđima 900 kamila.
Ogromnu statuu osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa. Osnova statue je bila napravljena od mermera, a najpre su postavljena stopala i članci noge. Statua je postupno građena tako što je bronzana prevlaka bila učvršćivana gvozdenim i kamenim ojačanjima. Da bi statua bila dovršena, izgrađena je visoka rampa oko statue koja je kasnije uklonjena. Kada je Kolos završen, bio je visok 33 metra. Kolika je zapravo bila veličina statue, najbolje svedoči Plinije Stariji: "Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku je jedva mogla da opaše prst ruke Kolosa".

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:18




Mauzolej u Halikarnasu, ručno bojena gravira Martina Hemskerka iz 1572.
godine. Mauzolej je bio velika mermerna grobnica koju je 353. p. n. e.
podigao kralj Mauzol iz Karije u Maloj Aziji.

Mauzolej u Halikarnasu (grč. Μαυσωλεῖον Ἁλικαρνασσεύς), jedan od sedam svetskih čuda, je bio nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Bio je izgrađen na površini od 33 x 39 m, a visok 50 m. Slično Velikoj piramidi u Egiptu, i ovo mesto predstavlja grob jednog antičkog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po mnogo čemu - između ostalog, lepota građevine je ta koja je, više nego njena veličina, zadivila milione ljudi od vremena izgradnje pa sve do danas. Mauzolej se nalazio u gradu Bodrumu (u starogrčko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu današnje Turske.

Kada su Persijanci proširili svoje antičko carstvo obuhvativši Mesopotamiju, severnu Indiju, Siriju, Egipat i Malu Aziju, njihov vladar više nije bio u stanju da kontroliše svoje ogromno carstvo bez pomoći lokalnih upravnika ili vladara - satrapa. Kao i mnoge druge provincije, kraljevina Karija u zapadnom delu Male Azije (danas Turska) bila je toliko udaljena od persijske prestonice da je praktično bila samostalna. Od 377. do 353. godine p. n. e., karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj ženi i sestri Artemiziji i pretpostavlja se da je njena gradnja započela još za kraljevog života. Građevina, prozvana Mauzolej, završena je oko 350. g. p. n. e, tri godine nakon Mauzolove smrti i godinu dana nakon Artemizijine smrti.

Tokom 16 vekova Mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i kolonade (stubove). Početkom 15. veka, Vitezovi svetog Jovana okupirali su okolinu i sam Halikarnas i izgradili ogromni krstaški zamak. Kada su odlučili da ga ojačaju i utvrde 1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgrađen tada već značajno oštećen Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskorišćena za izgradnju više raznih građevina. Danas, masivni krstaški zamak i dalje postoji u Bodrumu, a obrađeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uočiti u strukturi njegovih zidova. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sačuvane, kao i više unutrašnjih mermernih dekoracija na kojima je prikazana bitka između starih Grka i Amazonki. Na samoj lokaciji gde se nekada nalazio Mauzolej danas se mogu videti samo ostaci njegovih temelja.

Sama konstrukcija Mauzoleja bila je pravougaona u osnovi, dimenzija 40 m x 30 m. Grobnica i sarkofag izrađeni su od alabastera i ukrašeni zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu popločanom mermerom i okruženom kolonadama (stubovima) u jonskom stilu. Kolonade su podupirale piramidalni krov takođe ukrašen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala kočije koje su vukla četiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45 m, od čega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20 m, 12 m su bile visoke kolonade, 7 m piramidalni krov i 6 m statua kočija na vrhu krova.

Naročita lepota građevine nije bila samo u njegovoj strukturi, već i u dekoracijama i statuama koje su ukrašavale njenu spoljašnjost na raznim nivoima građevine, od poda do samog krova. Na građevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih životinja u prirodnoj veličini i većih. Isklesali su ih četiri grčka skulptora - Briaksos, Leohares, Skopas i Timoteus, pri čemu je svaki od njih ukrašavao po jednu stranu Mauzoleja. Posebno mesto u istoriji pripada ovoj građevini ne samo zbog brojnih statua ljudi i životinja, već i zbog činjenice da ona nije bila posvećena nijednom od bogova stare Grčke. Danas se po imenu ove građevine sve velike i raskošne grobnice nazivaju mauzolejima.

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:20



Statua Zevsa u Olimpiji

Statua Zevsa u Olimpiji je jedno od sedam svetskih čuda, posvećena je bogu Zevsu - vrhovnom bogu starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima - Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine.

Računanje vremena kod starih Grka započinje 776. p. n. e. kada se veruje da je počelo i održavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgrađen oko 450. p. n. e. Usled rastuće moći antičke Grčke, jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuviše obično, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj "sveti" zadatak. Tokom narednih godina, hram je privlačio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p. n. e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p. n. e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim - pokušaj je propao kada su se građevinske skele koje su podigli njegovi radnici urušile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g. n. e. po naredbi cara Teodosija I kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n. e. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g. n. e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.

Fidija je izgradnju statue započeo oko 440. godine p. n. e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovače pomoću drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonovače, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Ova tehnika se zvala hrizelfantija Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identična je po veličini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade buduće statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua završena, jedva da je mogla da stane unutar hrama. Strabo piše: "... Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali što nije poštovao zadate mere. Sedeća statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu može se zaključiti da je impresivna veličina statue nju upravo i činila tako izvanrednom. Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, uključujući i veliki prototip u Sirenu (Libija). Međutim, nijedna od njih nije očuvana do današnjih dana. Tako je ova statua ostala zapamćena kao najzapaženija tvorevina grčke skulptorske umetnosti.

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:23



Faros u Aleksandriji na ručno bojenoj graviri Martina Hemskerka.


Svetionik u Aleksandriji (grč. o Φάρος της Αλεξάνδρειας), jedan od sedam svetskih čuda, je napravljen između 300. i 280. godine p. n. e. na polustrvu Farosu. Napravio ga je grčki arhitekta Sostrat. Od svih svetskih čuda, jedino je svetionik u Aleksandriji, pored svoje arhitektonske čudesnosti, imao i praktičnu namenu - omogućavao je brodovima bezbedan povratak u Veliku luku Aleksandrije. U arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je ipak imao najveći značaj - to je bila najviša građevina na svetu u to vreme i njena svetlost se mogla videti na 50 kilometara od aleksandrijske obale.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Velikog (Makedonskog), njegov namesnik Ptolemej I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u čijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za čije ime se veruje da potiče od reči Pharao's, što znači "faraonovo ostrvo". Ostrvo je sa obalom bilo povezano pomoću nasipa nazvanog Heptastadion koji je postao druga luka Aleksandrije. Usled nepovoljnih uslova za pristajanje brodova i plitke obale tog regiona, izgradnja svetionika je bila neophodna.

Izgradnju je započeo Ptolemej I Soter oko 290. g. p. n. e, a ona je završena nakon njegove smrti, tokom vladavine njegovog sina Ptolemeja Filadelfija. Sostratus, Euklidov savremenik, bio je arhitekta svetionika, ali su detaljne proračune za građevinu izvršili naučnici aleksandrijske biblioteke-muzeja. Kako svedoči grčki pisac Strabon troškovi izgradnje svetionika bili su izuzetno veliki. Legenda kaže da je Sostrat, dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi mogao odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Svetionik je bio visok preko 117 metara i u podnožju imao oko 300 soba.. Na najvišem spratu noću je gorela vatra, a danju se signaliziralo ogledalima. Faros je moreplovcima iz svih krajeva sveta omogućavao da bezbedno uplove u luku Aleksandrije.

Svetionik je bio posvećen bogovima spasiteljima - Ptolemeju Soteru (u prevodu znači spasitelj) i njegovoj ženi Berenis. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje aleksandrijske luke koji je noću svetleo pomoću upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sunčevu svetlost. Ovaj svetionik je bio prikazan i na rimskim novčićima.

Kada su Arapi pokorili Egipat, divili su se Aleksandriji i njenom bogatstvu. Svetionik nastavlja da se pominje u njihovim spisima i putničkim izveštajima. Ipak, novi vladari su prestonicu premestili u Kairo, s obzirom da nisu imali nikakvih veza sa Mediteranom. Kada je greškom veliko ogledalo svetionika razbijeno, ono nije bilo ni zamenjeno. Veliki zemljotres 956. g. n. e. potresao je Aleksandriju i naneo manja oštećenja svetioniku, a zatim su dva još jača zemljotresa (1303. i 1323. g. n. e.) nanela nova, još veća oštećenja. Kada je poznati arapski putnik Ibn Batuta posetio Aleksandriju 1349. g. n. e., nije mogao da uđe u ruinirani svetionik, čak ni da priđe njegovom glavnom ulazu. Poslednje pogavlje u istoriji svetionika dogodilo se 1480. g. n. e. kada je egipatski sultan Mameluk Ćatbej odlučio da ojača odbrambene zidine grada Aleksandrije - izgradio je srednjovekovnu tvrđavu na istom mestu na kojem se nalazio svetionik, koristeći njegov građevinski materijal, pre svega mermer. Deo tvrđave su 1882. godine srušili britanski brodovi prilikom zauzimanja Aleksandrije. Danas se tu nalazi Pomorski muzej.

Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je nestao poslednji. U spisima savremenika, Straboa i Plinija starijeg, mogu se naći detaljni opisi svetionika i načina njegovog funkcionisanja. Oni opisuju na koji način je ogledalo reflektovalo svetlost desetinama kilometara na pučinu i iznose legendu po kojoj je ogledalo takođe korišćeno i za spaljivanje neprijateljskih brodova pre nego što bi se uopšte i približili luci. Arhitektonski, ovaj svetionik je ostavio velikog traga i uticaja na kasnije izgrađene svetionike duž Mediterana i u Španiji, a danas se u romanskim jezicima (francuskom, italijanskom, španskom) svetionik kaže "faros".

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 2 Maj - 0:39

Novih Sedam Svetskih čuda


Novih sedam svetskih čuda (engl. New Seven Wonders of the World) ili Sedam svetskih čuda novog sveta je međunarodno takamičenje održano 2007. godine na inicijativu Bernarda Vebera, osnivača "Nove otvorene svetske korporacije" (engl. New Open World Corporation (NOWC)), koja je ujedno i organizovala ovaj događaj. UNESKO se odmah ogradio od ovog takmičenja.

Na ovom takmičenju mogle su da učestvuju građevine nastale od početka sveta i završene do 2000. godine, uz uslov da i danas postoje i da su u u očuvanom stanju. Svako ko je želeo, mogao je da glasa putem telefona, imejla ili SMS poruke, ili preko veb sajta organizatora ovog događaja. Praktično je bilo moguće da jedna te ista osoba glasa neograničen broj puta — jedini uslov je bio da svaki put glasa sa druge imejl adrese ili da pošalje SMS sa drugog mobilnog telefona.

Pobednice takmičenja - Sedam svetskih čuda novog sveta

Proglašenje pobednika se održalo u Portugalu, u Lisabonu, 07.07. 2007 godine. Red po kom su pobednici bili objavljivani je, prema
organizatorima, nasumičan, i nema veze sa brojem glasova koje je svako
od njih dobio.



Kineski zid. Drevni grad, Jordan. Hrist spasitelj, Rio de Janeiro. Maču Pikču, Kusko, Peru



Čičen Ica Jukatan,Meksiko. Koloseum Rim, Italija. Tadz Mahal Agra, Indija



UNESKO je izjavila da je donela odluku da ne podrži ovu kampanju zato što smatra da se radi o medijskoj kampanji i u ličnu Veberovu korist. Takođe je dodala da sentimentalna vrednost nije dovoljna za jedan spomenik da bi bio uključen na listu čuda. UNESKO takođe tvrdi da glasanje nije univerzalno, s obzirom da je onemogućeno milionima onih koji nemaju pristup internetu i da je lista kandidata napravljena prema kiterijumima koji nemaju ni obrazovni ni naučni karakter.
Neki misle da je jedini cilj ovog projekta profit, (s obzirom da se, na primer, glasanje putem telefona plaćalo) iako Bernar Veber tvrdi da je sva dobit (ako je ima) od ovog projekta namenjena restauraciji spomenika.
Još jedna kritika koju poznavaoci umetnosti upućuju ovom takmičenju je i činjenica da se sedam čuda bira glasanjem, kada se umetnička vrednost ne meri glasanjem, pogotovu ne glasanjem osoba koje nemaju potrebna znanja iz umetnosti.
Drugi, opet, kao direktor Čičen Ice, misle da ovaj tip inicijativa podstiče kompetitivnost i diskriminaciju.
Neke osobe u Egiptu misle da Piramide u Gizi ne treba da se takmiče sa, na primer, modernim građevinama kao što je Sidnejska opera, a neki su čak okarakterisali projekat kao "apsurdan" i kao običnu promociju Bernara Vebera
Mnogi su se pridružili kritikama koje je uputio UNESKO a u vezi sa tim što mnogi nisu mogli da glasaju zbog toga što nemaju pristup internetu, ili nemaju telefon, ili nemaju novac da bi platili da glasaju. Tome se dodaje sumnjiva činjenica da jedna osoba može da glasa više puta.


wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: 7Svetskih čuda   Sub 3 Dec - 15:35

Jedanaestog novembra u 11 sati i 11 minuta završeno je glasanje za sedam novih svetskih čuda prirode i organizatori tog zamiljivog projekta saopštili su preliminarne rezultate, a zvanični će biti objavljeni početkom naredne godine, kada budu provereni svi glasovi.

Glasanje je počelo pre četiri godine, a kandidat iz Srbije bila je Đavolja varoš, koja nije ušla u finale.

U saopštenju organizatora navodi se da su sedam novih čuda Amazonska prašuma, zaliv Halong u Vijetnamu, vodopadi Igazu u Brazilu, ostrvo Jeju u Južnoj Koreji, Nacionalni park Komodo u Indoneziji, podzemna reka Porto Princeza na
Filipinima i planina Tejbl (Ravna planina) u Južnoj Africi.



Nadmetanje je organizovano u 15 različitih kategorija: životinjski rezervat, kanjon ili fjord, pećina ili jama, obala ili litica, šuma, geološko nalazište, glečer, planina
ili vulkan, park prirode, oaza ili pustinja, predistorijsko nalazište, podvodni svet ili greben, voda, more, jezero ili reka, vodopadi.

Među 28 finalista bili su, između ostalih lokacija, Veliki kanjon, Koralni greben u Australiji, Kilimandžaro i Vezuv, prenosi Fonet.















Izvor:Ž

















Poslednji izmenio wild filly dana Pon 27 Feb - 10:22, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Sedam svjetskih čuda antike   Pon 20 Feb - 12:29

Sedam svjetskih čuda antike

Zašto graditi čudo?!

U drevna vremena važni su ljudi podizali veličanstvene građevine kao vidljiv dokaz svoje moći i utjecaja.Nitko ne može ostati ravnodušan pred vještinom koju je zahtijevala njihova izgradnja, a njima su se ponosili staovnici krajeva u kojima su se nalazile. Vjerska predanost je također igrala važnu ulogu u nastanku mnogih čuda, a svih sedam građevina postale su popularne turističke znamenitosti.


O svih sedam uopšteno...

Sedam svijetskih čuda je jedan od najpoznatijih popisa koji su ikad sastavljeni, a ipak je malo ljudi koji ih mogu sve navesti. Broj 7 odavno ima posebno značenje, ali zašto je izabrano upravo tih sedam članova skupine?! Sedam čuda prvi put se spominje u 5. stoljeću pr. Kr. kad je grčki povjesničar Herodot sastavio popis građevina kojima su se divili. Među njima su bile piramide i babilonski vrtovi. Isto su učinili i matematičar Filon oko 225. godine pr. Kr. i grčki pisac Antipater iz Sidona oko 130. godine pr. Kr. Svoje su popise sastavili prije no što je sagrađen Faros u Aleksandriji pa su umjesto njega uvrstili babilonske zidine.
Do srednjega vijeka takav je popis bio općeprihvaćen, međutim od tih sedam veličanstvenih građevina danas samo postoji Keopsova piramida. Ostale su razorenei od njih su samo ostale ruševine i opisi.








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 20 Feb - 12:40

1.Velika piramida u Gizi

Velika piramida u Egiptu jedino je od sedam čuda staroga svijeta koje i danas postoji. Tijekom gotovo četiri tisuće godina bila je to najviša građevina na svijetu. Kad je završena , dosezala je 147 metara. To je ujedino i najveće i najpreciznije sagrađeno zdanje od kamena. Nalazi se na zapadnoj obali rijeke Nila, a podignuta je za kralja Khufua, drugog vladara iz četvrte dinastije, koji se katkad spominje pod grčkim imenom Keops. Khufu je vladao od ok 2551. do 2528. pr. Kr. i nadgledao je izgradnju piramidekoja je trebala biti njegovom grobnicom. Iako se temeljila na piramidi njegovog oca u Dahšuru, mnogo je veća i najavila je veliko razdoblje građenja piramida. Piramide su podizane i prije Velike piramide, a još ih je sagrađeno i nakon nje, no ni jedna druga građevina nije toliko oduševljavala svijet tijekom više od četiri tisućljeća.

  • Smatra se da je Velika piramida teža od 5 milijuna tona, a sastoji se od 2 milijuna kamenih blokova
  • Piramida pokriva područje od 5,15 hektara, što odgovara površini 200 teniskih terena
  • Bazilika sv. Petra u Rimu u Italiji stala bi dva puta na površinu koju pokriva Velika piramida
  • Napoleon je izračunao da 3 glavne piramide sadrže dovoljno kamena da se od njega može sagraditi zid oko cijele Francuske visok 3 m i debeo 30 cm.














love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 20 Feb - 12:47

2. Zeusov kip u Olimpiji


Godine 433. pr. Kr. , kipar Fidija završio je rad na nevjerojatnom kipu Zeusa, vladara grčkih bogova. Bio je smješten u posebno izgrađenom hramu u Olimpiji u južnoj Grčkoj. Bio je golemih razmjera, a s visinom od 13 m bio bi viši od današnje četverokatnice. Kip je stajao čitavo bogatstvo i bio je izgrađen od mnogih dragocjenih materijala, uključujući tonu bjelokosti i još veću količinu zlata.
Veličina kipa i zapanjujuća pažnja koju je autor posvećivao izradi detalja opčinjavali su sve posjetitelje.Govorilo se da je to bio više zlatarski radnego kip.Fidija je prikazao Zeusa kako sjedi na svom prestolju. Prikaz je bio toliko životan da su mnogi ljudi vjerovali da su vidjeli samoga boga. Kip je stoljećima ostao u hramu ali u rimsko doba je zapušten.Postoje podaci da su neki dijelovi kipa spašeni 394. godine i odneseni u Konstantinopol (današnji Istanbul u Turskoj) gdje su stradali u požaru.


  • Fidiji je trebalo 8 godina kako bi dovršio kip.
  • Pisac Strabon izračunao je da bi Zeusova glava, kad bi mogao ustati sa prestolja prolzila kroz krov hrama...
  • Bjelokost za izradu kipa bila je od slonovih kljova i zubi vodenkonja.Bila je nauljena kako bi se spriječilo da povuče vlagu ili popuca preko ljetnjih vrućina.
  • Prema današnjim cijenama zlato koje je bilo upotrebljeno za izradu kipa vrijedilo bi gotovo 10 milijuna eura.
  • Rimski car Kaligula pokušao je ukrasti kip, ali njegovi radnici pobjegli su kad im se , prema legendi, kip nasmijao, a njihove skele su se urušile.











love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 20 Feb - 12:54

3.Mauzolej u Halikarnasu

Kombinacija izvanredne arhihekture i doista veličanstvene skulpture, Mauzolej u Halikarnasu, zacijelo je bio nesvkidašnji prizor. Projektiran u4. stoljeću pr. Kr. kaso grobnica za najvažnijeg u jugozapadnoj Turskoj, pokrajinskog upravitelja Mauzola. Radovi na Mauzoleju vjerovatno su počeli dok je mauzolej još bio živ. On je zaposlio samo najbolje kipare i spomenik koji je nastao stekao je trajnu slavu.
Mauzol je vladao kraljevstvom Karije, dijelom Perzijskog Carstva, koji je djelovao gotovo kao neovisna država, a od 377. do 353. pr. Kr. ambiciozni graditeljski planovi su učinili Halikarnas jednim od velikih gradova na Egejskom moru. Izgradnja Mauzoleja pripisuje se grčkom arhitektu Piteju, a nakon Mauzolove smrti, 353. godine pr. Kr. , radove je nadgledala njegova supruga Artemizija,koja je nasljedila i njegovo kraljevstvo.I Artemizija je umrla no što je spomenik bio završen, ali oni koji su radili na njemu bili su odlučni da ga završe kao vječni spomenik svojoj iznimnoj vještini. Iako je kasnije uništen, arheolozi su uspjeli mnogo tajni Mauzoleja.Halikarnas je preimenovan u Bodrum, a tamošnji muzej čuva neke ostatke velike grobnice.

  • Mauzolej je trajao dulje od svih ostalih čuda antike osim Keopsove piramide.
  • Potres j oštetio Mauzolej, a konačno su ga razorili vitezovi križari 1522. Materijal od koga je sagrađen upotrijebili su za poječavanje svoje tvrđave za odbranu od Turaka.
  • Neki od kipova na sjevernoj strani preživjeli su jer ihje prekrila zemlja kad se građevina srušila.Friz upotrebljen kao poklopac odvodnog kanala godinama je ležao neotkriven.
  • Riječ mauzolej koja dolazi od Mauzolova imena, sada označava bilo koju veliku grobnicu.

















love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 20 Feb - 22:52

4.Viseći vrtovi Babilona

Više od 2 tisuće godina ~Semiramidini viseći vrtovi~ zaokupljali su maštu ljudi, ali zapanjujuća činjenica je da nema dokaza da su ikada postojali. Drevni opisi grada Babilona (u današnjem Iraku) ne spominju nikakve vrtove. Osim toga, arheolozi koji su iskopali drevni grad nisu našli ni jedan ostatak vrtova.
Prema legendi, vrtove je podigao kralj Nebukadnezar II. Povijesni izvori kažu da je kralj Nebukadnezar II vladao od 605. do 562. godine pr. Kr. , da je osnovao Babilonsko Carstvo i potom pretvorio Babilon u slavan grad. Legenda kaže da je moćni vladar kao prekrasan poklon za svoju kraljicu Amitis [Semiramidu autoti staroga vijeka opisuju kao kraljicu obdarenu božanskim moćima, ali ona nije bila Nebukadnezarova žena].
Grad je napušten 539. pr. Kr. nakon što su ga osvojili Perzijanci, a sve što je danas ostalo od vrtova su prekrasne priče o njima. No slični vrtovi su pronađeni nedaleko od Babilona i arheolozi su uspjeli složiti sliku kako su mogli izgledati.

  • Neki pisci su opisivali viseće vrtove tako da vise u zraku pomoću čarolije. No ime im vjerojatno dolazi od pogrešna prijevoda i jednostavno znači da su se nalazili na terasama na više razina.
  • Svaka strana vrta navodno je bila duga 4 pletera. Pleter je bio grčka mjera koja otprilike iznosi 30,8 m.
    To znači da su vrtovi zauzimali prostor kvadrata stranice 123,2 m.
  • Mišljenja stručnjaka o tome koliko je terasa bilo dosta se razlikuju.Najčešće se spominje 5 terasa, neki tvrde da su zidovi bil 7 m široki kako bi nosili veliko drveće.
















love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 20 Feb - 23:16

5.Kolos na Rodu

Godine 304. pr. Kr. stanovnici Roda spašeni su iz strašne opsade. Bio je to dobar razlog za proslavu, jer je to bila već 3. opsada koja je ugrožavala otoku samo 30 godinaa.Ljudi su bili toliko zahvalni da su odličili izgraditi golem kip boga sunca, Helija, koji je također bog zaštitnik njihova otoka. Izgradnja kipa financirana je od prodaje vojne opreme što ju je za sobom ostavio Demetrije Poliokret koji je s vojskom od 40 000 ljudi bio poduzeo dug i odlučan napad na glavni grad.
Izgradnja 32 m visoka brončana kipa, koji je kasnije postao poznat kao Kolos, počela je 292. pr. Kr. i trajala 12 godina. Kip je stajao na mramornom postolju ispred luke, a izgrađen je od brončanih ploča i drugih oblikovanih dijelova od bronce pričvršćenih na željeznu konstrukciju. Unatoč najvećim napora glavnoga kipara Kara s Linda, Kolos je stajao manje od 60 godina i to ga čini spomenikom koji je najmanje ostao od svih 7 svijetskih čuda. Na žalost, uništio ga je jak potres 226. godine kad se prelomio u visini koljena i srušio se na zemlju u komadima. Razbijeni ostaci ostali su tao gdje su pali sve do 654. kad su Arapi koji su osvojili Rod prodali brončane dijelove trgovcu iz Sirije koji ih je odnio na 900 deva. DANAS OD KOLOSA NIJE OSTALO NIŠTA!

  • Prije no što se riječ ~kolos~ počela vezati uz upravo ovaj kip imala je značenje bilo kojeg kipa .Od toga vremena dobila je značenje kipa u natprirodnoj veličini.
  • Kolos je navodno bio viši od 32 m. To znači da je svake fodine tijekom razdoblja od 12 godina u kojem je bio građen, izgrađeno oko 2,75 m kipa.Pisac Strabon kaže da je za izgradnju kipa bilo utrošeno 500 talenata bronce i 300 talenata željeza (što iznosi oko 12,9 i 7,7 tona)
  • Kolos se smatrao jednim od 7 svijetskih čuda iako je već bio srušen kad je rađen popis.
  • Prema legendi, kad su mu pokazali malen nedostatak kipa, kipar Kar se ubio.
  • Mnogi umjetnici su slikali Kolosa kako stoji raširenih nogu nad ulazom u luku , ali takav kip bio bi nemoguće velik.

















love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Uto 21 Feb - 0:38

6.Faros u Aleksandriji


Noću, dok je blistavo sjao kako bi upozorio brodove na opasne podvodne stijene, Faros u Aleksandriji je bio spektakularan prizor. Taj svetionik građen je posljednji među 7 svjetskih čuda, a bio je i najkorisniji među svima. Stoljećima he Faros bio najveća naseljiva građevina na svijetu.Stajao je gotovo 1700 godina i do danas ostaje najviši svetionik ikada izgrađen.
Aleksandar Veliki osnovao je grad Aleksandriju 332. pr. Kr.Prvobitno je to bilo malo ribarsko selo i mnogi brodovi su se razbili na obližnjim hridima. Rastuća važnost grada ukazivala je na potrebu za svetionnikom koji bi vodio brodove sigurno u luku, pa ga je oko 299. pr. Kr. Aleksandrov nasljednik Ptolomej Soter (305. - 282. pr. Kr.) počeo graditi na obližnjem otoku Farosu.Do završetka gradnje trebalo je oko 20 godina. Kasnije su Arapi osvojili Aleksandriju, grad je izgubio na važnosti i luka se ispunila muljem, pa Faros više nije bio potreban.Potresi su uzdrmali građevinu i ona se na kraju srušila u more.



  • Faros se nije ubrajao u 7 svjetskih čuda do 6. stoljeća
  • Jedan pisac je naveo da je Faros bio visok ~306 hvati~ viši nego najviši neboder
  • Prema jednom izvoru cijena izgradnje farosa bila je ~800 talenata~ srebra , što je današnja vrijednost više od 6 milijuna eura.
  • Neki ljudi su tvrdili da je zrcalo na vrhu odražavalo zbivanja u Bizantiumu (današnjem Istanbulu) udaljenom 1250 km
  • Godine 1990. francuski arheolog Jean-Yves Empereur i njegova ekipa dokumentirali su podvodno nalazište koje je uz ostale uključivalo i kipove koji su možda bili dio Farosa.
















love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Uto 21 Feb - 0:45

7.Artemidin hram u Efesu

Čuveni Artemidin hram koji je postao jedno od 7 svjetskih čuda nije bio prvi hram izgrađen u Efesu, ali svakako bio najblistaviji među njima. Efez je drevni grad na zapadnoj obali današnje Turske. Taj se prostor zvao Mala Azija, a Efes se ubrajao u najbogatija mjesta na tom području.Doista, u vrijeme kad je podignut hram, Efes je već imao 200 000 stanovnika i bio središte važna kulta.
Prvi mwđu gradskim hramovima je posvećen Kibeli, božici plodnosti i Artemidinoj prethodnici, a podignut je oko 850. godine pr. Kr. To kultno središte je bilo nekoliko puta obnavljano, a izgradnju jednog od najljepših hramova financirao je Krez, neizmjerno bogati kralj Lidije. No 356.pr. Kr. luđak po imenu Herostrat do zemlje je spalio Krezov hram.Na njegovu mjestu je izgrađen hram koji je ušao na popis 7 svjetskih čuda tek krajem 4. stoljeća pr. Kr. Izvještaji opisuju kako je veličanstveni hram opčinjavao svojim sjajem posjetitelje koji su vidjeli i druge grčke spomenike, tako da je morao doista biti spektakularan.Kasnije su ga opljačkali osvajači, a konačno je uništen kad je hrišćanstvo postala službena religija Rimskog Cartsva.

  • Hram je imao dimenzije 114*55 m i bio je najveći od svih drevnih grčkih građevina
  • Jedno vrijeme je Efes bio nabogatiji grad u Maloj Azij. Nitko nije se usuđivao krasti sa svetog mjesta,pa se hram koristio kao banka kojom je upravljao vrhovni svećenik.
  • Neki od najranijih poznatih zlatnika nađeni su na lokalitetu hrama.Na njima su simboli Artemide/Kibele.
  • Hram je bio i utočište pa su mnogi ondje tražili azil znajući da će biti sigurni od uhićenja ili progona.
  • Hram koji je otkrio Joh Turtle Wood bio je prvo iskopavano grčko nalazište.On je iskopao 75 sondi prije no što je pogodio tačnu lokaciju hrama.























love
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 27 Feb - 10:28

Jedno od „Sedam svetskih čuda novog sveta“: Čičen Ica

Međunarodno takmičenje „Sedam svetskih čuda novog sveta“ a pobednici takmičenja su: Kineski zid (Kina), Hrist Spasitelj (Brazil), Maču Pikču (Peru), drevni grad Petra (Jordan), Čičen Icu (Meksiko), Koloseum (Italija) i Tadž Mahal (Indija). Mi vam predstavljamo Čičen Icu, arheološko nalazište iz doba civilizacije Maja.

Čičen Ica je 2007. godine proglašeno za jedno od sedam svetskih čuda



Čičen Ica je najposećenije arheološko nalazište Meksika. Na jeziku Maja Čičen Ica znači „na izvoru naroda“, nazvano tako verovatno zbog toga što Jukatan nije imao nadzemnih reka, dok je nalazište imalo tri prirodna izvora sa obiljem vode. Zbog toga je Čičen Ica postala prirodni centar za stanovništvo.

S obzirom na to da su i Tolteci jedan period proveli na ovom prostoru, prirodno je da su tu ostavili neki svoj trag: njihova umetnost i arhitektura može se primetiti na prelepim građevinama Čičen Ice.


Hram Kukulkan ili El Kastiljo



Ono što dominira ovim mesto je hram Kukulkan ili El Kastiljo, niz čijim stepenicama se spušta velika pernata zmija. Unutar ove stepenaste piramide nalazi se manja piramida, u koju se, takođe, može ući. Razlika između ove dve piramide je u tome što je unutrašnja građena po lunarnom, a spoljašnja po solarnom kalendaru. Piramida El Kastiljo visoka je 24 m, a sastoji se od 9 stepenasto poređanih spratova. Na vrhu piramide nalazi se opservatorijum.


Hram ratnika



Veliku pažnju izaziva i hram ratnika. Stubovi ove fascinantne kamene građevine urađeni su tako da liče na ratnike. Na vrhu stepeništa hrama nalazio se ulaz. Arheolozi su u neposrednoj blizini hrama pronašli veliki prostor, za koji veruju da je trg na kome se nekada izlagala roba. Međutim, danas se sve više veruje da je ovaj prostor više imao ceremonijalnu, a ne trgovinsku ulogu.


El Karakol



El Karakol je jedna od pred-kolumbovskih majanskih građevina, za koju se pretpostavlja da je radila kao opservatorijum. I postavljena je tako da se mogu posmatrati mesečeve promene i mnogi drugi astronomski događaji. Ono što se najradije posmatralo bila je refleksija zvezda na vodi.


Jedno od ukupno sedam pronađenih igrališta



Arheološkim istraživanjima pronađeno je i ukupno sedam igrališta. Dimenzije jednog od njih su 166 sa 68 m, što ga svrstava u najveće staro igralište u srednjoj Americi. Ono što odlikuje ova igrališta jeste dobra akustika.















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Čet 11 Okt - 23:53

Maču Pikču ili Izgubljeni grad Inka


Postavio VideoTraveler

Lepota pejzaža je uvek bila usko povezana sa kulturom. Snaga plemena koja su živela na planinama Anda se najviše vidi iz njihovog odnosa prema zemlji na kojoj žive. Ne postoji bolje mesto da bi razumeli ovu korelaciju, nego li drevni grad Maču Pikču.



Maču Pikču, drevni grad Inka

Kad je ovaj grad otkriven 1911. godine, od strane Hirama Binghama, odmah je dobio svoju titulu “Izgubljeni Grad”. Za one koji ne znaju, Maču Pikču je drevni grad nekada veoma razvijene kulture i civilizacije Inka. Mesto na kome je ovo zdanje podignuto, neverovatno je živopisno. Od evropskih destinacija, sa ovakvom egzotikom, donekle se može porediti samo proročište u Delfima.
Do ovog i oko ovog enigmatičnog lokaliteta vodi mreža razgranatih puteva. Svi puteve prolaze kroz Cusco (Kusko) centar i glavni grad tadašnje imperije Inka.



Peruanski grad Kusko

Danas je ovo gradić sa oko 300 000 stanovnika, nalazi se na 3400 metara nadmorske visine i poslednja je urbana tačka na putu za Maču Pikču. Sam Kusko se nalazi na listi UNESCO-a, krcat je arheološkim sadržajima, od kojih najpoznatiji su ostaci Hrama Sunca (Korikanča) i Hrama Sunčanih devica. Korikanča je duhovna prestonica drevnih Inka, najsvetije mesto, hram gde su vršene ceremonije najvišeg reda: venčanja vladara, sahrane, proglašenja i tako redom. Kao i ostala mesta ovakvog tipa, doživela su pustošenje od strane konkvistadora u XV i XVI veku.


Maču Pikču, položaj i namena

Maču Pikču je građen na Andima, na preko 2.400 metara iznad nivoa mora. Smešten je na planinskom grebenu Urubamba, 80 kilometara severozapadno od Kusko regije, neposredno pored reke Urubambe, koja se kasnije sliva u Amazon. Ovde počinje grad koji je predstavljao inspiraciju Šamana.



Zidovi

Pojedini zidovi su jako dobro napravljeni, temelji su stabilno i pravilno postavljeni, tako da je jasno da je ogromna populacije radila na podizanju ovog kompleksa. Zna se, da je od samog početka, ovaj grad projektovan planski, tj. po unapred definisanom planu.

Ova preteča urbanističkog plana uzima u obzir i veoma važna pravila iz astronomije, geologije, geografije. “Samo ako imate sve te koncepte u glavi, i tek onda dođete i analizirate stene i temelje, tek onda počinjete da shvatate, zašto je ovo baš tu”.

Ko god da je dizajnirao Maču Pikču, imao je veoma dobar orijentir u ovom prostoru. Posmatrao je planine, pratio sazvežđa, znao je za svako drvo, svaki greben, imao je detaljnu sliku. Posmatrao je kretanje senki planina i njihov odnos sa ostalim stvarima. “Ovo nije samo igra, sve ovo ima svoje praktične posledice”. Oni koji su sagradili ovaj grad, razmišljali su o mnogim stvarima, o klimatskim promenama, o vetru, o usevima, o meteorologiji, prognozi vremena, o svemu… Sve stvari koje su u uskoj vezi sa životom, sve ovo ima uticaja prilikom stvaranja ovakvog grada. Ovde iznosimo još nekoliko fotografija, al koliko god fotografska tehnika napradovala, prave impresije se mogu formirati samo na licu mesta.

Inke su neverovatnu pažnju poklanjali vrhovima planina. Mesto gde se dodiruje nebo sa planinom smatreno je svetim. Dve najvažnije svete planine naroda Inka, bile su: Ausangate i Salcantay koje se nalaze neposredno pored Izgubljenog grada. Međutim, ni jedno od njih nije ni približno toliko popularno kao glavni deo Maču Pikčua, vrh Huayna ili Wayna Picchu. Nazivaju ga ikonskim vrhom, a pogled sa njega, spada svakako u ono što se čitajući ne može zamisliti.



Vrh Huayna ili Wayna Picchu

Dnevna kvota za izlazak na ovaj vrh je 400 ljudi od ukupno 2500 koliko smeju posetiti ceo lokalitet. Imajte u obzir da je ovo dosta teška ruta, i samo napradni planinari sa pojačanom kondicijom se smeju upustiti na ovaj poslednji uspon. Tokom kišnih dana obustavlja se uspon na Huayna vrh. Pravilo je, rezervišite kartu unapred.



Turisti na vrhu vrhova

Međutim, sam centar i srce Maču Pikču je misteriozni klesani kamen Intihuatana. Ime kamena na kečuanskom jeziku znači “vezati Sunce”. Još uvek postoje nedoumice, da ne kažemo misterija za svrhu ovog kamena. Pored različitih ritualnih svrha, ovaj kamen je povezn sa astronomskim opservacijama i drevnim kalendarom Inka.



Intihuatana

Johan Reinhard je primetio da Intihuatana kamen ima isti oblik kao Huayna Pikču. “Ono što mi je privuklo pažnju je svetlost i senka koju baca ovaj kamen kao i savršeno poravnanje sa planinama Salcantay”. Johan je zaključio da su savršeno slično raspoređene: Huayna Pikču, Salcantay i kamen Intihuatana. Primetio je i sličnosti između Urubamba reke i mlečnim putem tj. našom galaksijom.

Kako doći do Maču Pikčua

U trenutku pisanja ovog teksta cena ulaznice je 17 dolara. Najčešće se dolazi vozom iz Kuskoa, nakon čega Vas očekuje još par sati pešačenja. Cena vozne karte je oko 20 dolara. Postoje i alternativne višesatne pešačke ture, ali one prevazilaze mogućnosti običnog turiste. Sve u svemu, evo i video zapisa,pa nadamo se da će neko od naših čitaoca imati privilegiju da poseti ovaj nadaleko čuveni park i ostavi po koji komentar sa može se reći i životnog putovanja kroz čari Latinske Amerike.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Čet 11 Okt - 23:59

Priča sa Velikog Kineskog Zida


Postavio VideoTraveler

Vreme je da posetimo Kineski Zid, orijentir nad znamenitostima, prizor nad prizorima. Sve destinacije u Kini vode ka jednoj, ka Velikom Zidu. Najbrži i najlakši način da zakoračite ka ovim zidinama je iz grad Badaling. Badaling se nalazi oko 80 kilometara od urbanog grada Beijing. Badaling predstavlja najviše viđeni t.j. najpopularniji deo ili sekciju Kineskog zida.



Veliki kineski zid

Najpre nekoliko činjenica. Ovo je najveća odbrambena građevina na svetu ukupne dužine od preko 8 500 kilometara po najrazličitijem reljefu. Ostale dimenzije su uglavnom sledeće: visina od 10 do 16 metara (zgrada od 6 etaža je 16 metara) sa minimalnom širinom od oko 8 metara. Njegova izrada započela je u 5 veku pre nove ere, nagli rast poprima u 2 veku pre nove ere, da bi poslednji radovi bili završeni u 12 veku nove ere. Na njegovoj gornjoj strani nalazi se staza širine 4.5 metara duž koje se nesmetano kretala vojska.

Kada dođete ovde, popnete se samo na nekoliko stepenica, i taj prvi pogled ostaće upamćen za ceo život.

U dubljoj instanci, Kineski zid je univerzalna vrednost, primer šta može uraditi najmnogoljudnija nacija i država na svetu, na neki način svetionik čovečanstva. Možemo ga uporediti i sa piramidama u Egiptu. Kao svetsko čudo novog sveta, Kineski zid je impresivan izaziva strahopoštovanje, u to nema nikakve sumnje, vredan je svakog truda i napora koji uložite da bi ga posetili.



Uspon na Kulu kineskog zida

Postoje nekoliko stvari koje imaju tu sposobnost da vas vrate nazad u vreme, stvari koje vas asociraju da osetite ljudsko požrtvovanje i tadašnji inžinjering. Dok se penjete na neku od kula, vaši buti mišići prosto će se upaliti, ali čim dođete do prve kule bićete ponosni na svoj podvig i uvidećete da se trud isplatio. Ovaj deo kineskog zida je zaista prelep, ali turista je na sve strane.

Evo jedne nove priče sa starog zida:

Čuo sam da postoje autentičniji delovi koji su malo udaljeniji i teže dostupni. To je sada moja misija , kako mogu tome da se oduprem, da odem što dalje od običnih turista, od prodavnica i radnji sa suvenirima. Dok putujem, imam osećaj da sam ispravno postupio. Usput, dok prolazite pored malih mesta, videćete mnoge stvari koje ne možete da vidite u gradovima. Videćete sasvim drugačiju sliku ove zemlje. Ovo je pravi odraz Kine. Realan. Kada skrenete sa onog utabanog puta, to je prava stvar.

Bio sam na raznim destinacijama u svetu i uživao sam svaki trenutak. Na tim putovanjima, najbolje od svega je samo putovanje. Ponekad nije važno samo mesto u kojem ste se uputili, nego sam put koji vas vodi ka tom mestu. Najzanimljivije stvari dešavale su se u toku putovanja. Svejedno je, da li je u pitanju prevoz automobilom, motorom ili na konju. Smisao je kretanje, put. Uvek jedan korak ispred svih, naći se veoma blizu onom što ne možeš da predvidiš. Teritorije koje još nisi otkrio i ljude koje još nisi upoznao. Evo na primer, “The He Family”. Ova kineska porodica rado prima goste namernike koji su na putu za egzotičnim panoramama Velikog Kineskog Zida. Oni će vas ugostiti, i obezbediće vam mesto gde možete da ostanete i prenoćite.

“Većina meštana ovog sela su porodica, oni žive ovde već stotinama godina.”

Prava avantura počinje upravo iz njihovih izlaznih vrata. Pogledate gore, vaša destinacija se vidi, odmah iznad najviših drveća. Ali budite spremni za određene napore i vežbe. “Ovo je zaista izvarendno, svo ovo planinarenje”. Prizor je prelep. Kada dođete do kule stražara “Guard Tower”, imate još malo da se penjete, ali ovaj deo je najteži. Penjete se horizontalno i to uz nesigurne cigle koje su naređane jedna iznad druge. Ali posle svega dolazi satisfakcija za uloženi trud. Kada se konačno uspete na vrh, gde ja stojim, uvidećete da sve poteškoće koje ste imali usput, sve je vredno toga, čak i više.



Panorama kineskog zida

Zid je prilično sačuvan. Naročito ovaj deo Kineskog Zida. Nigde u Kini ne možete da vidite nešto ovako. Kilometri zida, skoro nedodirnuti, još od vremena kad je napravljen. Reljef je pun stena, sa velikom kulom, i mnoštvo manjih kula koje su prilično blizu jedna drugoj. Ovakav raspored je napravljen u slučaju odbrane od neprijatelja, a zgodan je i za osmatranje. Sada su ove kule prekrivene drvećem. Ono što je zanimljivo, a tiče se ovog dela kineskog zida, je to da skoro niko i ne zna za ovo mesto, mali broj turista je čuo za ovaj ukutkani i tajanstveni deo Velikog Zida.

Ovde se dolazi da se vidi iskonski Veliki Kineski Zid, kako je nekad izgledao. Ako krenete u ovu avanturu, imaćete ovaj zid samo za sebe. Kako samo ime kaže Veliki Kineski Zid je najduža struktura ikada napravljena od strane ljudi. U stvari, ono šta predstavlja zid je granica, protekcija, ograda, sigurnost. Možda bi adekvatni prevod glasio velelepni zid. Bilo vekovima i ostalo. Koračajući ovom tvorevinom ljudske istorije, nećete primetiti da su prošli silni vekovi.
















Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pet 12 Okt - 0:06

Petra – Svetsko Čudo Jordana

Na 180 kilometara južno od prestonice Jordana, glavnog grada Amana (Amman), nalazi se mistično mesto pod imenom Petra. Petra je danas istorijski, antički i arheološki grad, koji i dalje sija starim sjajem i odaje prizor koji jednako zadivljuje kao i pre 25 vekova. Svakako spada u destinacije koje vredi obavezno posetiti za života, pa se kao takvo nalazi i na UNESCO-voj listi svetske baštine.



Crkva u Petri, simbol celog lokaliteta

Ovde, u toploj i suvoj pustinji, temperature često dostižu i do 45 stepeni celzijusa. Ovim predelom nekad su prolazili bogati i moćni ljudi, u karnevalima sa kamilama. Nazivali su se “Nabataeans” ili Nabetinjani i bili su gospodari vodenih puteva i pustinjskih raskrsnica.

Mnogi ljudi vide ovaj deo kao negostoljubiv teren, i čudili su se kako je baš na ovom mesto moguće podignuti grad i zašto baš tu. Ali, ovo zemljište je “čvor” svih medjunarodnih puteva i predstavlja veoma važnu raskrsnicu svetskih putnika i trgovca koji dolaze iz Arabije, Afrike, Azije i Mediterana.



Panorama Petre

Kamile su veoma važne u ovakvim uslovima. One su u mogućnosti su da nose veliki teren na duge razdaljine u pustinji. Iako se sporo kreću, one mogu veoma dugo da hodaju, bez hrane i vode. Vekovima, one su centralne životinje u pustinjskim zajednicama koje su ovde živele. Jedan od ovih naroda su Beduini (Bedouin) koji danas rade kao turistički vodiči prilikom sprovođenja stranih turista na kamilama . Monotonija i jednoličnost ovakvog terena je prekinuta oštrim liticama, iznad kojih se mogu videti veliki kanjoni. Velike stene pod jakim suncem stvaraju toliko jake impresije, koje ćete svakako pamtiti za ceo život.

Ranijih vekova, ovi putevi kroz kanjone bili su savršeni za bekstvo i zasede. Koridori su bili oko dva kilometara dugački, sa jedva dva metara u širini. Ovo mesto predstvavlja jedno od najdramatičnijih fasada u svetu.



Božanstvo Petre, El-Uzza

Znamenitosi u Petri

Jedno od najvećih znamenitosti ovog mesta je svakako crkva u Petri ili Treasury al Khazneh (na arapskom), i predstavlja 1.5 kilometra dugačku građevinu. Svrha ove gradjevine je ostala misterija do dana današnjeg. Ali veruje se da je u pitanju hram ili kraljevska grobnica. Posle jednog milenijuma ova građevina i dalje opstaje i nije se mnogo promenila. Fasada je sačinjena od dva nivoa, ukrašena kolonama klasičnih zidova i raznih skluptura. Centralna figura se nalazi na najvišem nivou, božanstvo Petre, El-Uzza.

Postoji kontrast, jer mnoge građevine u Petri, su napuštene i bez stvari unutra. Uglavnom te tvorevine nisu ni građene za život. One su predstavljale političke građevine i grobnice najbogatijih porodica. U grčkoj reč “Petra” znači stena. Konotacija ove reči je vezana za građevine u steni. Ove građevine preživele su zemljotrese, opustošenost i vekovima tavorile otuđene same za sebe. Pored svega, odolele su zubu vremena, a prizor koji ćete dođiveti u njima i dalje je veličanstven.

Za one koji preferiraju video zapis, 10 zanimljivosti koje morate posetiti u Petri su:



Arheolozi su imali poteškoća da odrede tačno vreme kad su ove gradjevine nastale, ali to je samo još jedna misterija Petre. Za neke od misterija ipak postoji logično objašnjenje. Odlična lokacija, raskrsnica u koju stiže roba iz Arabije, zlato i srebro iz Afrike i krajnjeg istoka. Istoričari su pokušali da daju neke odgovore vezane za pitanje: zašto je baš tu sagradjen ovaj grad?



Arhitektura u Petri

Jedan od najvažnijih teorija je “sistem kretanja vode”. U Petri je napravljen jako dobar vodovodni sistem. I samim tim, Petra je predstavljala svojevrsnu oazu u okolnoj velikoj pustinji. I trgovci su dolazili u masovnim karavanima. Jeste da kanjon na okolnim brdima nudi odlično skrovište, ali ključ svega je lokacija gde se može lako doći do vode.

Napravljen je odličan sistem za protok vode i samim tim Petra je postala veoma poznata veštačka građevina usred pustinje. Grad je ubrzo postao centar moći i srce arapske pustinje.

Na početku drugog veka, Rimljani su okupirali ovo mesto i sa velikom pažnjom predstavili ovu građevinu svom imperatoru. Grad je poprimio uticaje svojih novih gospodara i adaptiralo je u sebi rimsku arhitekturu i urbano planiranje.

Mesto je živelo mešavinom ovih stilova sve do velikog zemljotresa koji se dogodio 363 nove ere kada je uništen sistem vode i više od pola grada. Stanovnici koji su tu živeli, napustili su grad i ovo mesto ostaje prazno i nenaseljeno stotinama godina.

Ponovo je otkriveno 1812. godine od strane švajcarskog istraživača Johana Burkarda (Johann Ludwig Burckhardt).

Petra je uvek bila i uvek će biti inspiracija za putnike 19 veka, i zabeležena je u pesmi John William Burgon-a sa istoimenim nazivom kao crveni grad star upola kao i vreme.

To je grad koji na neki način pomaže da se definiše vreme. Zbog svoje neobične gradnje, koja bi predstavljala izazov i savremenoj tehnici Petra će zauvek ostati jedno od najpoznatijih svetskih čuda.















Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 3 Jun - 1:36

Osmo svjetsko čudo

Crkva sv. Đorđa u Lalibeli


Crkva sv. Đorđa, isklesana u stijeni u obliku križa





Crkva sv. Đorđa (amharski: Bete Giyorgis?) je monolitna crkva u Lalibeli, mjestu u regiji Amhara u Etiopiji. Ona je najpoznatija i najkasnije sagrađena (rani 13. vijek) od jedanaest crkava u oblasti Lalibela, te se često navodila kao "Osmo čudo svijeta". Dimenzije kompleksa su 25 x 25 x 30 metara, a uz njega postoji mali bazen krštenja.

Prema etiopskoj predaji Bete Giyorgis je sagrađena kada je kralj Gebre Meskel - Lalibela iz dinastije Zagaj imao viziju u kojoj mu je rečeno da sagradi crkvu; instrukcije su, prema različitim izvorima, dali Sveti Đorđe i Bog.

Lalibela je danas mjesto hodočašća za vjernike Etiopske pravoslavne tevahedo crkve; sama crkva je dio UNESCO-vog lokaliteta Svjetske baštine pod nazivom "Crkve isklesane u kamenu Lalibela".

(Wikipedija)








love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 16 Feb - 16:16

Седам свјетских чуда природе су:


Амазонија и река Амазон



Залив Халонг



Водопади Игуасу (национални парк)



Острво Чеџу



Острво Комодо (национални парк)



Подземна река Порто Принцеса



Стона планина (национални парк)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 16 Feb - 16:18


Sedam svjetskih čuda Antike



Keopsova piramida u Gizi (oko 2550 pr. Kr.)
Semiramidini viseći vrtovi (Babilon, oko 600 pr. Kr.)
Zeusov kip u Olimpiji (oko 440 pr. Kr.)
Artemidin hram u Efezu (oko 550 pr. Kr.)
Mauzolej u Halikarnasu (oko 350 pr. Kr.)
Kolos s otoka Roda (oko 280 pr. Kr.)
Aleksandrijski svjetionik, na otoku Faru pred Aleksandrijom (oko 280 pr. Kr.)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 16 Feb - 16:20

Do danas je ostala sačuvana samo Keopsova piramida, pa današnji popis čuda izgleda ovako:



Eiffelov toranj (Pariz, Francuska) (1889.)
Kip slobode (New York, SAD)
most Golden Gate (San Francisco, SAD)
Kineski zid (Kina)
Aja Sofija (Istanbul, Turska)
Angkor Wat (Kambodža)
Tadž Mahal (Indija)
Kölnska katedrala (Njemačka)
Atomium (Bruxelles, Belgija)
Escorial (Španjolska)
Alhambra (Granada)
Stolna crkva u Milanu (Italija)
Crkva Sv. Petra (Vatikan)
Akropola (Grčka)
Slavoluk pobjede (Pariz, Francuska)
Dvorac Versailles (Francuska)
Ronchamp (crkva od Le Corbusiera) (Francuska)
Stonehenge (Velika Britanija)
Moskovski Kremlj (Rusija)
Baalbek između Libanona i Antilibanona
Džamija Omajada (Libanon)
Hram Nikko (Japan)
Daibutsu (orijaški Buda) (Japan)
Hram Borobudur (Java)
Sueski kanal (Egipat)
Abu Simbel (Egipat)
Mount Rushmore (SAD)
Cape Kennedy (Florida, SAD)
Chichen Itza (Yucatán)
Machu Picchu (Ande)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   Pon 16 Feb - 16:24

Novih 7 svjetskih čuda

Novih 7 svjetskih čuda izabrano je 8. srpnja 2007. godine. To su:



Kineski zid



Koloseum u Rimu



Taj Mahal u Indiji



Machu Picchu



Kip Krista Iskupitelja u Brazilu



Grad Petra



Chichen Itza








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: 7 Svetskih čuda   

Nazad na vrh Ići dole
 
7 Svetskih čuda
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Svet koji treba videti pre nego što nestane
» Najpoznatiji svetski kafe-restorani, poslastičarnice i barovi
» Neobični restorani
» Najbolje svetske teniserke
» Himne svetskih prvenstava u fudbalu
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Geografija-