Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stara Grčka

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 9:18

LEGENDA

Jednom davno na Olimpiji je održan savjet 12 Bogova.Posejdon bog mora i Atina boginja mudrosti su polagali pravo na Atiku.Kada je došlo do obračuna Posejdon je udario u stjenu Akropolja svojim trozupcem i u tom trenutku potekla je voda. Atina je kao odgovor udarila pored sa svojim kopljem i prvo maslinovo drvo je izraslo. Bogovi su konačno proglasili Atinu kao pobjednicu i tako je postala zaštitnica grada, koji je po njoj nazvan.

[You must be registered and logged in to see this image.]  [You must be registered and logged in to see this image.]

ISTORIJA


Da bi govorili o istoriji Atine moramo se vratiti 2000 godina unazad kad je ona bila jedan mali nezavisni država-grad.Oko 621 god.p.n.e. legionar po imenu Drakon se pojavio u Atini i sastavio zakonik. Njegovi zakoni su bili toliko strogi da je njegov donosilac postao besmrtan riječju "drakonski" . Rečeno je da su zakoni napisani krvlju a ne tintom zato što je veliki broj zločina kažnjavano smrtnom kaznom.

Ovi zakoni su vladali sve dok Solon, koji je još i nazvan osnivačem Atinske demokratije, nije ukinuo smrtnu kaznu za sve zločine osim ubistva. On je uveo reformu i u izbore u kojim su svi imali pravo glasa osim robova, tako da su svi učestvovali u državnoj upravi. I tako je počela demokratija.

Sto godina kasnije demokratiji i svemu što su Grci izgradili zaprjetila je Persija. Prva "ekspedicija" bila je 490 god.p.n.e.kad je njena vojska došla u Maraton, blizu Atine . To je bio događaj kad je Grčki vojnik trčao od Maratona do Atine i rekao:"Pobjedili smo. ", i pao mrtav.U drugoj "ekspediciji" Persijance je dočekao Temistokle, atinski vođa koji je izgradio veliku i snažnu flotu. Time je uništio Persijance kod Salamine.

Atina, sada jak pomorska sila išla je prema zlatnom dobu njen tadašnji vladar bio je Perikle. Izgradio je Partenon i veliki broj hramova koji su do danas očuvani.Atina je učestvovala u Peloponeskom ratu protiv Sparte i poslije 27 god. borbe Atina je izgubila 404 god. p.n.e.. Ali Sparta je opstala na vlasti samo 30 god. koju su prekinuli Makedonci.

Ambicija Filipa Makedonskog bila je da ujedini Grke i da proširi Grčku kulturu po Makedoniji i da eliminiše Persiju kao stalnu prjetnju. Njega je nasljedio sin Aleksandar Veliki čiji je učitelj bio Aristotel. Njegova smrt je označila kraj najvećeg klasičnog perioda Grčke u književnosti, filozofiji i umjetnosti. Od tada je Atina polako počela da slabi sve dok nije bila pokorena od strane Rimske vojske.

Sledeći 500 god. Atina je bila u rukama Rima. Pošto je Vizantija bila jedini civilizovani dio tadašnje Evrope veliki broj crkava i manastira nalazi se u Atini. Kada je došla do raskola crkava i organizovanja krstaških ratova Grčka je svedena na nevažnu provinciju, a Atina je postala mali grad. Partenon je pretvoren u džamiju.

Sledećih 400 god. Atina je bila po Turskom vladavinom. U ranim 1800-tih počelo je oslobođenje Grčke , a Atina je oslobođena u martu 1821 god.. Za dan nezavisnosti označen je 25 mart , a 1829 Grci su proglašni nezavisnom nacijom.

AKROPOLJ

Akropolj je krunski dragulj Atine. Sa svojim sačuvanim hramom Partenonom koji je čudo starog svijeta.Izgrađen je između 447 i 432 p.n.e. i najveći broj predmeta nalazi se u muzeju pored Partenona. U naosu Partenona nalazi se statua od zlata i slonovače Atine Partenos. Na Akropolju se nalazi i hram Erehtejona sa karijatidama umjesto stubova na jednom od portika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZEVSOV HRAM

Jedan od najvećih hramova antičke Grčke. Gradnja hrama je počela u šestom vijeku p.n.e. a hram je završen tek 700 godina kasnije.Hram je posvećen bogu Zevsu i veliki broj Korintski stubova i danas stoji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

DIJONIZIJEVO POZORIŠTE

To je najstarije Grčko pozorište i nalazi se u podnožiju Akropolja. Tu su se nekada davno izvodile Euripidove, Aristofanove i Sofokleove drame.

[You must be registered and logged in to see this image.]

domaći.de









[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Shadow dana Ned 23 Mar - 0:16, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 9:19

.........



Početak evropske istorije, kada su kraljevstva i carstva civilizacija na Orijentu cvetala i propadala, počinje dolaskom Grka. Prvi, stidljivi koraci ka usponu, od primitivne kulture do vrhunske civilizacije, učinjeni su na prostoru Egeja u toku Bronzanog doba (2800-1100 p.n.e). Bilo je to doba trgovine i komunikacije među narodima u kome je uglavnom vladao mir, koji bi povremeno bio prekidan krvavim ratovima. Oblast Egeja imala je ključnu poziciju pri svakoj trgovini među narodima koji su dolazili sa severa iz Male Azije ili Severne Afrike tokom 2. i 3. milenijuma p.n.e. Celokupna egejska civilizacija bila je zasnovana na vojno pomorskoj moći i trgovini. Stanovnici starog sveta preneli su svoju trgovinu na ostrva i priobalno područje Egeja, a samim tim su doprineli povećanju materijalnog bogatstva. Krit je bio u stalnoj trgovačkoj vezi sa ostatkom Egeja gde su izrastale nove, male, nezavisne civilizacije, od kojih je Kikladska bila najznačajnija. Grupa Kikladskih ostrva je bila isuviše mala da bi mogla primiti veliki broj stanovnika, međutim bogatstvo minerala i metala uz izuzetno povoljan geografski položaj, dodelio je ostrvima veoma važnu ulogu tokom ranog bronzanog doba.

Zavisno od mesta razvitka egejskih civilizacija ili u zavisnosti od određenih karakterističnih arheoloških ostataka, dobile su ime, Minojska po Kritskom legendarnom kralju Minoju; Kikladska po grupi ostrva; Mikenska po gradu Mikeni. Postojala je i Trojanska civilizacija, u regionu Troje, na severo-zapadu Male Azije. Dolaskom Dorana sa severa Bronzano doba se završava svuda između 1100 i 1000 g.p.n.e. Njihov dolazak je predstavljao poslednji udarac mikenskoj civilizaciji. U međuvremenu Pelazgi i Joni napuštaju kontinentalni deo Grčke pod pritiskom Dorana osvojivši Peloponez. Prešli su more i nastanili se na sevrnim egejskim ostrvima i duž maloazijske obale. Tu su izrasli veliki gradovi koji su već od 7. i 6. veka p.n.e. postali centri brilijantnih civilizacija. Među bogatim gradovima izdvajali su se Klazomenea, Alikarnasos, Kolofon, Smirna, Fokea, Samos, Efes i iznad svih Milet. Oni su bili kolevka nauke i filozofije i prvi gradovi koji su se razvili u gradove-države. Prije nego što su potpali pod vlast Lidijaca i Persijanaca, pomogli su da se oblasti Mediteranskog i Crnog mora otvore uticaju grčke civilizacije. Krajem tog perioda (6. vek p.n.e.) pojavljuju se dve suparničke sile, Sparta i Atina.

Sa pojavom Homera i njegovih epova, Illjade i Odiseje, Grčka hita ka novom dobu ubrzanog napretka koji ju je uveo u period danas poznat kao Klasično doba (500-323. g.p.n.e.). To je period koji je iza sebe ostavio najpoznatije spomenike i relikvije.

Period od 480. do 431. g.p.n.e. karakteriše dominacija velikog državnika Perikla, koji je inicirao građenje velelepnih zdanja među kojima se ističu Partenon i Propileji na Atinskom Akropolju. U spoljašnjoj politici Atinska imperija je doživela vrhunac. Što se tiče unutrašnje politike, bila je zasnovana na principima široke demokratije formiranjem narodnog sabora kome je svako imao pristup i stvaranjem saveta ”vojskovođa� koji su birani svake godine.

Peloponeski rat (431-404. g.p.n.e.) ,koji je nagovestio propadanje Atine, u suštini predstavlja posledicu neizmernog straha koji su Spartanci osećali u odnosu na snažnu i moćnu Atinu.

Velika epidemija 430. g.p.n.e. , fatalni nesporazumi oko strategije koju je trebalo primeniti nakon Periklove smrti 426. g.p.n.e. definitivno su bacili Atinu na kolena i podredili dejstvu brutalne diktature koju joj je Sparta nametnula.

4. vek p.n.e. donosi Grčkoj, oslabljenoj dugotrajnim ratovanjem, pretnju po mir od strane novonastale sile- Makedonije. Najveći atinski orator Demosten je ubedio Atinjane da treba da se suprotstave Makedoniji što je dovelo do pogubne bitke kod Heronije 338. g.p.n.e. Sudbina Atine i nekolicine drugih gradova-država prešla je u ruke Makedonije.

Pod vlašću Makedonije uspostavljeno je, na neki način, jedinstvo naroda u elementarnoj formi koje je za vreme Aleksandra Velikog ojačano. Period između 4. i 2. veka p.n.e. poznat je kao Helenističko Doba. Pre svoje smrti 323. god. p.n.e., Aleksandar je bio vladar ogromne imperije a narod prvi put postaje poznat pod imenom Heleni. Nakon njegove smrti dolazi do raspada imperije. Grčka pada pod vlast Rima. Grčka po prvi put dobija javne puteve, akvadukte, mostove i javna kupatila. Što se umetnosti tiče, više su se bavili monumentalnim spoljnim izgledom, težeći masivnim i razmetljivim zdanjima koja su ukrašavali trijumfalni lukovi, uklesani reljefi i freske. Što se tiče skulpture, skulptori su zahtjevali apsolutnu perfekciju i predmeta i izrade.

Šta više, i tokom vladavine Rima, grčki gradovi-države zadržali su svoju nadmoć u filozofiji, suptilnoj umetnosti i nauci. U Rimskom periodu (146-138. g.p.n.e.) došlo je do širenja hrišćanstva na tlu Grčke. Sveti Pavle je na Marsovom brdu u Atini, kao i širom zemlje ispovedao novu veru a generaciju kasnije Sv. Jovan je napisao Otkrovenje na ostrvu Patmos. Kada je došlo do podele Rimskog Carstva , na Istočno i Zapadno Carstvo, Grčka je postala deo Vizantijskog Carstva koje je bilo pod toliko velikim uticajem grčke misli i umetnosti, da je grčki jezik postao službeni jezik zamenivši latinski. Vizantijsko doba (od 395. do 1453. g.n.e. ) je trajalo 1000 godina. Tokom ovog perioda razvila se umetnost, kultura i običaj, koji su svojstveni ovom periodu, i u kojima se ogleda veoma jak uticaj i tesna veza koja je postojala između crkve i države. U crkvenoj arhitekturi razvio se karakterističan i veoma poznat stil pod imenom Vizantijski stil sa ukrštenim poprečnim brodom koji ima okruglu kupolu, i hramovi u stilu bazilike sa uzdignutom centralnom lađom i jednom ili dvema lađama na po svakoj strani koje su oivičene stubovima i kolonama.

Mozaici i freske kojima su crkve bile ukrašene bile su izuzetno visokog umetničkog nivoa u ovom periodu koji je doživeo svoj kraj kada je Otomansko carstvo pokorilo Vizantiju 1453. god. Sa padom Konstantinopolja, glavnog grada Vizantijskog Carstva, 1453. god. Turci su zauzeli najveći deo Grčke. Grčka je ostala pod vlašću Otomanskog carstva do 1821. kada su se razni oslobodilački pokreti ujedinili i poveli Grčku u borbu za nezavisnost (1821-1834).

Moderna Grčka nastaje sa odbacivanjem turskog ropstva. Zemlja je postala priznata kao nezavisna država od strane velikih sila (V. Britanije, Francuske i Rusije) 1830. god. a prva monarhija uspostavljena je dolaskom na presto kralja Otta iz Bavarije. U toku sledećih nekoliko godina grčka nacija pokušavala je da pod svoje okrilje dovede teritorije koje su oduvek bile naseljene Grcima. Poslednji put pripojena je teritorija koja je poznata pod imenom Dodekanisa. Ova grupa ostrva pripojena je Grčkoj za vreme Drugog svetskog rata.

Mala zemlja sa dugačkom istorijom, zemlja koja se uvek borila za visoke ideale slobode, danas korača ubrzanim koracima ka progresu i može biti zadovoljna postignutim rezultatima koji se odnose na razvoj nacionalnog standarda. Delom zbog geografskog položaja duh koji krasi narod ove zemlje kao i zbog njenog položaja koji zauzima na Istočnom Mediteranu, karakter Grka ostao je skoro nepromenjen što je doprinelo da svaka nova generacija Grka bude neraskidivo povezana sa svojim precima, a da pri tome istovremeno zadužuje buduća pokoljenja. Država, koja svakako uvek brani interese Grčke, nadležna je za očuvanje nacionalnog blaga, odbranu svojih današnjih interesa i budućih nada.


domaći.de








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 9:21

TROJANSKI RAT

Najveci rat,koji je uzdrmao ljude iz doba,danas nama, daleke proslosti,svakako je bio pohod na Troju. Deset godina je trajao taj strasni sukob, u kome su zivote izgubili mnogi heroji. Ahajci i Ajolci, Heleni sa kontinentalnog dijela Grcke,opsjedali su i pobjedili Trojance, Maloazijske Grke. Trojanski rat je, po legendi, zapocet zbog ljubavi lijepe Helene. Medjutim, taj rat nikako nije bio mitski, sto neosporno dokazuju arheoloska iskopavanja, koja su na svjetlost dana iznjela sve sto je Homer opisao u Ilijadi. Danas je svima poznato da su Ahajci presli na suprotnu obalu, sa svom svojom vojskom i opremom kojom su raspolagali, kako bi osvojili plodnu i razvijenu Troju. Bili su to jaki i hrabri borci.Zar, sa takvom vojskom ne bi mogli da ucine svojim neizmjerna bogatstva Troje, da svojim kucama dovedu njihove prelijepe zene i pograbe sve ono najljepse sto je postojalo u Ilionu?Komunikacija ni u kom slucaju nije predstavljala problem. Trojanci su bili ljudi koji su pripadali istom plemenu, i, sta vise, bili su im i rodjaci. Ahajci su raspolagali vojskom od 100. 000-135. 000 ljudi i flotom od 1.186 brodova. U pohodu su ucestvovali svi vladari Ahajaca i Ajolaca. Trojanci su imali izvrsno utvrdjeni grad, a mogli su da se oslone i na pomoc susjednih plemena, od kojih su neka bila helenskog porjekla a neka stranog: Likijci, Misijci, Kikonci, Paflagonci, Frigijci, Karesi, Trakijci, Asirci sta vise i Etiopljani, a moguce i Egipcani. Ovaj veliki rat proslavio je nadaleko cuvene homerske junake: Ahila. lik koji dominira Ilijadom, Agamemnona, Odiseja, Hektora, Parisa i mnoge druge. Anticki istoricari navode da je povod i razlog izbijanja Trojanskog rata, bili potraga za novim zemljistem. Mit koji opisuje nastanak i tok ovog sukoba, upucuje na dogadjaje i cinjenice, koje svakako zasluxuju paznju, i koje obavezno treb spomenuti. Sve je zapocelo prilikom svadbenog veselja, na svadbi Peleji i Tetide.

Pelej je bio kralj Ftije, gdje su zivjeli Mirmidonci. Stara legenda kaze da Mirmidonci nekada bili mravi , koji su se preobrazili u ljude, kako bi omogucili osnivanje ovog kraljevsva. Pelej se ozenio Tetidom, boginjom mora. Svi bogovi su dosli na njihovu svadbu, da ih darovali i svojim prisustvom uvecali svadbenu svecanost. Jedina boginja koja nije bila pozvana bila je Erida, boginja svadje i razdora. Da bi se osvetila prisutnima, ona je u odredjenom trenutku bacila jednu zlatnu jabuku izmedju tri boginje: Here, Atene i Afrodite. Jabuka je, kako kazu, bila iz vrta Hesperida, a na kojoj je pisalo Najljepsoj. Kao sto se moglo i ocekivati, sasvim prirodno, buknula je svadja medju trima boginjama, jer je svaka od njih mislila da je jabuka bas njoj namjenjena. Bilo je sudjeno da ova drama ima tragican epilog i da dovede do potpunog unistenja Troje, kao i do raspada Mikenske drzave, koje su u to doba bile na svom vrhuncu.

Iza Helesponta, na Trojanskom brezuljku, Paris, mladi kraljevic, najmladji sin kralja Prijama , cuvao je stado. Zeus je ovlastio Hermesa da mladom Parisu postavi veoma nezahvalan zadatak: trebalo je da on donese tesku odluku o tome kojoj bi, od tri boginje, trebalo da pripadne zletna jabuka, uzimajuci, pri tome, u obzir sve njihove prednosti. Tri boginje su kraljevicu ponudile svoje poklone, ukoliko presudi u njihovu korist: Hera mu je ponudila vlast u Aziji i Evropi, Atena, junastvo i pobjedu, dok mu je Afrodita ponudila veliku ljubav, u liku prelijepe Helene. Paris do tada nije vidio Helenu. No, glas o njenoj slavi i ljepoti, veoma se daleko procuo, te je on osjetio neizmjernu zudnju za njenom ljubavlju, a ta je zelja bila toliko velika, da je on, bez razmisl;jenja, jabuku ponudio prelijepoj Afroditi. Tada su se, navodno, druge dvije boginje naljutile na njega, pa su onda, u ratu koji je uslijedio, uvijek pomagale Ahajcima u borbi protiv Trojanaca. Afrodita je Parisa posavjetovala kako da zavede lijepu Helenu. Iz Pelejevog i Tetidinog braka, rodjen je Ahil, naj znacajniji junak trojanskog rata. Tetida je zeljela da ucini besmrtnim svoga sina, pa ga je uronula u svetu vodu rijeke Sting, pridrzavajuci ga za petu. Ahilova peta je izraz koji se zadrzao sve do nasih dana, u savremenom govoru, oznacava neciju slabu tacku. Pelej je odveo svoga sina kod KentauraHejrona, da ga on nauci lovu divljih zivotinja, ratnim vjestinama, muzici, slikarstvu kao i svim drugim vjestinama koje su do tog doba bile poznate.

Trojansko utvrdjenje nalazilo se na planini Ida, nedaleko od Helesponta, kod Crnog Mora. Utvrdjenje su kralju Laomedontu sagradili Posejdon i Apolon. Dogadjaji koji ce u nastavku biti opisani odigrali su se u vrijeme dok je Trojom vladao kralj Prijam, Laomedontov sin, sa svojom suprugom Hekabom.[Prijam je prvo bio ozenjen Arisbom, sa kojom je dobio sina Ajsaka. Kasnije je nju napustio, da bi se ozenio Hekabom.Hekaba mu je rodila mnogo djece. Iako se stari pisci medjusobno ne slazu oko tacnog broja djece koju je Hekaba rodila, neosporno je, da je porodica, koju je sa Prijamom osnovala, bila mnogobrojna.] Prijamu je pravo ime bilo Podark, i bio je brat Hesioni, koja je Telamona pratila do Salamine, gdje se za njega udala, i rodila mu Teukara i Ajanta, koji su kasnije ucestvovali u trojanskom ratu. Ahijci i Trojanci, po svemu sudeci, ne samo sto su vodili porjeklo od istih plemena, nego su najcesce pripadali i istim porodicama. U svom utvrdjenju, u Troji, Prijam je zivio sa svojom mnogobrojnom porodicom, i imao je mnogo djece, sto nije zabiljezeno ni za jednog drugog kralja. Imao je pedesetoro sinova, i veliki broj cerki. Prvorodjeni sin bio je Hektor, a zatim redom, Paris,dejofob, Helen, Polidor, Trojilo i dr. A od cerki najpoznatije bile su Kreusa, Laodika, Poliksena i Kasandra koja je bila obdarena vidovitoscu i prprocanskim sposobnostima.

Trojanci

[You must be registered and logged in to see this image.]

Paris

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao sto je prethodno vec bilo pomenuto,Agamemnon, kralj Mikene, ozenio se Klitajmnestrom, a Menelaj njenom sestrom Helenom, Menelaj je vladao Spartom, gdje je docekao Parisa i njegovu pratnju kada su ga posjetili, donoseci mu skupocjene poklone. Kada je Paris ugledao prelijepu Helenu, bio je zadivljen njenom ljepotom. Menelaj je stranog kraljevica docekao sa svim pocastima i obicajima, kojima je iskazao svoju gostoljubivost, ali je vec desetog dana nakon njihovog dolaska morao da otputuje na Kretu. Tada je Paris iskoristijo priliku, i priblizijo se Heleni, koja se nije mogla oduprijeti ljubavi, koju joj je namjenila mocna Afrodita. Zbog toga je primila bogate darove koje joj je Paris donio, i u sred noci posla sa njim. Zaljubljeni par je zatim krisom pobjegao i uspio da se docepa Troje, gdje je proslavljena njihova svadba. Potom je Irida, glasnik bogova, donjela Menelaju na Kretu, glasu o tom dogadjaju.[Menalaj je, kada je saznao tu vjest, smjsta napustio Kretu i odmah krenuo putem Mikene, pravo svom bratu Agamemonu. Tada su, uz pomoc mudrog Nestora, kralja Pile, odlucili da posalju poziv svim kraljevima i junacima sirom cjele Grcke, da ucestvuju u pohodu koji su pripremali, i koji je predstavljao pitanje casti.

Otmicar je morao biti kaznjen, jer u suprotnom, od tada, vise niko ne bi mogao da bude siguran u bezbjednost svoje zene, kada bi se tako olako zaboravljala sveta pravili koja podrazumjeva pruzanje gostoprimstva. Bilo je, dakle, neophodno, da svako od njih, ono sto je Paris ucinio Menelaju, smatra licnom uvredom. No, sasvim uobicajno za to doba, i ovdje su sudbina i prorocanstva takodje odigrala znacajnu ulogu, jer svako ko je znao sta ga ceka, tesko se odlucivao na ucestovanje u pohodu. Odisej, snalazljiv i hrabar Leartov sin kralji Itake, vec je tada znao da ce proci dvadeset godina prije nego sto se vrati svojima, pa se zbog toga pretvarao da je lud, kada su ga Agamemnon i Palamed posjetili, pozivajuci ga u pohod. Odise je u to vrijeme bio tek kratko u braku, i samo sto je dobio sina Telemaha. Posjetioci su nasli Odiseja smjesno obucenog, kako se, cineci nevjerovatne gluposti pravi da ore svoju zemlju. Lukavi Palamed je tada, da bi ga raskrinkao, dohvatio malog Telemaha i stavi pred zapregu. Sasvim prirodno, Odisej nije mogao da predje preko tjela svoga sina, vec je smjesta prestao sa oranjem.

Takodje je, i hrabrog Ahileja, majka poslala da se sakrije kod svojih sestara, u palatu Likomeda, kralja Skira. On je otkriven zahvaljujuci Odisejevoj dovitljivosti, koji je u palatu dosao natovaren raznim haljinama, ukrasima i poklonima za kraljeve cerk, ali je medju ostalim stvarima koje su bile namjenjene djevojkama sakrio koplje i stit. Odisej je naredi da se, dok on djevojkama pokazuje poklone, zacuje zvuk trube koja poziva na boj. Tada je Ahilej, ne mogavsi da se uzdrzi, skocio i dohvati se oruzja, koje je prethodno primio medju poklonima, i spremio se za napad. Zatim se i on, otkrivsi svoj identitet pridruzio vojsci u Aulidi. Deset godina je bilo potrebno da se u luku na Aulidi, prikupe svi junaci. Medju poznatim herojima bili su kralj Pile, mudri Nestor Diomed-junak iz Etolije, Veliki Ajant, Mali Ajant iz Lokride, Idaj, kralj Krete Idomedej i drugi.

AFRODITA, boginja ljubavi i lepote
[You must be registered and logged in to see this image.]

Trojanci, narod koji je bio privrzen religiji i svojoj tradiciji, odmah su podnijeli bogovima zrtvu, prije pocetka Trojanskog rata, kako bi im oni dali neki znak o buducnosti i ishodu rata. Za vrijeme odrzavanje obreda zrtvovanja, pojavila se jedna zmija cija su ledja bili crvena kao krv. Zmija je izasla iz zrtvenika i uspela se na obliznji platan. Na najvisoj grani nalazilo se gnjezdo vrabaca, u kome je bila majka sa svojim mladuncima. Zmija je progutala svih osam mladunaca, a na kraju i majku. Kada je progutala svih devet vrabaca, Zeus ju je pretvorio u kamen. Za proroka Kalhanta, ovaj neobican dogadjaj znacio je da ce opsada Troje trajati devet godina, i da ce ona pasti tek desete godine. Troja ili Ilijon, prestasvljala je popriste velikih bitaka, sa ogromnim brojem mrtvih, iako ju je Apolon stitio. Prva zrtva na strani Ahajaca bio je Protesijal. Boginje Atena i Hera, pomagale su Ahajskoj vojsci. U homerovom Epu, Ilijadi, opisani su mogi dogadjaji, koji su se odigrali za vrijeme trojanskog rata. U onima koji su bili najznacajniji, ulogu glavne licnosti, koja se uvjek pominje imao je Ahilej. Ahileju je bilo sudjeno da pogine u Troji, te zbog toga, njegova majka Tetida, upocetku nije zeljela da on ucestvuje u tom ratu.

Medjutim Agamemon, koji je bio i vrhovni vodja, svim silama se trudio da uz sebe ima Ahileja, koji je, sa sobom uvjek vodio svoje neustrasive Mirnidonce. Tokom devet godina, koliko je trajala opsada Troje, Ahile je opljackao i osvoji mnoge okolne gradove, dok je prisvojeni plijen kao i zarobljene zene, donosi i darivao Agamemnonu. Za sebe je zadrzao robinju Diomedu, koja je, ipak, njem bila druga po znacaju, odmah poslije prelijepe Briseide, Brisejeve cerke, koju je namjravao da sa sobom povede kao zenu, kada se bud vratio u Ftiju.Briseida je tadodje bila zarobljena nakon pada Tebe, i bila je kao i Hriseida, ratni plijen nakon pljackaskog pohoda. Kriseida je bila kci Hrisa, svestenika Apoleonovog hrama, po ljepoti i porjeklu jednaka Briseidi,i bila je obecana Agamemonu. Kada je svestenik Hris, koji se u to vrijeme nalazio u Apoleonovom hramu na ostvrvu Smit, doznao da mu je kci zarobljena, obukao je svetu odezdu i ponevsi sa sobom mnoge dragocjene poklone, za otkupninu, uputio se prema logoru Grka sa namjerom da je otkupi. Agamemnon, ne zeleci da selisi Hriseide, grubo je izbacio starog svestenika i time razbjesnio Apolona. Apolonove smrtnosne strele neprekidno su padale na logor Ahajaca, sireci epidemiju kuge, koja se najprije pojavila kod zivotinja da bi se kasnije prosirila i na ljude. To je prestavljalo povod za pocetak svadje izmedju Ahileja i Agamemnona. Prvi je neprekidno pokusavao da ubjedi drugog da vrati Hriseidu njenom ocu, kako bi se zaustavi talas sirenja smrti.Agamemnon je teska srca, mada primoran na kraju ipak oslobodio Hriseidu, ali je odmah preoteo AhilejevuBriseidu, jer je prema njegovom misljenju na taj nacin sebi morao da nadokandi izgubljeni ratni plijen.Razljucen Agamemnovim nepravednim postupkom, Ahilej se, poslije teskih rijeci koje je uputio svom vrhovnom vodji, povuka u svoj sator, ne zeleci vise da ucestvuje u ratu. Trojanci preplavljeni srecom zbog razdorakoji je nastao medju grckom vojskom, dobijaju hrabrost i u zestokom napadu na Grke, nemilosrdno su desetkovali Ahajce, a narocito su bili obdareni, kada su vidjeli da medju njihovim suparnicima nema Ahileja i njegovih Mirmidonaca.

Tetida, uvijek prisutni saveznik i oslonac svome sinu, popela se na Zeusov tron, i obgrlivsi njegove noge lijevo rukom, dok mu desnom milovala bradu, molila ga je, da njenom sinu pruzi moralnu satisfakciju, buduci da mu je sudjeno da mu zivot bude kratkog vijeka. Ponizno ga je zamolila da utice na Ahajce i Agamemnona da uvide znacaj Ahileja, a posebno je zahtjevala da se Agamemnon pokaje za uvredu koju je nanio njenom sinu.I zaista je tako i bilo, nikakva pomoc nije bila pruzena Grcima koji su opsjedali Troju, dok je Apolon, svojim srebrenim lukom usmjeravao Hektorove strijele, kao i strijele ostalih Trojanaca,sejuci smrt u redovima neprijatelja. Uzaludno je Patrokle,Ahilejev najvjerniji prijatelj, molio Ahileja da ne dozvoli dalji prodor Trojanaca, koji su vec uspjeli, da se u potpunosti priblize grckim bodovima sa namjerom da ih zapale. Ahilej je bio neumoljiv. Zatvorivsi se u svoj sator, nije htio ni da cuje o nastavku ratovanja. Tada je njegov voljeni prijatelj Patrokle, sam preuzeo incijativu i krenu u boj, predvodjeci Mirmidonce, i noseci pri tome Ahilejevo oruzje, ne bi li prevario Trojance. Ahilejev oklop bio je jedinstven, i bio je Hefajstovo djelo, koje je on stvorio udobrovoljavajuci Tetidinoj molbi. Kada je Patrokle krenuo u borbu vozeci se njegovim bornim kolima, i noseci Ahilejev oklop i oruzje, u redovima Trojanaca zavladao je haos, pa su poceli da se povrace prema zidinama Troje, uvjereni da se kralj Mirmidonaca ponovo pridruzio boju. Patroklej je uspio ne samo da zaustavi dalji prodor Trojanaca, vec, sta vise, i da nanese velike gubitke. No, dok Patrokle i dalje napredovao, Hektor je uspio da sazna od Apolona, identitet suparnika, te ga je strelom oborio i smrtno ranio.

Velika borba se zatim vodila oko Patroklovog tijela i njegovog oruzja. U toj borbi oko mrtvog tjela istakao se Menelaj. Nestorov sin, Antiloh, donio je Ahileju tuznu vijest o smrti njegovog prijatelja. Obuzet bijesom i strasnim bolom, Ahilej je otisao do mjesta gdje se odigrao dvoboj. Njegov vrisak izazvan bolom, bio je toliko strasan, da je rastjerao Trojance koji su se dali u bjeg, napustajuci Patroklovo mrtvo tijelo. Ahilej je tada zaboravio na licne razirice koje je ima sa Agamemnonom i pomirio se sa njim, ne razmisljajuci ni ocemu, osim o strasnoj osveti. Dan nakon Patroklove smrti zatrazio je od Agamemnona da i on zaboravi na njihove medjusobne nesuglasice i izrazio spremnost da se ponovo bori uz njega. Agamemnon mu se tada izvinio za svoje ponasanje, i vratio mu Briseidu, zaklevsi se svime sto mu je bilo najsvetije, da je nije ni dotakao. Ahilej je tada krenuo u borbu, ne obaziruci se na prorocanstva koja su mu predvidjala blisku pogibiju. I sama njegova pojava, bila je dovoljna da se Trojanci razbjeze. Jedino mu se Enej suprostavio i vodio dvoboj sa njim, ali se umjesao Posejdon, koji ih je razdvojio, Ahilej je sve vise napredovao prema zidinama Troje. Trojancima je, zeljan osvete, nanio ogromne gubitke, donjevsi smrt mnogima. Poslije mnogih sukoba i bitaka, naizad je Hektora sreo kod Senovitih kapija. Sve vrijeme, dok su dva heroja trazeci jedan drugoga, procjenivali mogucnosti onog drugod, Zeus je na vagi odmjeravao sudbine Hektoru i Ahileju. Hektoru je bilo sudjeno da pogine jer je prilikom vaganja, naginjao ka Hadu. Zbog toga je u medjusobnoj borbi dva heroja, poginuo Hektor.

Medjutim, sama Hektorova smrt nije zadovoljila Ahilejev bijes i zelju za osvetom, pa je vezao Hektorovo mrtvo tijelo za svoje kocije, i tek nakon sto ga je, tako privezanog, vukao nekoliko puta oko gradskih zidina, vratio se natrag, u svoj logor, na Patroklovu sahranu. No, bez obzira na sav svoj bjes, kada se kasnije u Ahilejev sator pojavio Prijam, moleci ga za mrtvo tijelo svog sina da bi ga sajhranio, Ahilej ga je primio ljubazno, i pun postovanja prema starom kralju, ocu svog neprijatelja, predao mu Heraklovo tijelo za sahranu, zaboravljajuci na svoju mrznju. Prijam je potisten, preuzeo mrtvo tijelo prvorodjenog sina i vratio se u Troju, gdje su ga cekale Hektorova zana, Andromaha, i majka, Hekaba, spremajuci sahranu.

Trojansi rat je bjesnio. Neustrasivi Ahilej sirio je paniku medju Trojancima. U raznim pricama o bitkama koje su se vodile, spominje se i njegov dvoboj sa poznatom Amazonkom Pentesilejom, koju je on smrtno ranio. Prica se jos i o Ahilejevom dvoboju sa Memnonom, Kisijinim sinom, kao i o njegovoj ljubavi prema Polikseni, kcerki kralja Pe=rijema. Svoju hrabrost i junastvo ovaj heroj je tokom rata neprekidno dokazivao. Medjutim, cekala ga je sudbina, koja mu je namjenila zivot kratkog vijeka. Predvodjeci vojsku, Ahilej je Trojance obio sve do samih gradskih zidina. Tada ga je Paris, uz pomoc Apolona, pogodio svojom otrovnom smrtonosnom strijelom, u slabu tacku, u petu. Kada je heroj pao, zapocela je borba oko njegovog tijela. Naizad su Odisej i Ajant, koji mu je pomogao, uspjeli da prebace tijelo u Grcki logor. Sahranu su pripremale Tetida i Nereide. Sedamnaest dana trajalo je oplakivanje Ahileja. Osamnaestog dana pripremljena je lomaca na kojoj je spaljeno tijelo cuvenog heroja. Sazidana je velika grobnica, gdje je u istoj zlatnoj urni, polozen pepeo ovog velikog heroja, zajedno sa pepelom njegovog voljenog prijatelja Patrokla. Mnog vijekova kasnije, u toj istoj grobnici, prinio je mnogo zrtvi, ukazujuci mu veliku cast i postovanje, jedan drugi heroj, Aleksandar Veliki, kome je Ahilej svakako bio uzor. Paris nije imao priliku da se raduje svom velikom junackom dijelu. Ubio ga je Filoktet, koji je time osvetio ne samo Ahilejevu smrt, vec i sramotu koju je Paris, otmicom Helene, nanio Grcima.

Poslije Ahilejeve pogibije,ratnici koji su opsjedali Troju, poceli su da se pitaju, hice li im poci za rukom da uspjesno okoncaju taj rat. Vec je proslo deset godina, pa su pocelida gube nadu, a i strpljenje ih je polako napustalo. Tada je Odisej, dovitljivi kralj Itake, smislio kako da ostvare svoje planove, korisiteci se lukavstvom. Smislio je plan, a nakon dobijene saglasnosti ostalih vojskovodja, odmah je krenuo sa njegovim sprovodjenjem.Napravili su ogromnog supljeg konja od jelovine. Kada je konj bio gotov, kroz tajna vrata na njegovom trbuhu, u njegovu utrobu, sakrili su se Odisej i jos osam ratnika. Konja su postavili na vidljivom mjestu, u blizini trojanskih zidina, a zatim su pokupili sve svoje stvari, spalili logor i ponovo se ukrcali na svoje brodove. No, nisu otisli predaleko, samo su se sakrili u blizini ostrva Tenede. Trojanci su sve vrijeme pratili pripreme Grka, a zatim i njihov odlazak, ne vjerujuci svojim ocima. Ugledali su, takodje, i drvenog konja, kome su, na pocetku sumnjicavo prisli. Na njemu je stajao natpis da ga Danajci posvecuju boginji Ateni. Uzaludno ih je Kasandra, Prijamova kcerka, upozoravala, predvidjajuci im zlo koje im se spremalo. Niko nije htjeo da je poslusa. Cak je i Apolonov svestenik, Laokont, gadjajuci strelom drvenog konja, opazio neubicajni tupi zvuk u trenutko kada je strijela pogodila trbuh.

Pokusao je da upozori Trojance da ne bi trebalo da vjeruju Ahajcima, no sve je bilo uzalud. Dok je on pokusavao da ubjedi Trojance da je u pravu, dvije ogromne zmije koje je poslala Atena, iskocile su iz mora i zadavile, i njega i njegovu dijecu. Trojanci su ovaj dogadjaj protumacili kao znak upozorenja bogova, smatrajuci da ce ih boginja kazniti ukoliko ne prihvate poklon. Medjutim, kada su, kasnije, svi zaspali, iz utrobe trojanskog konja iskocili su Odisej i ostali ratnici. Grcka flota se, u medjuvremenu, vratila sa Tenede, i tada je zapocet strahovit nocni napad na Troju. Ahajci su zatim poceli da upadaju kroz, tada sirom otvorene kapije, i dok su Trojanci shvatili sta ih je snaslo, vec su plivali u krvi. U opstem pokolju koji je zavladao, Odisej je, na Zeusovom zrtveniku ubio Prijema. Grad je bio spaljen i opljackan. Helena se, nakon Parisove smrti, udala za njegovog brata Dejfova, koga je te noci, Menelaj ubio svojim macem. Sa macem u ruci, Menelaj je konacno dospio i do Heleninih odaja. U tom za nju sudbonosnom trenutku njihovog susreta, Helena je, ocekujuci od svog bivseg supruga samo smrt, stajala mirno, ogoljenih grudi, spremna da primi smrtonosni udarac. No, Menelaj je ispustio mac i bivsi supruznicu su se izmirili uz poljubac. Menelaj je poveo sa sobom zanu koja je donijela toliko tragedije, zenu koja je, jos jednom, iz igre izasla kao pobjednik, zenu zbog koje je vodjen rat, koji je uzdrmao cjelokupni tadasnji svijet.

Ilion, akropolj grada Troje, pao je, zahvaljujuci jedino Odisejevom lukavstvu. i shodno sudbini koju su mu bogovi odredili. Heroji koji su prezivjeli strasan rat, krenuli su na put, vracajuci se svojim domovima. Menelaj i Helena, vratili su se u Spartu, u svoju palatu. Deset godina kasnije posjetio ih je Telemah, Odisejev sin, raspitijuci se o svom ocu koji se do tada jos uvijek nije vratio na Itaku. Agamemnon, vrhovni vojskovodja pohoda, dozivio je jeziv kraj. Moguce je, da ga je progonilo i proklestvo koje je, odavno pratilo sve Atrejce. Njegova zena Klitajmnestra imala je ljubavnu vezu sa njegovim rodjakom Ajgistom. Kada se Agamemnon vratio u Mikenu, njegova supruga prvo ga je ljubazno docekala, a zatim ga ubila, dok se kupao. Nevjernu suprugu i ubicu, kao i njenog ljubavnika, kasnkje je ubio Agamemnonov sin Orest, osvetivsi time svoga oca. Ajant iz Lokride, smrt je nasao u strasnom brodolomu, dok su Diomed i Idomenej, uz malo problema, ipak stigli svojim kucama. Veoma mali broj ljudi je bio te srece, da mogu mirno da nastave svoj zivot, tamo gdje ih je rat prekinuo. Medju te malobrojne srecnike bio je i mudri djeda Nestor koji se vratio u Pilu, gdje je vladao do kraja svog zivota. A osnivac Troje? Lukavi i dovitljivi Odisej? Njemu su bogovi, na zalost, namjenili najcudniju i nevjerovatnu sudbinu. Bilo mu je predodredjeno da se nakon mnogo godine nevjerovatnih avantura i dogadjaja i uz hiljadu opasnosti, kasnije ipak vrati na svoju Itaku, svome domu i porodici. Homer je ostavi jedno djelo neprocjenjive vrijednosti, Odiseju, koje opisuje Odisejava lutanja.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 9:46

O periodu grčke istorije od pre nove ere i samim začetcima može se dosta saznati iz Herodotove istorije,koju je pisao Herodot Kalikarnašanin (poreklom iz Halikarnasa prim.prev.), na osnovu kazivanja i starih priča velikog broja ljudi,putujući unaokolo.Knjiga je dosta zanimljiva,jer prati dešavanja u stvarnom životu Grka, Egipćana i drugih starih naroda na ponekad šaljiv nacin,mnogo vise nego stvarnu hronologiju kako smo to navikli na časovima istorije. Prvi grčki narodi bili su Minojci,koji se spominju još od 2800.godine pre nove ere (prilično davno,morate priznati). Minojska je bila veoma napredna civilizacija (imali su vodovod po celim mestima na principu pada vode slicno današnjim cevovodima,naprimer). Za njih su vezane mnoge legende,u čiju istinitost ne bih zalazio (Kralj Minos i Minotaur,Dedal i Ikar...).Živeli su na otoku Kritu,povezani sa Egipatskom i Mesopotamskom kulturom. Minojci su zagonetno izbrisani u požaru koji je buktao na ostrvu 1450. p.n.e.; ostaju kulturno prisutni do 1150. p.n.e..

Prva plemena koja su naselila kontinentalni deo grčke bili su Ahajci,poreklom indo-evropski narod,dosli sa severa oko 2000. p.n.e.. Ahajski period je opisao čuveni grčki (teško je reći pisac,jer je bio slep) pripovedač Homer (Ilijada,Odiseja...). Oko 1200. p.n.e. Grci kolonizuju ostrva,malu Aziju,južnu Italiju i severnu Afriku,a Dorci dolaze sa severa na Peloponez. Zbog mnogobrojnih planinskih lanaca i obale iseckane zalivima,narodu u jednom kraju je bilo teško da komunicira sa onima u drugim delovima zemlje,pa su se stvorili gradovi-drzave (takozvani polisi). Veći su bili Atina (40.000 gradjana), Sparta, Korint i Teba. Njima su u početku upravljali kraljevi,a kasnije u sistemu nazvanom demokratia (postavio je Klisten 509. p.n.e.) upravljala je narodna skupština. U skupštini su mogli svi slobodni ljudi (jer za robove nije bilo demokratije) doći,glasati i reći svoje mišljenje. Posle pobede Grka nad Persijancima (Miltijadina pobeda Atinjana na Maratonskom polju,gde je glasnik trcao 42,195 kilometra da bi javio o pobedi i umro od iscrpljenosti, po čemu maraton kao olimpijska disciplina dobija ime,pomorska bitka kod Salamine i bitka kod Plateje),Grčka postaje prva pomorska sila.

Najveći demokratski vođa posle toga je bio Periklo. Za vreme njegove vladavine ( 446.-429. p.n.e. tzv. "zlatno doba Grčke") umetnost,filozofija,nauka i književnost doživljavaju procvat i utiču na celu evropsku civilizaciju. Periklo je dao da se podignu hramovi na Akropolisu (Partenon-hram boginje Atine, Erehteion, hram Nike),gde je glavni vajar bio čuveni Fidija. Rimljani kasnije kopiraju ove grčke oblike i primenjuju na svoja remek-dela. Periklo je umro od posledica kuge. Periklov prijatelj bio je i spartanski kralj Arhidam II,koji je pokrenuo prvi od tri peloponeska rata protiv Atine.

Nikija,atinski vojskovođa sklopio 50-godisnji mir sa Spartom,kasnije poginuo pocetkom drugog peloponeskog rata na Siciliji,gde je Atina pretrpela poraz. Konačni treći peloponeski rat,gde je Sparta veštom blokadom prilazu Atini kod Dekeleje teško porazila Atinu i zaposela je u savezu sa Korintom i Tebom i postala vodeća sila. Vođstvo Sparte slomila je Teba na čelu sa Epaminondom. To je uslovilo ponovno spajanje interesa Sparte i Atine koji zajednički slamaju Tebu u bitci kod Mantineje,gde gine i Epaminonda.

wikipedija








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 9:47

Taj antagonizam i razjedinjenost Grčke znatno su je oslabili i omogućili Makedonskom kralju Filipu II da posle bitke kod Heroneje ( nad Atinjanima i Tebancima 338 p.n.e.) obezbedi vlast u celoj Grčkoj. Filipov sin,čuveni Aleksandar Makedonski (Aristotelov učenik),sjajan vojskovođa,porazio Persiju i Egipat,Vavilon i proširio Grčku kulturu na bliski i srednji istok sve do Indije. Posle njegove smrti,vlast i zemlju nasleđuju Dijadosi,njegovi učenici,koji se međusobno bore za vlast i ratuju stvarajući tri drzave:Egipat (Ptolemej),Malu Aziju (Seleuk I Nikator) i Makedoniju (Antigon Monoftalm-Jednooki).

Od 197. p.n.e. Grčka pada pod vlast Rima,a od 395.godine,podelom Rimskog Carstva pod Vizantiju. U Vizantiji započinju 1341.godine građanski ratovi,što koristi Srpski car Dušan "Silni" (ratoboran na dedu Milutina) i osvaja od 1342.-1348.godine Makedoniju,Epir,Albaniju i Tesaliju.(praktično je Srbija bila sve do Atine). Turci dolaze 1453.godine. Posle Grčkog rata za nezavisnost 1821.-1830.godine,proglašena je kraljevinom. U prvom balkanskom ratu Grčka sa Srbijom, Crnom Gorom i Bugarskom nanosi velike gubitke Turcima i dobija Epir i južni deo Makedonije. U drugom balkanskom ratu Bugarska nezadovoljna deobom Makedonije posle prvog balkanskog rata napada na Grčke i Srpske položaje,ali trpi poraz. U I svetskom ratu Grčka ucestvuje na strani Antante (Srbija,Francuska,Rusija,Velika Britanija,SAD,Japan...).

U II svetskom ratu se razvio snažan komunistički pokret sa narodno-oslobodilačkom vojskom ELAS. Uz Americko-Britansku pomoć stvara se 1946.godine monarhija (sa kraljem Đorđem na celu),ali bukti sve do 1949.godine građanski rat izmedju ELAS-a i monarhije. Zaverom konzervativnih oficira,zbačena je kraljevska porodica,formirana 1967.godine diktatorska vlada i počele godine pakla za grčki narod. To su bile godine zverskih mučenja političkih neistomišljenika i naroda potpomognutih američkom vladom i CIA-om (detaljnije u knjizi "Ubijanje nade" od Williama Bluma). Novembra 1973. Ioannidis zbacio uz pomoć studenata Politehnickog Fakulteta u Atini zloglasnog Papadopulosa i hteo da nastavi sa diktaturom. Jula 1974. pokusao da zbaci arhibiskupa Makariosa i vlast na Kipru,što je dovelo do pada Kipra pod tursku opsadu,a što je svojim odjekom učinilo da 1974.godine bude zbačen vojni režim od strane visokih vojnih oficira Grčke,kojima se to nije svidelo i obrazovana civilna vlada sa dovođenjem iz izgnanstva Karamanlisa,koji tada osniva stranku Nova Demokratija (ND),raspisuje izbore i pobeđuje na njima. Juna 1975.godine zbacuje se monarhija i proglašava Republika na čelu sa Konstantinom Cacos-om kao predsednikom.

Na izborima 1977.godine postaje Karamanlis predsednik. Od 1.Januara 1981.godine Grčka postaje deseta članica Evropske Unije,a 18.Oktobra iste godine pobeđuje na izborima prva socijalistička partija PASOK na čelu sa Andreasom Papandreuom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Andreas Papandreu

Na sledećim izborima 1985.godine Papandreu sam predlaže da sledeći predsednik bude Karamanlis.(vredi pogledati i neku storiju o PASOK-u i porodici Papandreu,velikim prijateljima Srbije i Jugoslavije). Na izborima 1989.godine nijedna partija ne osvaja ubedljivu većinu i dobijaju ogranicene mandate. Na izborima 1990.godine pobedjuje Micotakis (ND). Posle otpuštanja Andonisa Samarasa sa mesta ministra za spoljne poslove, Samaras osniva svoju stranku Politicko Proleće (1992.),što dovodi do raspada ND i prevremenih izbora Septembra 1993.godine i ponovne pobede PASOK-a.

Zbog teške srčane bolesti (podlegao 23. Juna 1996. u 77.godini zivota) Andreas Papandreu se 1996.godine povlači sa vlasti i postavlja tadašnjeg ministra za industriju Kostasa Simidisa za predsednika vlade. U Septembru 1996. PASOK pobeđuje ispred ND. Predsednik Grčke postaje Konstantinos Stefanopulos (sadašnji predsednik). Posle izbora u Aprilu 2000.godine PASOK ponovo pobeđuje,a za njime odmah procenat manje ND.


wikipedija








[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Shadow dana Pet 25 Nov - 10:34, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gothic

  

avatar

Muški
Poruka : 4157

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Pet 25 Nov - 10:10

Grčka danas


Ako je u nekoj zemlji teško odvojiti prošlost od sadašnjosti, to bi svakako bilo u Grčkoj. Ako ste ikada pomislili da je ovo narod koji živi od danas do sutra, vaša teorija neće imati mnogo dokaza, iako biste naizgled bili u pravu. Njihova čvrsta povezanost sa precima, uslovila ih je i stalnim predviđanjem budućnosti, pa su se Grci trudili uvek da imaju „rezervni plan“ ili drugi način da sebi obezbede sreću i danas i sutra. Međutim, u njihovoj državi se danas lagano obnavlja čitav problematični poredak prouzrokovan različitim političkim, socio-ekonomskim, privrednim i pre svega finansijskim faktorima.Ali, ostali atributi moderne Grčke pomalo su bačeni u strašnu senku problema ekonomske krize.

Za ovu državu kažu da je savremena kapija prolaza kroz Evropu za ilegalne imigrante, od kad je vlast donela zakon, po kom sva deca rođena od strane roditelja-imigranata, od kojih jedan mora provesti bar 5 godina u Grčkoj, imaju grčko državljanstvo. Naravno, ovaj zakon ima za zadatak da uključi negrčke narode i njihovu decu u grčko društvo, kulture i običaje. Jedna od grčkih dugotrajnih tradicija je i pravoslavna, pa i danas preko 90% stanovništva se izjašnjava da pripada ortodoksnoj grčkoj crkvi. Takva situacija stoji i sa jezikom, koji je sada prilično homogen, pa se i strani narodi u Grčkoj koriste sopstvenim, ali i grčkim jezikom, pa su im i deca bilingvalna. Obrazovni sistem, opet duboko ukorenjen u tradiciji, još od Platonove akademije je vrlo razvijen i Grčka danas ima preko 15 državnih univerziteta. Što se industrije i tehnologije tiče, ova zemlja je poznata po velikom trošenju no i privlačnosti po investitore. Sve veće kompanije imaju svoja sedišta u ovoj zemlji, a ona je poznata i po tehnološkom parku koji postoji u Solunu, a tu su i Tehnološki park Patras i Lavrio.

Muziku današnjice, Grčka i dalje neguje no, u savremenijoj formi, od Drugog svetskog rata u njoj se čuju i primese popularnog hip-hopa, ali i električne muzike. Sport je jedna od onih urezanih tradicionalnih stavki u duh svakog Grka, pa se ova grana razvija i danas, a godinama je Grčka najuspešnija u košarci ( Evropski i svetski šampioni).Ovaj narod je navikao da uživa u lepotama svoje domovine, ali i u širini mogućnosti koju su im obezbeđivala primanja, vekovima, ako ne i milenijumima, i sada su ih, naravno, sustigle određene posledice. Danas, stručnjaci kažu da je Grčka na određenoj prekretnici. Ona je u ovim trenucima suočena sa mnoštvom korupcije, velikim deficitom, ali i nezadovoljstvom građana naviklih na lep život. Mnogi kažu da i ovaj proces kroz koji Grčka nemilice prolazi, zapravo predstavlja zalazak epohe „srednje klase“. O ovom čuvenom slučaju ekonomske krize, brinu se svi građani u ovoj državi, pa i oni zaposleni i u kulturno-umetničkim i turističkim institucijama, brinući se o restruktuiranju njihovih radnih mesta, ali i njihovom znatnom smanjenju.

Kada ove godine i svih budućih, kao turista otputujete u ovu zemlju, susrešćete se sa osmesima na licima domaćina, kakva god situacija bila – to je sigurno. Grci se i dalje oslanjaju na pojedine privredne grane, ma koliko bili u krizi, to je svakako izvoz masline i njenih nusproizvoda, vinogradarstvo, od skoro rudarstvo, a prevashodno turizam. Iz tog razloga, Grci se i dalje drže kulture svojih popularnih gradova, mondenskih letovališta, azurnog mora, nacionalnih simbola, umetničkih blaga, time braneći ono jedino što zaista traje, a to je istorija od koje nema sakrivanja, i iskustvo (pa i ovo iz prethodnih par godina) koje ima neprocenjivu vrednost.

(grckadanas.rs)
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Ned 16 Mar - 21:54

Грчки начин ратовања


[You must be registered and logged in to see this image.]

Грчки војници су се звали хоплити, према грчкој речи за штит, која је гласила хоплон. Само су богатији мушкарци могли да буду хоплити, пошто су једино они могли себи да приуште скупу опрему и оружје.

Ратовање је било саставни део живота свих Грка, пошто су градови-државе често међусобно ратовали. Већина Грка је, стога, морала да иде у војску, с тим што су од најранијих времена они сами морали да купе своје оружје и опрему.

Млади Атињани су војну обуку пролазили од 18. до 20. године, након чега су били способни да се, по потреби придруже оружаним снагама. У Спарти су много млађи дечаци одлазили на обуку.

Пешадија је била темељ свих грчких армија, а основна пешадијска бојна формација била је фаланга. Приликом опсаде градова, војске хеленистичке Грчке користиле су катапулте, овнове за пробијање капија и котао са ужареним угљем и сумпором.

Атина је своју империју контролисала помоћу трирема, ратних бродова с три реда весала. На врхунцу своје моћи, Атина се могла ослонити на више од триста триремa.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Ned 16 Mar - 21:56

Хоплити представљају тешко наоружане и опремљене пешаке у Античкој Грчкој. Такви војници су се први пут појавили вероватно у 8. веку п. н. е. Они су били градска милиција и били су наоружани копљима, тако да их је било лако опремити. Они су углавном представљали средњу класу, која је имала довољно новца за набавку опреме. Скоро сви познати људи античке Грчке су понекад ратовали као хоплити.

Хоплити нису примали плату, служили су за одржање реда, служили би кратко и углавном током лета. Ишли би право до заданог циља. Браниоци би се обично забарикадирали иза градских зидина, па би се нападачи задовољили дивљањем по околици или да их позову на бој. Опсада је била још слабо развијен метод. Битке су обично кратко трајале и биле би одлучне. Обе стране би обично успоставиле линијски поредак једна према другој. Најчешће би били у фаланга формацији дубокој 8 редова. Друге трупе су биле мање важне. Коњица је знала покривати бокове, ако је била у бици.
Опрема

[You must be registered and logged in to see this image.]

Хоплит са опремом

Хоплити би се обично наоружавали пред битку. Пошто је свако набављао своју тешку опрему, она уопште није била једнолика. Типичан хоплит је имао следеђу заштиту:

заштиту за прса
бронзани шлем са заштитним плочама за лице
метална заштита за потколенице и колена
дрвени штит величине једног метра, зван аспис.

Главно оружје је била копље дужине 2,7 m. Често би се ломило кад би се заболо. Није било добро за блиску борбу, па су хоплити носили 60 cm дуг мач зван хифос.

Друга пешадија тог доба је носила много лакши оклоп и били су наоружани краћим копљима и стрелама. Штитови су им били мањи

Тактика хоплитске борбе

Формација хоплитских штитова дала се заједно повезати тако да су се у тој формацији међусобно потпуно штитили. Снага хоплита је била у изненадном удару. Две армије би трчале једна на другу, надајући се да ће снагом своје формације разбити или опколити противничку формацију. Ако то не успију, онда се битка претвара у гурање, па задњи редови гурају предње да надгурају и пробију противничку страну. Битке су ретко трајале дуже од сат времена. Једном кад би пробили противничку линију, противничка страна би остављала оклоп и бежала. Није било много губитака у поређењу са каснијим биткама. Ретко је било више од 5% губитака на противничкој страни. Али истакнуте појединце или генерале противника би побили. Читав такав рат би одлучивала једна битка. Приликом победе губитничка страна је морала откупљивати мртве.

Успон и пад хоплита

Хоплитске борбе и ратови су били повезани са грчким полисима. Грчко-персијски ратови су променили значај хоплита и њихове опреме. Пошто су били присиљени да се боре са Персијским стрелцима и да трче за њима, смањили су оклопе, носили су краће мачеве и прилагодили се да би били покретљивији. Током Пелопонеског рата њихов значај је битно опао. Повећао се значај морнарице, плаћеника, градских зидова и опсадних машина. Ти каснији ратови постају ратови исцрпљивања и повећавају број жртава.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Sub 22 Mar - 23:45

Bitka kod Maratona

[You must be registered and logged in to see this image.]

12. septembra 490. godine Atinjani su pobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija (odnos snaga je bio devet hiljada prema sto hiljada).

Ova bitka se dogodila na istočnoj obali Atike kod Maratona. U bici je poginulo 190 grčkih vojnika, a Persijanci su imali oko šest hiljada mrtvih.

Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Filipid, pretrčavši 42 kilometra, nakon čega je umro od premora. Pre nego što je umro, potpuno iscrpljen uspeo je da izgovori: “Pobedili smo”…
Bitka kod Maratona bila je prekretnica u grčko-persijskim ratovima jer je pokazala da Persijanci nisu nepobedivi. Takođe, učvrstila je položaj Atine u grčkom svetu.
Po ovom događaju nazvana je najduža trka u atletici – maraton. Prvi olimpijski maraton odigrao se na Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, kada se trčalo od Maratona do moderne Atine, ukupno 42 kilometra…

Maratonska bitka (grč. Μάχη του Μαραθώνα) je bila bitka između Atine i Plateje sa jedne strane, i Ahemenidskog carstva sa druge, koja se desila 490. p. n. e. u mestu Maraton, 42 kilometra severno od Atine. Bitka se završila potpunom pobedom grčkih trupa i označila je kraj Prve persijske invazije Grčke. Uzrok bitke je bila vojna pomoć koju je uputila Atina zajedno sa Eretrijom pobunjenim Grcima u Joniji.

Kralj Persije Darije I odlučio je bio da pokrene kaznenu ekspediciju protiv grčkih gradova koji su pružili podršku Jonskom ustanku. Nakon katastrofe persijske flote kod rta Atos, 492. p. n. e. persijska kampanja protiv Grčke je prekinuta. Nova persijska kampanja je pokrenuta 490. p. n. e. iz Kilikije, dela južne Male Azije gde je velika persijska flota predvođena zapovednicima Datisom i Artafernom trebalo da kazni Atinu i Eretriju zbog njihove pomoći Jonjanima. Nakon zauzimanja Naksa i potpunog uništenja Eretrije, Atina se obratila Sparti u pomoć, Sparta je odbila pomoć, navodno iz religijskih razloga i tako Atina je morala sama da se bori protiv Persijanaca. Avgusta ili septembra, 490. p. n. e. Atina pod vođstvom Miltijada mlađeg i Kalimaha je odlučila da pruži bitku Persijancima izvan zidina Atine. Neposredno pred bitku Atinjanima uz pomoć je stigao odred od 1.000 Platejaca, inače lojalnih saveznika Atine. Atina koja je tada raspolagala sa oko 10.000 hoplita pružila je otvorenu bitku Persijancima. Zahvaljujući strateškom lukavstvu Miltijada koji je pojačao krila i oslabio centar grčke vojske, omogućeno je Grcima da potpuno zaokruže mnogobrojne, ali lakše naoružane Persijance i da ih potpuno poraze. Taj poraz je bio odlučan jer je to bio prvi veliki poraz Ahemenidske vojske koja je do tada smatrana nepobedivom. Nakon bitke Persijanci su pokušali da stignu u Atinu preko mora, međutim posle brzog marša, Grci su ih stigli i tako Persijanci su bili primorani da se vrate u Aziju.

Danas mnogi smatraju ishod Maratonske bitke, sudbonosnim ne samo za Grčku istoriju već i za istoriju Evrope. Interesantno je u tome što je takav ishod nije mogao da zaustavi persijske pohode na Grčku ali je značajno preokrenuo odnos snaga u korist grčkih polisa, i dokazao je da Grci mogu da pruže otpor daljoj ekspanziji moćnog Persijskog carstva. Trčanje na duge staze, poznatije kao Maraton uzelo je zapravo svoje ime od istoimene bitke gde je prema legendi Atinjanin Fidipid(?) otrčao iz Maratona u Atinu kako bi najavio pobedu, kada je najavio pobedu Atinjanima onda je izdahnuo.

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Sub 22 Mar - 23:47

МАРАТОНСКА БИТКА

[You must be registered and logged in to see this image.]

Маратонска битка била је прва битка вођена у грчко-персијским ратовима (499- 449. пне). Одиграла се на Маратонском пољу, 42 км удаљеном од Атине. Након слома Јонског устанка, персијски цар Дарије I преузео је велики поход на Хеладу. Желео је да казни Атињане јер су пружили помоћ грчким устаницима у Малој Азији. Дарије је толико желео осветом да је, према једној причи, свом робу наредио да га за време обеда подсећа на Атињане: „Господару сетите се Атињана.“ Права намера персијског цара била је да покори целу Хеладу. Персијска војска је 490. године пне прешла Егејско море и искрцала се на Маратонском пољу у Атици. „Отац историје“ Херодот пружа нам опис битке код Маратона у својој Историји.


„Чим су Атињани то сазнали, пођу и они на Маратон. На челу атинске војске налазило се десет војсковођа, међу којима је десети био Милтијад. Тај Милтијад је живео у Херсонезу (данас на Галипољском полуострву), а онда се вратио у Атину. Један гласник је кренуо у Спарту и изјавио главарима: „Лакедемонци, Атињани вас моле да им дођете у помоћ и да не дозволите да најстарији грчки град падне у ропство варвара”. Спартанци су закаснили јер су њихови обичаји забрањивали да се креће у рат пре пуног месеца. Мишљења атинских војсковођа нису се поклапала. Једни нису били за то да се ступи у борбу, јер је персијска сила била велика. Други, са Милтијадом, били су за то да се прихвати борба. Дошло је до гласања у коме је прихваћен Милтијадов став.



Оног дана када је дошао ред на Милтијада да преузме команду, Атињани су се постројили за борбу. Борбена линија им је била дугачка колико и персијска, али су јој у средини борбене снаге биле најслабије. Растојање између две војске износило је око 1600 метара. У борби против Персијанаца крену у трку. Персијанци помисле да су Атињани сишли са ума кад тако срљају у пропаст. Било их је мало, а нису имали ни коњице ни стрелаца. Али Атињани су јуришали и славно се борили. Борба је трајала дуго. На средњем одсеку победу су однели варвари. Грци су победили на оба крила. После победе допустили су им да побегну, па се са оба крила устреме на оне који су продрли у средину фронта. И ту су Атињани однели победу. Гонили су и убијали Персијанце све до мора, где су се дочепали бродова и покушали да их запале. Атињани су заробили седам бродова, а на остале су се варвари повукли и отпловили да би око Атике стигли до Атине. Атињани, што су брже могли, кренули су пешке у град и стигли тамо пре варвара. Овима је остало једино то да се извесно време задрже под сидром, а затим да се врате у Азију.



У маратонској битки Персијанци су имали шест хиљада и четири стотине мртвих, а Атињани само сто и двадесет два.“

ucionicaistorije.wordpress.com








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Sub 22 Mar - 23:56

Bitka kod Termopila

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bitka kod Termopila ili Termopilska bitka odigrala se avgusta 480. pre Hrista između persijske vojske pod komandom Kserksa I i saveza grčkih gradova pod komandom spartanskoga kralja Leonide.

Odigrala se u isto vreme kada je bila i pomorska bitka kod Artemizija. Oko 7.000 Grka pod komandom spartanskoga kralja Leonide blokiralo je u uskom Termopilskom klancu u centralnoj Grčkoj jedini put kojim je mogla da napreduje ogromna persijska vojska pod komandom persijskoga kralja Kserksa I.

Prema antičkim izvorima persijska vojska brojala se milionima, a prema modernim procenama brojke su se kretale između 100.000 i 300.000. Grci su sedam dana držali Termopilski klanac. Sama bitka trajala je tri dana. Puna dva dana mnogo manja vojska pod komandom Leonide uspevala je da odbija napade persijske vojske. Trećega dana Grk Efijalt odao je Persijancima planinski put, kojim je deo persijske vojske zašao iza grčkih linija. Svestan opkoljavanja Leonida je raspustio većinu snaga i ostao je u klancu sa 300 Spartanaca, 700 Tespijaca, 400 Tebanaca i nešto drugih. Borili su dok svi nisu izginuli, uključujući i Leonidu. Osvajanje Termopilskoga klanca dalo je Persijancima priliku da osvoje oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Grčka mornarica se povukla do Salamine...

„Kada je već bilo svanulo, Grci počnu da se dogovaraju šta da učine. Mišljenja su se podelila. Neki su bili za to da se ne povlače sa zauzetih položaja, a drugi su bili protiv toga. Pošto su se tako podelili, jedni su se povukli i otišli svojim kućama, a drugi su se, zajedno sa spartanskim kraljem Leonidom, spremali da tu ostanu. Leonidu i njegove Spartance bila je sramota da napuste položaj, jer su zapravo i došli da ga brane. Leonida je naredio saveznicima da se povuku kad već nisu voljni da se s njim izlažu opasnosti. On sam je tamo doživeo besmrtnu slavu.

Persijski kralj Kserks izvršio je napad otprilike u vreme kada je trg pun ljudi (oko 9 časova izjutra). Epijalt, Grk ali izdajnik, savetovao mu je da se iznenada spusti s brda mnogo strmijom i kraćom stazom iza leđa branilaca Klanca. Leonidini Grci bili su svesni da idu u sigurnu smrt, pa istrče sve do mesta gde je Klanac bio mnogo širi. Tu su kao zaštitu imali neki zid. Kada je došlo do borbe, poginuo je veliki broj varvara (Persijanaca), jer su zapovednici jedinica išli s bičevima iza vojnika, tukli ih i stalno gonili napred. Mnogi od njih su se survali u more i udavili se. Mnogo više ih je bilo oboreno na zemlju i izgaženo. O izginulim niko nije vodio računa. Kako su Grci znali da ih čeka smrt kada stignu oni koji su prešli preko planine da ih opkole, uložili su poslednje napore i, prezirući smrt, slepo su jurišali.

Mnogim Grcima tada su već koplja bila izlomljena, pa su mačevima ubijali Persijance. U toj borbi herojski se borio i poginuo kralj Leonida i s njim mnogi slavni Spartanci. Poginuli su i mnogi ugledni Persijanci, među kojima i dva Darijeva sina i dva Kserksova brata. Oko Leonidinog leša vodila se ogorčena borba sve dok Grci svojim junaštvom nisu uspeli da otmu leš i da četiri puta nagnaju neprijatelja u bekstvo. I to je tako trajalo dok se nije pojavila vojska sa Epijaltom. A kada su Grci čuli da oni dolaze, povukli su se u uzani deo Klanca i zauzeli položaj na brežuljku, koji se nalazi na samom ulazu u Klanac, tamo gde i sada stoji kip lava na Leonidinom grobu. Branili su se mačevima, ukoliko su im još bili čitavi, rukama i zubima, a varvari su ih opkolili i zasuli strelama.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Hopliti

Priča se da je najveći junak bio Spartanac Dijenek. On je, kažu, pre no što je došlo do borbe između Grka i Persijanaca, čuvši da se od mnogih strela neće videti sunce kad varvari počnu da ih bacaju na Grke, rekao da je to prijatna vest. Kada Persijanci budu strelama zaklonili sunce, Grci će moći da se protiv njih bore u hladovini, a ne po suncu. On je i inače bio poznat po duhovitim izrekama.
Grci koji su poginuli sahranjeni su na onome mestu na kome su pali. U spomen Spartanapa bio je urezan i natpis koji glasi: „Javi u Spartu, o stranče, da ovde ležimo mirno Njihovih zakona svi slušajuć pokorno glas”.

Priča se da je od tri stotine boraca ostao u životu samo jedan, koji je bio poslat u Tesaliju kao glasnik. On se ipak obesio kada se vratio u Spartu i kada su ga dočekali s prezrenjem.“

ucionicaistorije.wordpress.com








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Ned 23 Mar - 0:05

Bitka kod Salamine

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bitka kod Salamine (28. 9. 480. pne.) bila je pomorska bitka između udružene flote grčkih polisa i perzijske flote sastavljene od feničkih, egipatskih i jonskih brodova. Bitka se vodila blizu Atene u malom prolazu između ostoka Salamine i Pireja. Perzijanci su imali mnogo više brodova. Međutim, u tijesnim geografskim uvjetima ponovo dolazi do izražaja pokretljivost grčkih brodova, pa Grci izlaze kao pobjednici. Ta bitka je označila prekretnicu Grčko-perzijskog rata jer nakon nje perzijska mornarica više nije dominantna u Mediteranu.

Perzijska pobjeda kod Termopila značila je pad cijele Beotije pod perzijsku vlast, dok je put prema Atici bio otvoren. Ostatak atenske populacije evakuiran je uz pomoć savezničke mornarice na otok Salaminu[6]. Peloponeski saveznici počeli su sa pripremama obrambenih linija na Korintskoj prevlaci (širokoj 6 km) gradeći zidine, uništavajući cestu od Megare, te potpunim napuštanjem Atene[7]. Atenski komadant Temistoklo ih je uspio uvjeriti da zid ništa neće značiti, ako mornarica može prevoziti i snabdjevati perzijsku armiju. Rasprava Temistokla i Spartanaca ticala se proricanja iz delfskog proročišta koje je kao i inače neodređeno proreklo da će „Salamina donijeti smrt ženinim sinovima“ i da će Grci biti „spašeni drvenim zidom“. Temistoklo je interpretirao drveni zid kao flotu brodova i tvrdio je da će to doneti Perzijancima smrt. S druge strane, neki Atenjani su to predviđanje uzeli doslovce, pa su se zabarikadirali drvenim zidom na ulazu u Akropolu. U gradu je ostala nekolicina ratnika koji su pokušali obraniti atensku akropolu, no Perzijanci su ih ubrzo porazili. Nakon pada Atene Kserkso je odlučio kazniti grad spaljivanjem do temelja[8], no navodno se pokajao zbog tog čina. Spaljivanje osvojenog grada bio je neprimjeren porez nekarakterističan za Kserksove prethodnike Kira Velikog i Darija Velikog koji su se prema pokorenim gradovima odnosili sa velikim poštovanjem; ukidajući ropstvo i tolerirajući lokalne religije. Kserksovo spaljivanje Atene smatra se odmazdom za atenskoj potpori Jonjanima koji su spalili perzijski grad Sard u satrapiji Lidiji.

Euribijad i Spartanci su nastavili svađu sa Temistoklom o nužnosti bitke kod Salamine. Oni su želeli da se bore bliže Korintu, da bi u slučaju poraza mogli da se povuku na glavno kopno ili da se potpuno povuku i čekaju da ih Perzijanci napadnu kopneno. Temistoklo je nastavio tvrditi Euribijadu da nikakvi zidovi neće pomoći ako perzijska flota opstane. Bojeći se da će biti nadglasan od Spartanaca, Temistoklo se prema tvrdnjama Herodota odlučuje na trik. Šalje uhodu perzijskom vladaru Kserksu s ciljem uvjeravanja da se Grci nisu složili oko lokacije bitke i da će se povlačiti preko noći. Kserks I blokira zapadni prolaz, tako da brodovi ne mogu pobjeći. Time su Spartanci ometeni da promjene Temistoklov plan. Tokom noći perzijski brodovi su pretraživali zaljev ne bi li spriječili grčko povlačenje, do koga nije ni došlo.

Grci su imali 371 brod. Nominalni komadant je bio Spartanac Euribijad, a stvarni je bio Atenjanin Temistoklo. Spartanci su imali malo brodova, ali oni su sebe smatrali prirodnim vođama bilo koje zajedničke grčke vojske i uvijek su zahtevali da njihov general ima komandu. Od 371 broda, 180 je bilo iz Atine, 40 iz Korinta, 30 iz Egine, po 20 iz Halkide i Megare, 16 iz Sparte itd. Veća perzijska flota imala je oko 600 brodova i bila je stavljena od feničkih, egipatskih i jonskih brodova. Perzijanci su sada imali pod kontrolom većinu Grčke, i Kserks I je imao u planu što brže završiti vojnu ekspediciju.

Da je Kserkso porazio grčku mornaricu, bio bi u izglednoj prilici natjerati ostale Grke na predaju, dok se Temistoklo nadao kako će perzijskim pomorskim porazom odvratiti Perzijance od daljnjih napada na ostatak Grčke. Perzijanci su odlučili da unište grčku flotu kraj Salamine, a vladar Kserks I ostao je na obali promatrajući okršaj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Saveznička grčka mornarica spremno je čekala dolazak perzijske flote ispred obala Salamine, stacioniravši se u uskom Saronskom zaljevu koji je dijelio poluotok Peloponez od ostatka grčkog kopna. S obzirom na navedene geografske karakteristike, perzijska brojčano superiornija flota nije mogla ostvariti premoć, budući kako nisu mogli manevrirati niti su poznavali topografiju. Grci su iskoristili priliku i napali perzijsku mornaricu, te ostvarili veliku pobjedu te osigurali Peloponez. Oko 200 brodova perzijske flote bilo je potopljeno ili zarobljeno.

Atena će se ubrzo pretvoriti u vodeću grčku silu nakon pobjeda protiv Mardonija kod Plateje odnosno Mikale, a zadržati će taj status sljedećih pola vijeka do uspona Sparte odnosno novog perzijskog osvajanja Jonije. Temistoklo, najzaslužniji za grčku pobjedu, na zalasku karijere služiti će Kserksovog sina Artakserksa. Bitka je ostala upamćena i po sudjelovanju vjerojatno prve admiralice u historiji, Artemizije iz Karije koja je predvodila skupinu od pet perzijskih brodova. Eshil, koji je i sam učestvovao u ratovima, napisao je o ratu komad Perzijanci.

vikipedija








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Ned 23 Mar - 0:13

Artemizija I. od Karije (grč. Αρτεμισία) bila je admiralica u službi Perzijskog Carstva početkom 5. stoljeća pr. Kr., koja je na toj poziciji zamijenila svog preminulog muža, vladara Karije. Artemizija je najviše ostala upamćena po sudjelovanju u bitci kod Salamine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Artemizija je bila jedina od zapovjednika u perzijskoj vojsci koja je savjetovala vladaru Kserksu da se ne upušta u pomorsku bitku protiv Grka. Ipak, u rujnu 480. pr. Kr. sudjelovala je u bitci kod Salamine na strani perzijske vojske, gdje je predvodila flotu od pet brodova. Navodno je u jednom trenutku bitke njen brod bio u opasnosti da ga zauzmu neprijatelji, pa se Artemizija izvukla na neuobičajen način. Slučajno ili namjerno, zabila se u saveznički karijski brod prilikom čega je potopljen.

Neprijateljski atenski brod tada ju je ostavio na miru, misleći kako se ona zapravo bori na grčkoj strani. Kserkso, koji je promatrao bitku sa obližnjeg brežuljka, pomislio je kako je potopljeni brod neprijateljski pa je bio zadivljen Artemizijinom hrabrosti. Ipak, nitko sa potopljenog broda nije preživio pa je priča ostala nepoznanicom do današnjeg dana. Artemizija je unatoč porazu preživjela bitku, a kada se vratila u perzijski logor Kserkso je (prema Herodotu) izjavio „Moji muškarci postali su žene, a žene su postali muškarcima!“. Nakon bitke kod Salamine Artemizija je Kserksu zagovarala povratak u Malu Aziju, dok je satrap Mardonije inzistirao na nastavku borbi. Kserkso ju je tada poslao u Efez da se brine o njegovim sinovima, a ona je do svoje smrti ostala lojalna Perzijskom Carstvu.

Prema legendama koje spominje Focije I.[2], Artemizija se zaljubila u čovjeka koji se zvao Dardan. Nakon što je odbio njenu ljubav, navodno se sa litica Lefkada bacila u Egejsko more. Ipak, ova priča se smatra pokušajem diskreditacije od strane grčkih povjesničara. S druge strane, Herodot je imao visoko mišljenje o Artemiziji unatoč njenoj potpori Perzijancima, a razlog tome najvjerojatnije je to što su oboje bili iz grada Halikarnasa. Artemiziju je na mjestu satrapa Karije naslijedio njen sin Pisindelis.

vikipedija








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96960

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   Ned 23 Mar - 0:24

Delski savez

Delski savez (također Delsko-atički savez), obrambeni savez sklopljen 478. pr. Kr., nakon grčko-perzijskih ratova, kako bi se spriječio mogući ponovni napadaj Perzijanaca na Grčku. Na čelu Saveza bila je Atena, a drugi su članovi u načelu imali ista prava kao ona. Središte Saveza bilo je na otoku Delu. Savez je obuhvaćao osobito otoke i primorske gradove oko Egejskoga mora, ali je u njemu bila i Sparta; drugi gradovi i pokrajine pristupali su mu povremeno (Arg, Megarida, Tesalija). U Savezu je ubrzo došlo do trvenja, jer je Atena, težeći za hegemonijom, svoju zbiljsku prevlast zloupotrebljavala na štetu drugih članova. Izbile su suprotnosti između Atene i Sparte, pa se Savez raspao u Peloponeskom ratu.

U novom je obliku obnovljen (od 378. do 377. pr. Kr.) kako bi spriječio agresivne namjere Sparte. I tomu savezu, koji je imao oko 70 članica, bila je na čelu Atena. Cilj je Saveza bio postignut, jer su Spartanci u dvjema pomorskim bitkama (Naks 376. pr. Kr. i Leukada 375. pr. Kr.) bili pobijeđeni. Savez se održao do bitke kraj Heroneje, u kojoj je Filip II. Makedonski 338. pr. Kr. pobijedio udružene Atenjane i Tebance i nametnuo se za gospodara Grcima. Ta su dva saveza prvi pokušaj sjedinjavanja grčkih polisâ u jednu organiziranu cjelinu.

enciklopedija.hr








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stara Grčka   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stara Grčka
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» STARA KNJIŽEVNOST
» Cudesne gradjevine-stara zdanja
» Stara planina ili Balkan
» Stara Grčka
» Ejmi Vajnhaus pronađena mrtva!
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-