Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 "Dogodilo se na današnji dan"

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Dan Planete Zemlje   Ned 22 Apr - 0:13

DAN PLANETE ZEMLJE


[You must be registered and logged in to see this image.]




Dan Zemlje je naziv za dva različita praznika koji se obeležavaju svake godine u proleće za stanovnike severne hemisfere. Oba praznika imaju za cilj da povećaju osetljivost ljudi za ugroženost životne okoline i da se u njima angažuje što šira javnost.

„Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlja koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa njegovim toplim i lomljivim tovarom vedrog života.“

(Sekretar Ujedinjenih nacija U Tant 21. mart 1971)



U mnogim zemljama se ekvinoksni Dan Zemlje slavi početkom proleća na severnoj hemisferi. U tom momentu je dužina dana i noći izjednačena. Na južnom polu počinje šestomesečni mrak, dok na severnom polu počinje šestomesečni dan. Jednakost razlika je simbol Dana Zemlje, kada se razlike zaboravljuju i priroda počinje da se obnavlja.

Ovaj godišnji događaj obeležava početak Dana Zemlje koji se tradicionalno započinje zvonjenjem zvona. Dan Zemlje je stvoren da nas podseća na našu odgovornost za planetu na kojoj živimo. Ujedinjene nacije slave Dan Zemlje svake godine 21. marta. 26. februara 1971. je generalni sekretar Ujedinjenih nacija potpisao deklaraciju i u vremenu ekvinokse zazvonio Zvono Mira pri sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Džon MekKonel je kao prvi uveo ideju globalnog praznika zvan Dan Zemlje pri Unesko konferenciji za životnu sredinu 1969. U istoj godini je dizajnirao zastavu zemlje. Prvi Dan Zemlje je proklamovao gradonačelnik San Franciska Džozef Alioto 21. marta 1970. U Tant je podržavao ideju i inicijativu Džona MekKonela. Sekretar Ujedinjenih nacija Valdhajm je nastavio tom tradicijom. 1975. američki kongres i predsednik Ford proklamiraju Dan Zemlje na dan martovske ekvinokse.

U Januaru 1970. američki senator i ekološki aktivista Gejlord Nelson odlučuje da se nacionalna obuka o životnoj sredini zove Dan Zemlje i da se održava 22. aprila. U doba političkog aktivizma i studentskih protesta Dan Zemlje privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju. Senator Nelson prepušta organizaciju studentima i izabira Denis Hajesa za koordinatora. Mnogi građani se priključuju i Dan Zemlje kao „praznik“ postaje veoma uspešan u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uz to senator Nelson proklamuje 1971. treću nedelju u aprilu kao „Nedelju Zemlje“, koja postaje nacionalni događaj . U senci Dana Zemlje 1971. američki kongres usvaja većinu zakona za zaštitu životne sredine.


vikipedija; Google
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Međunarodni Praznik Rada   Uto 1 Maj - 19:38

MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA


[You must be registered and logged in to see this image.]





Praznik rada se slavi prvog maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta.


1. maja 1886. stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Čikago je bio centar pokreta. Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme, i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana; to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja.

Strah od nasilnih klasnih sukoba obuzeo je grad. Nasilja nije bilo u subotu i nedelju, 1. i 2. maja. Ali u ponedeljak, 3. maja tuča u kojoj su učestvovale stotine izbila je u Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih. Mnogobrojna i dobro naoružana policija brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red. Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo.

Nakon incidenta, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.

Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.

11. novembra 1887. četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, su pogubljeni. Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.

250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju solidarnost sa pogubljenim radnicima.

Od kada je na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: "Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost". Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija. Za radnike i sindikaliste širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva. Do današnjeg dana, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava u spomen mučenicima sa trga "Hejmarket".

Nakon 50 godina komunističke vladavine, tokom koje je 1. maj slavljen kao veliki državni praznik u SFRJ, stanovništvo ovih prostora i dalje nije u potpunosti upoznato šta ovaj praznik predstavlja.



vikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 78 godina od rođenja Roberta Muga   Sre 23 Maj - 13:13

78 godina od rođenja Roberta Muga


[You must be registered and logged in to see this image.]





Doktor Robert Mug dizajnirao je prvi analogni sintisajzer, koji je zatim napravio u svojoj fabrici Moog Music. Tako su Mug sintisajzeri postali veoma rasprostranjeni među elektronskim muzičkim uređajima. Robert Mug je 1964. godine na AES konferenciji, demonstrirao sviranje klavijatura na sintisajzeru.

Robert Mug rođen je na današnji dan pre tačno 78 godina, 23. maja 1934. godine kao Artur Robert Bob Mug. Osnovao je fabriku sintisajzera Moog Music i bio je prvi čovek koji je izumeo analogni sintisajzer.Po zanimanju je bio doktor fizike. Robert Mug umro je 21. avgusta 2005. od raka na mozgu. Preminuo je u svojoj kući u Eševilu, Severna Karolina.

Robert Mug imao je suprugu i petoro dece, koji su nakon njegove smrti osnovali fondaciju sa njegovim imenom, koja za cilj ima da pomaže dalji razvoj elektronske muzike, a kojom će upravljati Mugove kolege i poznati muzičari. Mug je svoj prvi sintisajzer napravio još kao dete uz pomoć svog oca. Sintisajzere proizvedene u njegovoj fabrici koristili su mnogi popularni muzičari – Bitlsi, Herbi Henkok i Čik Koria.


Probajte i sami iskomponovati koju melodiju. Kliknite na link ispod [You must be registered and logged in to see this image.]

Kompozitor (napomena; važi samo za današnji dan)



navidiku.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47313

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: 120 godina od rođenja Tita   Pet 25 Maj - 4:35



120 godina od rođenja Tita

Beograd -- Polaganjem venaca i štafeta na grob Josipa Broza Tita u Kući cveća u Beogradu
u Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije obeležiće se 25. maj - Dan mladosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Venac na Titov grob svake godine, među prvima polaže njegova supruga Jovanka Broz, unuk
Joška Broz sa porodicom, kao i delegacija SUBNOR-a. Već godinama za Dan mladosti u
Kuću cveća gde se nalazi Titov grob dolaze "Titonostalgičari" iz bivše zajedničke države,
a najviše je Slovenaca i Istrana.

I ove godine je Titova štafeta mladosti 17. maja krenula iz Umaga i danas bi trebalo da stigne
u Beograd i da bude položena na Titov grob.

Dan mladosti je bio praznik kojim se slavio 25. maj - Titov rođendan. Na taj dan, mladići i devojke
iz cele bivše Jugoslavije Titu su predavali štafetu mladosti - svojevrstan simbol predanosti
njegovim tekovinama.

Na inicijativu Josipa Broza, Centralni komitet Narodne omladine Jugoslavije 1957. doneo je
odluku da se 25. maj proslavlja kao Dan mladosti.

Tako Titov rođendan postaje praznik omladine, a Titova štafeta Štafeta mladosti.




Prva štafeta mladosti pošla je 5. maja 1957. godine iz Kumrovca, rodnog mesta Josipa
Broza. Svake naredne godine, polazila je iz drugog mesta, simbolično obeležavajući
značajne datume i događaje iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti, da bi je 25. maja,
na završnoj svečanosti koja se održavala na stadionu JNA, Titu uručio najbolji među
mladima te godine.

Tito je poslednji put sedeo u loži stadiona Jugoslovenske narodne armije 1979. godine,
kada mu je omladinka Sanija Hiseni predala štafetu i prenela najlepše želje za 87. rođendan.

Drug Tito je tom prilikom izgovorio i jednu od svojih antologijskih rečenica "Srećan narod je
koji ima takvu omladinu", kao i "Sa ovakvom omladinom ne moramo brinuti za budućnost".
Inače, ove godine se obeležava 120 godina od rođenja "Maršala".

Komunistički lider iz perioda Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i
posleratni doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je 25. maja 1892. godine
u Kumrovcu, u Hrvatskoj.

Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani i po sopstvenoj želji sahranjen je u Kući cveća
u Beogradu.




( b92.net )








Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 166 godina od rođenja Karl Peter Faberže-a   Sre 30 Maj - 16:35

166 godina od rođenja Karl Peter Faberže-a


[You must be registered and logged in to see this image.]




Karl Petar Faberže poznat i kao Karl Gustavovič Faberže (Sankt Peterburg 30. maj 1846 – 24. septembar 1920) je bio poznati ruski juvelir najpoznatiji po uskršnjim Faberžeovim jajima, napravljenim po uzoru na davnašnja uskršnja jaja, koja je pravio od plemenitih metala i dragog kamenja.

Replika Faberžeovog jajeta.

Rođen je u Sankt Peterburgu u porodici juvelira Gustava Faberžea i njegove supruge, Dankinje, Šarlote Jungštet. Gustavovi preci bili su hugenoti, izbegli iz Francuske nakon opoziva Nantskog edikta, kojim su katolici proterivali protestante. Faberžeovi preci tako su se prvo naselili u Berlin a 1800. u baltičku provinciju Letoniju, koja je tada već bila u ruskim rukama. Nakon školovanja u Petrogradu, Gustav je pekao zanat po Evropi (u Drezdenskoj školi umetnosti i zanata), školovao se i u Francuskoj i Engleskoj. Dobio je i zvanje zanatlije. Obrazovanje po Evropi imao je do 1872., kada se sa 26 godina vratio u rodni Sankt Peterburg i oženio Augustom Julijom Jakobs. Narednih 10 godina mentor mu je bio očev pomoćnik Hiskijas Pendin. Njihova kompanija je radila i na restauraciji Ermitaža. Faberže je sa renomeom carevog juvelira postao poznat i preko granica. Zastupništva je imao u Kijevu, Odesi, Londonu, Moskvi i Sankt Peterburgu.

Nakon Oktobarske revolucije boljševici su preuzeli njihovo imanje, a porodica Faberže je izbegla na Zapad (u Nemačku i kasnije Švajcarsku).


Najpoznatije Faberžeovo delo naručio je ruski car Aleksandar III, za svoju ženu Mariju Fjodorovnu, to su bila vaskršnja jaja, danas poznata kao Faberžeova jaja.

[You must be registered and logged in to see this image.]
(Replika Faberžeovog jajeta)


wikipedia
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pon 4 Jun - 21:34

Dogodilo se na današnji dan - 4. lipnja
Predstavljen prvi montgolfiere, balon na vrući zrak, dodijeljena prva Pulitzerova nagrada, počela bitka za Midway



Braća Joseph Michel i Jacques Étienne Montgolfier 1783. godine javnosti su predstavili svoj montgolfière (balon na vrući zrak). Prvi baloni pojavili su se u Kini još tijekom 14. stoljeća. Talijanski fizičar i isusovac Francesco Lana Terzi, 1670. prvi je iznio ideju o 'zračnoj lađi', koja bi plivala po zraku pomoću balona, izrađenih od tankih bakrenih listova. Iako se taj projekt nije mogao ostvariti, ideja konstruiranja balona lakših od zraka bila je temelj daljem razvitku aerostatike. Braća Montgolfier izradila su veliki papirnati balon, a prvo javno puštanje izvršeno je na sajmištu mjesta Annonaya. Ispod prazne papirnate vreće upaljena je slama, te se balon počeo puniti. No nakon što ga više nisu mogli držati pustili su ga, a balon se naglo podigao do visine od gotovo 2.000 metara i ostao u zraku oko 10 minuta. Gledaljstvo, isprva razočarano i podrugljivo nastrojeno, nije moglo sakriti svoju oduševljenost. Braći Montgolfier pripala je titula pronalazača balona, no čast prvog leta u 'montgolfièreu' pripala je Pilatreu de Rozieru i markizu Arlandskom koji su još iste godine preletjevši Pariz, a umalo i poginuvši pri slijetanju, postali prvi svjetski letači.

Columbia School of Journalism 1917. godine ustanovila je i dodijelila prvu Pulitzerovu nagradu. Energični i poduzetni novinski magnat Joseph Pulitzer od svog lista New York World napravio je glasilo 'običnog čovjeka'. Pisanjem je započeo rat protiv velikih poslovnih monopola, lutrija, trgovine bijelim robljem, a naročito korupcije, što mu je brzo osiguralo slavu i bogatstvo. Zaklada koju je Pulitzer ostavio u svojoj oporuci je samo godinu dana nakon njegove smrti iskorištena za osnivanje poznate Columbia School of Journalism, te za dodjelu nagrada koje nose njegovo ime. Prestižnim nagradama, koje se dodjeljuju svakog travnja, odaje se prizanje za rad na 14 kategorija u području novinarstva, te sedam kategorija na području književnosti i ostalih oblika pisane umjetnosti. Primanje Pulitzerove nagrade u bilo kojoj od kategorija najveći je iskaz časti i profesionalnog priznanja, a njenom osnivaču sigurno bi bilo drago kada bi znao da je nagrada koja nosi njegovo ime najčešće dodjeljivana upravo onima koji su svojim pisanjem razotkrivali korupciju protiv koje se i sam svim silama borio.

1942. godine započela je bitka kod Midwaya, prekretnica u pacifičkom sukobu Japana i SAD-a, ali i jedna od prekretnica u cijelom Drugom svjetskom ratu. Japanska pacifička strategija bila je zauzeti velike prostore od Kine do Havaja i zatim se postaviti u defenzivnu strategiju. Do lipnja 1942. Japan je zauzeo gotovo sve planirane teritorije, osim Port Moresbeya na Novoj Gvineji što su Amerikanci spriječili pobjedom u bitci u Koraljnom moru. Sljedeći cilj bio je strateški važan otok Midway u čije je osvajanje krenulo više od stotinu bojnih brodova carske mornarice, među kojima su udarnu snagu činila četiri nosača zrakoplova i Yamamoto, najveći bojni brod na svijetu. Amerikanci su međutim ranije uspjeli probiti japanske komunikacijske šifre te su bili upoznati s neprijateljskim planovima kojima su odlučili parirati svojom flotom čiju su okosnicu činila tri nosača zrakoplova i dio avijacije na samom otočju Midway, što je donekle izjednačilo odnos snaga. U dvodnevnoj bitci Amerikanci su izgubili jedan, a Japanci tri nosača što ih je ostavilo bez mogućnosti osvajanja zračne nadmoći nužne za zaštitu brodova i samog desanta na otok, zbog čega su zapovjednici naredili povlačenje. Japanci su izgubili oko 250 zrakoplova i 120 pilota, te više od 2.000 mornara, vojnika i osoblja. Amerikanci su izgubili oko 150 zrakoplova i nešto više pilota od Japanaca. Bitkom kod Midwaya japanske pomorsko zračne snage su slomljene i zaustavljen je period njihove pacifičke ekspanzije.

Prvi slobodni izbori među zemljama bivšeg istočnog bloka održani su 1989. godine u Poljskoj. Na izborima kojima je započelo urušavanje komunističkog sustava pobijedila je Solidarnost, široki socijalni pokret s obilježjima političke stranke, koji je kao nacionalni sindikat osnovan 1980. Već nakon godinu dana od stvaranja prvog sindikata koji nije bio pod partijskom kontrolom, u Poljskoj je uvedeno izvanredno stanje što je rezultiralo masovnim štrajkovima i blokadom zemlje. Vlasti su reagirale represijom i razbijanjem štrajkova, od kojih su najveći bili u šlezijskim rudnicima i Gdanjsku. Do kraja godine prosvjedi su u potpunosti nestali, a Solidarnost je bila potpuno zabranjena u 1982., no pojedine skupine nastavile su djelovati u tajnosti, a dolaskom Gorbačova na vlast u Rusiji stvari su se malo poboljšale. Solidarnost je nakon izbora 1989. dobila priliku da sastavi novu poljsku vladu kojoj je na čelu bio premijer Tadeusz Mazowiecki, dok je lider Solidarnosti, bivši električar Lech Walesa, izabran za prvog predsjednika demokratske Poljske.

U isto vrijeme dok su Poljaci birali svoju prvu demokratsku vlast, na drugom kraju svijeta već je trajala drama koja je označila kulminaciju trotjednih prosvjeda na pekinškom trgu Tiananmen. Kineske vlasti vojnim postrojbama, koje su već neko vrijeme prosvjednike držale u okruženju, naredile su razbijanje prodemokratskih prosvjeda. Uslijedio je napad na nenaoružane studente i građane u kojem je poginulo oko 3.000 osoba. Nakon krvavog gušenja prosvjeda tisuće ljudi su zatvorene, mučene i prognane, a se Kina i danas drži službenih podataka o nešto manje od 300 poginulih, dok se o samom prosvjedu u javnosti ne priča. Svi mediji su po pitanju Tiananmena podložni cenzuri, deseci disidenata još su uvijek u zatvoru, stotine se drže pod kontrolom ili su u kućnom pritvoru, a nepoznat broj ih još uvijek živi u egzilu.

Američki glumac Dennis Weaver, najpoznatiji po glavnoj ulozi u kultnom Spielbergovom filmu Duel, a zapamćen i po nastupima u The Lawless Breed, Seven Angry Men, Touch of Evil, Duel at Diablo, te ulozi Sama McClouda u policijskoj drami McCloud za koju je nagrađen Emmyjem, rođen je u Joplinu u Missouriju 1924. godine.

Hrvatski glumac, redatelj i producent Antun Vrdoljak, bivši podpredsjednik Republike Hrvatske i zastupnik Hrvatskog sabora, počasni predsjednik Hrvatskog olimpijskog odbora i član Međunarodnog olimpijskog odbora, redatelj poznatih domaćih filmova Kad čuješ zvona, U gori raste zelen bor, Kiklop, Glembajevi, Duga mračna noć i brojnih drugih, rođen je 1931. u Imotskom.

Američki glumac John Drew Barrymore, dio poznate glumačke obitelji, otac glumca Johna Blytha i glumice Drew Barrymore, zapamćen po ulogama u filmovima The Big Night, The Night They Killed Rasputin, Pontius Pilate, Weapons of War i brojnim drugima, rođen je u Los Angelesu 1932. godine.

Britanski glumac James Callis, najpoznatiji po ulozi Dr. Gaiusa Baltara u SF seriji Battlestar Galactica, ulozi najboljeg prijatelja Bridget Jones u filmu Bridget Jones's Diary, te pojavljivanju u bronim TV filmovima i serijama, rođen je 1971. godine u Londonu.

Američka glumica Angelina Jolie, kćer oscarovca Jona Voighta i sama dobitnica brojnih filmskih nagrada, UN-ova ambasadorica dobre volje, bivša supruga Billyja Boba Thorntona i Jonnyje Lee Millera, a sadašnja bolja polovica 'Brangeline', najbolje zapamćena po utjelovljenju Lare Croft u Tomb Raideru te brojnim drugim ulogama u svjetskim blockbusterima, rođena je u Los Angelesu 1975. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 6 Jun - 15:57

Dogodilo se na današnji dan - 6. lipnja
Seattle izgorio do temelja, otvoreno prvo drive-in kino, iskrcavanje na Normandiju, izdan Tetris, eksplodirao meteor između Libije i Krete


Sunčano popodne 6. lipnja 1889. godine ostalo je u pamćenju Seattlea kao dan kada je gotovo cijeli grad izgorio. Radnik u stolarskoj radioni grijao je ljepilo na vatri i zanio se u neke druge poslove, tako da je ljepilo proključalo i zapalilo se. Vatra se širila ogromnom brzinom, progutavši u kratkom roku cijeli blok kuća, šireći se na sve strane. Kako je Seattle imao vrlo loše organiziranu vodoopskrbu, mali broj hidranata na ulicama koji su uglavnom imali tek malene pipe na sebi, a kad su se sve otvorile, pritisak je pao i nije se moglo gasiti vatru. Do sljedećeg popodneva izgorio je praktički cijeli centar grada.

Vizionar koji je obilježio cijelo jedno razdoblje kina u Americi bio je Richard M. Hollingshead Jr. Nakon što je zaključio da mu je u automobilu udobnije nego u kinu, eksperimentirao je u svom dvorištu s Kodakovim projektorom, platnom zakucanim za stabla i radio prijemnikom kako bi odredio najbolje uvjete za gledanje filmova iz automobila. 1932. godine čak je uspio i patentirati drive-in kino, no 17 godina kasnije patent je poništen.

Bitka za Normandiju vodila se 1944. između snaga nacističke Njemačke, koje su okupirale zapadnu Europu, i savezničkih snaga u Drugom svjetskom ratu. Šezdeset godina kasnije, invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, ostaje najveća pomorska invazija u povijesti, invazija koja je uključivala preko tri milijuna vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manche iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj. Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim zračnim napadima i pomorskim bombardiranjem nakon kojeg je uslijedio amfibijski desant na dan 6. lipnja ili na Dan D. Bitka za Normandiju potrajala je još dva mjeseca koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na europskom kopnu i da probiju njemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je sa oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Falaisea.

Igrice na računalima starije su nego što se obično misli, tako da megapopularni Tetris na današnji dan slavi već 28. rođendan. Šestog lipnja 1984. godine sovjetski genijalac Alexey Pajitnov smislio je igricu i pustio je u prodaju za kućna računala popularna u to vrijeme, no prošlo je još 5 godina dok je Nintendo nije izdao za svoje ručno računalo i proširio je svijetom, čineći je jednom od najprodavanijih igrica u povijesti računala.

Takozvani Događaj u istočnom Mediteranu, snažna eksplozija u zračnom prostoru između Libije i Krete pripisana je ulasku meteora promjera desetak metara u Zemljinu atmosferu. Eksplozija je procijenjena na 26 kilotona, što je više od bombe bačene na Nagasaki. Kako se eksplozija dogodila iznad mora, nije nastao nikakav krater, a ako je i bilo ostataka meteora, potonuli su na dno Sredozemnog mora.

Poznate osobe koje su rođene na današnji dan su hrvatski ban Petar Zrinski, ruski književnik Aleksandar Sergejevič Puškin, njemački književnik Thomas Mann, armenski kompozitor Aram Hačaturjan, švedski tenisač Bjorn Borg i gitarist Steve Vai.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Čet 7 Jun - 14:18

Dogodilo se na današnji dan – 7. lipnja

7. lipnja 1654. za francuskog je kralja okrunjen Luj XIV. Burbon, Kralj Sunca. Sve svoje ambicije o slavi kralj ispunjava u ratovima. U prvom od njih Francuska poražava Španjolsku, a nakon toga pobjeđuje Nizozemsku. Ovu drugu pobjedu cijela Francuska dočekuje s oduševljenjem, a Pariz daruje Luju nadimak Veliki. U razdoblju vrhunca svoje moći Luj ukida prava hugenota i počinje ih nemilosrdno proganjati. Početak kraja razdoblja omiljenosti dolazi nepažnjom kralja koji prestaje pratiti događaje u Europi. Na nizozemsku invaziju Engleske 1688. Francuska odgovara objavom rata, iako se u protivničkoj koaliciji nalazi čak pet zemalja. Rezultat je mogao biti samo poraz. Tijekom posljednjih godina života Luju umire jedini sin, dva od tri unuka i dva od tri praunuka, a jedini živi unuk iz prvog braka mu je onaj koji ga ne smije naslijediti. Kako bi osigurao vlast svojim potomcima, a ne onima svojega brata, oduzima buduće regenstvo dinastiji Orleans i postavlja na tu poziciju svog sina iz drugog "tajnog" braka, Luja Augusta. Omražen u narodu Luj XIV. umire od gangrene 1715. godine.

Vikinzi su na području Norveške dva stoljeća pljačkali i palili Europu dok nisu prihvatili kršćanstvo 994. godine za vladavine Olafa Tryggvasona. 1397. Norveška je ušla u uniju s Danskom i u tom savezu ostala sljedećih 400 godina. Godine 1814. Norveška je prepuštena Švedskoj, ali Norvežani su proglasili neovisnost i donijeli svoj ustav. Šveđani su tada okupirali Norvešku vojnom silom, ali su joj ipak dopustili da zadrži svoj ustav pod uvjetom da ostane u uniji pod švedskom krunom. Nacionalni osjećaji bujali su u 19. stoljeću i dosegli vrhunac na današnji dan 1905. godine kad je Norveška referendumom izborila neovisnost.

Panamski kanal je umjetni kanal u najužem dijelu Srednje Amerike koji spaja Atlantski ocean s Tihim. Pušten je u promet 7. lipnja 1914. godine. Konstrukcija kanala je bio jedan od najvećih i najtežih inžinjerskih projekata ikad poduzetih. Imao je ogroman utjecaj na brodarstvo između dva oceana, zamjenjujući dug i opasan put na najjužnijem dijelu Južne Amerike. Čitavo je područje kanala od 1904. do 1999. bilo pod upravom SAD-a, nakon čega je prešlo pod nadzor Paname. Nakon Drugog svjetskog rata, kontrola SAD-a nad kanalom i kanalskom zonom što ga okružuje postaje sporna kako odnosi između Paname i SAD-a postaju sve napetiji. Pregovori o novom dogovoru započinju 1974. i rezultiraju sporazumom Torrijos - Carter. Potpisom predsjednika SAD-a Jimmyja Cartera i panamskog predsjednika Omara Torrijosa 7. rujna 1977. započinje proces predaje kanala Panami besplatno ako Panama potpiše sporazum kojim garantira trajnu neutralnost kanala i kojim se dopušta povratak Amerikanaca kad to žele.

Graceland je ogroman posjed u američkom Memphisu koji je bio dom legendarnom Elvisu Presleyu. Javnosti ga je otvorila Elvisova supruga Priscilla na današnji dan 1981. godine. 2006. godine proglašen je nacionalnim povijesnim obilježjem i danas je drugi najposjećeniji privatni posjed u SAD-u s više od 600 tisuća posjetitelja godišnje - samo Bijelu kuću posjeti više ljudi. Elvis je i umro u Gracelandu 1977., a tamo je i pokopan. Imanje je bio prvi dom Lisi Marie Presley, Elvisovoj kćeri koja je i naslijedila imanje, a 2005. prodala je 85 posto Gracelanda.

Na današnji dan 1848. rođen je francuski slikar i grafičar Paul Gauguin. 7. lipnja rođeni su slavni glumci Dean Martin (1917.) i Liam Neeson (1952.). Na današnji dan 1952. rođen je turski pisac Orhan Pamuk, a rođendan slavi i pjevač Prince (1958.). 1981. godine rođena je ruska tenisačica Anna Kournikova.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pon 11 Jun - 23:32

Dogodilo se na današnji dan - 11. lipnja

Prema izračunima grčkog matematičara, astronoma i oca geografije Eratostena, 1184. godine p.n.e. osvojena je, opljačkana i spaljena Troja. Jedini povijesni izvor u kojem se opisuje desetogodišnji Trojanski rat je Homerov ep Ilijada koja opisuje 48 dana u posljednjoj godini rata. Stari Grci nisu sumnjali da Homer opisuje stvarni rat i događaje. Smatrali su da se rat dogodio u 13. ili 12. stoljeću p.n.e. Prema Ilijadi, Trojanci su nakon poznatog prijevarnog upada Grka u grad pružili žestok otpor, ali su na kraju stradali u tisućama, dok su njihovi krvnici bili kažnjeni od strane bogova. Njemački arheolog Heinrich Schliemann je 1870. započeo iskopavanja na mjestu za koje se vjeruje da je Troja opisana od Homera. Kasnija su iskapanja otkrila više gradova sagrađenih u različitim razdobljima. Jedan od ranijih gradova često se navodi kao homerska Troja, ali ta je tvrdnja i dalje sporna. Međutim, istraživanja nisu donijela niti jedan konkretan dokaz da su se događaji koje opisuje Homer zaista i dogodili. Postoji i mišljenje da Homer u svojim pričama opisuje svojevrsnu kompilaciju ratovanja kod Grka u razdobljima Mikenske kulture i Brončanog doba, a da se ne opisuju stvarni događaji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Uto 12 Jun - 17:18

Dogodilo se na današnji dan - 12. lipnja
Ivana Orleanska povela vojsku u prvu opsadu

Francuska povijesna junakinja i svetica Ivana Orleanska je 1429. povela francusku vojsku u svoju prvu opsadu pod gradić Jargeau. Mlada seljanka koja je francuske vojne zapovjednike uvjerila da je doživjela viziju u kojoj joj je Bog rekao da će uz njezinu pomoć francuske snage otjerati Engleze, niti mjesec dana ranije uspješno je vodila Francuze u probijanju opsade Orleansa. Francuska vojska, osokoljena uspjehom kod Orleansa brzo je krenula u osvajanje strateški važne doline rijeke Loire. Jargeau je bilo prvo englesko uporište koje se nakon oslobođenja Orleansa našlo na putu pobjedonosnih Francuza, a branio ga je engleski general William de la Pole, vojvoda od Suffolka. Zapisi govore kako je Ivana pred utvrdom vojvodu pozvala na predaju no on je to odbio. Nakon silovitog francuskog juriša Jargeau je brzo pao, a vojvoda od Suffolka je zarobljen s bratom. Nakon toga grad Beaugency se predao, a Englezi su se sami krenuli povlačiti. Ubrzo nakon toga 8.000 francuskih vojnika je u bitci kod Pataya nanijelo težak poraz Englezima, a ponešen krilima tih pobjeda Karlo VII. se u Reimsu dao okruniti za francuskog kralja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 13 Jun - 21:08

Dogodilo se na današnji dan - 13. lipnja
Martin Luther se oženio, Nijemci napali London i u Prvom i u Drugom svjetskom ratu, Pioneer 10 napustio Sunčev sustav


Martin Luther, začetnik reformacije koji je 1517. godine objavio svojih 95 teza, što je za sobom povuklo svađu s papom i ekskomunikaciju iz Katoličke crkve četiri godine kasnije, na današnji se dan 1525. godine oženio za Katharinu von Bora, čime je uspostavio model ženidbe svećenika i uklonio celibat iz Protestanske crkve.

Tijekom Prvog svjetskog rata, Nijemci su pokušavali na sve načine nauditi Velikoj Britaniji. Tako su na današnji dan 1917. godine izveli najsmrtonosniji udar na London zrakoplovima Gotha G, ubivši pritom 162 osobe, od čega 46 djece, i ranivši 432 osobe, uz velika razaranja koja su ostavili za sobom.

Na isti dan 1944. godine Nijemci su željeli izvesti sličan napad, no ovoga puta nosioci smrti nisu bili zrakoplovi nego dalekometne rakete V1. Ipak, napad je bio manje uspješan od onoga 27 godina ranije. Naime, od jedanaest lansiranih raketa, samo su četiri stigle do cilja i pogodile mete, dok su ostale putem izgubile visinu i pale u more ili na polja južne Engleske. Nakon toga Nijemci su lansirali preko 9 tisuća raketa na ciljeve u Engleskoj tijekom sljedećih par mjeseci, dok Saveznici nisu uspjeli razbiti sva mjesta za lansiranje koja su mogla dobaciti do Velike Britanije.

Pioneer 10, robotska sonda koju je NASA lansirala 2. ožujka 1972. godine u svrhu proučavanja asteroidnog pojasa u Sunčevom sustavu, Jupitera, solarnih vjetrova i kozmičkih zraka na današnji je dan 2000-te godine napustila Sunčev sustav i otisnula se u otvoreni svemir. Ipak, tehnologija je zakazala, jer je zbog velike udaljenosti izgubljen svaki kontakt sa sondom 23. siječnja 2003. godine.

Od slavnih osoba rođenih na današnji dan vrijedi izdvojiti irskog pjesnika i nobelovca Williama Butlera Yeatsa, fenomenalnog finskog atletičara, osvajača devet olimpijskih zlata Paava Nurmija, sjajnog američkog tenisača Dona Budgea, prvog tenisača koji je osvojio Grand Slam (sva četiri Grand Slam turnira u jednoj godini), trenutnog generalnog sekretara Ujedinjenih naroda Ban Ki-moona i glumca Malcolma McDowella.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sub 16 Jun - 15:27

Dogodilo se na današnji dan - 16. lipnja
Završeni Ratovi ruža

Bitkom kod Stoke Fielda u 1487. godine završili su engleski 'Ratovi ruža'. Vođeni između 1455. i 1485. Ratovi ruža su u načelu bili isprekidani građanski rat koji se vodio oko engleskog prijestolja između sljedbenika obitelji Lancaster i obitelji York koje su obje bile ogranak kraljevske kuće Plantagenet, vukući svoje podrijetlo od engleskog kralja Edvarda III. Naziv Ratovi ruža u vrijeme njihovog trajanja nije bio korišten, a naziv je nastao naknadno budući da su se suprostavljene strane u ratu predstavljale ružama crvene i bijele boje. Crvena ruža bila je boja kuće Lancaster, a bijela ruža kuće York. Naziv je ušao u opću uporabu tijekom 16. stoljeća na temelju scene iz Shakespeareove drame 'Henrik VI.'. Iako su se ruže povremeno koristile kao simboli tijekom rata, većina sudionika se služila grbovima svojih feudalnih vladara. U Ratovima ruža sudjelovalo je zemljoposjedničko plemstvo i vojska njihovih vazala. Lancasteri su većinu saveznika imali na sjeveru i zapadu, dok je Yorku potpora stizala uglavnom s juga i istoka zemlje. Sukob je počeo 1399. nakon pada kralja Richarda II. kojeg je s vlasti srušio vojvoda od Lancastera, a neki povjesničari dolazak na vlast Henrika VII. smatraju krajem Ratova ruža, dok ostali dokazuju da je sukob konačno završen tek bitkom kod Stokea godine 1487. u kojoj je Henrik VII., porazio Lamberta Simnela, samozvanog pretendenta na englesko prijestolje. Kraj Ratova ruža doveo je do konačnog pada dinastiju Plantagenet te do inauguriranja nove dinastije Tudor koja je obilježila naredni period engleske povijesti. Rezultat sukoba bile su i velike žrtve među plemstvom, te doba velikih društvenih promjena u feudalnoj Engleskoj koje je navijestilo kraj srednjovjekovlja i početak Novog vijeka i renesanse.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 20 Jun - 13:26

Dogodilo se na današnji dan - 20. lipnja
Na današnji dan 1819. godine u englesku luku Liverpool uplovio je SS Savannah, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski ocean. Brod je krenuo iz istoimene američke luke u saveznoj državi Georgiji i za put mu je trebalo ravno 27 dana i 11 sati.

Naslijedivši strica Williama IV, na englesko je prijestolje zasjela princeza Viktorija 1837. godine. Nitko u tom trenutku nije mogao niti zamisliti da će kraljica Viktorija postati najdugovječniji vladar na engleskom tronu, no živahna kraljica obilježila je cijelo razdoblje koje je po njoj i dobilo ime, a vladala je čak 63 godine i sedam mjeseci. Naslijedio ju je sin Edvard VII.

Vođa meksičke revolucije, legendarni Pancho Villa, ubijen je na današnji dan 1923. godine. Kroz dvadesetak godina revolucionarnog djelovanja stekao je glas narodnog heroja, iako je cijeli svoj život u centru pažnje proživio pod imenog svog prvog zapovjednika, čiji je identitet preuzeo nakon njegove pogibije. Poslije rata vratio se u Chiuahuu i nastavio raskalašen život, skončavši ga nasilnom smrću.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Čet 21 Jun - 19:42

Dogodilo se na današnji dan - 21. lipnja
Galileo Galilei spasio se lomače, osnovan Crveni križ, proizvedena prva longplejka


Na današnji je dan davne 1633. godine legendarni Galileo Galilei bio prisiljen od strane Inkvizicije da prokle, prezre i da se odrekne svojih kopernikansko heliocentričnih stavova, sve kako bi izbjegao lomaču kao Giordano Bruno tridesetak godina ranije. Navodno je Galileo u trenutku smrti promrmljao "Eppur si muove"(Ipak se kreće), iako se odrekao svih tvrdnji o heliocentričnom sustavu.

Nekoliko stoljeća kasnije, točnije 1917. godine na Havajima se osniva Crveni križ, međunarodna humanitarna organizacija koja sjedište ima u Ženevi i koju je izvorno osnovao Henri Dunant. Sredinom 20. stoljeća Tirat Zevi u Izraelu zabilježio je nevjerojatnih 54 stupnja Celzijeva što je tada bio azijski rekord. Par godina kasnije pokrenut je prvi ugrađeni računalni program ikad i to na stroju Manchester Mark 1 (nadimak Baby), prvom elektroničkom računalu s ugrađenim programom inače proizvedenom na Sveučilištu Manchester.


Te iste 1948. godine producentska kuća Columbia Records proizvela je prvu uspješnu longplay ploču od vinil plastike. U sveopćem nogometnom ludilu koje vlada i na terenima i van njih dok je trajalo Svjetsko nogometno prvenstvo, godine 1970. najbolje se snašao Brazil čija je reprezentacija u finalu svladala Italiju i postala trostruki prvak svijeta.

Trideset godina kasnije u Mađarskoj je službeno ponovo otvorena burza, koju su komunističke vlasti zatvorile 42 godine ranije. Te iste godine sjever Irana zavijen je u crno nakon što je u potresu stradalo 50,000 ljudi.

U novije doba sve je popularniji trend turističkih putovanja u svemir koje si mogu priuštiti samo milijarderi. Tako je 2004. 'SpaceShipOne' postao prva privatno financirana svemirska letjelica koja je došla do granica s beskrajnim prostranstvom. Prvijenac tvrtke Virgin vlasnika milijardera Richarda Bransona 'SpaceShipOne', prva je, dakle, privatno financirana svemirska letjelica s jednim pilotom koja je uspješno izvela suborbitalni svemirski let, osvojivši nagradu Ansari X, vrijednu 10 milijuna dolara. Kod suborbitalnog svemirskog leta, letjelica dosegne visinu od 100 kilometara nadmorske visine, bez preleta pune orbite oko Zemlje. Projekt 'SpaceShipOne', u koji je uloženo više od 100 milijuna dolara, vodio je veteran dizajna svemirskih letjelica Burt Rutan, zajedno sa svojim timom u tvrki Scaled Composites, a financirao ga je suosnivač Microsofta Paul Allen.

Dvije godine nakon toga, opet u kontekstu svemira, imenovana su dva novootkrivena mjeseca Plutona - Nix i Hydra.

Od poznatih osoba koje su rođene na današnji dan treba spomenuti karikaturistu slavnih Ala Hirschfelda, oca egzistencijalizma filozofa Jean-Paula Sartrea, najpoželjnijeg britanskog neženju princa Williama te glumce Jane Russell, Maureen Stapleton, Juliette Lewis.
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sub 23 Jun - 1:16

100 godina od rođenja Alana Tjuringa

[You must be registered and logged in to see this image.]

Alan Tjuring je čovek koji je prvi postavio smelo pitanje da li mašine mogu da misle. Ostavio je neizbrisiv trag u temeljima računarstva, veštačke inteligencije, kriptografije i uticao na sve druge oblasti nauke. Bio je otvoreno homoseksualan u epohi u kojoj je to predstavljalo krivično delo. Trčao je na duge staze. Nazvati Alana Tjuringa diskretnim herojem bio bi eufemizam; njegov doprinos savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu je ogroman, možda i presudan u bici za Atlantik, ali zasluge za to su mu zbog obaveštajne prirode njegovog rada priznate tek dvadeset godina nakon smrti kada je sa tih događaja delom skinut veo državne tajne. Tokom burnog ali kratkog života iskusio je kako slast tako i gorčinu dvadesetog veka i života na početku postkolonijalne epohe britanske imperije. Njegovi uvidi i dostignuća su umnogome odredili način života sveta u kome živimo, ali svet u kome je on živeo nije imao razumevanja za njega. Paradoks je da su ta dva sveta zapravo jedan isti.

Pod žrvnjem internata

Alan Metison Tjuring rođen je u Londonu 23. Juna 1912, kao sin službenika Indian Civil Service i, po tome, pripadnik više srednje klase. Pripadnost klasi odredila je obrazovni put mladog Tjuringa kroz privatnu školu, najsnažniji i najistrajniji bastion klasne segregacije u Engleskoj. Privatne škole bile su (i ostale) mesta u kojima se mlada gospoda obrazovala u klasičnom maniru i što je važnije, učila ritualima i manirima vladajuće klase. Zbog velikog štrajka 1926 vozovi su stajali, pa je Tjuring u internat škole Šerbur pristigao biciklom. Tamo nije bio previše zainteresovan ili dovoljno ambiciozan da udovolji obrazovnim zahtevima imperije u kojoj je sunce već počelo da zalazi. Za svoju dušu zanimao se Ajnštajnovom teorijom relativnosti i kvantnom mehanikom, kao i hemijskim eksperimentima u laboratoriji. Upravnik škole zapisao je: “…Matematika mu ne ide naročito dobro. Dosta vremena troši na istraživanja iz više matematike, zapostavljajući osnovne stvari. Njegovi radovi su neuredni. Nemoguće je istovremeno sedeti na dve stolice. Ako hoće da ostane u privatnoj školi, mora da stremi da postane obrazovan. Ako hoće da bude samo specijalista u nauci, onda gubi vreme u privatnoj školi.” Tjuringova srednjoškolska diploma bila bi upitna, a njegova naučna istraživanja bi ostala na nivou ekscentričnog hobija da nije bilo neočekivanog podstreka: romantične ljubavi, i to nesrećne. Tjuring se zaljubio u Kristofera Morkoma, mladića sa kojim ga je zbližilo zajedničko interesovanje za nauku. Introvertni Tjuring je zahvaljujući vezi sa Morkomom razbio opnu koja ga je držala u samonametnutoj izolaciji u odnosu na spoljni svet. Ali taj uzlet bio je kratkog daha. Nesrećni Morkom iznenada je preminuo 1930. od posledica tuberkuloze. Tjuring je teško podneo gubitak, ali se sa tim udarcem izborio ujedinvši svoj filozofski dar sa novostečenim samopouzdanjem. Istraživanja na polju kvantnomehaničke fizike navela su ga da primeti da „kada se bavimo atomima i elektronima uopšte nismo u mogućnosti da znamo njihovo egzaktno stanje pošto su i naši instrumenti sastavljeni od atoma i elektrona. Zato se iluzija da je spoznaja egzaktnog stanja univerzuma moguća tada stvarno mora srušiti na mikronivou. To znači da se ruši i teorija da su naši postupci predodređeni.“ U istom ogledu primetiće da „kad telo umre, ’mehanizam’ tela, koji drži duh, iščezava, a duh nalazi novo telo pre ili kasnije, a možda i odmah.“ Boreći sa sa ličnim bolom, Tjuring je ponudio svoje viđenje odnosa determinizma i slobodne volje, tog klasičnog pardoksa.

Entscheidungsproblem

Tjuring je potom započeo studije na Kembridžu, a tamošnji Kraljev koledž bio je okruženje u kome je njegova nekonvencionalnost, kako u pogledu seksualne orijentacije, tako i u pristupu matematičkim problemima bila ohrabrivana. Tamo je razvio sklonost ka dugoprugaškom trčanju, samopouzdanje u nauci i društvenu, pomalo gospodstvenu ličnost. Nakon što je diplomirao sa dvadesetdve godine, ostao je na koledžu kao naučni saradnik. Predavanja iz topologije usmerila su njegovo razmišljanje ka problemima matematičke logike. U pokušaju da odgovori na problem koji je prethodno formulisao matematičar Dejvid Hilbert napisao je članak “O izračunljivim brojevima, sa primenom na Entscheidungsproblem”. Hilbert je postavio pitanje može li se problem odlučivosti rešiti izborom u binarnoj opoziciji “da” i “ne”, to jest “postoji li algoritam pomoću kojeg se može odlučiti da li je valjana ma koja formula prvog reda? ”. Tjuring je problem preformulisao iz logičke sfere u sferu brojeva. Problem odlučivosti tako postaje pitanje kako odrediti beskonačno preko konačnog, dakle problem koji se ne rešava dokazivanjem već izračunavanjem. Tako postavljen problem rešava uvodeći pojam o-mašine (kasnije nazvane Tjuringovom) koju naziva i računarom. U tom periodu, pojam “računar” još uvek je podrazumevao osobu koja se bavi računskim radnjama, najčešće ženskog pola. Mentalna slika od koje ovaj naučnik polazio kada je uvodio pojam “računar” verovatno je slika radnice u fabrici industrijske epohe kapitalizma, koja sedi i obavlja računske operacije u skladu sa nekim zadatim algoritmom. Tjuring, dakle, uzima ljudsku svest kao model za svoj računar. Simulacijom mentalnih procesa osmišljava Tjuringovu mašinu, uređaj koji manipuliše simbolima zabeleženim na beskrajnoj traci i to tako što briše ili štampa simbol ili pomera traku za jedno polje nalevo ili nadesno, tako da u jednom trenutku pred sobom ima samo jedan simbol. Računske operacije koje sa tim simbolima mašina može da vrši određene su tabelom ponašanja, a Tjuring je nešto kasnije zamislio i Univerzalnu mašinu koja bi mogla da obavi radnju svake druge Tjuringove mašine. Tjuringova mašina je apstraktna mašina, teorijski model u službi misaonog eksperimenta te njena konstrukcija nije bila ni predviđena, mada svedoci kažu da je Tjuring razmišljao i o tome. Ovom mašinom je Alan Tjuring pre svega pokušao da reši problem iz oblasti matematičke logike koristeći se vanmatematičkim sredstvima. Pokazao je da je odgovor na Entscheidungsproblem negativan; nema dokaza da će se mašina sa algoritmom za izračunavanje beskonačno velikog broja u svom radu ikada zaustaviti. Međutim, osim što je rešio pitanje koje je postavio Hilbert, Tjuring je u članku “O izračunljivim brojevima” postavio i osnovne principe funkcionisanja računara, i to ne samo apstraktnih, već i ovih kakve danas koristimo.

Enigma Blečli parka

[You must be registered and logged in to see this image.]Sled događaja je takav da će i Tjuring, ne samo njegove ideje, morati da napusti edenski vrt teorije i okrene se okrutnom polju prakse. I zaista, svet izvan zelenih polja razdragane Engleske bio je tih godina mesto u kome se naslućivao zastrašujući oblik stvari koje će doći. Tjuring, do tada pacifista, odlučio je da se stavi u službu ratne kampanje protiv nastupajuće nacističke opasnosti. Krajem 1938. počeo je da radi na problemu pred kojim su se našli britanski obaveštajci. Mašina za šifriranje, «Enigma», koju su koristile nemačke mornaričke snage za komunikaciju između podmornica koje su delovale u Atlantiku, predstavljala je nerešiv problem za Engleze. Reč je o eletromehaničkoj mašini koja je za šifrovanje poruka koristila sistem sastavljen od tri valjka i kontaktne table sa prekidačima. Njen rad bio je baziran na supstituciji znakova, pri čemu se koriste dva različita algoritma, mapirajuća i aritmetička supstitucija. Svaki od tih algoritama pojedinačno ne bi predstavljao veliki problem za dekodiranje, ali u ovakvoj konfiguraciji broj mogućih kombinacija uvećavao se toliko da je njegovo rešavanje zahtevalo dotada neviđenu, ali zahvaljujući Tjuringovom teorijskom radu ne i nezamislivu, elektronsku brzinu vršenja računskih operacija. Tajna ratna rezidencija britanskih kriptoanalitičara bio je Blečli park, imanje u samom srcu Engleske. To je bilo mesto u kojem je Alan Tjuring proveo veći deo ratnih godina. Njegov doprinos konačnom uspehu u dešifrovanju Enigme leži u nacrtu «bombe», mašine koja se koristila za analizu šifrovane komunikacije. «Bomba» je korišćena za otrkrivanje podešavanja na «Enigma» mašinama, tačnog položaja rotora i elektronskih logičkih kola koja su u upotrebi. Tjuringov rad na rešavanju kriptoanalitičkih problema imao je za posledicu konstruisanje prvih velikih elektronskih računskih mašina («Kolos»), konstruisanje uređaja za skremblovanje glasovnih poruka, utemeljenje teorije informacija i statistike kao naučnih disciplina, ali u tom trenutku najvažnija posledica je bila ratna pobeda, u kojoj su informacije obezbeđene dešifrovanjem tajne komunikacije nemačkih pomoraca imale ogromnu ulogu. Bilo bi preterano reći da bi bez Tjuringovog doprinosa ishod rata bio drugačiji, ali i najlkonzervativnije procene se slažu da je dešifrovanje informacijskog saobraćaja «Enigmi» skratilo rat za najmanje godinu dana.

Mašine koje misle

[You must be registered and logged in to see this image.]Nakon rata, Tjuring je radio na konstrukciji računara ACE (Automatic Computing Engine), ali se ubrzo razočarao zbog birokratskih i obaveštajnih prepreka koje su usporavale taj projekat. Godine 1950. odlazi u Mančester, tada tmurni industrijski grad, da bi se priključio projektu u čijem je središtu bio jedan računar manjeg kapaciteta prikladnog imena Beba. Beba je bila mašina u koju je po prvi put implementirana tehnologija katodne cevi, mada je teško zamisliti da ta sprava koja je na cevima priklazivala brojeve putem svetlećih tačkica u mreži «rezolucije» 32×32 ima nešto zajedničko sa današnjim monitorima. Tjuring i njegovi saradnici su uglavnom koristili Bebu pokušavajući da reše neke od poznatih matematičkih problema. Rad na mašini bio je komplikovan, naporan, a često i uzaludan jer je operativna procedura koja je podrazumevala trčanje iz prostorije sa mašinom do prostorije na spratu gde su se rezultati ispisivali ostavljala dosta prostora za greške. Međutim, njihov projekat se uskoro našao u žiži interesovanja javnosti, delom i zbog oštrog napada koji im je uputio jedan neurohirurg i zagovornik lobotomije, verovatno ljubomoran zbog količine sredstava koje je Beba dobijala. «Sve dok mašina ne bude sposobna da napiše sonet ili komponuje končerto nadahnuta mislima i osećanjima, a ne nasumičnim ređanjem simbola, ne možemo se složiti da je dorasla mozgu.» Time je loptica prebačena Tjuringu pala u polje u kome se ovaj već nekoliko puta nalazio, polje odnose ljuske svesti i mašina. Tjuringov odgovor, istovremeno zabavan i oštar, odredio je i pravac njegovih daljih istraživanja. U jednoj radio-emisiji rekao je «Nas ne zanima što mozak ima konzistenciju hladne kaše. Ne želimo da kažemo: Ova mašina je veoma čvrsta, stoga to nije mozak, stoga ne može da misli.» Tjuring je pravilno tvrdio da karakteristike mozga relevantne za mišljenje nisu u ravni fizičkih osobina. U direktnom odgovoru onom neurohirurgu zaključio je da se «ne može povući paralalela sa sonetima, pošto bi sonet koji napiše mašina najbolje umela da ceni neka druga mašina.» Nedugo nakon ove polemike koja bi se ipak mogla svrstati tek u domen popularne nauke, Tjuring je napisao svoj najpoznatiji i najneobičniji rad «Računske mašine i inteligencija», u kome se posvetio pitanju veštačke inteligencije. Predložio je eksperiment, kasnije nazvan Tjuringov test, kojim bi se došlo do odgovora na pomenuto pitanje «Mogu li mašine da misle?». Eksperiment bi imao formu koju je Tjuring nazvao igrom imitacije. U igri učestvuju tri učesnika, muškarac, žena i ispitivač, pri čemu se svako nalazi u odvojenoj prostoriji, a sva komunikacija se odvija pismenim putem, po mogućstvu teleprinterom. Ispitivač ima za cilj da odredi ko je od ispitanika muško, a ko žensko pri čemu muški učesnik ima zadatak da ispitivača odgovorima navede na pogrešan zaključak dok ženski učesnik ispitivaču pomaže. I kao što je u radu o Entscheidungsproblemu problem odlučivosti preformulisao u problem prebrojivosti, tako je pitanje «Mogu li mašine da misle?» zamenio pitanjem «Može li mašina da pobedi u igri imitacije?». Naime, Tjuring je tvrdio da će u doglednoj budućnosti biti moguća konstrukcija mašine koja u će u igri imitacije imati podjednake šanse za pobedu kao i ljudski igrač. U nastavku teksta Tjuring prepoznaje sposobnost ljudskog uma da uči i samoorganizuje se kao presudnu za uspostavljanje procesa mišljenja i definiše čoveka kao «mašinu podvrgnutu uticajima». Tu iskrsava problem interfejsa, tj. sistema kojim će veštačka inteligencija komunicirati sa spoljnim svetom. Reč je o problemu, doduše iz domena konstrukcije, za koji Tjuring nije imao zadovoljavajuće rešenje. Tjuring predlaže da bi, umesto pokušaja da se konstruiše program koji podražava svest odraslog čoveka, bilo bolje konstruisati program koji će podražavati svest deteta i imati sposobnost učenja. Ovaj, pomalo bizarni odeljak, svedoči da je Tjuring bio svestan praktičnih problema: «Nećemo moći da primeno isti proces učenja na mašinu kao na normalno dete. Ona neće imati, npr. noge…možda neće imati ni oči. Ali ma kako ovi nedostatci bili nadomešćeni domišljatim inženjerstvom, nećemo moći da tog stvora pošaljemo u školu, a da mu se druga deca ne rugaju. Njemu se moraju držati privatni časovi.» Ono što fascinira, jeste Tjuringova sposobnost da kroz rešavanje ličnih preokupacija ponudi rešenje univerzalnih problema. Videli smo ranije kako je bol zbog preminulog Kristofera Morkoma uputila mladog Tjuringa na razmišljanja o slobodnoj volji. Možda možemo da pretpostavimo da je razmišljanje o mašini koja će svoju kognitivnu sposobnost dokazati dajući odgovore kakve bi dao «prirodni muškarac» daleki odjek strategije koju je Tjuring morao da primenjuje kao homoseksualac u društvu koje je to percipiralo kao krivično delo. Tjuringov test ostao je kao jedan od najupečatljivijih doprinosa debati o veštačkoj inteligenciji koja i dalje traje.

Tužni silogizam

Nedugo zatim, Tjuring se upustio u aferu sa jednim mladićem u Mančesteru i postao predmet pljačke i ucene zasnovane baš na činjenici da su homoseksualni odnosi smatrani krivičnim delom «velike nepristojnosti». Tjuring se obratio policiji, ali paradoksalnim obrtom pred sudom novokrunisane Nj.k.v. Elizabete, on od žrtve postaje zločinac. Tjuring je osuđen na hemijsku kastraciju hormonskim injekcijama estrogena. Pored toga, ocenjen je kao osoba rizična po bezbednost i uklonjen iz projekata u koje je bio uključen. Verovao je da ga prate. Iako je tonuo u depresiju i anksioznost, u naredne dve godine je razmišljao o kvantnoj mehanici, matematičkoj biologiji i psihologiji. Alan Tjuring je izvršio samoubistvo 7. juna 1954. pojevši jabuku sa cijanidom. Nekoliko nedelja pred smrt u pismu jednom prijatelju napisao je silogizam;

Tjuring veruje da mašine mogu da misle
Tjuring leže sa muškarcima
Prema tome mašine ne mogu da misle

Ove godine obeležava se stogodišnjica Tjuringovog rođenja.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sub 23 Jun - 14:36




DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN – 23. LIPNJA
Osnovan Međunarodni olimpijski komitet - 1894.
Čovjek koji je stajao iza cijelog tog projekta bio je slavni Pierre de Coubertin, francuski plemić s titulom baruna, potekao iz ugledne katoličko-rojalističke obitelji. Na prvim Olimpijskim igrama 1896. sudjelovalo je 14 nacija i natjecalo se u samo 9 sportova. Do danas je broj nacija narastao na 204, a broj sportova na 26.


Na današnji dan obnovljena je tradicija olimpijskih igara potekla iz antičke Grčke. Naime, tog je dana 1894. osnovan u švicarskom gradu Lausanni Međunarodni olimpijski komitet, kao ustanova koja će organizirati sve buduće Olimpijske igre. Čovjek koji je stajao iza cijelog tog projekta bio je slavni Pierre de Coubertin, francuski plemić s titulom baruna, potekao iz ugledne katoličko-rojalističke obitelji. Barun Coubertin dobio je solidno obrazovanje iz povijesti i naročito ga je privukla antička Grčka. Divio se grčkom idealu spajanja intelektualnih aktivnosti s tjelesnim vježbanjem, što je bilo prisutno u antičkim gymnasiumima. Odlučio je oživiti tradiciju olimpijskih igara, kao događaja koji bi ujedinjavao svijet i širio ideju mira među državama. Međunarodni olimpijski komitet isprva je imao 11 država članica. Za predsjednika je odabran Demetrios Vikelas, zato jer je bio predstavnik Grčke, mjesta porijekla antičkih igara. Komitet je uspio za manje od dvije godine nakon osnivanja prirediti prve Olimpijske igre. Već na današnjem osnivačkom sastanku dogovoreno je da budu održane su Ateni, po Coubertinovoj želji. Na prvim Olimpijskim igrama 1896. sudjelovalo je 14 nacija i natjecalo se u samo 9 sportova. Do danas je broj nacija narastao na 204, a broj sportova na 26.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Ned 24 Jun - 10:57



DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN – 24. LIPNJA

Osnovana prva masonska velika loža u povijesti - 1717.
Danas je ta loža u sastavu Ujedinjene velike lože Engleske (United Grand Lodge of England – UGLE), jedne od najmoćnijih svjetskih masonskih institucija, čiji je veliki meštar danas bratić britanske kraljice Elizabete II. - princ Edward, vojvoda od Kenta.


Na današnji dan, upravo na Ivanje 1717., osnovana je u Londonu prva masonska velika loža u povijesti. Ona je nastala udruživanjem četriju engleskih loža, triju iz Londona i jedne iz Westminstera. Ta velika loža izvorno se zvala Velika loža Londona i Westminstera (Grand Lodge of London and Westminster), a kasnije je preimenovana u Prvu veliku ložu Engleske (Premier Grand Lodge of England). Danas je ona u sastavu Ujedinjene velike lože Engleske (United Grand Lodge of England – UGLE), jedne od najmoćnijih svjetskih masonskih institucija, čiji je veliki meštar danas bratić britanske kraljice Elizabete II. - princ Edward, vojvoda od Kenta. Za prvog velikog meštra Velike lože Londona i Westminstera izabran je 45-godišnji Anthony Sayer. Osnivanje na današnji dan sv. Ivana Krstitelja održano je u gostionici "Goose and Gridiron" (Guska i Rešetka) u dvorištu crkve sv. Pavla u Londonu.
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 115 година од рођења Амелије Ерхарт   Uto 24 Jul - 0:38

115 година од рођења Амелије Ерхарт


[You must be registered and logged in to see this image.]




Амелија Ерхарт била је пионир авијације и писац. Свој први лет је обавила 1919. године. У мају 1932. је прелетела Атлантик, само годину дана након Чарлса Линдберга и тако постала прва жена којој је то пошло за руком. Њен наредни подвиг био је лет од Хаваја до Калифорније, када је поставила рекорд као прва особа која је летела сама са Хаваја у унутрашњост копна.

На пут око света са Нунаном кренула је 1. јуна 1937. године. Прелетели су 22.000, а остало им је 7.000 километара када је, убрзо након полетања из Нове Гвинеје, њихов авион нестао недалеко од острва Хауленд у Тихом океану. Постоје сумње да су их америчке власти послале у шпијунску акцију, а срушили Јапанци.



Загонетна судбина Амелије Ерхарт

**Америчка експедиција, вредна више од два милиона долара, покушаће да сазна шта се тачно догодило славној авијатичарки Амелији Ерхарт која је пре 75 година нестала изнад Јужног Пацифика.**


Група научника, историчара и спасилаца у наредних месец дана покушаће да открије шта се догодило првој жени авијатичару Амелији Ерхарт.

Научници су кренули на путовање до забаченог острва у пацифичкој држави Кирибати, верујући да ће у његовим водама пронаћи олупину авиона Амелије Ерхарт.

Њихова радна теорија је да су авијатичарка и њен навигатор Фред Нунан слетели на гребен недалеко од коралног острва Никумароро, где су преживели кратко време.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Оснивач и директор Међународне групе за проналазак историјских летелица, која води потрагу, Рик Гилеспи, рекао је да све наводи на закључак да је авион слетео на тај гребен и да је олупина још увек тамо.

Приликом ранијих посета острву нађени су предмети који су могли да припадају Ерхартовој и Нунану, а експерти кажу да се на фотографији обале острва из октобра 1937. године види мутан обрис нечега што би могао да буде стајни трап авиона Амелије Ерхарт.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Та фотографија била је довољна да подстакне Стејт департмент да организује прикупљање средстава за приватно финансирану експедицију, као и да влада Кирибатија потпише уговор са групом о сарадњи у случају неког открића, рекао је Гилеспи.

[You must be registered and logged in to see this image.]


С друге стране, у случају да је авион отплутао предалеко или се распао у ситне делове који се не могу пронаћи, експедиција би могла да буде промашај, јер теорија онда не би могла да се докаже.

Друга група која ради на основу другачије теорије, за ову годину планира путовање до локације недалеко од острва Хауленд.

Амелија Ерхарт и Нунан летели су из Нове Гвинеје до острва Хауленд када су 2. јула 1937. године нестали током њеног покушаја да постане прва жена која је довршила лет око света.

Гилеспијева група прикупила је довољно новца за једномесечно путовање помоћу појединачних и корпоративних спонзора, укључујући канал Дискавери који планира да сними документарни филм о експедицији и прикаже га у августу, као и 250.000 долара бесплатних услуга „Федекса" за преношење подводне опреме.

Ако мисија успе, решиће мистерију која заокупља светску пажњу од њеног нестанка. Мисија ће трајати 26 дана, укључујући 10 дана потраге и 16 дана путовања од Хонолулуа до коралног острва.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Чланови експедиције путоваће бродом Универзитета Хаваја за океанографско истраживање.

Гилеспијева група ће, поред осталог, користити возило робота које изгледа као торпедо и служи за претрагу терена на дну океана, као и друго возило на даљинско управљање које ће снимати фотографије.



РТС
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Тридесете Олимпијске Игре   Pet 27 Jul - 0:50

Тридесете Олимпијске Игре




**ЛОНДОН - Свечаност отварања Олимпијских игара у Лондону, названа "Острво чуда", почеће вечерас симболично у 20 часова и 12 минута (20:12) по локалном времену, на Олимпијском стадиону.**



Церемонија свечаног отварања Игара је са првобитна три и по часа скраћена за пола сата, како би десетине хиљада гледалаца могло да се врати кући мрежом јавног превоза, саопштили су организатори.

Отварање Олимпијских игара на Олимпијском стадиону у источном Лондону гледаће 62.000 људи, а широм света ће церемонију пратити око милијарду људи.

У свечаност, чији је креативни творац британски редитељ Дени Бојл, уложено је 36 милиона евра.

Овогодишње Игре одржаће се на спортским теренима у Олимпијском селу у Лондону, и на појединим местима ван града, уз учешће око 10.500 такмичара из 204 земље.

Програмом манифестације ОИ предвиђена су надметања у 26 олимпијских спортова, односно 29 дисциплина.

У организацију овогодишњих Олимпијских игара уложено је укупно 11,6 милијарди евра.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Бакља, којом ће бити запаљен олимпијски пламен што ће означити почетак Игара, на путу од Олимпије у Грчкој до стадиона у Стратфорду у Лондону прешла је 12.875 километара.

Олимпијске игре ће обезбеђивати 20.000 људи, од чега ће чак 16.000 бити професионални војници. О сигурности учесника бринуће и 3.000 волонтера као и регуларна полиција.

Домаћин Олимпијских игара Велика Британија с оптимизмом дочекује почетак такмичења, надајући се освајању највећег броја медаља у својој историји.

На Олимпијским играма у Пекингу Велика Британија је освојила 47 медаља, од којих је 19 било златно. Због тога је Олимпијски комитет као овогодишњи циљ домаћина Игара навео освајање 48 медаља у Лондону.

Британски тим представљаће 542 такмичара, што је највећи број спортиста из Велике Британије који је учествовао на неким Играма, па је и то један од разлога очекивања великог броја медаља.

Лондон, град домаћин предстојећих, 30. Летњих олимпијских игара, ове године је постао и први град у којем ће се Игре одржати три пута. Претходно је био домаћин 1908. и 1948.

Лондон је постао град домаћин 6. јула 2005. године, током 117. седнице Међународног олимпијског одбора у Сингапуру, победивши Москву, Њујорк, Мадрид и Париз након четири круга гласања.

Игре, које ће трајати од 27. јула до 12. августа, заједно су организовали Олимпијски комитет Велике Британије и Међународни Олимпијски комитет (МОК).



РТВ (Радио Телевизија Војводине)
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 8 Avg - 17:26

1832. 8. avgusta- Rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sadašnji Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Nemirnog, slobodoljubivog i buntovnog duha, često je proganjan i otpuštan iz službe. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", "Padajte braćo" - predstavljaju vrhunske domete srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš" i oko 40 pripovedaka.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Једној несташној девојци

Зар пољубац мени старцу
Дајеш млада са усана?
Зар на моје старо раме
Пада рука усијана?
Је л` то љубав?... Је ли шала?
Те је твоја рука мала
На рамену седог старца
Задрхтала, затрептала?
Ил` си дошла, злурадице,
Да ме варкаш, да ме једиш?
Измучене старе груди
Да повредиш, да позледиш?
- Ја те љубим!... Тврдиш млада,
Пуна јада, пуна нада -
Али љубав седом старцу
Веруј, душо, тешко пада...
Увеле су груди моје,
Твоја љубав ватра жива -
Па се бојим, старац седи,
Од пламена и горива
Nazad na vrh Ići dole
Wewerko

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 22

Učlanjen : 06.08.2012


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 8 Avg - 17:50

Dogodilo se na današnji dan - 8. avgust

1217. - Prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića krunisao je njegov brat monah Sava, koji je dve godine kasnije postao prvi srpski arhiepiskop. Svečanom činu krunisanja - posle kojeg je Stefan nazvan Prvovenčani - prisustvovali su svi srpski vlastelini i crkveni velikodostojnici.

1786. - Prvi put je osvojen vrh Mon Blan.

1815. - Napoleon Bonaparta prognan je na ostrvo Sveta Jelena.

1876. - Tomas Edison patentirao je mimeograf, aparat za umnožavanje pisanih stvari.

1879. - Rođen je Emilijano Zapata, meksički revolucionar, vođa seljačkog pokreta za agrarnu reformu u meksičkoj revoluciji (1910-1917).

1900. - U Bostonu je odigran prvi meč Dejvis kupa.

1905. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske istorije. Napadao je neznanje i šarlatanstvo i bio rezervisan prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je profesor i rektor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit fruškogorskog manastira Grgeteg. Dela: "Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

1909. - Sedište Republičkog seizmološkog zavoda useljeno je u zgradu koju je projektovao arhitekta Momir Korunović u Tašmajdanskom parku. Dan nakon što je Zavod useljen u ovu zgradu, zabeležen je prvi potres. Zgrada je od tada doživela tri proširenja, poslednje 1939. godine; od tada je malo toga promenjeno i na zgradi i oko nje.

1930. - Umro je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, nazvan Čica Ilija, najpopularniji komičar svog vremena, omiljen glumac živog i spontanog humora i bogatog duha. Izuzev četiri godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, celu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je lakrdiju s pevanjem "Dorćolska posla", a s Jankom Veselinovićem komediju s pevanjem "Potera". Takođe je ostavio snažan pečat na beogradske boeme koji su se okupljali u Skadarliji. Publiku je posebno oduševljavao ulogama Papa Naska u "Dorćolskim poslima", Kir Janje u istoimenoj komediji, Vula Pupavca u "Podvali", Kalče u "Ivkovoj slavi", Srete čizmara u "Zloj ženi", Štancike u "Izbiračici", Falstafa u "Veselim ženama", Tkača Cedulje u "Snu letnje noći", Polonija u "Hamletu", Kasija u "Juliju Cezaru", ulogama u "Uobraženom bolesniku" i "Građaninu kao plemiću".

1941. - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji. Studirao je u Beogradu i Pragu, odakle je kao dobrovoljac otišao u Španiju. Preživeo je ranjavanje u Španskom građanskom ratu, gde je bio politički komesar Protivtenkovske baterije formirane od jugoslovenskih dobrovoljaca. Posmrtno je proglašen narodnim herojem.

1984. - Američki atletičar Karl Luis dobio je treću zlatnu olimpijsku medalju, pobedivši u trčanju na 200 metara.
Nazad na vrh Ići dole
Wewerko

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 22

Učlanjen : 06.08.2012


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Ned 12 Avg - 18:23

Dogodilo se na današnji dan - 12. avgust

1790. - U Lezimiru na Fruškoj Gori rođen je Grigorije Vozarević, prvi srpski knjižar i izdavač. Po povratku sa školovanja iz Beča, nastanjuje se u Beogradu. Njegova kuća postaje stecište poznatih ličnosti iz krugova beogradske inteligencije. Kada je u Srbiji otvorena prva štamparija, Vozarević je priredio i štampao celokupna Dositejeva dela u deset knjiga. Beogradskoj opštini poklonio je zemljište za buduće Novo groblje, obeleživši ga velikim "Vozarevićevim krstom". Umro je u Beogradu, 10. januara 1848. godine.

1851. - Isaac Singer dobio je patent za svoj pronalazak - šivaću mašinu.

1877. - Tomas Edison izumeo je edisonfon - spravu za snimanje zvukova.

1914. - Počela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi, gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš zapisao je o tim dramatičnim trenucima u dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici."

1928. - Zatvorene su devete Olimpijske igre u Amsterdamu.

1955. - Umro je Tomas Man, književnik koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava literature minulog veka; stoga i ne čudi mnoštvo kako raznolikih tako i oprečnih interpretacija Manovog dela i kompleksne stvaralačke ličnosti. Valja napomenuti da upravo Tomas Man, koji je aleksandrinizam kao umetničku poziciju svesno izabrao (uspevajući pri tom da preuzet materijal estetski funkionalizuje u strukturu - stoga u pismu Teodoru Adornu i govori o "višem prepisivanju"), celokupnim svojim delom posvedočuje da stvaranje večnih vrednosti ne počiva u grubom odbacivanju tradicije, već u neprestanom uzdizanju iznad nje. Ovaj veliki poštovalac minulog tradiciji nije robovao (njegovoj pripovedačkoj umetnosti nikada nije pretilo da postane epigonska), nego ju je neprestano prevazilazio (čak i onu tradiciju koju je sam stvarao), rekapitulirao i kritički osvetljavao putem prepoznatljive ironije, parodije i humora. Svesno se oslanjajući na tradiciju, Tomas Man stvarao je, dakle, posve netradicionalno, s tim što njegovom umetničkom oblikovanju nikada nije zapretila opasnost od "dekadentnog rastakanja". Man, dakle, kao što primećuje Margerit Jursenar, pripada grupi onih retkih i "po prirodi opreznih i zamršenih umova", neretko "tajnovitih" i "neustrašivih", te uistinu "konzervativnih po tome što ne dopuštaju gubitak nečega što pripada akumulaciji hiljadugodišnjih bogatstava", no ipak "subverzivnih u njihovoj neprestanoj reinterpretaciji". Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi mislilac britkog pera koji svagda "računa s naličjem rečenog", nikada nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene zakonomernosti. Mnogi komentatori i znalci Manovog umetničkog opusa veruju da je ovaj književnik, iako vrstan kao autor novela izuzetne umetničke vrednosti ("Tonio Kreger", "Smrt u Veneciji", "Tristan", "Prevarena", "Mario i mađioničar", da pomenemo samo najčuvenije) i esejista oštrih zapažanja, prevashodno romansijer par excellence. I doista, osmotrimo li Manovo književno stvaralaštvo kao jedinstvenu celinu, ali i unutar razvoja nemačke književnosti, čini se da nije preterano reći da glavni doprinos ovog stvaraoca počiva upravo u oblasti romana. Počev od mladalačkog romana "Budenbrokovi" koji se, bar kada je o tematici reč, nadovezuje na reprezentativna dela naturalističke književnosti (kao što je ciklus romana "Rugon Makar" korifeja naturalističke poetike Emila Zole, čijoj je popularnosti u Nemačkoj, uzgred rečeno, doprineo i Hajnrih Man) i zahvaljujući kojem Man već sa 26 godina postaje ne samo zreo već i poznat stvaralac, preko autobiografskog romana "Kraljevsko visočanstvo", u kom je prisutna ideja o strogoj sreći, nedovršenih "Ispovesti varalice Feliksa Krula", dela kojim Man, parodirajući ispovednu prozu i koristeći strukturu pikarskog romana, ukazuje na konfrontaciju građanina i umetnika, koji se ovde javlja kao sumnjivo lice, "Čarobnog brega", prema mnogima centralnog masiva Manovog stvaralaštva, "Josifa i njegove braće", u kom autor produbljuje, dograđuje i parodira biblijsku tematiku, "Lote u Vajmaru", romana o starom Geteu i njegovom susretu sa voljenom Lotom putem kojeg Man, služeći se Geteom kao neprikosnovenom veličinom germanske tradicije, upućuje Nemačkoj reč osude u želji da upozori na put Hitlerovog režima, "Dr Faustusa", neosporne krune Manovog stvaralaštva u kom, vraćajući se Narodnoj knjizi o Faustu, Geteu i Ničeu, autor kritički osvetljava politička i ratna zbivanja ali i avangardnu umetnost, pa do romana "Izabranik", koji stoji na samom zalasku piščevog romansijerskog rada - Tomas Man ne samo da je nemački roman uveo u krug evropskog romana već je stvorio i specifičnu vrstu romana koja se, zbog svoje slojevitosti i kompleksne strukture, opire jednoznačnom tipološkom određenju.

1969. - Košarkaški tim Boston Celtics prodat je za tada rekordnu sumu u NBA ligi - šest miliona dolara.

1984. - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre, na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Jugoslavija je imala rekordnu olimpijsku žetvu - sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.
Nazad na vrh Ići dole
Dr.J

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 103

Godina : 22

Učlanjen : 12.08.2012


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 17 Avg - 15:20

1552 - U Beogradu je štampana prva knjiga ćirilicom, poznata kao "Beogradsko četvoro jevanđelje". Knjigu, koja predstavlja dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu sredinom 16. veka, štampao je Trojan Gundulić, pripadnik dubrovačke kolonije u Beogradu.

1629 - Rođen je Jan Sobjeski, poljski kralj (1674-96), nacionalni heroj koji se uspešno borio protiv Švedske, Turske, Tatara i Kozaka. Slavljen je kao spasitelj Evrope, kada je 1683. oslobodio Beč turske opsade i time sprečio prodor Turske u srednju Evropu.

1743 - Mirom u Abou, kojim je Rusiji pripao južni deo Finske, okončan je rusko-švedski rat (1741-43).

1753 - Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, najznačajnija ličnost češkog narodnog preporoda, autor gramatike češkog jezika i "Udžbenika staroslavenskog jezika" (1822), prve naučne gramatike staroslavenskih jezika.

1786 - Rođen je američki nacionalni junak i političar Dejvi Kroket, član Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je u martu 1836. braneći tvrđavu Alamo od Meksikanaca.

1786 - U Potsdamu je umro pruski kralj Fridrih II Veliki, koji je tokom vladavine od 1740. do smrti stvorio od Pruske evropsku silu. Nasledio ga je Fridrih Vilhelm II.

1850 - Danska je prodala Velikoj Britaniji sva utvrđenja i vlasnička prava nad Zlatnom obalom u Africi.

1879 - Osnovana je Francuska kompanija za izgradnju Panamskog kanala na čelu sa Ferdinandom de Lesepsom. Kompanija je bankrotirala 1889. izazvavši veliki politički skandal u Francuskoj, a gradnju kanala nastavile su SAD, nakon što su 1902. Otkupile francusku koncesiju, dotad izvršene radove i znatan deo opreme za 40 miliona dolara i osnovale Zonu Panamskog kanala (1903).

1878 - Rođen je Isidor Bajić, istaknuti kompozitor i pedagog, osnivač jedne od najstarijih srpskih muzičkih škola sa sedištem u Novom Sadu, koja nosi njegovo ime.

1887 - Rođen je Karlo I, poslednji austrijski car (1916-18) i ugarsko-hrvatski kralj (1916-19), naslednik Franca Jozefa I. Nakon neuspelih pokušaja da u toku Prvog svetskog rata sklopi separatni mir i monarhiju reformiše u federalnu državu, bio je prinuđen da se odrekne prestola i emigrira u Švajcarsku.

1896 - Džorž Karmak otkrio je zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnjih "zlatnih groznica".

1908 - Umro je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire, koja u njegovim najboljim pripovetkama ("Stradija", "Vođa", "Danga") doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu obesili na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih rodoljuba.

1943 - Savezničke snage uspostavile su, u Drugom svetskom ratu, kontrolu na Siciliji.

1945 - Vođa indonežanske borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno proglasio je nezavisnost Indonezije od Holandije i osnivanje jedinstvene Republike Indonezije. Holandija je priznala suverenitet Indonezije tek 1949, nakon četvorogodišnjeg indonežansko-holandskog rata.

1960 - Afrička država Gabon stekla je nezavisnost od Francuske.

1962 - Čuvari Berlinskog zida ranili su 18-godišnjeg Petera Fehtera kada je pokušao da pobegne preko Berlinskog zida i pustili ga da umre od gubitka krvi. Taj slučaj postao je simbol tragedije do koje je dovelo podizanje zida između Istočne i Zapadne Nemačke, a dvojica čuvara optuženi su u julu 1996. Za ubistvo bez predumišljaja.

1976 - U zemljotresu koji je izazvao ogromne talase, na filipinskom ostrvu Mindanao poginulo je oko 8.000 ljudi.

1985 - U eksploziji automobila-bombe u hrišćanskom delu Bejruta poginulo je 60 i povređeno 100 ljudi.

1987 - Nemački ratni zločinac Rudolf Hes, zamenik Adolfa Hitlera, izvršio je samoubistvo u 93. godini u berlinskom zatvoru Špandau, u kome je izdržavao kaznu doživotne robije na koju je osuđen u Nirnberškom procesu 1946.

1988 - Od eksplozije bombe podmetnute u vojni avion poginuo je pakistanski diktator, general Mohamed Zija ul Hak. Sa predsednikom Pakistana poginuo je i ambasador SAD u Islamabadu Arnold Rafel.

1990 - Nakon najave Srpskog nacionalnog veća da će raspisati referendum o autonomiji Srba u Hrvatskoj, specijalne snage hrvatske policije napale su policijske stanice u srpskim opštinama Obrovac i Benkovac. Srbi su odgovorili podizanjem barikada na saobraćajnicama, čime je počela pobuna Srba u Kninskoj krajini.

1996 - Sa kosmodroma u Bajkonuru u vasionu je poletela prva Francuskinja, Klaudija Andre Dešaj, koja je potom provela 16 dana u naučnoj misiji na ruskoj svemirskoj orbitalnoj stanici "Mir".

1999 - U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmit, 150 kilometara zapadno od Istanbula, poginulo je više od 30.000 ljudi.

2001 - Nezadovoljna radom vlade Srbije, Demokratska stranka Srbije donela je odluku da povuče svoje predstavnike iz vlade. Bio je to početak ozbiljne krize u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) koja je izbornom pobedom u septembru 2000. srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.

2004 - Umro je Žerard Suzej jedan od najvećih francuskih baritona.

2005 - Umro je bolivijski fotograf Fredi Alborta koji je 1967. snimio čuvenu fotografiju ubijenog legendarnog gerilskog vođe Če Gevare.
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 46 godina serije "Zvezdane Staze"   Sub 8 Sep - 0:11

46 godina serije "Zvezdane Staze"


[You must be registered and logged in to see this image.]




Zvezdane staze, kasnije, zbog pojave novih nastavaka, nazvane „Originalna serija“, snimane su od 1966. do 1969. Osnovna radnja serije, smeštena u XXIII vek, odigravala se na zvezdanom brodu Enterprajz (USS Enterprise NCC-1701) tokom njegove petogodišnje misije istraživanja svemira. Osnovna ideja serije je da prikaže utopijsko društvo budućnosti bez međunacionalnih sukoba, bez rasne i entičke mržnje, kao i neograničene mogućnosti putovanja bržeg od svetlosti, međuzvezdane diplomatije, novih naučno-tehničkih dostignuća i samopoboljšanje ljudske rase uopšte.

Temelje serije postavili su razni pisci naučne fantastike pod vođstvom producenata Džina Rodenberija (Gene Roddenberry) i Džina Kuna (Gene Coon) i urednice scenarija Doroti Fontane (Dorothy Fontana), zbog čega se prva sezona serije generalno smatra najboljom. Kvalitet serije znatno opada u trećoj sezoni, kada joj se smanjuje budžet i kada je napušta Džin Kun. Zbog toga je njeno emitovanje prebačeno u manje popularan termin. Serija se ukida na kraju treće sezone, mada je od samog početka bilo inicijativa za njeno ukidanje, i samo je insistiranje njenih poklonika sprečilo da se serija ne ukine već posle druge sezone.


Nastanak

Zvezdane Staze stvorio je Džin Rodenberi 1964, obezbedivši trogodišnji ugovor sa televizijskom kompanijom Desilu. Po Rodenberijevom originalnom konceptu glavni lik serije je trebalo da bude kapetan Robert April, zapovednik broda Yorktown. Kasnije, ovaj lik je zamenjen likom kapetana Kristofera Pajka. Prva, pilot epizoda, „The Cage“ (Kavez) snimljena je 1964.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rodenberi je priželjkivao multi-etničku i multi-rasnu posadu kako bi pokazao jedinstvo planete Zemlje u XXIII veku, takođe uvodeći i likove koji nisu pripadali ljudskoj rasi, kao na primer Spok, oficir za nauku, a sve to pod zastavom Ujedinjene Federacije Planeta, koja čini osnovu zemaljskog društva budućnosti.

Druge inovacije koje je Rodenberi uveo u seriju zasnivale su se na naučno-tehničkim dostignućima do kojih je čovečanstvo došlo za 300 godina koliko deli radnju Originalnih Serija od Rodenberijevog vremena. To je uključivalo Putovanje brže od svetlosti (Vorp pogon), Transportere materije, fantastična oružja: fejzere, fotonska torpeda, deflektorske štitove... Pilot epizoda je prvo ponuđena CBS mreži koja je epizodu odbila u prilog drugoj naučno-fantastičnoj seriji Lost in Space (Izgubljeni u svemiru). Zvezdane Staze su onda ponuđene NBC mreži koja je seriju prihvatila i dozvolila njeno emitovanje. Načinjena je druga pilot epizoda „Where No Man Has Gone Before“ (Gde niko nije bio) i tako je serija dobila svoj manje-više konačni oblik. Iz prve pilot epizode u drugu prenesen je samo lik poručnika Spoka, dok su na ostale brodske funkcije uvedeni novi likovi: Džejms Kirk kao kapetan, šef inžinjeringa Montgomeri Skot, kao navigator poručnik Hikaru Sulu, brodski lekar Leonard Mekoj i oficir za komunikacije poručnik Uhura. Rodenberijeva želja za multietničkom posadom je došla do izražaja baš u prisustvu azijata Sulua i afrikanke Uhure.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Uloge

Vilijam Šatner — Džejms Kirk
Lenard Nimoj — Spok
Deforest Keli — Leonard Mekoj
Džejms Duan — Montgomeri Skot
Nišel Nikols — Uhura
Džordž Takej — Hikaru Sulu
Volter Kejnig — Pavel Čekov (1967—1969)
Mejdžel Baret — Kristina Čapel




Preuzeto sa sajta "Wikipedia"
Nazad na vrh Ići dole
Ivkic

  

avatar

Muški
Poruka : 16513

Godina : 34

Lokacija : Negde u Srbiji

Učlanjen : 05.09.2012


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Ned 23 Sep - 18:25

23. septembar

1689. - Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. Zarobljen je u borbi s Turcima 1666. i odveden u Carigrad, odakle se posle 14 meseci izbavio bekstvom, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana", a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti odlikovale su ga titulom kavalijera i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1806. - Posle dve i po godine, američki istraživači Luis i Klark, vratili su se u Sent Luis sa prvog zabeleženog kopnenog puta od reke Misisipi do obale Pacifika i nazad, noseći sa sobom dragocene podatke o do tada neistraženim delovima severne Amerike. U ekspediciji je bilo 28 muškaraca i jedna žena; oni su ujedno i prvi evropski istraživači koji su kopnenim putem došli do obala Tihog okeana sa istoka.

1840. - Crnogorci su u Mljetičku na Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselima gatačkog, pivskog i drobnjačkog Smail-agu Čengića, koji je pošao da kupi harač. O tom događaju spevan je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića", pripisan Ivanu Mažuraniću, pri čemu je ignorisano svedočanstvo iz prve ruke Ljubomira Nenadovića u "Pismima iz Italije", prema kojem je autor epa Petar II Petrović Njegoš. Crnogorski vladar i vladika se u martu 1851. u Napulju požalio Nenadoviću, koji je upravo čitao "Lažnog cara Šćepana Malog": "Žao mi je, kad tako rado čitate moje stihove, što nemam ovđe pjesmu Čengića. Znam da bi vam se vrlo dopala. Dođe mi jedan, i kad sam mu je pročitao, zaciganči - daj mi, daj mi; i ja mu dadoh, a prijepis nije mi ostao."

1846. - Nemački astronom Johann Gottfried Galle otkrio je planetu Neptun iz berlinske opservatorije. Neptun je osma velika planeta po redu daljina od Sunca, koja oko Sunca obilazi na prosečnoj udaljenosti od 30 astronomskih jedinica (448,5 mil. km) po gotovo kružnoj putanji, za 164 godine i 290 dana. Po redu veličina, Neptun je treća planeta a, poređenja radi, njegov prečnik iznosi 4,15 Zemljinih prečnika (53.000 km). Neptun se može videti samo teleskopom i ima izgled male zelenkaste kružne ploče na kojoj se ne primećuju nikakve pojedinosti. Oko njega kruže dva satelita: Triton, koji je otkriven mesec dana po otkriću planete, i Nereid, otkriven 1949. godine. Godine 1989, američki "Voyager 2" bio je prva svemirska letelica koja je posetila ovu planetu.

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1930. - Rođen je američki muzičar Rej Čarls (Robinson). Ovaj slepi pevač višestruko je nagrađivan Gremi nagradama za pesme: "Georgia on My Mind" (1960), "Genius of Ray Charles" (1960), "Hit the Road Jack" (1961), "I Can't Stop Loving You" (1962), "Busted" (1963), "Crying Time" (1966), "Living for the City" (1975), a 1986. godine dobio je i nagradu za životno delo. Oprobao se i kao glumac u filmovima "The Blues Brothers", "Ballad in Blue" i "Limit Up".

1964. - U zgradi opere u Parizu predstavljena je nova tavanica koju je oslikao Mark Šagal, jedan od najoriginalnijih evropskih slikara, koji je rođen u Rusiji, ali je veći deo života proveo u Francuskoj. Radeći na površini od 560 kvadratnih metara, on je podelio tavanicu na koloritne zone koje je ispunio pejzažima i prikazima iz opera i baleta. Iako je bilo onih koji su Šagalov rad u operi kritikovali, većina je bila oduševljena. Godine 1966, Šagal je oslikao i dva ogromna murala u njujorškoj Metropoliten operi.








[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   

Nazad na vrh Ići dole
 
"Dogodilo se na današnji dan"
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» "Dogodilo se na današnji dan"
» Televizija danas
» Na današnji dan...
» Dnevni horoskop
» Na granicama realnosti vodimo razgovore moja psiha i ja
Strana 3 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10, 11, 12  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-