Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 "Dogodilo se na današnji dan"

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Uto 24 Jan - 10:43

Na dnašnji dan, 24. januara 1847. - rođen je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik, koji se kao sjajan strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i bio učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1916. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, jedinicama koje su se istakle u borbama na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota i u oslobađanju Niša, Vranja i Gnjilana. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Tada je u program obuke starešina uveo rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, gde je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893, ali mu je 1895. oduzeta i 1896. je penzionisan pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i otad je kao načelnik Glavnog generalštaba i ministar vojske 1904, od 1906. do 1908. i 1912. rukovodio ratnim pripremama. Zahvaljujući njemu, srpska vojska je naoružana brzometnim oružjem i teškom artiljerijom, utvrđena je njena doktrina, povećan je i obučen rezervni starešinski kadar, otvorene su oficirske škole rodova, obučeno je više generacija generalštabnih oficira, izrađeni su ratni planovi i propisani postupci mobilizacije. U Prvom balkanskom ratu je kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno doprineo pobedi srpskih armija u neočekivanom sudaru s turskom vojskom u Kumanovskoj, a zatim u Bitoljskoj bici u oktobru i novembru 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. doprineo je veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915, osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi, ali su ga prethodno saveznici - pogrešno procenivši situaciju - onemogućili da ofanzivom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. U toku povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je na lečenje u Francusku, gde je umro 1917. godine.

izvor: net

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 25 Jan - 9:12

Godine 1858., na dan 25. januara, prvi put je izveden Mendelsonov
"Svadbni marš", na vnčanju princeze Vktorije i pruskog princa.


....
25. januara 19o4. Izašao je prvi broj lista "Politika". Osnivač Vladimir Ribnikar.
.....

U Šamoniju ( Francuska) prvi put održane Zimske olimpijske igre.
Bio je 25. januar 1924. god.
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 27 Jan - 9:35


Dogodilo se na današnji dan - 27. januar

- Danas je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva. Himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu, a za školsku slavu u kneževini Srbiji Savindan je proglašen u januaru 1840. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, rođen kao Rastko Nemanjić, kao mladić je 1192. otišao u Svetu Goru i zamonašio se u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon, a posle očeve smrti 1200, vodio je državnu politiku s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim. U Nikeji je 1219. od romejskog (vizantijskog) cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je sedište odredio manastir Žiču. Srpske zemlje podelio je na deset episkopija. U Raškoj je bilo osam episkopija - Žiča, Ras, Toplica, Moravica, Dabar, Budimlje, Hvosno i Prizren, jedna u Zeti (na Miholjskoj Prevlaci u Bokokotorskom zalivu) i jedna u Zahumlju (Ston na Pelješcu). Arhiepiskopija i posebno najzapadnije episkopije na Prevlaci i u Stonu bile su glavna brana agresivnom papstvu koje se učvrstilo na Balkanskom poluostrvu posle Četvrtog krstaškog rata od 1202. do 1204. S putovanja po Bliskom istoku doneo je velike svetinje - delove Časnog krsta, deo Hristovog trnovog venca, igumansko žezlo koje mu je proročanstvom ostavio Sveti Sava Osvećeni iz Palestine, ikonu Bogorodice Trojeručice, nošenu u bojevima ispred vojske do propasti srpske srednjovekovne države. Veoma obrazovan, napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenički. Kapitalni značaj imao je njegov prevod s grčkog "Šeste novele" svetog cara Justinijana Velikog - koju je očistio od kasnijih nepravoslavnih dodataka - osnovni pravoslavni politički i državno-pravni dokument u kojem je objašnjena ideja simfonije (saglasje) crkve i države. "Šesta novela" (Zakonopravilo ili Krmčija, od reči krma - upravljanje) sa srpskog je prevedena na jezike ostalih pravoslavnih naroda. Simbol simfonije je dvoglavi orao i prvi srpski dvoglavi orao predstavljao je Svetog Savu i njegovog brata svetog kralja Stefana Prvovenčanog (sveti Simon). U pravoslavnoj crkvi Svetog Savu nazivaju i Ravnoapostolni (ravan apostolima) i Mirotvorac, jer je 1208. u manastiru Studenica nad mrtvim očevim telom koje je preneo sa Svete Gore izmirio braću Vukana i Stefana i tako zaustavio građanski rat koji je pod pritiskom rimokatoličke crkve započeo Vukan, a diplomatskim misijama unosio je mir i među balkanske narode. Njegov kult je veoma snažan kod svih pravoslavnih naroda Balkana i u Rusiji. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) opisao je očev život. Zajedno s njim, u junu 1198. od romejskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao je hrisovulju na osnovu koje je podigao manastir Hilandar, učinivši ga centrom srpskog crkvenog i književnog života.

Izvor: net

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 27 Jan - 10:00

Na današnji dan, 27. janua1756. - Rođen je Volfgang Amadeus Mocart, austrijski kompozitor, jedan od najvećih muzičkih stvaralaca u svetu. Već u ranom detinjstvu afirmisao se i kao kompozitor i kao izvođač na čembalu i drugim instrumentima. Veoma plodan, naročito se istakao u operi, ali je komponovao i veliki broj simfonija, drugih orkestarskih kompozicija, koncerte za mnoge instrumente, kamernu muziku, misu, nedovršeni "Rekvijem" i dr. Dela: opere "Čarobna frula", "Figarova ženidba", "Don Huan", "Otmica iz saraja"...

izvor: net

Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Ned 29 Jan - 10:29

Na današnji dan, 29. januara 1934. u Nišu je rodjen pesnik Branko Mljković., liričar snažnog intelektualnog pogleda na svet, opsednut dramom postojanja i njenim filozofskim aspektom, umetnik koji je sebe smatrao unukom nadrealista i nastojao da u svom pesničkom postupku izmiri simbolističku i nadralističku poetiku.. Počeo je da piše još kao srednjoškolac u rodnom Nišu i 1957. godine objavio je prvu zbirku pesama "Uzalud je budim", nazvanu po istoimenoj pesmi, koju je sam pesnik smatrao svojom pesmom nad pesmama, sumnjajući u to da ikada može napisati lepšu, a bio je "pun neskromnih snova"... Uspešno je završio filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama "Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Krv koja svetli", "Pesme", "Smrću protiv smrti" (s Blažom Šćepanovićem).

Године 1953. из Ниша одлази у Београд на студије филозофије и на Филозофском факултету дипломира 1957. Још као студент (1956) припадао је групи неосимболиста, чији је идејни вођа био проф. Драган М. Јеремић, а коју су, поред Миљковића, чинили: Божидар Тимотијевић, Жика Лазић, Драган Колунџија, Милован Данојлић, Петар Пајић, Коста Димитријевић, Вера Србиновић, Рајко Чукић... [1] настојећи да у поезији синтетизује песничко искуство симболиста и надреалиста.
Када је дошао у Београд Бранко је пуне три године, обилазио редакције многих часописа али није наишао на разумевање.[2] Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо 1955. у часопису „Дело“, и тиме му отвара врата осталих издавача и странице бројних часописа. Убрзо потом следи његова прва збирка песама „Узалуд је будим“ 1956, којом постиже успех код публике и критичара, а потом и збирке песама: "Смрћу против смрти" (заједно са Блажом Шћепановићем, 1959), "Порекло наде" (1960), "Ватра и ништа" (1960), "Крв која светли" (1961)..
Књижевна критика га је врло брзо, без обзира на његову младост, сврстала у сам врх српске поезије. То је потврдила додела Бранку једне од, у то време,
најпрестижнијих награда – Октобарске. Бранко је потом почео да води рачуна о свом облачењу, могао се видети како иде преко Теразија у сивом оделу, у прслуку вишњеве боје, са лептир-машном, шеширом великог обода...Од студента боема – постао је господин.[3]
"Човек загледан у свет има пред собом две алтернативе: да осети своју ништавност или да се диви. Дивљење нас изједначује са оним чиме се дивимо. Поезију сам почео да пишем из страха..."
Бранко Миљковић
Цитат из Миљкововићевог интервјуа објављеног у нишким Народним новинама 1960 [2]
Његове ране песме показују утицај француских симболиста Валерија и Малармеа, као и Хераклитове филозофије. Најзначајнија је његова збирка „Ватра и ништа“ у чијој се основи, поред античких митова, налазе национални митови и легенде које је он уткао у сопствену поетику, посебно у циклусу „Утва златокрила“.
Поред поезије, писао је есеје и критике и бавио се превођењем руских и француских песника.

Izvor:net

Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Uto 31 Jan - 10:47

Na današnji dan 1841. - Rođen je srpski pisac Laza Kostić, začetnik srpske avangarde lirike, čija poezija predstavlja vrhunac romantizma u srpskoj književnosti. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao saradnik Svetozara Miletića, vođe Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava, odlazio je u tajne misije u Srbiju i Crnu Goru. Dvaput su ga hapsile mađarske vlasti. Snažna i originalna lirska priroda, krčilac novih puteva i eksperimentator, poliglota i intelektualac izuzetnog obrazovanja, obogatio je srpski jezik novim izrazima i uneo nove i smele pesničke oblike. Zahvaljujući njegovim prevodima, dela engleskog pisca Vilijema Šekspira postala su poznata i kod nas. Dela: lirske pesme, balade, tragedije "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac", rasprave "Kritički uvod u opštu filozofiju", "O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovu pevanju, mišljenju i pisanju", estetički spis "Osnova lepote u svetu s osobitim obzirom na srpske narodne pesme".

Izvor: net



Na današnji dan, 31. jnuara .1797. - Rođen je Franc Šubert, austrijski kompozitor, jedan od najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma i najistaknutiji kompozitor lida. Živeo je i radio u Beču. Komponovao je nekoliko stotina solo pesama, među kojima su i ciklusi "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", zatim opere, scensku muziku za "Rozamundu", simfonije, kamernu muziku i sl

Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Čet 2 Feb - 8:28

Na današnji dan, 2. februara 1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo "Gusle". U vreme Aneksione krize, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, izbegao je u Italiju, zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Prevodio je s nemačkog i češkog. Ostala dela: drame "Hasanaginica", "U magli", prevod "Lirskog intermeca" Hajnriha Hajnea.

izvor: net

[You must be registered and logged in to see this image.]


O KLASJE MOJE...



O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?

Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije...
U suncu trepti moje rodno selo.
No mutni oblak pritiska mi čelo,
I u dno duše grom pada i bije.

Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
I snop do snopa kao zlato pane,
Snova će teći krv iz moje rane -
I snova pati, seljače, i trpi...

Svu muku tvoju, napor crnog roba,
Poješće silni pri gozbi i piru...
A tebi samo, kô psu u sindžiru...
Baciće mrve... O, sram i grdoba!...

I niko neće čuti jad ni vapaj -
Niti će ganuti bol pjanu gospodu...
Seljače, goljo, ti si prah na podu,
Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!

O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?!


1910.
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 3 Feb - 7:37

Na današnji dan, 3. februara 1809. godine, rodjen je FELIKS MENDELSON.

Феликс Менделсон је рођен у Хамбургу као син Абрахама Менделсона Бартолдија, банкара и сина Мозеса Менделсона, и Лее Саломон, припаднице породице Ициг и сестре Јакоба Саломона Бартолдија.
Абрахам је настојао да се одрекне јеврејске вере; његова деца су испрва васпитавана без верског образовања и крштени су као лутерани 1816. године (тада је Феликс добио додатно име Јакоб Лудвиг). Име Бартолди је прихваћено на сугестију Леиног брата Јакоба, који је стекао право на то име и усвојио га као властитио презиме. Касније у једном писму Феликсу, Абрахам је објаснио да ова одлука представља одлучан прекид са традицијом његовог оца Мозеса: 'Нема хришћанског Менделсона где има јеврејског Конфучија'. Иако је Феликс наставио да се потписује као 'Менделсон Бартолди' упркос очевим наредбама, изгледа да се није устручавао да користи само 'Менделсон'.
Породица се преселила у Берлин 1812. године. Абрахам и Леа Менделсон настојали су да Феликсу, његовом брату Паулу и сестрама Фани и Ребека пруже најбоље могуће образовање. Његова сестра Фани Менделсон (касније Фани Хенсел) постала је позната пијанисткиња и аматерски композитор; испрва је Абрахам мислио је она музикалнија од брата. У то време, међутим, није се сматрало прикладним за жену да има музичку каријеру, тако да је Фани остала аматерски музичар.
Менделсон се често сматра највећим музичким вундеркиндом након Волфганга Амадеуса Моцарта. Прве часове клавира давала му је мајка. У седмој години подучавала га је Мари Бигот у Паризу. Од 1817. године студирао је композицију код Карла Фридриха Целтера у Берлину. Први јавни концертни наступ је вероватно имао у деветој години, када је учествовао на концерту камерне музике. Као дете био је плодан композитор и у тринаестој години је написао прво објављено дело, клавирски квартет. Целтер је упознао Менделсона са својим пријатељем, остарелим Гетеом. Касније му је часове држао композитор и клавирски виртуоз Игњац Мошелес, који је у својим дневницима признао да није морао пуно да га подучава. Мошелес и Менделсон су постали блиски сарадници и пријатељи.
Поред музике, Менделсоново образовање укључивало је уметност, књижевност, језике и филозофију. Био је вешт у цртању оловком и сликању акварела, могао је да говори (поред матерњег немачког) енглески, италијански и латински и био је заинтересован за класичну књижевност.
У доба адолесценције, његова дела је изводио приватни кућни оркестар за сараднике његових богатих родитеља из редова интелектуалне елите Берлина. Менделсон је написао 12 гудачких симфонија између дванаесте и четрнаесте године. Та дела су игнорисаона готово један век, али се данас повремено могу чути на концертном репертоару. Године 1824, док је још имао 15 година, написао је своју прву симфонију за цео оркестар (у це-молу, оп. 11). У шеснаестој години насписао је Гудачки октет у Ес-дуру, прво дело које показује пуну снагу његове генијалности. Гудачки октет и његова увертира на Шекспирову драму Сан летње ноћи, коју је написао годину дана касније, његова су најпознатија рана дела. (Написао је музику за драму 16 година касније, укључујући и познати Свадбени марш). Године 1827. изведена је његова опера Die Hochzeit des Camacho. Фијаско опере га је одвратио да се поново опроба у овом жанру; касније је једно време током четрдесетих година експериментисао са либретом Еугена Скрибеа заснованог на Шекспировој Олуји, али га је одбацио као неприкладног.
Од 1826. до 1829. године Менделсон је студирао на Берлинском универзитету, где је присуствовао Хегеловим предавањима о естетици, Гансовим о историји и Ритеровим о географији.
Године 1829. Меделсон је први пут посетио Британију, где га је Мошелес, који се већ настанио у Лондону, увео у утицајне музичке кругове. Имао је огроман успех; дириговао је својом Првом симфонијом и свирао на јавним и приватним концертима. У лето је посетио Единбург и постао је пријатељ композитора Џона Томсона. Приликом наредних посета упознао је краљицу Викторију и њеног супруга принца Алберта, који су се дивили његовој музици. Посете Британији су га инспирисале да напише два чувена дела, увертиру Хебриди и Шкотску симфонију (Трећа симфонија). Његов ораторијум Илија премијерно је изведен у Бирмингему на Музичком тријеналу 26. августа 1846.
Након Целтерове смрти, постојали су изгледи да Менделсон постане диригент Берлинске музичке академије са којом је оживео Бахову Пасију по Матеју (види доле). Међутим, на то место је постављен Карл Рунгенхагем. Разлог може бити Менделсонова младост и страх од могућих новина; такође се претпоставља да је разлог његово јеврејско порекло.
Без обзира на то, 1835. године постављен је за диригента Лајпцишког оркестра. Ово постављење је било од изузетног значаја за њега; осећао се Немцем и желео је има водећу улогу у музичком животу своје земље. То је на неки начин била накнада за претходно разочарање. Упркос напорима пруског краља да га доведе у Берлин, Менделсон је своју пажњу усмеравао на развој музичког живота у Лајпцигу и 1843. је основао Лајпцишки конзерваторијум, где је успешно приволео Игњаца Мошелеса и Роберта Шумана.
Менделсонов лични живот је био конвенционалан. Његов брак са Сесил Жанрено је био веома срећан и имали су петоро деце: Карла, Мари, Паула, Феликса и Лили. Менделсон је био изврстан сликар акварела и његова обимна преписка - праћена смешним скицама и цртежима - показује да је такође могао бити духовит писац.
Меделсон је последњих година живота био озбиљно болестан, вероватно услед нервних проблема и превеликог рада. Такође га је смрт сестре Фани у мају 1847. дубоко потресла. Менделсон је умро 4. новембра 1847. године у Лајпцигу након серије срчаних удара. Опело је одржано у Цркви Светог Павла, а сахрањен је на Гробљу Светог Тројства у Берлину.

IZVOR: Vikipedija

Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pon 6 Feb - 6:56

Na današnji dan, - 6. februar1864. - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Napravio je preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na "Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika), a 1818. "Riječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se etnografijom, organizovao istraživanja u svim jugoslovenskim zemljama i vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah "Danicu" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo je sabrano u 39 tomova), za koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije, stekao je mnoge pristalice, ali i protivnike. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne pesme, kultura i istorija ostanu poznate širom Evrope, a ugledni Univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića, dokaz da se "Vukovim jezikom" mogu pisati i umetnička dela, a Đuro Daničić je delom "Rat za srpski jezik i pravopis" dokazao da su Vukove jezičke postavke opravdane. Cela epoha - razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su 1897. iz Beča u otadžbinu i, uz Dositeja Obradovića, počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.

Izvor: Net

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
nemo

Član
Član


Muški
Poruka : 461

Učlanjen : 28.11.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pon 6 Feb - 8:18

Citat :
Na "Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču
1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane
jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna
greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo
veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti

cemu taj slatki politicki pasus u njegovoj biografiji ? happy
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 200 Godina od rođenja Čarls Dikensa   Uto 7 Feb - 0:52

200 Godina od rođenja Čarls Dikensa


[You must be registered and logged in to see this image.]



Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; 7. februar 1812 — 9. jun 1870) je najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Dok je bio dete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici.

Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadoštampavaju.

Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda, roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.


Najpoznatija dela:

* „Oliver Tvist“
* „Nikolas Niklbi“
* „Božićna pesma“ (na srpski je ponegde prevedena i kao „Tri duha“)
* „Martin Čazlvit“
* „Dejvid Koperfild“
* „Mala Dorit“
* „Priča o dva grada“

* „Velika očekivanja“
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Uto 7 Feb - 11:17

Na današnji dan, 7 fbruara 1812. - Rođen je Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih predstavnika engleskog realizma. Književni rad počeo je crtama "Bozove skice" 1836. godine, a ubrzo potom objavio je i roman "Pikvikov klub", kojim je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Velika očekivanja", "Sumorna kuća", "Mala Dolorit", "Prodavnica starih retkosti"

izvor: net

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Moje, sada već dugo školovanje, bijaše obilježeno stalnim osjećajem natjecanja, konkurencije, višeg-boljeg-jačeg, kao sredstva za postizanje vrijednosti pred samim sobom ali i pred obitelji i roditeljima koji su to zahtijevali. Da bih sačuvao svoj status, morao sam konstantno, prvo njima, a onda i sebi dokazivati da sam dovoljno vrijedan, kroz ocijene i odličan uspjeh u školi. Morao sam se boriti, ne samo sa sobom već i s drugima, što je u meni stvaralo osjećaj zavisti, konkurencije i nadmetanja, ali i manje vrijednost, opsesije i samokažnjavanja u slučaju neuspjeha te na kraju ogroman strah od odbacivanja od strane svojih najbližih ukoliko ne zadovoljim sve ciljeve i kriterije.

Bože kako li je ovo sve bilo pogrešno...

Penjao sam se tim ljestvama brzo i munjevito, bojeći se visine i vjetra, bojeći se svega. Penjao sam na ljestve, koje su čitavo ovo vrijeme naslonjene na krivi zid!

Sada, cijeli svoj život gledam kao jednu veliku borbu, kao ogromno natjecanje - olimpijadu. Sada sam ogorčen i ljut na život, na Boga, roditelje i na samog sebe što mi se to dogodilo. Sada sve krivim, i ostajem zarobljen u tom čarobnom krugu krivnje iz kojega se izvući ne uspjevam. Okrivljujući sebe i druge, tražeći univerzalnog krivca i moleći Boga da se ne dogodi ono što će me povući do dna krivnje i samosažaljenja kopam si raku u kojoj se nalazim sve dublje i dublje. Toliko duboko da mi je već nemoguće bez nečije se pomoći izvući van. Sapleten u mreži očaja, krivih emocija i strahova, dodirnuo sam točku u kojoj mi samo Bog može pomoći, čovjek više ne može. "

"The Great Expectations" ( odlomak)
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Čet 9 Feb - 7:46

Na današnji dan, 9. februara 1881. - U 59. godini života umro je Fjodor Mihailovič Dostojevski, velikan ruske i svetske realističke književnosti, verovatno jedan od najgenijalnijih duhova koje je dala svekolika književna istorija, tvorac dela čija je umetnička snaga do te mere impresivna da su mu se, hteli to ili ne, vraćali gotovo svi potonji literarni stvaraoci, a mnogi od njih, ne bez razloga, pred njim zanavek "bacali pero u trnje". Čini se, štaviše, da nikada nijedan književnik nije u tolikoj meri uticao na literaturu jednog vremena kao Dostojevski na literaturu XX veka, tj. na modernu književnost. U njemu su, manje ili više, nedostižan uzor videli bezmalo svi romansijeri minulog veka, među kojima su i oni vrhunski: Franc Kafka, Tomas Vulf, Andre Žid, Tomas Man, Virdžinija Vulf, Vilijem Fokner, Ernest Hemigvej, Žan Pol Sartr, Alber Kami... O stvaralaštvu Fjodora Dostojevskog pisali su ne samo slavni književni teoretičari, kao što su Leonid Grosman, Viktor Šklovski, Visarion Bjelinski, Lav Šestov, Mihail Bahtin, Berđajev, Jermilov, Lunčarski, Stejner, Đerđ Lukač, Hauzer i dr, već i sami pisci, među kojima su jedan Cvajg, Sartr, Kami. O njemu su razmišljali i Oskar Vajld, Alfred Adler, Andre Žid, Romen Rolan, Tomas Man... Rana dela Dostojevskog prožeta su odbranom otuđenja ljudske suštine "poniženih i uvređenih", a insiprisana socijalnim tragedijama malih ljudi. Kao učesnik utopijsko-socijalnog kružoka M. V. Petraševskog, uhapšen je i osuđen najpre na smrt, da bi zatim, u poslednjem času, carskim ukazom bio pomilovan i proteran na deset godina izgnanstva u Sibir. Dela nastala na robiji dočaravaju tešku tragiku ljudi koji svoje psihološke krize rešavaju ubistvom ili pobunom protiv sredine sa kojom su se sukobili, da bi na kraju, bar naoko, našli izlaz u hrišćanskom smirenju, krotkosti i unutrašnjem usavršavanju. Dubina psihologije, poniranje u podsvest, traganje za korenima ljudske tragike u čoveku - glavne su karakteristike dela Dostojevskog i osnovna preokupacija modernog romana. Dela: "Bedni ljudi", "Dvojnik", "Gazdarica", "Njetočka Nezvanova", "Slabo srce", "Pošten lopov", "Bele noći", "Poniženi i uvređeni", "Zabeleške iz podzemlja", "Zapisi iz mrtvog doma", "Zločin i kazna", "Kockar", "Idiot", "Zli dusi", "Mladić", "Krotka", "Braća Karamazovi"...


izvor:net

[You must be registered and logged in to see this image.]





"Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."

Zapisi iz podzemlja





"Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima... Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za radjanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obeju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezani biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...
Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje."

Zločin i kazna
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 10 Feb - 8:36

Dana 10. februara 1901. - Umro je bivši srpski kralj Milan IV Obrenović, tokom čije je vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića, i u spoljnoj politici isprva se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja, objavio je 1876. rat Otomanskom carstvu koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je, pod uticajem Rusije, ponovo zaratio s Turcima, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši vranjski, niški, pirotski i toplički okrug, a u julu iste godine na Belinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austrougarsku, s kojom je 1881. zaključio tajnu konvenciju. Njome se obavezao da neće raditi protiv austrougarskih interesa u Bosni i Hercegovini niti sklapati sporazume s trećim zemljama bez prethodnog dogovora sa Austrougarskom. Beč je zauzvrat garantovao njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije ka jugu, ali je nagodba u narodu shvaćena kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio je 1882. Srbiju kraljevinom a sebe kraljem, a 1883. je u krvi ugušio Timočku bunu. Kad se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, objavio joj je rat da bi zauzeo deo bugarske teritorije i tako povratio navodno poremećenu ravnotežu na Balkanu. Postao je još nepopularniji posle neuspeha u tom ratu, koji je uz to neodlučno i nevešto vodio, pa je 1888. morao da prihvati liberalni ustav kojim je Srbija postala parlamentarna monarhija. Izazvao je nezadovoljstvo pokušajem da izigra ustavne odredbe, 1889. je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, a 12 godina kasnije umro je u Beču.

izvor: net
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pet 10 Feb - 8:37

Dana 10. februara 1901. - Umro je bivši srpski kralj Milan IV Obrenović, tokom čije je vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića, i u spoljnoj politici isprva se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja, objavio je 1876. rat Otomanskom carstvu koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je, pod uticajem Rusije, ponovo zaratio s Turcima, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši vranjski, niški, pirotski i toplički okrug, a u julu iste godine na Belinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austrougarsku, s kojom je 1881. zaključio tajnu konvenciju. Njome se obavezao da neće raditi protiv austrougarskih interesa u Bosni i Hercegovini niti sklapati sporazume s trećim zemljama bez prethodnog dogovora sa Austrougarskom. Beč je zauzvrat garantovao njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije ka jugu, ali je nagodba u narodu shvaćena kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio je 1882. Srbiju kraljevinom a sebe kraljem, a 1883. je u krvi ugušio Timočku bunu. Kad se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, objavio joj je rat da bi zauzeo deo bugarske teritorije i tako povratio navodno poremećenu ravnotežu na Balkanu. Postao je još nepopularniji posle neuspeha u tom ratu, koji je uz to neodlučno i nevešto vodio, pa je 1888. morao da prihvati liberalni ustav kojim je Srbija postala parlamentarna monarhija. Izazvao je nezadovoljstvo pokušajem da izigra ustavne odredbe, 1889. je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, a 12 godina kasnije umro je u Beču.

izvor: net

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Ned 12 Feb - 11:28

Na današnji dan, 12. februar
Izvor: Beta

[You must be registered and logged in to see this image.]

1804 - Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

1809 - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818 - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832 - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851 - Edvard Hargrejvs je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882 - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899 - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912 - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942 - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953 - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961 - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973 - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974 - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.

1979 - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci.

1986 - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993 - Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999 - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999 - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002 - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od hiljadu najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002 - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal.

2003 - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004 - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dinka

  

avatar

Ženski
Poruka : 29514

Godina : 33

Učlanjen : 26.09.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Pon 13 Feb - 9:23


Dogodilo se na današnji dan - 13. februar

1633. - Italijanski astronom Galileo Galilej stigao je u Rim za suđenje pred Inkvizicijom zbog tvrdnje da se Zemlja okreće oko Sunca. Osuđen je na kućni pritvor na svom malom imanju nedaleko od Firence. Umro je u 77. godini života iznemogao i slep, 8. januara 1642. Vatikan je tek 359 godina kasnije (1992) priznao svoj poraz.

1787. - Umro je srpski matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih umova svetske nauke svog vremena. U 15. godini iz rodnog Dubrovnika otišao je u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da tela ne samo da se privlače nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa srpske Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, koji je dvaput bio regent i četiri puta premijer Srbije. Posle okončanja studija u Francuskoj i na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Otomanskom carstvu od 1861. do 1867. uspešno je okončao duge pregovore o opozivanju turskih garnizona iz srbijanskih gradova. Potom je postao ministar inostranih poslova kneževine Srbije, a u razdoblju od 1867. do 1888. bio je, s prekidima, premijer kneževine i kraljevine Srbije. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao regent kneza Milana, najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869, a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše trgovinski sporazum sa Austrougarskom, smatrajući da će takav dokument Srbiju učiniti ekonomski previše zavisnom od Dvojne monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra, nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893, kad je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar i zaveo apsolutistički režim. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

1832. - U Londonu se prvi put pojavila kolera.

1861. - Ruski car Aleksandar I (1818-1881) oslobodio je carskim manifestom seljake kmetstva i feudalnih obaveza, i sve to dopunio reorganizacijom uprave, vojske i sudstva, što je stvorilo uslove za brži razvoj kapitalizma.

1867. - Premijera valcera "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa, u Beču.

1895. - Patentiran je filmski projektor.

1920. - Društvo naroda priznalo je Švajcarskoj status stalno neutralne zemlje. Neutralnost Švajcarske ustanovljena je još 1815. godine, što je bilo posledica politike ravoteže sila, ali i geopolitičkih uslova Švajcarske. Danas je, uz Vatikan, Švajcarska jedina stalno neutralna država.

1938. - Umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnim stilom i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti bio profesor gimnazije. Dela: pesme "Lirski krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago", drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1945. - Odigrala se najkontroverznija epizoda iz rata saveznika protiv Nemačke, kada je stotinak britanskih bombardera započelo bombardovanje Drezdena, istorijskog grada u istočnoj Nemačkoj. Drezden nije bio ni industrijski ni vojni centar, i pre ovog vazdušnog napada nije bio meta saveznika. U ovom bombardovanju uništene su dve trećine grada a poginulo je između 35.000 i 135.000 ljudi.

1959. - Barbika je puštena u prodaju.

1968. - Amerika šalje pojačanje od 10.500 vojnika u Vijetnam.

1972. - "Briljantin" je premijerno prikazan na Brodveju.

1974. - Umro je srpski slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih srpskih likovnih umetnika XX veka, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata je postimpresionističkim i ekspresionističkim postupkom stvarao slike guste materije i zasićene atmosfere. Posle rata, postepeno je menjao orijentaciju, a stvaralački impuls i snažan slikarski temperament uputili su ga na dinamične kompozicije jarkih boja u funkciji dramskih sadržaja i nacionalnog epskog karaktera.

1981. - Objavljena je najduža rečenica u Njujork tajmsu - rečenica od 1.286 reči.

1988. - Otvorene su XV zimske olimpijske igre, u Kalgariju, Kanada.


izvor: net
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Dan Zaljubljenih, Sveti Trifun i Sveti Valentin   Uto 14 Feb - 18:52

[You must be registered and logged in to see this image.]





Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Trifuna, katolici Svetog
Valentina, a svi zajedno, naročito mlađi deo populacije, obeležavaju Dan
zaljubljenih. Slavljenje božanstva plodnosti i zaštitnika svetosti
braka, slavljenje ljubavi sredinom februara, počelo je još u antičkoj
Grčkoj i Rimu, a očuvalo se sve do danas.

Sveti Trifun živeo je u
3. veku rodio se u selu Kampsadi u Frigiji. Još kao dečak imao je
sposobnost isceljivanja bolesti, kako na ljudima tako i na stoci, a
isterivao je i zle duhove. Ćerka cara Gordijana III, vladara Rimskog
carstva od 238. do prve polovine 244. godine, obolela je, a kako je
poručio zli duh koji je progovorio iz lude devojke, jedini ko je mogao
da joj pomogne bio je Sv. Trifun. Na carev zahtev Trifun dolazi u Rim i
pomaže carevoj kćerki. Car ga je bogato nagradio, a Trifun nastavio da
živi mirnim životom. Ali, kada je došao na vlast Decije Trajan, Sv.
Trifun je mučen za Hrista, i nakon teških muka, osudili su ga na smrt.


[You must be registered and logged in to see this image.]



Sveti Trifun u pravoslavnoj crkvi obeležava se 14. februara po novom,
tj. 1. februara po starom kalendaru. Pravoslavci slave Sv. Trifuna kao
velikomučenika koji je stradao za hrišćansku veru, smatraju ga za
zaštitnika poljskih useva, ali i zaštitnika bračne ljubavi i vernosti,
koji su sastavni deo hrišćanske propovedi. Zahvaljujući božijem daru i
molitvama, Sv. Trifun je lečio ljude od raznih bolesti, delio
siromašnima sve što je imao, pomagao ljudima koliko je mogao. Pred kraj
života trpeo je strašne muke, zbog čega je na kraju i umro.

Ako
se osvrnemo na to da se Sv. Trifun smatra zaštitnikom bračne ljubavi i
vernosti, a da su Sv. Valentina poštovale mlade devojke nesrećne u
ljubavi, ne treba da čudi zbog čega su mladi baš 14. februar izabrali za
Dan zaljubljenih.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Pri pomenu 14. februara, ozare se lica mladih parova, kojima ovaj datum
služi da pokažu svoju ljubav prema voljenoj osobi. Idealno bi bilo
nazdraviti ljubavi i zdravlju uz čašicu vina, i tako spomenuti i Sv.
Trifuna, zaštitnika mnogih zanata, pre svega vinogradarstva.

Uprkos
protivnicima Dana zaljubljenih, februar je uspeo da se "nametne“ kao
mesec ljubavi, pa zašto ne dozvoliti najlepšoj stvari na svetu da obasja
ljude. Volite, budite voljeni, slavite Sv. Trifuna. Vino i ljubav – da
li postoji nešto lepše?


svetplus.com
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   Sre 15 Feb - 0:35

DAN DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE


[You must be registered and logged in to see this image.]




Dan državnosti Srbije obeležava se u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je, na verski praznik Sretenje, pod vodjstvom Karadjordja, u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, borba za oslobodjenje od viševekovnog robovanja pod Turcima.

Na isti dan 1835, na Velikoj narodnoj skupstini u Kragujevcu proglašen je prvi Ustav Srbije poznat kao Sretenjski ustav, koji je označio i početak savremene srpske državnosti.

Sretenje je za Dan državnosti Srbije proglašeno 10. jula 2001.godine.

Dan državnosti Srbije 15. februar je neradan dan u Republici Srbiji, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima.



preuzeto sa: svenskserber.se
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 155 godina od rođenja Hajnrih Rudolf Herca   Sre 22 Feb - 0:33

155 godina od rođenja Hajnrih Rudolf Herca


[You must be registered and logged in to see this image.]





Hajnrih Rudolf Herc bio je itaknuti fizičar nemačkog porekla i, s obzirom na doprinos koji je dao ne samo svojoj državi već i čitavom svetu, bio je počasni član Berlinske akademije nauka. Rodio se 22. februara 1857. godine u Hamburgu, u imućnoj jevrejskoj porodici. Školovao se na Berlinskom univerzitetu, a odmah po završetku studija zaposlio se kao profesor na Univerzitetu u Bonu i Karlsrueu.

Godine 1888. Hajnrih Rudolf Herc je uspeo da dokaže postojanje elektromagnetnih talasa i utvrdio da je njihova brzina jednaka brzini svetlosti, a potom i ustanovio osobenosti polarizacije, refleksije, refrakcije i interferencije.

Osim navedenog, Hajnrih Rudolf Herc je dugo godina radio i na izučavanju dejstva katodnih i UV zraka, a smatra se i jednim od pronalazača fotoelektričnog efekta. O teoriji elastičnosti napisao je nekoliko vrlo zapaženih radova. Prvi je konstruisao uređaj koji je proizvodio radio talase, te je na osnovu tog otrića napravljen i prvi radio.

Hajnrih Rudolf Herc upokojio se 1. januara 1894. godine, a u njegovu čast jedinica oscilacije, frekvencija, dobila je naziv herc (Hz).


navidikumagazin.rs

Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 220 godina od rođenja Đoakino Rosinija   Sre 29 Feb - 1:15

220 godina od rođenja Đoakino Rosinija


[You must be registered and logged in to see this image.]




Đoakino Antonio Rosini (ital. Gioacchino Antonio Rossini; 29. februar 1792 — 13. novembar 1868) bio je italijanski kompozitor koji se smatra jednim od muzičkih velikana 19. veka. Posebno je poznat po operama (napisao ih je 39), od kojih su najčuvenije: „Seviljski berberin“, „Viljem Tel“, „Pepeljuga“, „Italijanka u Alžiru“ i „Otelo“. Muzički je obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora među kojima su Belini i Verdi.

Pisao je još kantate, kamernu i duhovnu muziku, gde su mu najpoznatija dela s kraja karijere: Stabat Mater i Petite Messe Solennelle.


Opere

*Demetrijus i Polibijus (Demetrio e Polibio)
*Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio, 1810)
*Izuzetni nesporazum (L'equivoco stravagante)
*Srećna prevara (L'inganno felice, 1812)
*Kir u Vavilonu (Ciro in Babilonia, ossia La caduta di Baldassare, 1812)
*Svilene lestvice (La scala di seta, 1812)
*Ljubavna proba (La pietra del paragone, 1812)
*Prilika stvara lopova, ili zamenjeni koferi (L'occasione fa il ladro, ossia Il cambio della valigia, 1812)
*Gospodin Bruskino, ili srećom sin (Il Signor Bruschino, ossia Il figlio per azzardo, 1813)
*Tankredi (Tancredi, 1813)
*Italijanka u Alžiru (L'italiana in Algeri, 1813)
*Aurelijan u Palmiri (Aureliano in Palmira, 1813)
*Turčin u Italiji (Il turco in Italia, 1814)
*Sigismund (Sigismondo, 1814)
*Elizabeta, kraljica Engleske (Elisabetta, regina d'Inghilterra)
*Torvaldo i Dorliska (Torvaldo e Dorliska, 1815)
*Seviljski berberin (Il barbiere di Siviglia, 1816)
*Novine (La gazzetta, 1816)
*Otelo (Otello, ossia Il moro di Venezia, 1816)
*Pepeljuga (La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo, 1817)
*Svraka kradljivica (La gazza ladra, 1817)
*Armida (Armida, 1817)
*Adelaida iz Burgundije (Adelaide di Borgogna, 1817)
*Mojsije u Egiptu (Mosè in Egitto, 1818)
*Adina, ili bagdadski kalif (Adina, o Il califfo di Bagdad, 1818)
*Rikjardo i Zoraida (Ricciardo e Zoraide, 1818)
*Hermiona (Ermione, 1819)
*Eduardo i Kristina (Eduardo e Cristina, 1819)
*Žena sa jezera (La donna del lago, 1819)
*Bjanka i Faliero (Bianca e Falliero, o sia Il consiglio dei Tre Maometto, 1819)
*Mehmed drugi (Maometto secondo, 1820)
*Matilda od Šabrana (Matilde (di) Shabran, o sia Bellezza, e cuor di ferro, 1821)
*Zelmira (Zelmira, 1822)
*Semiramida (Semiramis, 1823)
*Putovanje u Rems, ili Hotel kod zlatnog ljiljana (Il viaggio a Reims, ossia L'albergo del giglio d'oro, 1825)
*Opsada Korinta (Le siege de Corinthe, 1826)
*Ajvanho (Ivanhoé, 1826)
*Mojsije i faraon, ili prelaz preko Crvenog mora (Moise et Pharaon, ou Le passage de la Mer Rouge, 1827)
*Grof Ori (Le Comte Ory, 1828)
*Viljem Tel (Guillaume Tell, premijera 1829. u Parizu)
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Sveta Nedelja - Prolećna Ravnodnevica   Uto 20 Mar - 18:32

Sveta Nedelja - Prolećna Ravnodnevica


[You must be registered and logged in to see this image.]




"Sveta Nedelja (Sedmica) treba se doživеti u našoj unutrašnjosti ovde i sad, u Velikom Delu. Ova je najsvetija od svih nedelja, zato što je to nedelja u kojoj je potrebno doživеti Kosmičku Dramu."
(Samael Aun Weor)


"Posmatrači drame, nesvesno, stižu da budu deo scene... Beše njihov prijatelj, njihov dobrotvor, njihov kreator, njihov spasilac... On podnosi patnje, radi njihovog spasenja... Svi njihovi grehovi na njega padaju i sa njegovim bičevanjem oni bivaju spašeni! Oni ga prekomerno iskorišćavaju i ranjavaju, a on ne reče ništa. Veličanstvo njegovog ćutanja (za vreme dok vesnici jednog uvređenog Boga zakucavaju mu ruke i noge na Kavkaskoj Planini), može biti upoređena samo sa skromnošću njegovog pričanja, dok je viseo sa rukama u obliku krsta, služeci tako čovečanstvu, koje, kao nagradu, dade mu strašno raspeće."

Ove reči koje pripadaju T.W. Daone-u, uzete kao deo iz originala, podsećaju nas u mnogim detaljima na Isusovo Raspeće, Velikog Kabira, Hristosa. Ipak se odnose na velikog grčkog junaka Prometeja, a da nisu bile napisanea od strane Eshila u njegovom pozorišnom delu, 500 godina pre Isusa Hristosa, mogle bi se smatrati kopijom predstave "Smrt i Patnje" poznate nam iz Svete Istorije ili iz filmova, koje viđamo na televiziji prilikom Svete Nedelje.

Drugi "Razapeti Spasitelj" bio je, u Americi, Bacab. Španski sveštenici koji su stigli u novi svet bili su iznenađeni kada su našli kod indijanaca krucifikse i na oltaru krst. Upitani za njihovo poreklo (krucifiksa), rekli su da je tu reč o Bacab-u, Božjem Sinu, koji je bio postavljen na drvo sa raširenim rukama i na taj način je umro. U Kodeksima Borgija postoje predstavljanja Bakaba (Bacab) sa ispruženim nogama i sa probijenim rukama i nogama.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Učenjaci uporednih religija, našli su više od 48 "istorija" dosta sličnih sa onom od Isusa Hrista, koje se odnose na svete ličnosti starog doba, većina od njih su pre Isusa iz Nazareta. Ako ne zažmurimo ispred činjenica, možemo tvrditi da život Isusa, kako ga danas poznajemo, jeste u isto vreme i istorija i simbol, pomešani, da bi nam dali učenje: čovečiji spojen sa božanskim, sa Ocem; sve to, preko razvijanja onih sedam stepena moći INRI-a, (Ignis Natura Renovatur Integer) Vatre ili Svetlosnih Očišćivača zemaljske prirode ljudskog bića, odnosno, kako sam Isus reče: "Onako kako je Mojsije (Inicijat) podigao Zmiju (Kundalini) na štapu (Kičma) u Pustinji (Život), potrebno je da Sin Čovečji (Intimni Hristos) bude uzdignut.

Ova Kosmička inteligencija, ova Božanska energija, manifestuje se i predstavljena je preko Sunca, našeg izvora Svetlosti i Života.

Ovih 7 dana Svete Nedelje isti su kao i onih 7 dana POSTANJA (Kreacije), zato što je u oba slučaja reč o Stvaranju Sina Čovečijeg, Hristosa, u svakome od nas.


"U istom danu Prolećne Ravnodnevnice, oplakivala se smrt Tamuza u Babiloniji i Siriji, Adonisa u Grčkoj i Attisa u Frigiji (danas Turska), čije predstvljanje je bilo "učavljen čovek, sa jagnjetom pod nogama".


U svim ovim slučajevima, kultovima smrti usledile su odmah radosti Vaskrsenja.

Takođe je interesantno da post, sadašnji Uskrašnji post (koji je trebalo da bude posle smrti u Prolećnoj Ravnodnevnici), postoji u Meksiku, Egiptu, Persiji, Babiloniji, Asiriji, Maloj Aziji; i u nekim slučajevima, određen je na četrdeset dana.


Kao što tvrdi teozofski pisac A. Besant:

"Ovi solarni (sunčevi) običaji, stalno ponavljani tokom vekova, ne mogu ostati nezapaženi od strane istraživača, iako ih običan početnik, kao što je i prirodno, ignoriše; a kada su upotrebljeni kao oružje za iskrivljavanje ili uništavanje veličanstvene slike Hristosa, treba da se odupremo, ne da negiramo činjenice već radi razumevanja najdubljeg značenja priča: duhovne Istine koje legende izražavaju pod svojim velom."


[You must be registered and logged in to see this image.]


"Pre svega neophodno je da duboko razumemo ono što je zaista Kosmički Hristos. Hitno je da znamo, u ime istine, da Hristos nije nešto čisto istorijski."

"Kada proučavamo Kecalkuatla (Quetzalcoatl), otkrivamo kod njega istu Kosmičku Dramu Jeshuá Ben Pandirá, Iusa Hrista. Quetzalcoatl, noseći krst na ramenima, podseća svakako na mučeničku kalvariju."



vopus.org
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 125 godina od rođenja Huana Grisa   Pet 23 Mar - 14:27

125 godina od rođenja Huana Grisa


[You must be registered and logged in to see this image.]




Huan Gris (šp. Juan Gris), čije je pravo ime bilo Hose Viktorijano Gonsales (šp. Jose Victoriano Gonzales; 23. mart 1887 — 11. maj 1927.) je španski slikar i grafičar, značajan predstavnik kubizma koji je u toku svoga celoga života živeo i stvarao u Francuskoj u Parizu.

Rođen je kao trinaesto od četrnaestoro dece, i u prvim godinama života ga je njegov stric podučavao slikarskim tehnikama. 1902. godine započinje studije na umetničkoj školi u Madridu koju završava 1904, pod rukovodstvom slikara Hose Marija Karbonera. 1906. godine otišao je u Francusku gde se nastanio i ostao tamo do kraja svog života. U početku je bio vezan za ideje koje su se oformile oko Jugendstila. Zarađivao je pravljenjem ilustracija za novine i časopise.

1911. godine je upoznao Pabla Pikasa i Žorža Braka i obojica su ga pozvala da se vrati slikarstvu. Pikaso i Gris postaju prijatelji i slikaju često zajedno na Monmartru u Parizu. Uticali su jedan na drugoga i koncentrisali su se na analitički kubizam. Godine 1912. su se pojavila prva njihova kubistička dela. Godine 1912. je Gris naslikao čuvenu sliku - portret Pabla Pikasa. 1914. godine susreo je Anrija Matisa koji je njegovu tehniku učinio profinjenijom. Sa Brakom i Pikasom je radio slike u koje je ukomponovao novinsku hartiju i tapete - kolaže. Godine 1916. počeo je Gris svoju arhitektonsku fazu u kojoj je više pažnje poklanjao formama nego boji. U svom stilu je radio na delima koja su bila u stilu analitičkog a zatim i sintetičkog kubizma. Slikao je mrtve prirode prožete lirizmom i reminiscencijama na arapsko-španski ornament u mirno toniranoj paleti boja i bizarne figure sferičnih oblika (ciklus Arlekini i Pijeroti) radio je litografije i inscenacije za baletnu grupu Sergeja Dijadigljeva a pisao je i rasprave o slikarstvu.

Godine 1925. Gris se teško razboleo. Umro je 11. maja 1927. godine u Parizu.


Neki njegovi radovi


Portret Pikasa, 1912. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]



Autoportret, 1912. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]



Violina i čaša, 1913. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]



Knjiga, 1914-1915. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]




vikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 126 godina od rođenja Mis van der Roa   Uto 27 Mar - 0:35

126 godina od rođenja Mis van der Roa


[You must be registered and logged in to see this image.]




Ludvig Mis van der Roe (nem. Ludwig Mies van der Rohe, *27. mart 1886. Ahen — †17. avgust 1969. Čikago) bio je nemački, a kasnije američki arhitekta.

Van der Roe se sa Valterom Gropijusom i Le Korbizjeom smatra začetnikom moderne arhitekture. On je bio u potrazi za arhitekturom koja će biti ogledalo života u dvadesetom veku. Van der Roeove građevine se odlikuju čistim formama i intenzivnom upotrebom stakla, čelika i betona. Njegov rad je doprineo pojavi zgrada sa staklenim fasadama internacionalnog stila. Govorio je da su njegove građevine „kost i koža“.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prve osnove za svoj kasniji zanatlijski talenat i svoje zvanje stekao je od svoga oca koji je posedovao klesarsku radnju. U godinama 1897. – 1900. –te pohađao je crkvenu školu. Preselio se u Berlin 1905. godine gde se zaposlio kao arhitekta i dizajner nameštaja Bruno Paula. Prvu građevinu je projektovao kao 21-godišnji arhitekta na slobodnoj nozi 1907. godine. Bila je to drvena zgrada u stilu 18. veka na koju je uticala engleska arhitektura. Od 1908. godine sarađivao je sa Peter Behrensom. Posvetio se studijama arhitekture Fridrih Šinkela i Frenk Lojd Rajta. U godinama 1911. – 1912. radio je na projektu nemačke ambasade u Sankt Peterburgu i projektovao je porodičnu kuću supružnika Kronelovih u Hagu.

Sopstveni atelje je osnovao već 1912. godine. U svojim prvim radovima se trudio za radikalniji spoj arhitekture i tehnike. U saradnji sa Hans Rihterom, Verner Grafom i El Lisickim izdavao je reviju G. („Gelstaltung“). Zalagao se za industrijalizaciju svih oblasti arhitekture. Posle završetka Prvog svetskog rata godine 1918. uključio se u November-grupu gde je bio direktor izložbi u arhitekturi, a 1926. godine je izabran za predsednika udruženja umetnika i arhitekata u nemačkom „Werksbundu“. Godine 1921. je bio konkurs za Berlinski neboder. Za projekat L. M. van der Roa nije bilo interesa i tako je ovaj projekat postao faza estetske studije bez ikakve upotrebne vrednosti. Zgrada se karakterisala jednostavnošću i imala je staklenu fasadu i odredila je razvoj nebodera 40.- tih i 50.-tih godina 20. veka. Razveo se 1921. godine i promenio je ime kojem je dodao holandsko „van der“ i porodično ime svoje majke Roe. Postaje direktor izložbe „Werkbund Expozition“ 1927. godine. Šesnaest svetskih arhitekata je prezentovalo 320 projekata modernih zgrada i arhitekte su upotrebljavale znanja psihološka i sociološka uz upotrebu savremenih materijala uglavnom betona i stakla. Bile su to prve zgrade u kojim su upotrebljene kubičke forme i ravni krovovi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Godine 1928. bila mu je, kao direktoru nemačke sekcije izložbe u Barseloni, poverena uloga projektanta nemačkog paviljona. Zgrada je služila kao centar za informacije i prenoćište. Zgrada je 1930. godine uništena i u periodu od 1983. do 1989. godine ponovo izgrađena i bila je uzor savremene arhitekture. Značajni su bili upotrebljeni materijali i otvorena dispozicija koja je spajala enterijer sa eksterijerom. Spoj je nastao iz potrebe ostvarenja kretanja posetilaca na izložbi. Ujedno je radio i projekat za supružnike Tugendhat u Brnu. U ovo doba je projektovao i kuću za Emila Nolda i Herberta Gerika koji nisu bili tako poznati. U godinama 1930. – 1933. vodio je kao direktor poznatu umetničku školu Bauhaus za koju je napravio nekoliko projekata.

1938. godine s obzirom na političku situaciju u Nemačkoj emigrirao je u SAD i još iste godine je postao upravnik odeljenja za arhitekturu na „Armour Institute“, kasnije „Institute of Technology“ u Čikagu za koji je predložio areal i nekoliko zgrada.

Glavni znak njegovih radova u SAD je čelični skelet sa pravilnom osnovom koji je modulisan. U ovom modulu sagradio je vikend kuću Edite Fransvort, koji je shvatio kao otvoreni paviljon. Dalje građevine koje su upotrebljavali i iskoristili skeletnu konstrukciju bili su zgrada Fakulteta „Crown Hall“ za I. I. T. za koju je iskoristio ideju velikog društvenog prostora ispod spuštene tavanice na ramovima, stambene zgrade „Lake Shore Drive“ u Čikagu. Njegovo poslednje delo je Narodna galerije u Berlinu. Umro je 1969. godine u Čikagu.

Bavio se i dizajnom i bio je poslednji direktor umetničke škole Bauhaus. Postao je poznat po svojim rečima „manje je više“. Njegova stolica iz Brna koju je predložio za porodicu Tugendhat izrađuje se i dan danas. Sličnu slavu je imala i njegova barselonska stolica.

Doprinos njegovog rada počiva uglavnom u upotrebi jasne i čiste skeletne konstrukcije. Njegove građevine su postale privlačne kroz njegov pristup ka detaljima, funkcionom fleksebilitetu, zbog upotrebljenih kvalitetnih materijala, rafinovane elegancije iz kojeg su izašli njegove izreke „Manje je više“.


Neki njegovi radovi

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kuća Ester (levo), Kuća Lange (desno), u Krefeldu

[You must be registered and logged in to see this image.]
Paviljon za svetsku izložbu, detalj 1

[You must be registered and logged in to see this image.]
Paviljon za svetsku izložbu, detalj 2

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nacionalna galerija moderne umetnosti u Berlinu

[You must be registered and logged in to see this image.]
"860-880 Lake Shore Drive", Čikago



vikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30494

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: 182 godine od rođenja Edvard Majbridža   Pon 9 Apr - 1:44

182 godine od rođenja Edvard Majbridža


[You must be registered and logged in to see this image.]




Edvard Majbridž (engl. Eadweard Muybridge, 9. april 1830 — 8. maj 1904) je bio fotograf poreklom iz Britanije, poznat prvenstveno po ranom korišćenju višestrukih fotoaparata da uhvati kretanje, te po zoopraksiskopu, uređaju za projektovanje pokretnih slika koji se koristio pre današnje celuloidne filmske trake.Majbridž se rodio kao Edvard Džejms Mageridž (енгл. Edward James Muggeridge) u engleskom gradu Kingston na Temzi. Smatra se da je promenio ime prema kralju Edvardu kako je napisano na podnožju krunidbenog kamena u Kingstonu (Eadweard umesto Edward), koji je tamo ponovo podignut 1850. Mageridž je postalo Majgridž (Muygridge) i zatim Majbridž nakon što se preselio u SAD početkom 1850-ih.

Majbridž je 1855. stigao u San Francisko i počeo da radi kao izdavački agent i knjižar. Počeo je da se zanima za fotografiju, čemu je najviše pomogao dugi oporavak u Engleskoj nakon što je 1860. zamalo poginuo u nesreći kočije. Vratio se u San Francisko 1866. i zaposlio se u mesnoj fotografskoj radnji. Neki tvrde da je pomagao fotografu krajolika Karltonu Votkinsu (Carleton Watkins), ali to nije potvrđeno.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Za Majbridža se prvi put čulo 1867. godine, kada je objavio fotografije Josemitija i San Franciska. Ubrzo se proslavio svojim fotografijama krajolika, koje su slavile veličanstvo i prostranstvo Divljeg zapada. Slike je objavljivao pod pseudonimom Helios. Leta 1868. Majbridž je dobio narudžbu da fotografiše ekspediciju američke vojske na netom kupljenu Aljasku.

Kalifornijsko geološko društvo pozvalo ga je 1871. da fotografiše za istraživanje Visoke Sijere. Iste se godine venčao s Florom Stoun (Floroa Stone). Zatim je proveo više godina putujući kao uspešan fotograf. Železnička pruga je 1873. stigla do indijanske teritorije, a Vojska SAD-a unajmila je Majbridža da fotografiše ratove Modoka koji su usledili.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Budući kalifornijski guverner Liland Stanford (Leland Stanford), poslovni čovek i vlasnik konjskog trkališta, platio je Majbridžu 1872. da reši jedno pitanje (a ne opkladu, kao što se obično smatra): Stenford je tvrdio da u konjskom galopu postoji trenutak kada su sva četiri kopita u vazduhu. Da bi našao odgovor, Majbridž je razradio shemu za trenutno snimanje pokreta. Majbridžova tehnika je uključivala hemijske formule za razvijanje fotografija i električni okidač koji je napravio Stanfordov elektroiženjer Džon D. Ajzaks (John D. Issacs). Majbridžov odnos sa Stanfordom je bio dug i buran, ali upravo je zbog tog rada fotograf ušao u povest.

Majbridž je 1874. otkrio da mu žena ima ljubavnika, nekog vojnika po imenu Hari Larkins (Harry Larkyns). Pošao je Larkinsu u posetu 17. oktobra 1874. Rekao mu je: "Dobro veče, vojniče, zovem se Majbridž, a ovo je odgovor na pismo koje ste poslali mojoj ženi." Zatim ga je ustrelio. Suđeno mu je zbog ubistva, ali oslobođen je zbog "opravdanog ubistva". Taj događaj iz Majbridžovog života je tema opere Fotograf Filipa Glasa Philipa Glass iz 1982. godine, gde je tekst preuzet iz njegovog suđenja i njegovih pisama ženi. Majbridž je bio uveren da mu je žena rodila Larkinsovo dete (iako je u odraslom dobu ovaj vrlo ličio na Majbridža).

Nakon što je oslobođen, otišao je na neko vreme iz SAD i snimao po Srednjoj Americi, da bi se vratio 1877. NJegov sin Florado Helios Majbridž (Florado Helios Majbridž), zvani Floddie poslat je u sirotište, a posle je radio kao rančer i vrtlar. Umro je u saobraćajnoj nesreći 1944. godine, u 69. godini.

Majbridž je 1878. uspešno fotografisao konja u trku koristeći niz od pedeset fotoaparata. Aparati su raspoređeni na stazi uporednoj s kretanjem konja, a svaki bi aparat aktivirala nategnuta žica koju bi povukla konjska kopita. Taj niz fotografija, snimljen na današnjem Stanfordskom univerzitetu, zove se "Konj u pokretu" (The Horse in Motion) i pokazuje da su u jednom trenutku uistinu sva kopita u vazduhu, iako ne u času njihovog najvećeg razmaka, kao što su prikazivali tadašnji slikari, nego u času kad su sva podvučena ispod konja, kad kretanje prelazi iz "povlačenja" prednjim nogama na "guranje" zadnjim.

Zatim je vršio hemijska istraživanja metoda razvijanja fotografija da bi bolje uhvatio kretanje. Nadajući se da će iskoristiti znatno zanimanje javnosti za te slike, Majbridž je izumeo zoopraksiskop, sličan zoetropu, ali njegov je uređaj projektovao slike tako da publika vidi realistično kretanje. Sastav je po mnogo čemu bio preteča današnjeg filma.

Majbridž je koristio tu tehniku mnogo puta da fotografiše ljude i životinje te proučava njihovo kretanje. Ljude je često fotografisao oskudno odevene ili gole, u raznim radnjama, od boksovanja i spuštanja stepenicama do geganja male dece. Zato se njegovi radovi mogu uvrstiti među prva biomehanička istraživanja.

Slično postavljeni sinhronizovani fotoaparati danas se koriste za fotografisanje specijalnih efekata, ali sa suprotnim ciljem: menjati ugao snimanja dok scena ostaje nepomična.

Edvard Majbridž vratio se 1894. u Englesku, gde je 1904. umro u rodnom gradu, u domu rođake Ketrin Smit (Catherine Smith), Park View, 2 Liverpool Road. Spaljen je, a pepeo mu je zakopan u Vokingu.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Uticaj

Kod sledećih se ljudi može primetiti Majbridžov uticaj:

Džon Gejta (John Gaeta) - Iskoristio je osnovna načela Majbridžove fotografije da stvori filmsku tehniku usporenog kretanja u filmu Matrix.
Etjen-Žil Mare (Etienne-Jules Marey) - Snimio je prvu seriju kretanja uživo pomoću jedne kamere.
Tomas Ikins (Thomas Eakins) - Sarađivao je s Majbridžom i nastavio njegova istraživanja pokreta, te je svoja otkrića uklopio u svoj umetnički rad.
Tomas Edison (Thomas Edison) - Patentirao je filmsku kameru.
Vilijam Dikson (William Dickson) - Pripisuje mu se otkriće filmske kamere.
Marsel Dišan (Marcel Duchamp) - Naslikao je Akt koji silazi niz stepenice, broj 2.

Osim toga, i današnji animatori i umetnici koriste Majbridžov rad u svojim delima. Grupa U2 snimila je spot za pesmu Lemon 1993. kao omaž Majbridžovim tehnikama. Grupa za elektronsku muziku The Crystal Method snimila je 2004. spot za pesmu Born Too Slow ("Rođen prespor") koji se zasnivao na Majbridžovom radu.


vikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: "Dogodilo se na današnji dan"   

Nazad na vrh Ići dole
 
"Dogodilo se na današnji dan"
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» "Dogodilo se na današnji dan"
» Televizija danas
» Na današnji dan...
» Dnevni horoskop
» Na granicama realnosti vodimo razgovore moja psiha i ja
Strana 2 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, ... 10, 11, 12  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-