Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:48

Sarkazam – posljednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:48

Ljepota je misteriozna, ali i užasna. Božansko i đavolje se tu bore, a poprište borbe je ljudsko srce.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:48

Sreća ne leži u sreći, nego u njenom postizanju.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:49

Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je. Samo jedna stvar je bitna, samo jedna – biti u stanju da se usudiš.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:49

Pravi džentlmen, makar izgubio sve što posjeduje, ne smije pokazati emocije. Novac mora biti tako nisko na džentlmenovoj listi prioriteta da gotovo ne zaslužuje bilo kakav trud.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:49

Najveća sreća je poznavati izvor nesreće.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:50

Čovjek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrajao onako kako to one zaslužuju uvidio bi da svako ima dovoljno sreće u životu.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:50

Čini se da druga polovina čovječijeg života u sebi ne sadrži ništa drugo osim navika koje je sakupio u prvoj polovini života.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:50

Mnogo nesreće je došlo na ovaj svijet usljed nemarnosti i neizrečenih stvari.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:50

Postoje stvari kojih se čovjek boji da ih kaže pa makar i samome sebi. Svaki pristojan čovjek ima određeni broj tih stvari koje je pohranio negdje u svojim mislima.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:51

Živjeti bez nade znači prestati živjeti.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:51

Voljeti nekoga znači vidjeti ga onako kakvim ga je Bog zamislio.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:51

Formula „dva plus dva jednako je pet“ ima svoje privlačnosti.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:51

Ne postoji tako stara tema da se na nju nikada ne može reći nešto novo.

Fjodor Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pet 19 Maj - 19:52









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:25

ПИШЧЕВ ДНЕВНИК ЗА 1876. ГОДИНУ

ГЛАВА ПРВА

(...)
Сада бих желео понешто да кажем о упрошћавању уопште. Сетио сам се једног случаја који ми се давно десио. Пре тридесетак година, у наше, по некима »најбурније« време, а по другима, у »најједностраније«, свратио сам једне вечери, зими, у библиотеку у ондашњој Варошкој улици, недалеко од свог стана. Намислио сам да пишем критички чланак, па ми је због цитата био потребан један Текеријев роман. У библиотеци ме је дочекала једна госпођица (ондашња госпођица). Затражио сам роман; саслушала ме је строгог израза лица:
- Ми такве глупости не држимо - одбрусила ми је са неизрецивим презиром који, тако ми бога, нисам био заслужио.
Ја се, наравно, нисам зачудио и схватио сам у чему је ствар. Тада је било много оваквих појава, оне су онда некако одједном почеле, изненада и уз одушевљење. Идеја се проширила и добила најбаналнији смисао. У то време је Пушкин извукао дебљи крај, а »чизме« су биле узнете до идеала. Ја сам ипак покушао да разговарам:
- Зар ви сматрате да је и Текери глупост? - упитао сам врло мирно.
- Треба да вас је стид што то питате. Прошла су она времена, сада се траже разумне ствари.
Тако сам и отишао, оставивши госпођицу необично задовољну што ми је очитала лекцију. Али овакво упрошћено гледање страшно ме је изненадило и тада сам управо почео да размишљам о упрошћавању уопште и посебно о нашој руској журби ка упрошћавању. Ово наше задовољавање најпростијим, малим и безначајним, у најмању руку, изненађујуће је. На ово ће ми рећи да је овај догађај ситан и безначајан, да је ова госпођица била обична ћурка и, што је најхитније, необразована, да овај случај није вредан ни спомена и да овој госпођици није било тешко да помисли како су пре ње сви, и цела Русија, били будале, а сада су се одједном појавили паметњаковићи, укључујући и њу. Ја све ово и сам знам, знам и то да је ова госпођица сигурно само ово умела да каже, заправо оно о »разумним стварима« у вези са Текеријем, а и то је било понављање туђих мисли, што јој се и по лицу видело, али ипак ми је овај догађај од онда остао у свести као предмет поређења, као поучна прича, чак као симбол. Удубите се у данашња размишљања, у данашње »разумне ствари« и данашње судове, и то не само о Текерију већ о читавом руском народу и видећете какво је то понекад упрошћавање! Каква једностраност, какво брзо задовољавање ситним и безначајним, каква хитња код свих да се што пре умире, изрекну свој суд и да више не брину и, верујте, ово ће код нас још дуго потрајати. Погледајте како сада сви верују у искреност и реалност овогодишњег народног покрета, али чак ни веровање више не задовољава, тражи се нешто још једноставније. Један члан комисије је у мом присуству причао да је добио много писама са оваквим питањима: »Зашто се обавезно спомињу Словени? Зашто Словенима помажемо као Словенима? Кад би се у оваквој ситуацији нашли Скандинавци, да ли бисмо и њима помагали као Словенима?« Једном речју, шта ће та рубрика Словени (сећате ли се мука због рубрике једноверци у »Веснику Европе«, о којима сам говорио у прошлом броју свог Дневника). На први поглед би се рекло да овде уопште није у питању упрошћавање нити тежња да се све упрости, већ да се у овим питањима, напротив, осећа немир; али упрошћавање је у овом случају садржано управо у жељи да се дође до нихила и до табула раса, што је, такође, својеврсно умиривање. Јер, шта је једноставније, шта боље умирује од нуле? Обратите пажњу и на то да се у овим питањима опет, макар и индиректно, осетило оно о »разумним стварима« и »треба да вас је стид«.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:26

Нема сумње да има много наших врло интелигентних и, да се тако изразим, најбољих људи, којима се ова народна, тиха и скромна, али истовремено одлучна и снажна реч у највећој мери није свидела и то не зато што је нису схватили, већ, напротив, зато што су је добро схватили и то до те мере да их је она донекле и збунила. И сада се већ јављају знаци снажне реакције. Ја не говорим о оним невиним гласовима који су се и раније чули као спонтано гунђање и неслагање у име омиљених старих принципа на већ старе теме, рецимо, да не треба претерано журити и заносити се таквом ствари која је ипак груба и непросвећена, као што је помоћ Словенима као Словенима, зато што су нам они некаква »браћа« и слично. Ја не говорим о оним разумно-либералним старцима који прежвакавају старе фразе, већ о правој реакцији на народни покрет, која ће, судећи по свему, ускоро дићи главу. Управо ова реакција природно и невољно пристаје уз ону господу која су, пошто су већ одавно своје гледиште о Русији упростила до крајњег степена, спремна да изјаве: »Требало би забранити читав овај покрет да би све било инертно као и раније.« И замислите, овој господи која све упрошћава ова се »појава« не допада не зато што је фантастична у оном смислу да се, ето, ова до сада тако инертна, бесловесна простота одједном усудила да проговори као да је заиста у питању нешто свесно и живо. Тако шта би било разумљиво: једноставно им је криво, и то је све. Напротив, њима се читава ствар није допала зато што је од фантастичне одједном свима постала разумљива, и онда: »Како је смела одједном свима да постане разумљива, како је смела да добије такав упрошћен и разуман облик?« Ово негодовање, као што сам већ рекао, добило је подршку наших интелигентних старчића који се свом снагом труде да ову »појаву« »упросте« и сведу је са разумног на нешто стихијско, елементарно и, мада добродушно, али нешто што је ипак некултурно и може да нанесе штету. Једном речју, реакција из све снаге и на све начине пре свега тежи да све упрости... Међутим, од ових претерано упрошћених погледа на поједине појаве понекад губи и сопствена ствар. У неким случајевима упрошћавање наноси штету онима који све упрошћавају. Упрошћавање се не мења, упрошћавање је »једнострано« и, пре свега, надмено. Упрошћавање је непријатељ анализе. Врло често се све завршава тиме што, упрошћавајући, престајете да схватате сам предмет, чак га уопште не видите, тако да се догађа обрнуто тј. ваше схватање од упрошћеног само по себи и нехотице постаје фантастично. Ово се код нас дешава управо због узајамне, трајне и све јаче подвојености између једне и друге Русије. Наша подвојеност је управо и почела због упрошћеног гледања једне Русије на другу. Она је, као што је познато, веома давно настала, још у Петрово време, када се и формирало оно упрошћено гледање виших слојева Русије на народну Русију и од тог времена, из поколења у поколење, ово се гледање код нас стално упрошћавало.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:26

Недавно сам имао прилику да разговарам са једним нашим писцем (великим уметником) о комичном у животу, о томе како је тешко да се одреди појава, да се назове правом речју. Управо сам му пре овога рекао да сам ја, који малтене четрдесет година знам Зло од памети, тек сам ове године како треба схватио један од најизразитијих ликова ове комедије, Молчалина, а схватио сам га управо онда када ми је он, тј. овај исти писац са којим сам разговарао, објаснио Молчалина приказавши га у једној својој сатиричној цртици. (На Молчалина ћу се још неком приликом вратити, то је значајна тема.)
- Знате ли ви - изненада ми рече мој сабеседник, на кога је очигледно ова његова идеја још одавно оставила дубок утисак — знате ли ви да што год будете написали, што год будете закључили, што год будете истакли у уметничком делу, никада нећете моћи достићи стварност. Ма шта у делу приказали - све ће бити слабије него у стварности. Тако мислите да сте у свом делу открили оно што је најкомичније у некој животној појави, да сте ухватили њену најружнију страну - ни трага од тога! Стварност ће вам одмах предочити нешто слично овоме што нисте могли ни да замислите и што превазилази све што су ваше посматрање и машта могли да створе!
Ово ми је било познато још од 46. године, када сам почео да пишем, а можда и раније, и ова ме је чињеница много пута изненађивала и доводила ме у недоумицу у погледу корисности уметности код њене тако очигледне немоћи. И, заиста, пратите неку животну појаву која на први поглед није чак ни упечатљива и, ако само имате снаге и имате око, наћи ћете у њој такву дубину какве ни код Шекспира нема. Али у томе и јесте ствар: чије је око и ко има снаге! Јер не само да би се стварала и писала уметничка дела већ само да би се уочила нека чињеница, такође треба бити својеврстан уметник. За неке посматраче све животне појаве пролазе дирљиво једноставно и толико су им разумљиве да немају о чему да мисле, чак немају шта да посматрају нити вреди то да чине. Другог, пак, посматрача ове исте појаве понекад толико обеспокоје (ово се чак често дешава) да нема снаге да их уопшти и поједностави, извуче у праву линију и да се тиме задовољи, већ прибегава упрошћавању друге врсте и једноставно испаљује себи метак у чело да би истовремено угасио свој измучени ум заједно са свим проблемима. Ово су само две крајности, али између њих се налази сав смисао људског постојања. Разуме се да никада нећемо исцрпсти читаву појаву нити доспети до њеног краја и почетка. Познато нам је само оно свакодневно што се пред нама дешава, а и то само споља, а крајеви и почеци - све је ово за човека и даље фантастично.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:26

Један од мојих уважених кореспондената писао ми је летос о једном чудном и загонетном самоубиству, и све сам желео да кажем коју реч о њему. У овом самоубиству је све, и споља, и изнутра гледано, загонетка. Сходно својој људској природи, потрудио сам се да ову загонетку некако решим да бих се на нечему »зауставио и умирио«. Самоубица је млада девојка од двадесет три или четири године — не више, черка једног веома познатог руског емигранта, рођена у иностранству, по крви Рускиња, али не и по васпитању. У новинама су се, чини ми се, у своје време у вези са њом помињали врло занимљиви детаљи : » Натопила је вату хлороформом, везала је преко лица и легла у кревет... Тако је и умрла.« Пред смрт је написала следече:
»Je m'en vais entreprendre un long voyage. Si cela ne réussit pas qu'on se rassemble pour fêter ma ressurection avec du Cliquot. Si cela réussit, je prie qu'on ne me laisse enterrer que tout à fait morte, puisqu'il est très désagréable de se réveiller dans un cercueuil sous terre. Ce n'est pas chic!«
То јест на руском:
»Полазим на дуго путовање. Ако ми самоубиство не пође за руком, нека се сви скупе да прославе моје васкрсење из мртвих са чашама кликоа. А ако ми пође за руком, молим само да ме сахраните тек пошто будете сасвим сигурни да сам мртва, јер би било врло непријатно да се пробудим у сандуку под земљом. То не би било нимало шик!«
У овом одвратном, грубом шику, по моме мишљењу, осећа се изазов, можда гнев, бес — али против чега? Грубе природе уништавају себе самоубиством само због материјалног, видљивог, спољашњег разлога, а по тону овог писамцета се види да код ње овакав разлог није постојао. Против чега је могао бити усмерен гнев? Против упрошћене представе о животу, против бесмисла живота? Да нису то оне добро познате судије и негатори живота који се буне против »глупости« човекове појаве на земљи, због бесмислене случајности ове појаве, због тираније инертног узрока са којом се човек не може помирити? Овде се осећа душа која се побунила управо против једностраности појава, душа која није издржала ову једностраност што јој је пренета још у детињству, у очевој кући. И најружније је то што је она, дакако, умрла без икакве одређене сумње. Свесну сумњу, такозвана питања, она, највероватније, није носила у души; она је у све чему су је у детињству научили веровала искрено, на реч, и то ће бити највероватније. Дакле, једноставно је умрла због »хладног мрака и досаде«, патећи, тако да кажемо, инстинктивно и несвесно, једноставно јој је постало загушљиво у животу, као да јој је понестало ваздуха. Душа јој несвесно није поднела ову једностраност и несвесно је потражила нешто, сложеније...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:26

Пре једно месец дана у свим петроградским новинама појавило се неколико редака одштампаних ситним словима о једном самоубиству у Петрограду: са трећег спрата бацила се кроз прозор једна сиромашна млада девојка, шваља, »јер никако није могла наћи посао да се прехрани«. Стајало је још и то да се бацила и пала на земљу држећи икону у рукама. Ова икона у рукама је чудна и необична појава за самоубиство! Ово је неко кротко, скромно самоубиство. Очигледно је да овде чак није било никаквог роптања или прекора: једноставно јој је постало немогуће да живи, »бог није дао« и - умрла је пошто се богу помолила. О неким стварима, ма како оне на изглед биле једноставне, човек дуго не престаје да мисли, све му се некако чини да је он крив. Ова кротка душа која је себе уништила и нехотице мучи човекову мисао. Ова ме је смрт и подсетила на самоубиство емигрантове кћери за које сам чуо још летос. Али, ипак, како су ово два различита бића, као да су са двеју различитих планета! И какве су то две различите смрти! А која је од ове две душе више патила на земљи, ако је само дозвољено и пристојно да се постави овакво бесмислено питање?








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:27

Источно питање је ушло у свој други период, а први се завршио, али не, како веле, поразом Черњајева. Овако је и Суворов био потучен у Швајцарској, пошто је био принуђен да одступи, али зар се ми можемо сложити с тим да је Суворов био потучен? Није била његова кривица што је повео руски народ у Француску под немогућим условима. Ми не поредимо Черњајева и Суворова, већ само желимо да кажемо да постоје околности у којима и Суворови одступају. Истина, сада у Петрограду неке наше будуће војсковође гласно критикују ратне операције Черњајева, а политичари су повикали да је он управо зато крив што је повео Словене и руски народ у битку »под немогућим условима«. Али све ове наше будуће војсковође засад још нису били у шкрипцу као Черњајев; то су све официри који су још цивили и који желе да говоре о баруту, а нису га још ни омирисали; што се, пак, политичара тиче, требало би да се сете легенде о Суворовљевој јами у Швајцарској коју је он био наредио да се ископа, ускочио у њу и заповедио војницима да га затрпају земљом... »ако већ не желе да га слушају и да га следе«. Војници се расплакаше, и из јаме га извукоше, и кренуше за њим; а из јаме коју је Черњајеву у Србији ископала интрига, Черњајева ће очигледно извући цео руски народ. Ви сте, господо, заборавили да је Черњајев народни јунак и да га нећете ви сахранити у јами.
Источно питање је ушло у свој други период после цареве громке речи која је у срцима свих Руса изазвала благослов, а у срцима свих непријатеља Русије страх. Порта је сагнула главу и примила ултиматум, али шта ће даље бити — неизвесније је него икад досада. Говори се о конференцији у Цариграду (или негде другде, зар то није свеједно), о конгресу дипломата. Значи, опет дипломатија, на радост њених обожавалаца!








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:27

И после громке речи Русије опет ће се пред нама почети шепурити европска штампа. Та чак су и Мађари о нама писали и објавили, скоро дан пре ултиматума, да их се ми бојимо те се зато и увијамо пред њима и не смемо да искажемо своју вољу. Опет ће Енглези сплеткарити и поучавати нас, и опет ће уображавати да их се сви тако боје. Чак и нека Француска, и она ће охоло и надмено рећи на конференцији своју реч и »шта она хоће или шта неће«, а, међутим, шта је за нас Француска и ког врага ми треба да знамо шта она тамо хоће или неће? Ово није педесет трећа година и можда за Русију никад није постојао тренутак када су њени непријатељи за њу били мање опасни. Али нека, нека опет завлада дипломатија, на утеху њених петроградских љубитеља. Али Бугарска, Словени, шта ће са њима бити за ова два месеца, то је питање? Јер то је насушна ствар која не трпи одлагања. Шта ће с њима бити за ова два месеца? Можда ће опет потећи бугарска крв! Јер Порти је потребно да својим софтама докаже како ултиматум није прихватила из страха, па ће тако платити Бугарска: »Значи, не бојимо се Руса ако убијамо Бугаре управо кад се одржава конференција.« Шта ћемо учинити у овом случају који је могућ? Хоћемо ли одмах на конференцији изразити своје незадовољство? Али Порта ће сместа порећи покољ, све ће свалити на Бугаре и још ће направити великодушно увредени израз лица и хитно ће одредити истражну комисију: »Ево, господо европски представници, и сами видите како ме вређа и како ме неправедно напада Русија.« Бугаре ће и даље убијати, а европска штампа ће опет подржати башибозуке, рећи ће да им Русија због частољубља тражи длаку у јајету, да намерно сплеткари против конференције и жели рат и... И сасвим је могуће да ће Европа опет предложити мир који је гори од рата - мир уз све веће наоружавање, мир уз забринутост и немир свих народа, са мрачним ишчекивањем и то ће, можда, потрајати још целу годину! Опет цела година неизвесности! А наравно, после године дана оваквог мира, опет ће почети рат. Словенима је потребан мир, али не овакав. И сада уопште није потребан мир, већ крај.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:27

А против Черњајева су се опет пронели гласови, и то су још само први стрелци. Али причекајте мало, па ће хор ојачати. Овде главна мета није Черњајев, већ је у питању реакција против читавог покрета. »Петроградске новине« су у свом изванредном чланку, одговарајући на нападе против Черњајева, предсказале »Берзанским новостима« да ће изгубити претплатнике и да ће их читаоци напустити, али тешко да ће се ово сада обистинити, јер сада има врло, врло много људи чије су расположење »Берзанске новости« тачно осетиле. То су они исти људи код којих се у току ове године сакупило много жучи, људи зли и љутити и који за себе кажу да су пре свега људи реда. За њих је читав овогодишњи покрет само неред, а Черњајев само један бестидник: тобоже, генерал-лајтнант, а улетео је у авантуре као какав кондотијер. Ово су људи реда, бирократског, а постоје и љубитељи реда друге врсте, људи који припадају највишој интелигенцији, који с болом у срцу гледају како »толико снаге одлази за такву, тако рећи, средњовековну ствар, док, рецимо, школе« итд., итд. Ови противници Черњајева говоре како је узалуд проливена руска крв без икакве користи за Русију. Лист »Ново време« је дивно одговорио о користи и о томе шта значи корист, одговорио је директно и отворено, не стидећи се идеализма речи, чега се сви тако стиде. Ми смо још у јуну, на самом почетку покрета, имали прилике да у Дневнику пишемо где је у овом случају интерес Русије. Овакав високо развијени организам као што је Русија мора да зрачи и својим огромним духовним значајем. Интерес Русије није у освајању словенских крајева, већ у искреној и топлој бризи о њима и пружању заштите, у братском јединству са њима и преношењем на њих нашег духа и нашег погледа на уједињење свих Словена. Само материјалном коришћу, само »хлебом«, овакав високо развијени организам као што је Русија не може се задовољити. И ово није идеал нити фраза: одговор на ово је дао цео руски народ и читав његов овогодишњи покрет, покрет коме нема равног у другим народима —по самопожртвовању и несебичности, по жељи пуној религиозног страхопоштовања да се жртвује за правичну ствар. Такав народ не може побуђивати бојазан због нарушавања реда јер ово није народ нереда, већ народ чврстих назора и непоколебљивих правила, народ који воли да се жртвује, који тражи правду и зна где је она, народ кротак, али снажан, частан и чистог срца, какав је један од његових највиших идеала - народни јунак лија Муромец, кога народ поштује као свеца. Срце Чувара овог народа мора се радовати таквом народу - и оно се радује и народ то зна! Не, овде није било нереда ...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:27

Сада чак ни заштитници Черњајева не сматрају да је он геније, већ да је само срчан и храбар генерал. Али само то што је у словенској ствари стао на чело читавог покрета била је генијална видовитост; само је генијалним снагама дато да извршавају овакве задатке. Словенска ствар је по сваку цену најзад морала отпочети, тј. прећи у своју активну фазу, а без Черњајева се она не би тако развијала. Рећи ће ми да у овоме и јесте невоља што ју је он погурао, распирио је до таквих размера да је у томе његова кривица, да није ствар отпочео у прави час. Али велика словенска ствар је морала бити покренута и ја заиста не знам може ли се још расправљати о њеној правовремености. Али ако је словенска ствар већ почела, ко би други ако не Русија требало да стане на њено чело, у томе и јесте мисија Русије - и то је Черњајев схватио и подигао заставу Русије. Одлучити се на ово, направити овакав корак, не, то не би могао учинити човек који не поседује изузетну снагу.
Рећи ће ми да је он све ово учинио из частољубља, да је љубитељ пустоловина, да је желео да се истакне. Али частољупци у оваквим случајевима више воле да иду насигурно, а ако и ризикују, онда то чине само до извесне границе: у околностима које прете да донесу сигуран неуспех, они одмах напуштају ствар. Черњајев је, наравно, давно предвидео да ће доћи до сигурног неуспеха брзе војне операције само уз учешће Срба и без руске помоћи; сада је много шта постало познато, доста ствари око овог догађаја је разјашњено да би се у ово могло сумњати. Али он није могао да напусти ствар јер се она не исцрпљује само у брзом војном успеху: у њој је будућност Русије и словенских земаља. Чак и његова нада у брзу помоћ Русије ни у ком случају није била грешка, јер је Русија, најзад, рекла своју велику одлучујућу реч. Да је ова реч била изречена бар мало раније, Черњајев ни у чему не би погрешио. Многи на месту Черњајева не би желели да чекају тако дуго - то су прави частољупци и каријеристи. Убеђен сам да многи његови критичари не би издржали ни пола од онога што је он поднео. Али Черњајев је служио великој ствари, а не само свом частољубљу и више је волео да жртвује готово све - и судбину, и своју славу, каријеру, можда и живот, али да не напусти ствар. То је зато што је радио за част и у интересу Русије, и био је свестан тога. Јер словенска ствар је ствар руска и коначно треба да је реши само Русија и по руској идеји. Он је остао и због руских добровољаца који су сви похрлили њему, под његову заставу, похрлили су њему због идеје, као представнику те идеје. Он их није могао оставити саме и, дакако, у овоме се огледа великодушност. Колико би, понављам, његових критичара, да су били на његовом месту, напустили све и свја, и идеју, и Русију, и добровољце, ма колико да их је! Треба говорити истину ...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Juče u 10:28

Черњајева критикују и са војног гледишта. Али, прво, и још једном, ови официри нису били у шкрипцу као Черњајев, а, друго, оно што је учинио Черњајев »у немогућим условима«, не би, можда, могао учинити ни један од његових критичара. Ови »немогући услови« који су толико утицали на војну ситуацију, такоде припадају историји; али њихове основне црте и сада су већ познате и толико су карактеристичне да се не могу мимоићи чак ни са стратешког гледишта. Ако је само тачно да су интриге против Черњајева ишле тако далеко да су високи чиновници земље у неоправданој мржњи према њима сумњивом руском генералу у најкритичнијим тренуцима остављали његове најважније молбе и требовања за војску без одговора, чак су га уочи последњих и одлучних битака остављали и без артиљеријских граната - зар ће се моћи дати права критика војних операција пре но што се ова ствар разјасни? Све ове интриге и читав овај бес су просто невиђени јер је овај њима сумњиви генерал ипак био на челу њихове војске и штитио приступ у Србију и они, из беса и мржње, жртвују све - и војску, чак и отаџбину, само да би уништили човека који им је непријатан. Тако ствари стоје према врло поузданим извештајима. О несумњивом постојању интриге сведоче сви дописници и сви листови у Европи: она је настала и трајала је у Београду све време, од самог доласка Черњајева у Србију. Ову интригу су усрдно подупирали Енглези из политичких разлога, подржавали су је и неки Руси - за њих се не зна због чега су то чинили. Сасвим је могуће да је Черњајев у самом почетку нечим повредио самобљубље српских чиновника. Али ипак је главни разлог њиховог сумњичавог и необузданог беса, ван сваке сумње, био исти онај о коме сам већ раније имао прилике да говорим, а то је предубеђење многих Срба да ако Руси и ослободе Словене, то ће бити само у интересу Русије, као и да ће их Русија освојити и лишити »њихове тако славне и извесне политичке будућности«. Они су, као што је познато, и пре доласка генерала Черњајева одлучили да објаве рат Турској, управо сањајући о томе да ће, пошто стану на чело словенског покрета и победе султана, постати словенска уједињена српска краљевина од неколико милиона »са тако славном будућношћу«. Велика и у земљи моћна партија само о овоме машта. Једном речју, то су били сањари налик на седмогодишњу децу која стављају мале еполете и замишљају да су генерали. Черњајев и добровољци су, природно, морали уплашити партију »освајањем до кога ће после њих доћи«. Ван сумње је да ће код њих сада, после недавних војних неуспеха, почети и већ су почеле велике препирке. Сви ће ови сањари у себи, а можда и гласно, почети да грде Русе и да тврде да је због Руса дошло до неуспеха ... Али неће дуго потрајати и доћи ће до спасоносне реакције јер су сви ови, сада подозриви Срби, ипак ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу. Руси ће отићи, али ће велика идеја остати. Велики руски дух ће оставити трагове у њиховим душама - и из руске крви за њих проливене изнићи ће и њихова срчаност. Једном ће се они уверити да је руска помоћ била несебична и да ни један Рус који је за њих пао није ни помислио да их освоји!








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Na današnji dan...
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Braća Karamazovi
» Fjodor M. Dostojevski
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-