Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 12:59

*Najpametniji od svih, po mome mišljenju, je čovek koji sebe nazove budalom makar jednom u mesecu.

*Nema razlike između budale i mudrog čoveka kad su zaljubljeni.

*Najveća sreća je poznavati izvor nesreće.

*Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati… Ne!

*Ne možemo da utičemo na to sa koje će strane duvati vetar, ali možemo da podesimo jedra.

*Ne razumem zašto me ovde svi prikazuju kao bezbožnika. Ja u boga verujem kao u biće koje sebe tek u meni spoznaje. Pa ne mogu ja verovati kao moja Natasja, služavka, ili kao neki gospodin koji veruje "za svaki slučaj", ili kao Šapov - mada on prinudno veruje kao moskovski slovenofil.

*Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi."

*Nikada ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.

*Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

*Niko se nije vratio da živi u prošlosti, zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 12:59

*Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samoga sebe više negoli istinu!

*Oni koji znaju da govore, govore kratko.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 12:59

Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta.

*Srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav, ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 12:59

“Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:00

*Tiranija je navika koja prelazi u potrebu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:00

*Uništite moje želje, izbrišite moje ideale, pokažite mi nešto bolje i ja ću poći za vama.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:00

*Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:01

Mislim da je obično neugodno gledati čoveka kako se smeje. Ponajčešće se u smehu ljudi očituje nešto prostačko, nešto što kao ponizuje onog koji se smeje , iako sam smejač gotovo nikad ne zna kakav dojam ostavlja svojim smehom. Isto tako ne zna, kao što i uopšte niko ne zna, kakvo mu je lice kad spava. U gdekojeg je spavača i u snu lice pametno, a u ponekog, čak i pametnog čoveka, lice u snu postaje vrlo glupo i zato smešno.

Ne znam zašto je to tako: hoću samo reći da smejač, kao i spavač, uglavnom nema pojma kakvo mu je lice. Neobično mnogo ljudi ne zna se uopće smejati. Uostalom, tu se nema što znati: to je dar i ne možeš ga steći. Steći ćeš ga jedino možda tako da se preodgojiš, da se popraviš i svladaš svoje niske nagone: tada bi se i smeh takva čoveka, po svoj prilici, mogao promeniti nabolje. Poneki se čovek smehom potpuno odaje pa možeš odjednom otkriti sve njegove tajne. Čak i smeh o kojem nema dvojbe da je pametan biva katkada odvratan. Smeh iziskuje nadasve iskrenost, a zar su ljudi iskreni? Smeh iziskuje bezazlenost, a ljudi se najčešće smeju pakosno. Iskren je i bezazlen smeh radost, a zar su ljudi u naše doba radosni, i znaju li se radovati? (Napomena o radovanju u naše doba potiče od Versilova, dobro sam je upamtio.)
Čovekovo je radovanje osobina koja ga najviše i potpuno odaje. Gdekoji karakter ne možete dugo prozreti, a nasmeje li se čovek sasvim iskreno, najednom se sav njegov karakter ukaže jasno kao na dlanu. Samo se čovek koji je na najvišem i najsretnijem stupnju razvoja može radovati zarazno, to jest neodoljivo i dobroćudno.

Ne govorim o njegovom umnom razvoju, nego o karakteru, o celom čoveku. Ako hoćete, dakle, da proniknete nekoga čoveka i upoznate ga u dušu, nemojte se zadubljivati u to kako ćuti, ni kako govori, ni kako plače, pa čak ni kako se zanosi najplemenitijim idejama, radije ga posmatrajte kako se smeje. Smeje li se dobro, znači da je dobar čovek. Pazite pri tom na sve tančine: smeh vam se, na primer, nipošto ne sme učiniti glup, ma koliko bio radostan i prostodušan. Čim zapazite i najmanji trag prigluposti, to nesumnjivo znači da je taj čovek umno ograničen, sve da se i razbacuje idejama. Ako mi smeh i nije glup, ali ako je sam čovek, kad se nasmejao, odjednom postao, ko zna zašto, smešan, makar i malo, onda znajte da taj čovek nema pravog dostojanstva, da ga bar nema u dovoljnoj meri. Ili, napokon, ako je taj smeh doduše zarazan, ali vam se, ko zna zašto, čini malo prostački, onda znajte da je i narav toga čoveka pomalo prostačka, te da je sve ono plemenito i uzvišeno, što ste pre u njega zapazili - ili hotimice namešteno, ili nesvesno preuzeto, i da će se taj čovek posle bezuslovno pokvariti, prihvatiti se „korisna posla“, a plemenite ideje odbaciti bez žaljenja, kao mladenačke zablude i zanose.

Ovu dugačku trijadu o smehu umetnuo sam ovamo namerno, čak nauštrb toka pripovedanja, jer držim da je to jedan od najozbiljnijih zaključaka koje sam izveo iz života. A napose je preporučujem udavačama koje su već i spremne da pođu za svog odabranika, ali ga još svejednako zamišljeno i nepoverljivo posmatraju i ne mogu se nikako odlučiti. I neka se ne smieu bidnom malcu što se sa svojim poukama upleće u bračne poslove o kojima nema pojma. Znam samo to da je smeh najpouzdanija kušnja duše. Pogledajte dete: jedino se deca znaju smejati potpuno dobro – zato i jesu čarobna. Odvratno mi je dete koje plače, a nasmejano i radosno dete rajska je svetlost, otkriće budućnosti, kada će čovek napokon postati isto tako čedan i prostodušan kao dete. I eto, tako nešto detinje i upravo neverovatno privlačno zasjalo je i u trenutnom smehu tog starca.

F.M. Dostojevski, Mladac, Znanje, Zagreb 1982, 328 – 329.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:01

Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!"

Braća Karamazov
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:02

Ali bolje da vam pripovedam o drugom mom sastanku, lanjske godine, s jednim čovekom. Tu je bila jedna vrlo neobična okolnost - zapravo neobična zbog toga što se jako retko događa ovakva zgoda. Taj je čovek, zajedno s drugima, izveden bio jednom na stratište, te mu je pročitana smrtna osuda, da bude streljan zbog političkoga prestupka. Nakon dvadesetak minuta pročitali mu i pomilovanje te mu je dosuđena druga kazna. Ali ipak, u razmaku te dve osude, proživeo je on dvadesetak minuta, ili barem četvrt sata, u nesumnjivu uverenju da će za nekoliko minuta naglo umreti. Silno sam voleo slušati kad se sećam ponekad svojih tadašnjih dojmova, I nekoliko sam ga puta stao iznova zapitkivati. Sećao se svega neobično jasno i govorio je da nikad neće ništa zaboraviti iz tih časova.

Dvadesetak koračaja od stratišta, oko njega je stajao narod i vojnici, bila su u zemlju pobodena tri stupca, jer je prestupnika bilo nekoliko. Prvu trojicu odveli su k stupovima, privezali ih, navukli im smrtnu odoru (duge, bele ogrtače), a na glave im ponaticali bele kape, da ne vide puške; zatim pred svaki stup stala četa od nekoliko vojnika. Moj je znanac stajao osmi na redu, trebalo je dakle s trećom grupom da ode stupovima. Svećenik s krstom obišao je sve njih. Bilo je još pet minuta života, nije bilo više. Govorio je da mu se tih pet minuta učinilo beskrajnim rokom, silnim bogatstvom. Činilo mu se, za tih će pet minuta proživeti tolike živote te ne treba sada još ni da misli na poslednji trenutak, pa je još i uredio štošta: izračunavao je vreme da se oprosti s drugovima, odredio za to dve minute, zatim je još dve minute odredio da poslednji put pomisli o sebi, a zatim da se poslednji put ogleda oko sebe. Vrlo se dobro sećao da je uredio baš to troje i da je baš tako izračunao. Bilo mu je na smrti dvadeset i sedam godina, bio je zdrav i jak; kad se opraštao s drugovima, seća se da je jednomu od njih zadao prilično sporedno pitanje i silno se zanimao za odgovor. Zatim, kad se oprostio s drugovima, nastale su one dve minute što ih je odredio da misli o sebi; znao je unapred o čemu će misliti: hteo je zamisliti, što god može brže i jasnije, kako je to: evo sad on jest i živi, a za tri će minute biti već nešto, neko ili nešto - ko dakle? A gde? Sve je to mislio da reši za te dve minute! Nedaleko bila je crkva i vršak joj se s pozlaćenim krovom blistao na jarkom suncu. Sećao se da je silno upiljio oči u taj krov i u zrake što odsevaju od njega; nije mogao da se otrgne od tih zraka: činilo mu se da su te zrake nova priroda njegova, da će se za tri minute nekako sliti s njima ... Neizvesnost i zaziranje od toga novoga, što će biti i što će odmah nastati, bili su strašni, ali on veli da mu ništa u taj mah nije bilo teže nego neprekidna misao: »A što kad se ne bi umiralo! Da mi je vratiti. život - kakva bi bila beskrajnost! I sve bi to bilo moje! Svaku bih minutu onda pretvorio u ceo vek, ništa ne bih izgubio, svaku bih minutu sračunavao, ništa ne bih protratio uludo! Govorio je da mu se ta misao napokon prerodila u toliku pakost te je već želio da ga što brže ustrele.
Idiot
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:02

''...Kako vi imate čudnu narav, Makare Aleksejeviću! Vi isuviše sve primate k srcu; zbog toga ćete ubek biti najnesrećniji čovek. Pažljivo cčtam sva vaša pisma i vidim da se vi u svakom pismu mučite i brinete zbog mene, kako nikad o sebi niste brinuli. Svi će,naravno, reći da imate dobro srce, a ja kažem da je ono i suviše dobro. Dajem vam prijateljski savet Makare Aleksejeviću. Ja sam vam zahvalna, veoma sam vam zahvalna za sve što ste za mene učinili; ja to sve i te kako osećam; pomislite kako mi je kad vidim da vi i sada, posle svih vaših nevolja, kojima sam ja bila nehotican uzrok- da vi i sada živite samo onim čime ja živim: mojim radostima, mojim žalostima, mojim srcem! Kad čovek sve tuđe prima k srcu, i kad tako duboko u svemu saoseća, onda nije ni čudo što je najnesrećniji. Danas kad ste s posla dosli k meni, uplašila sam se gledajući vas. Bili ste tako bledi, preplašeni, očajni; bili ste izobličeni- i sve zato što ste se plašili da mi ispričate o svom neuspehu, bojali ste se da me ne ožalostite, da me ne uplašite, a kad ste videli da se ja umalo nisam zasmejala, pao vam je kamen sa srca. Makare Aleksejeviću, ne tugujte, ne očajavajte, budite razumniji- molim vas, preklinjem vas. Videćete da će sve biti dobro, sve će se promeniti nabolje; inače će vam biti teško da živite večito tugujući i pateći zbog tuđe nevolje. Zbogom, prijatelju moj; molim vas, ne brinite suviše za mene." V.D.

Bedni ljudi
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:02

To je od reči do reči ono što mi je pričao, uostalom, odavno već, jedan lekar - primeti starac. - To beše čovek već u godinama i nesumnjivo pametan. On je govorio tako isto otvoreno kao i vi, iako šaleći se, ali šaleći se tužno; ja, veli, volim čovečanstvo, ali se čudim samome sebi: što većma volim čovečanstvo uopšte, tim manje volim pojedine ljude, to jest svakog zasebno kao pojedinca. U svojim maštanjima ja sam često - veli on - dolazio do čudnih misli da služim čovečanstvu, i ja bih možda pošao i na krst za ljude kad bi se to najedared odnekud zahtevalo - a međutim, ni dana nisam kadar provesti ni s kim u jednoj sobi, znam to iz iskustva. Tek što se taj nađe blizu mene, a već njegova ličnost guši moje samoljublje i stešnjava moju slobodu. Za jedan dan sam kadar i najboljeg čoveka omrznuti: jednog zato što dugo za ručkom jede; drugog zato što ima kijavicu i neprestano se useknjuje. Ja, veli, postajem neprijatelj ljudi čim me se oni i najmanje' dotaknu. Zato se uvek tako dešavalo da što sam više mrzeo ljude pojedince, tim je vatrenija postajala moja ljubav prema čovečanstvu uopšte.

Braća Karamazovi
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:02

"Kad je već toliko voliš, pa zar ne bi mogao poželeti da zaslužiš njeno poštovanje? A ako želiš, zar nemaš nade? Eto, ja maločas rekoh da je za mene čudna zagonetka: zašto ona za tebe polazi? Pa premda ne mogu da odgonetnem, ipak mi je nesumnjivo da tu mora da ima kakav uzrok razuman i dovoljan. U tvoju ljubav ona je uverena; a jamačno je uverena da imaš i nekih dobrih osobina. Drukčije ne može biti! A što si sad rekao samo još potvrđuje to. Jer ti, eto, i sam reče: kako je našla mogućnost da govori s tobom sasvim drugim jezikom no što ti se pre obraćala i govorila. Ti si sumnjalo i ljubomoran, pa stoga i uveličavaš kad što nepovoljno primetiš. A već, naravno, ona ne misli tako rđavo o tebi kao što ti govoriš. Jer inače bi značilo da ona svesno u vodu ili pod nož ide time što se udaje za tebe. A zar bi to moglo biti? Ko bi još svesno u vodu ili pod nož srljao?"

Idiot
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:03

I ko zna (niko ne može da garantuje) , možda se na ovoj zemlji sav cilj kome čovečanstvo teži sastoji jedino u toj neprekidnosti procesa postizanja tog cilja, drugačije rečeno- u samom životu, a ne, u stvari, u cilju koji, naravno, ne može biti drugo nego dva puta dva su četiri, to jest formula, a dva puta dva je četiri, gospodo, nije više život, već početak smrti.Čovek se, u najmanju ruku, uvek plašio tog dva puta dva je četiri, a ja ga se i sad bojim... :?

Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti- a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim časkanjem.

Zapisi iz podzemlja
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:03

Da, neki put se najdrskija misao, misao na prvi pogled nemoguća, toliko jako učvrsti u glavi da je čovek najzad smatra kao nešto ostvarljivo...I ne samo to: ako je ta ideja u vezi s nekom jakom, strašnom željom, onda je čovek, bogami, smatra, na kraju krajeva, kao nešto fatalno, neizbežno, unapred odredđno, kao nešto što nikako ne može da ne bude, što se mora dogoditi. Može biti da je u vezi sa tim još nešto, nekakva kombinacija predosećanja, neko neobično naprezanje volje, samootrovanje svojom sopstvenom mastom; ili možda još nešto drugo, ne znam...

Vi znate šta je to što je mene progutalo. I pošto nema nikakve nade , a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno: svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zasto i kako vas volim- ne znam. Znate, vi možda uopšte i niste lepi? Zamislite, ja uopšte i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Čak ni u licu? Srce vam, sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit- i to je vrlo verovatno. (...)
Znate li da ću vas jednog dana ubiti? Neću vas ubiti zbog toga što ću prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto ću vas ubiti jer me neki put nesto vuče da vas pojedem."

"A znate li da je, osim toga, i opasno da nas dvoje sami šetamo. Mene je već mnogo puta neodoljivo vuklo da vas pretučem, unakazim, udavim. I mislite li da do toga neće doći? Vi ćete me dovesti do bunila. Tek valjda neću od skandala prezati? Ili od vaćeg gneva? Šta se mene tiče vaš gnev? Ja volim bez nade i znam da ću vas posle toga jos hiljadu puta više voleti. Ako vas ikad budem ubio, moraću, naravno, i sebe da ubijem; a ja sebe koliko je god moguće duže neću ubijati, kako bih taj neizdržljivi bol da budem bez vas osećao što duže. I znate li još jednu neverovatnu stvar: ja vas svakim danom volim sve više, a to je takoreći nemoguće."

Kockar
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:03

...što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima.. Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za rađanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kazu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali lične crte obe kategorije su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezni biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponizilo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razume se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojecćg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...

... Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje.

Zločin i kazna
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:04

Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima, i to čak sa nekim uživanjem. Uostalom, sva ta pitanja nisu bila nova niti neočekivana, već stara, bolna, davnašnja. Odavno se u njemu sva ova sadašnja tuga začela, rasla, kupila se i u poslednje vreme sazrela i iskristalisala se u vidu strašnog, surovog i fantastičnog pitanja koje mu je izmučilo dušu i um, neodložno zahtevajući rešenje…A sad ga materino pismo odjednom porazilo kao grom. Bilo je jasno sad nije trebalo tugovati, stradati, pasivno razmišljajući samo o tome kako su to nerazrešiva pitanja, već neizostavno nešto učiniti, i to odmah, što pre. Treba se pošto-poto odlučiti na šta bilo, ili se savim odreći života. Poslušno primiti sudbinu onakva kakva je, jednom zauvek, i ugušiti u sebi sve, odričući se svakog prava da radiš, živiš i voliš.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:08

Ne može čoveka svako da uvredi.
...Jedino se to možda može objasniti time da nije bila pri sebi kad je to učinila, to jest ne u onom smislu kako nam tvrde advokati za svoje ubice i lopove, nego pod onim snažnim dojmom koji, ako je žrtva bezazlena, ovlada njome kobno i tragično.


Tvoja je Misao bila ona i glupa, dok je u tebi - uvek dublja, a kad je izrekneš, smešnija je i nepoštenija. Jedino je kod nevaljalih ljudi koji samo lažu sasvim obratno.


Ama, potajna spoznaja o moći kudikamo više godi od javne vlasti Da sam bogataš koji ima na stotine miliona, čini mi se da bi uživao baš u tome da nosim najstarije odelo i da ljudi misle da sam najgori kukavac koji samo što ne prosjači, da me guraju i preziru: meni bi bila dovoljna sama spoznaja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 21 Mar - 13:08

Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvređenosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se dogadja vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvređeni nego ne uvređeni."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Pon 16 Apr - 20:14

F.M. Dostojevski, "Veliki inkvizitor" iz romana Braća Karamazovi


Ivan, agnostik, pripoveda jednu zgodu iz 16. veka bratu Aljoši koji se zamonašio. Hrist je, prema pripovedanju, ponovno došao, ne na kraju vremena, nego tada, u 16. veku. Prolazi gradskim ulicama Seville „jer je poželeo bar na čas obići decu svoju i to upravo tamo gde heretici gore na lomačama“.

On silazi na vruće trgove južnog grada u kojem je baš juče na veličanstvenoj lomači kardinal, veliki inkvizitor, spalio odjednom gotovo stotinu heretika ad maiorem gloriam Dei (na veću slavu Božju) u prisustvu kralja, dvorana, vitezova, kardinala, i divnih dvorskih gospođa,. On ( Hrist) pojavio se tiho, neprimetno i – gle čuda – svi su ga prepoznali… Narod plače i ljubi zemlju po kojoj on hoda. Deca bacaju pred njega cveće, pevaju i kliču mu: »Hosana!«

»To je on, glavom on«, ponavljaju svi, »to je on, nitko drugi nego on.«

On zastade u predvorju seviljske katedrale, baš u trenutku kad, uz dečji plač, unose u crkvu otvoren beli les: u njemu počiva sedmogodišnja devojčica, jedinica odličnog građanina. Mrtvo dete leži na samom cveću.
»On će uskrsnuti tvoje dete« - doviknu neko iz gomile uplakanoj majci…
Ona mu padne ničice pred noge:
»Ako si ti to, uskrsni onda moje dete!« uzvikuje ona pružajući prema njemu ruke.
Sprovod zastaje, les spuštaju u predvorju do njegovih nogu. On gleda sa sućuti a usta njegova tiho i snova izgovoriše:
»'Talitha kumi' – i ustade devojčica«…

U narodu vika, jauk, i, gle, tog istog trenutka trgom ispred crkve glavom kardinal – veliki inkvizitor. O, nije on u prekrasnom kardinalskom odelu, u kome je blistao juče pred narodom kada je palio protivnike rimske vere, ne, sada je samo u svojoj staroj gruboj kaluđerskoj mantiji. Iza njega, na određenom razmaku, idu mračni pomoćnici, i njegove sluge i sveta straža. On namrgodi svoje sede guste obrve, pogled njegov seva zlokobnim plamenom. I pruža svoj prst i zapoveda straži da ga uhvate. I, gle, kolika je moć njegova, koliko je već vičan, koliko mu je pokoran i u strahu poslušan narod da se gomila bez oklevanja razmakla pred stražom, i ova, posred grobne tišine, koja je nastala naglo, polaže na njega ruke i vodi ga. Gomila je u tren oka, sva kao jedan čovek, oborila pred inkvizitorom glave do zemlje, i on šutke blagosilja narod i ide dalje. Straža dovodi roba u tesnu i mračnu presvođenu tamnicu u staroj zgradi Svetog suda, i onde ga zatvori.

Prolazi dan, nastaje mračna, vrela i »mrtva seviljska noć«. Zrak »miriši lovorom i limunom«. Posred duboka mraka odjednom se otvaraju gvozdena tamnička vrata, i u tamnicu ulazi polagano, sa svećnjakom u ruci, glavom stari inkvizitor. On je sam, vrata se odmah za njim zatvaraju. On zastaje na ulazu i zagleda se dugo, minutu ili dve, u njegovo lice. Napokon prilazi lagano, stavlja svećnjak na sto i govori mu:

–Jesi li to ti? Ti? – Ali kad ne dobi odgovora, nadoda brzo:
– Ne odgovaraj, ćuti. A i što bi ti mogao reći? Ja i suviše dobro znam šta ćeš reći. Ali ti nemaš prava da nadodaš bilo što onome što si ranije rekao. Zašto si došao da nam smetaš? Jer ti si došao da nam smetaš, i sam to znaš. A znaš li jesi li to ti ili tek prilika njegova, ali sutra ću te osuditi i spaliti na lomači kao najgoreg heretika i onaj isti narod koji je danas ljubio tvoje noge pojurit će sutra i, na jedan moj mig, dovlačiti ugljevlje pod tvoju lomaču, znaš li ti to?

Ovde je reč jedino o tome što starac mora izneti svoje mišljenje, što nakon punih devedeset godina iznosi svoje mišljenje i govori glasno ono o čemu je punih devedeset godina ćutao.

– A rob također ćuti? Gleda u njega i ne govori ni reči?

– Pa tako i mora biti čak u svim slučajevima – nasmeja se Ivan opet.
– I starac primećuje da on nema prava da išta nadoda onome što je već pre rečeno. Ako hoćeš u tome i jeste najosnovnija crta rimskog katolicizma, bar po mom mišljenju:
»Ti si«, kaže, »sve predao papi, i sve je, dakle, sada u pape, i biće najbolje da ti nikako i ne dolaziš da nam smetaš, bar zasada… Sve što ti ponovno objaviš bit će napad na versku slobodu ljudi, jer ćeš činiti čudesa, a njihova verska sloboda bila ti je milija od svega još onda, pre hiljadu i po godina. Nisi li onda često ovako govorio:
'Hoću vas učiniti slobodnima'. A ti si sad vidio te 'slobodne' ljude«, nadoveza odjedanput starac, zamišljeno se osmehujući.
- »Jest, ovo nas je delo skupo stajalo – produži on gledajući u njega ozbiljno – ali mi svršismo, napokon, to delo u tvoje ime. Mi smo se petnaest vekova mučili s tom slobodom, ali sada je to svršeno, i to zauvek svršeno. Ti ne veruješ da je svršeno zauvek? Ti gledaš smireno i čak nećeš ni da me udostojiš svojim negodovanjem. Ali znaj da su sad, baš sad, ti ljudi uvereni više nego ikad da su potpuno slobodni, a, međutim, oni su nam sami doneli svoju slobodu i ponizno je položili pod naše noge. To smo mi učinili, a jesi li ti to želeo, takvu slobodu?

-Tebe su upozoravali – veli mu on – a bilo je dovoljno opomene i saveta, ali ti nisi slušao one koji su te upozoravali, nego si odbacio jedini put koji vodi do sreće ljudske, ali, na sreću, kad si odlazio, delo si predao nama. Ti si obećao, ti si potvrdio svojom reči, ti si nam dao pravo da vežemo i razvezujemo, i, dakako, ne možeš ni pomišljati da nam sad oduzmeš to pravo. Zašto si došao da nam smetaš?«
–A šta znači: bilo je dovoljno opomena i saveta?, zapita Aljoša.
-A to je bilo i glavno što je starac hteo da kaže.
– »Strašan i mudar duh, duh samouništenja i nepostojanja – produži starac – duh veliki govorio je s tobom u pustinji, i nama je predano u knjigama kao da je on tebe 'iskušavao'. Je li tako? I je li se moglo reći išta istinitije od onoga što je on objavio tebi u tri pitanja i što si ti odbio, a što se u knjigama naziva 'iskušenjima'? A, međutim, ako je na zemlji ikad došlo do pravoga gromovitog čuda, onda se to desilo tog dana, na dan tih triju iskušenja. Baš u pojavi tih triju pitanja i postalo je čudo. Kad bi se moglo i pomisliti, jedino zbog pokušaja i primera, da su ta tri pitanja strašnog duha bez traga nestala iz knjiga, te da ih treba obnoviti, ponovno izmisliti i sastaviti, i zbog toga sastaviti sve mudrace na zemlji – vladaoce, prvosvećenike, učenjake, filozofe, pesnike, i postaviti im zadatak: izmislite, sastavite tri pitanja, ali takva koja bi ne samo odgovarala veličini događaja nego bi, još povrh toga, izražavala, u tri reči, samo u tri ljudske rečenice, svu buduću istoriju sveta i čovečanstva – misliš da bi sva premudrost na zemlji, sabrana u jedno, mogla izmisliti bilo šta što bi po snazi i dubini bilo slično onim trima pitanjima koje ti je onda zaista zadao moćni i mudri duh u pustinji?
Već samo po tim pitanjima, po čudesnosti njihove pojave, može se poznati da tu nije reč o svakidašnjem čovekovom umu, nego o večnom i apsolutnom. Jer u ta tri pitanja kao da beše zbijena u jednu celinu i unapred prikazana sva potonja istorija čovečanstva, te kao da bijahu pokazana ona tri obrasca, u kojima će se usredotočiti sva nerešena istorijska protuslovlja ljudske prirode na celoj zemlji. Onda nije moglo to biti još tako jasno, jer je budućnost bila nepoznata, ali sad, kad je proteklo već petnaest vekova, vidimo da je sve u ta tri pitanja tako pogođeno i prorokovano i da se tako ispunilo, da im se zaista ne može ni bilo šta dodati ni bilo šta oduzeti.«

»Zaključi sam ko je imao pravo: ti ili onaj koji te je onda pitao? Seti se prvog pitanja; njegov je smisao, iako ne doslovan: ti hoćeš da pođeš u svet, i polaziš praznih ruku, obećavajući nekakvu slobodu koju oni u svojoj prostoti i u urođenoj nepristojnosti ne mogu ni da shvate, koje se boje i plaše – jer za čoveka i za ljudsko društvo nije bilo nikad ništa strašnije od slobode! A vidiš li ovo kamenje po ovoj goloj i vreloj pustinji? Pretvori ga u hleb, i za tobom će potrčati čovečanstvo kao stado, zahvalno i poslušno, iako večno u strahu da bi im mogao ustegnuti svoju ruku i uskratiti svoj hleb. Ali ti nisi hteo da lišiš čoveka slobode, ti si odbacio predlog, jer kakva je to sloboda, mislio si ti, ako je poslušnost kupljena hlebom? Ti si odgovorio da čovek ne živi samo o hlebu, ali, znaš li ti da će se upravo zbog toga zemaljskog hleba dići duh zemaljski, i kad se sudari s tobom, da će te pobediti, i sve će pohrliti za njim i klicati: 'Ko je ravan ovoj zveri, ona nam dade vatru s neba!' Znaš li da će proteći vekovi, i čovečanstvo će proglasiti, na usta svoje premudrosti i nauke, da nema zločina, pa dakle da nema ni greha, nego da postoje jedino gladni. Nahrani ih pa onda zahtevaj od njih vrline! eto što će napisati na zastavu koju će dići protiv tebe i kojom će se razrušiti tvoj hram.«


F. M. Dostojevski, Braća Karamazovi
Nazad na vrh Ići dole
Kaca1111

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 3348

Učlanjen : 28.04.2018


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Čet 3 Maj - 10:04

''A sad je, eto, proleće, pa i misli dolaze sve tako prijatne, žive, zanimljive, i sanjarenja su nekako nežna - sve je ružičasto...''
F. M. Dostojevski
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 9 Maj - 12:46









Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 9 Maj - 12:47

Žalim sto vam ne mogu kazati ništa utešnije, jer delotvorna ljubav, kada se poredi sa sanjalačkom - stvar je surova i zastrasujuća. Ljubav sanjalačka, čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji i želi da je svi posmatraju. I zaista se ide dotle da neki čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo nego da se što pre svrši, kao na pozornici i da je svi gledaju i hvale. A ljubav delotvorna-to je posao i istrajnost, a za neke je možda čitava nauka.

I unapred vam kažem, u trenutku kada sa užasom gledate da, kraj svih napora, ne samo da se niste približili cilju, nego ste se čak od njega udaljili - u tom istom trenutku, to vam unapred velim, vi ćete najedared postići cilj........"








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 9 Maj - 12:47

Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno.

Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11984

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   Sre 9 Maj - 12:47

"Vi znate šta je to što je mene progutalo. I pošto nema nikakve nade , a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno: svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zašto i kako vas volim- ne znam. Znate, vi možda uopšte i niste lepi? Zamislite , ja uopšte i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Čak ni u licu? Srce vam, sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit- i to je vrlo verovatno. (...)
Znate li da ću vas jednog dana ubiti? Neću vas ubiti zbog toga što ću prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto ću vas ubiti jer me neki put nešto vuče da vas pojedem."

"A znate li da je, osim toga, i opasno da nas dvoje sami šetamo. Mene je već mnogo puta neodoljivo vuklo da vas pretučem, unakazim, udavim. I mislite li da do toga neće doći? Vi ćete me dovesti do bunila. Tek valjda neću od skandala prezati? Ili od vašeg gneva? Šta se mene tiče vaš gnev? Ja volim bez nade i znam da ću vas posle toga još hiljadu puta više voleti. Ako vas ikad budem ubio, moraću, naravno, i sebe da ubijem; a ja sebe koliko je god moguće duže neću ubijati , kako bih taj neizdrživi bol da budem bez vas osećao što duže. I znate li još jednu neverovatnu stvar: ja vas svakim danom volim sve više, a to je takoreći nemoguće."








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski
» Na današnji dan...
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Braća Karamazovi
» Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Zločin i kazna
Strana 5 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-