PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+

Share | 
 

 Dušanov zakonik

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Princess

Elita
Elita


Ženski
Poruka: 1173

Učlanjen: 12.05.2011


PočaljiNaslov: Dušanov zakonik   Sre 2 Nov - 10:42

Dušanov zakonik



Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilosvetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje 21. 5. 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. 8. 1354. godine u Serezu. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.

Njime su utvrdjena opšta nacela društvenog uredjenja i predstavlja, u stvari, neku vrstu ustava. Pored uredaba ustavnog karaktera, sadrži kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe kao i odredbe iz porodicnog i naslednog prava. Posebnu celinu predstavlja prvi deo Zakonika iz 1349. godine, koji sadrži 135 clanova. Zakonik je dopunjen 1354. godine od clana 136 do kraja. Radjen je na osnovu obicajnog prava, crkvenog zakonodavstva i grckih carskih zakona. Justinijanov zakon ušao je uglavnom u sve zbornike Dušanovog zakonodavstva.

Iako je feudalnog karaktera, odlikuje se humanošcu: zašticena su prava najnižih slojeva. Znacajno je da su u njemu proklamovana nacela zakonitosti - zakon je jaci i od suprotne volje vladara. Originalni rukopis nije sacuvan nego samo oko dvadeset prepisa iz 13. i 14. veka. Najstariji rukopis nadjen je u manastiru u Strugi. Kasnije je pronadjen prizrenski rukopis koji je sacuvan u Prizrenskoj episkopiji.

Dušanov zakonik je izazvao veliko interesovanje u svetu i ocenjen je kao "najlepše delo srpskog srednjeg veka".

Sadržina Zakonika

Dušanov Zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima car Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava. Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika. Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, zatim slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi) i meropaha (zemljoradnici). U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član (prema izdanju Stojana Novakovića iz 1898. godine)[8], ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara.


Car Dušan, freska iz manastira Lesnovo, oko 1350.


Srbija u vreme cara Dušana, oko 1350.

Rad na Zakoniku je započet odmah posle krunisanja Dušana za cara Srba i Grka (u originalu: car Srbljem i Grkom) 1346. godine. U samom nazivu svoje titule car Dušan je istakao svoju nameru da bude naslednik Vizantijskih careva, a Srpsko carstvo je trebalo da nasledi Vizantijsko carstvo. Srbija je preko Zakonopravila svetog Save već 130 godina primenjivala rimsko-vizantijsko pravo, a Dušanov zakonik je predstavljao potpuno ujedinjenje srpskog i vizantijskog pravnog poretka u čitavoj državi. Car Dušan je želeo da sa jedne strane Zakonikom ojača centralnu vlast i učvrsti državu, a sa druge strane da obuzda zahteve srpske velike vlastele, koja se u doba njegovih osvajanja prekomerno osilila i svojim decentralizmom slabila državnu vlast. Detaljno su uređena prava i obaveze pojedinih staleža, kao i odnosi među staležima, da bi se na taj način uveo red u državi. Pored propisa kojima je uređivao položaj srpske crkve i vlastele, Zakonik je sadržao i propise bračnog prava, građanskopravne i krivičnopravne propise, kao i pravila sudskog postupka. S obzirom na širinu oblasti društvenih odnosa koje je uređivao, Zakonik se može smatrati za ustav srednjovekovne Srbije. Nema podataka o reagovanju srpske velike vlastele i o njenom mogućem protivljenju ovom Zakoniku.

U svakom slučaju, situacija u Srbiji se razlikovala od situacije u Češkoj u isto vreme. Tamo se vlastela otvoreno i uspešno suprotstavila zakonodavnom pokušaju Karla IV. Odlučan otpor češke velike vlastele (panova) sprečio je da Majestas Karolina bude usvojena u Sejmu.

Iako je Dušan ubrzo posle proglašenja Zakonika umro (1355), a srpska država uskoro došla pod Osmansko carstvo (1459), Dušanov zakonik je i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do 18. veka. Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge (14. vek). Posle njega sledi prepis iz Prizrena (15. vek), koji je najpoznatiji, a zatim niz kasnijih prepisa koji se sadržinom udaljavaju od starijih. Zakonik će biti upamćen kao vrhovni pravni akt koji je srednjovekovnu Srbiju uspostavio kao pravnu državu.


O izdanjima Dušanovog zakonika

Prva vest o prepisu Dušanovog zakonika potiče od mitropolita Jovana Rajića koji ga spominje u svojoj Istoriji. Njemu su morali biti poznati i prepisi koje su izrađivali gimnazijalci u Karlovcima, ali pošto su to bili prepisi sa očiglednim obeležjem skorašnjosti, nisu mu ulivali poverenja. Izdavač Istorije Stefan Novaković je, bez Rajićevog znanja, priključio njegovom delu i jedan prepis Dušanovog zakonika, koji se nalazio u posedu braće Tekelija. Ovo izdanje je bilo na osnovu lošeg prepisa, ali je ostavilo dubok utisak u tadašnjem učenom svetu. Ovo izdanje je preveo na nemački Johan Kristijan Engel 1801. Iako Engel nije dobro poznavao srpski jezik, pa mu je i prevod vrlo loš, pobudio je interesovanje kod širokog kruga čitalaca učene Evrope. U potrazi za drugim prepisima Dušanovog zakonika prvo je pronađen rakovački prepis, koji je objavio Georgije Magarašević. I ovo izdanje je bilo loše, ali je dalo osnovu za dalje proučavanje drugih prepisa.

Slovak Pavel Josif Šafarik je 1831. opisao tri prepisa Dušanovog zakonika (rakovački, ravanički i hodoški). Uskoro je štampao Zakonik na ćirilici i latinici, kao i nemački prevod rakovačkog prepisa, sa izvesnim dopunama iz hodoškog. Ovo izdanje je poslužilo Stojanu Novakoviću kao uzor za proučavanje novih otkrivenih prepisa Dušanovog zakonika. Do sredine 19. veka znalo se za deset prepisa. Novi polet u proučavanju Zakonika je donelo otkrivanje Prizrenskog prepisa. Stojan Novaković je 1870. štampao Dušanov zakonik prema ovom prepisu, ali ne u rasporedu kakav je zatekao, već ga je složio u lođički red, čime je samo otežao njegovo proučavanje, a svoje izdanje učinio praktično neupotrebljivim. Srećom, Teodor Zigelj je već 1872. štampao Dušanov zakonik na osnovu istog prepisa. To je bilo odlično izdanje za ono vreme. Prizrenski prepis će dugo ostati glavna osnova za utvrđivanje teksta Zakonika. Timotej Florinski je 1888. napisao obimno delo o Dušanovom zakoniku, u kome je štampao Zakonik prema struškom prepisu uz opširne komentare.

Stojan Novaković je 1898. štampao svoje drugo izdanje Zakonika, ponovo prema prizrenskom prepisu, uz dodatak 12 članova iz rakovačkog, ali i sa mnogim dopunama iz drugih prepisa (koje je smatrao manje vrednim od prizrenskog). Teže razumljive članove dao je u slobodnom prevodu. Ovo njegovo izdanje je do danas ostalo osnova za proučavanje, pa se uvek ponavlja broj članova i red kojim su poređani, jer su se brojevi povezali sa propisima. Poslednje je izdanje Nikole Radojčića iz 1960, koji se usredsredio na rekonstrukciju teksta, koja će biti što bliža originalu. Njegov prevod je odličan.

Danas je poznato da postoji 24 prepisa Dušanovog zakonika. Najstariji je struški prepis iz 1373. Nije sačuvan ceo, već samo oko 100 članova. Sledeći je atonski prepis (oko 1418), a iz tog vremena je i studenički prepis. Iz 15. veka su hilandarski, bistrički i prizrenski prepis koji ima najbogatiji tekst. U Rakovačkom prepisu (oko 1700) se jedino nalazi poslednjih 12 članova i Reč cara Dušana uz Zakonik.


Izvor:wikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN


Ženski
Poruka: 84728

Lokacija: U svom svetu..

Učlanjen: 28.03.2011

Raspoloženje: Samo


PočaljiNaslov: Re: Dušanov zakonik   Pon 7 Nov - 8:04

Zakonik Cara Dušana


Zakon cara Dušana je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne Evrope. U to vreme skoro nijedna evropska zemlja nije imala zvanični dokument kojim bi regulisala društveno delanje.

Neki od ovih članova su isuviše surovi za današnje vreme dok su neki iznenađujuće pravični i pošteni. Naravno, treba imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 članova napisan 1349. i modifikovan 1354.



Brak

#2. O ženidbi: Vlastela i ostali ljudi da se ne žene bez blagoslova od svoga arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su arhijereji izabrali za duhovnike.

#3. O svadbi: Nijedna svadba da se ne učini bez venčanja, a ako se učini bez blagoslova u upita crkve, takvi da se rastave.

Blud

#54. O bludu vlastelinke: Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže.

Vojska

#61. O povratku s vojske: Kada dođe vlastelin s vojske kući, ili bilo koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, neka bude kod kuće tri nedelje, a onda neka ide na sud.

#130. O crkvi: Ko na vojsci obori crkvu da se ubije i obesi.

#135. O vojsci: Vojska koja ide po zemlji carevoj, gde padne u kom selu, druga, koja ide za njom, da ne padne u to isto selo.

Grobovi

#20. O grobovima: I ljudi koji se vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, selo koje to učini neka plati vraždu (300 perpera), a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popopstvo.

Gosti

#160. O gostima ili putnicima: Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže.

#171. O zakonu: Još zapoveda carstvo mi; Ako uspiše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo ruši zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako zakonik piše, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvršuju kako je po pravdi.

Klevetnik

#165. O kleveti: Ako se nađe koji god klevetnik i goni koga klevetom, laži i spletkom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.

Mito

#24. I ako se nađe crkveni upravnik koji je uzeo mito, tome da se sve oduzme.

Otrovi

#109. O otrovima: Ko se utvrdi kao mađioničar i otrovnik, da se kazni po zakonu svetih otaca.

Obljuba vlastelinke

#53. O nasilju nad vlastelinkom: I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže.

Pijanica

#166. O pijanici: Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takovomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.

Planine

#81. O planinama: Planine što ih ima u zemlji carstva mi, koje su careve planine da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli, što je u čijoj državi.

#171. O prodavanju hrišćana: I ko proda hrišćanina u drugu neverničku veru, neka mu se ruka odseče i jezik sareže.

Siromašni

#28. O hrani siromasima: I po svima crkvama da se hrane siromasi, kako je propisano od osnivača; a ako ih koji od mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani, takav da se isključi iz dostojanstva.

#64. O sirotici: Sirota kudeljica da je slobodna isto onako kao i pop.

#73. O siroti: Sirota koja nije kadra parničiti se ili odgovarati, neka odredi zastupnika koji će odgovarati.

Suđenje

#89. O pozivanju krivca: Ko pozove krivca pred sudije, pa pozvavši ne dođe na sud nego sedi kod kuće; ako onaj koji je pozvan dođe po roku pred sudije i pričeka po zakonu, on je slobodan od te krivice zbog koje bio pozvan, jer onaj koji ga je pozvao sedi kod kuće.

Sudije

#163. O sudijama: Sve sudije što god da sude da upisuju presude i da drže kod sebe, a drugo pismo napisavši da ga predadu onome koji je oslobođen na sudu.

#172. O sudijama: Sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.

Tamnice

#185. O tamnici: Na isti način, koji drži tamnice carstva mi: da ne prime ničijega čoveka bez pismene zapovesti carstva mi.

Trgovci

#81. O trgovcima: Trgovce, koji idu po carevoj zemlji, da nije blastan silom smetati nijedan vlastelin ili koji bilo čovek, a ni razvaliti mu robu i novac silom natutrati; a ko se nađe da je silom rastovario ili rasturio, da plati pet stotina perpera.

#59. O kupcima: Koji kupci stignu noću na konak, ako ih ne pusti upravnik ili gospodar toga sela, da ostanu kupci u selu, po zakonu carstva mi, kako je u zakoniku, ako putnik što izgubi, onaj gospodar ili upravnik i celo selo da plati jer ih nisu pustili u selo.

Ubistvo

#86. O ubistvu: Gde se nađe ubistvo, da je kriv onaj koji je izazivao, ako bude i ubijen.

#96. O ubistvu: Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju.

Falsifikat

#138. O laži: Ako se nađe u čijem hrisovulju pripisano lažno slovo, i nađu se slova ispravljana i reči izmenjene na drugo nego što je carstvo mi zapovedilo, takvi hrisovulji da se razderu i onaj da nema više baštine.

Crkva

#25. O upravljanju crkvama: Crkvama da upravlja gospodin car i patrijarh i logotet, a drugi niko.

Carinici

#120. O carinicima: Carev carinik da nije vlasta smetati ili zadržati koga čoveka, da mu robu proda u bescenje; slobodno da prolazi svako po trgovima i po volji da se svako kreće sa svojom robom.

rodoslovlje.com












Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR


Muški
Poruka: 109513

Učlanjen: 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Dušanov zakonik   Pon 4 Mar - 13:05

Zakon i Zakonik Cara Dušana

Odredbe i članovi Dušanovog zakonika

Proglašenjem za cara Srba i Grka, Dušan je istakao pretenziju na legitimno vladanje podanicima Vizantijskog carstva. Stoga su i vizantijski zakoni, kanoni i pravna pravila vizantijske crkve, preuzeti kao svoji, a tom, sopstvenom kodifikacijom trebalo je razrešiti protivrečnosti i razlike u pravnom poretku između „Romanije“ i starih srpskih zemalja, gde se do tada vladalo po „običajima srpskim“. Tako je Dušanova kodifikacija u isto vreme bila i pravna unifikacija, ujedinjenje pravnog poretka u čitavoj državi. Time je vizantijsko pravo konačno ugrađeno u temelje čitavog sistema srednjovekovnog srpskog prava.

Rad na Zakoniku je sigurno započet nekoliko godina pre njegovog zvaničnog proglašenja na Saboru u Skoplju 1349. godine. Verovatno je, mada o tome nema podataka u do sada poznatim izvorima, osnovana neka zakonodavna komisija koja je radila na tekstu Zakonika. Teškoća je moralo biti mnogo, jer je bilo neophodno precizno poznavanje vizantijskog prava, prethodnih srpskih pisanih izvora, srpskog običajnog prava, kao i prilika u zemlji. Zbog toga je tekst Zakonika morao biti dobro pripremljen i tek onda iznesen na Sabor. Nemamo nikakvih podataka o reagovanju vlastele i o eventualnom protivljenju ovom legislatorskom radu.

U svakom slučaju, situacija u Srbiji razlikovala se od situacije u Češkoj u isto vreme. Tamo se vlastela otvoreno i uspešno suprotstavila kodifikatorskim namerama Karla IV. Odlučan otpor od strane visokog plemstva – panova (velikaša) sprečio je da Majestas Karolina bude primljena u Sejmu. U Srbiji je pet godina docnije (1354) Dušanov zakonik dopunjen novim odredbama.



Zakon Blagovernog Cara Stefana u godini 6857. Indikta 2, na praznik Vaznesenja Gospodnja.
Meseca Maja, 21 dan.

Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora našega, s preosvećenim patrijarhom, gospodinom Janićijem, i svima arhijerejima i kliricima, malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem Stefanom, i sa svima vlastelima carstva mi, malima i velikima. Ovima su zakonima odredbe.


1. O hrišćanstvu:

Najpre za hrišćanstvo. Ovim načinom da se očisti hrišćanstvo.

2. O ženidbi:

Vlastela i drugi ljudi da se ne žene bez blagoslova od svoga arhijereja, ili da se blagoslove od onih koje su arhijereji postavili izabravši ih za duhovnike.

3. O svadbi:

Nijedna svadba da se ne učini bez venčanja, a ako se učini bez blagoslova i upita crkve, takovi da se razluče.

4. O duhovnoj dužnosti:

I za duhovnu dužnost neka se svaki čovek pokorava svome arhijereju i neka ga sluša. Akoli se ko nađe sagrešivši crkvi ili prestupivši što bilo od ovoga Zakonika, hotimice ili nehotice, neka se pokori i ispravi crkvi, a akoli se ogluši i uzdrži od crkve i ne ushtedne ispuniti crkvena naređenja, tada da se odluči od crkve.

5. O proklinjanju hrišćanina:

I episkopi da ne proklinju hrišćane za duhovni greh; neka pošalje dvaput i triput onome da ga izobliči, a ako ne posluša i ne ushtedne se popraviti duhovnom zapovešću, potom da se odluči.

6. O jeresi latinskoj:

I za jeres latinsku, što su obratili hrišćane u azimstvo, da se vrate opet u hrišćanstvo, ako se nađe ko prečuvši i ne povrativši se u hrišćanstvo, da se kazni kako piše u zakonu svetih otaca.

7. O jeresi latinskoj:

I da postavi Velika crkva protopope po svima gradovima i trgovima, da povrate hrišćane od jeresi latinske, koji su se obratili u veru latinsku, i da im dade zapovest duhovnu i da se vrati svaki u hrišćanstvo.

8. O latinskom popu:

I pop latinski, ako se nađe, obrativši hrišćanina u veru latinsku, da se kazni po zakonu svetih otaca.

9. O poluveršima:

I ako se nađe poluverac, koji je uzeo hrišćanku, ako ushte, da se krsti u hrišćanstvo, a ako se ne krsti, da mu se uzme žena i deca i da im se dade deo kuće, a on da se izagna.

10. O jeretiku:

I ko se nađe kao jeretik, živeći među hrišćanima, da se ožeže po obrazu i da se izagna, a ko bi ga tajio, i taj da se ožeže.

11. O duhovnicima:

I episkopi da postave duhovnike po svima parohijama, i gradovima, i selima. I ti duhovnici da su oni koji su primili blagoslov na duhovništvo od svojih arhijereja, vezati i rešiti, i da ih svako sluša po crkvenome zakonu, a oni duhovnici, koje nisu postavili za duhovnike, da se izagnaju i da ih kazni crkva po zakonu.

12. O sudu:

I u duhovnom predmetu svetovnjaci da ne sude, ko li se nađe od svetovnjaka da je sudio u duhovnom predmetu, da plati trista perpera; samo crkva da sudi.

13. O episkopima:

I mitropoliti, i episkopi, i igumani da se ne postavljaju mitom. I ko se nađe da je mitom postavio mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da je proklet i onaj koji ga je postavio.

14, O igumanima i kaluđerima:

Igumani da se ne zbacuju bez učešća crkve. Kao igumani po manastirima da se postave dobri ljudi, koji će dom božji podizati.

15. O kinovijskom životu:

Igumani da žive po kinovijama, po zakonu, dogovarajući se sa starcima.

16. O monaškom životu:

I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera.

17. O kaluđerima:

I kaluđeri i kaluđerice, koji se postrižu, a žive po svojim kućama, da se izagnaju i da žive po manastirima.

18. O monaškom postrigu:

I kaluđeri , koji su se postrigli kao zemljaci iz oblasti te crkve, da ne žive u toj crkvi, nego da idu u druge manastire; da im se daje hrana.

19. O zbacivanju rasa:

I kaluđer koji zbaci rase, da se drži u tamnici, dok se opet ne vrati u poslušnost, i da se kazni.

20. O vračarima, koji tela mrtvih spaljuju:

I ljudi, koji vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu, a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo.

21. O prodavanju hrišćanina:

I ko proda hrišćanina u inovernu veru, da mu se ruka otseče i jezik odreže.

22. O crkvenim ljudima:

Vlasteoski ljudi, koji sede po crkvenim selima i po katunima, da pođe svaki svome gospodaru.

23. O crkvenom sprovođenju:

Crkvama da nema sprovođenja (ponosa) osim kada ide kuda car, tada da ga prate.

24.

I ako se nađe crkveni upravnik koji je uzeo mito, da se uništi.

25. O upravljanju crkvama:

Crkvama da upravlja gospodin car, i patrijarh i logotet, a drugi niko.

26. O oslobođenju crkava:

Crkve sve, što se nalaze u zemlji carstva mi, oslobodi carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.

27.

I crkve carske da se ne podlažu pod crkve velike.

28. O hrani ubozima:

I po svima crkvama da se hrane ubogi, kako je upisano od ktitora, a ko ih od mitropolita, ili od episkopa, ili od igumana ne ushrani, da se odluči od sana.

29. O kaluđerskom životu:

I kaluđeri da ne žive izvan manastira.

30. O čupanju crkvenoga čoveka:

I otsad da nijedna vlast ne počupa kaluđera ili čoveka crkvenoga, i ko prestupi ovo za života i po smrti carstva mi, da nije blagosloven; ako je ko što kome kriv, da ga tera sudom i parnicom, po zakonu, ako li ga počupa bez suda, ili koga udari da plati sedmostruko.

31. O popovima:

I popovi baštinici da drže svoju baštinsku zemlju i da su slobodni, a ostali popovi, koji nemaju baštine, da im se dadu tri njive po zakonu, i da je kapa popovska slobodna, akoli više uzme od te zemlje, da rabota crkvama po zakonu.

32. O ljudima crkvenim:

Ljudi crkveni, koji drže crkvena sela i zemlje crkvene, a prognali su merophe crkvene ili vlahe, oni koji su razagnali ljude, da se vežu, i da im se uzme zemlja i ljudi, i da ih drži crkva, dokle skupe ljude koje su razagnali.

33. O sudu ljudi crkvenih:

Crkveni ljudi u svakoj parnici da se sude pred svojim mitropolitima, i pred episkopima i igumanima, i koja su oba čoveka jedne crkve, da se sude pred svojom crkvom, a akoli budu parničari dveju crkava, da im sude obe crkve.

34. O selu meropaškom:

I što su sela meropšine carstva mi po Zagorju i inače, crkveni ljudi da ne idu u meropšine, ni na seno, ni na oranje, ni na vinograde, ni na jednu rabotu, ni na malu, ni na veliku; od svih rabota oslobodi ih carstvo mi, neka rabotaju samo crkvi; ko li se nađe da izagna metohiju na meropšinu, i ogluši se o zakon carstva mi, tome vlasniku da se sve oduzme i da se kazni.

35. O upravljanju crkvama:

I predade carstvo mi igumanima crkve da upravljaju svom kućom, i kobilama, i konjima, i ovcama, i svim ostalim, u svemu da su slobodni, što je prilično, uputno i pravično; i kako piše hrisovulj svetih ktitora.

36. O crkvenom zakonu:

I da postave po crkvama zakon opštežitijski kaluđerima u manastirima, prema tome kakav je koji manastir.

37. O mitropolitskom upućivanju:

I eksarsi svetovnjaci da ne budu, da ih ne šalju mitropoliti po popovima, ni da vode mitropolitske konje po popovima, nego da šalju mitropoliti po dva kaluđera po popovima, da duhovno upućuju i da crkveni dohodak uzimaju od popova, kakav je od baštine.

38. O ishrani konja:

I otsad i unapred ždrepci i konji carstva mi da se ne daju crkvama, ni crkvenim selima na hranu.

39. O vlasteli i vlasteličićima:

Vlastela i vlasteličići, koji se nalaze u državi carstva mi, Srblji i Grci što je kome dato carstvo mi u baštinu i u hrisovulji, i što drže do svoga sabora, baštine da su sigurne.

40. O hrisovuljima:

I svi hrisovulji i prostagme, što je komu učinilo carstvo mi, i što će komu učiniti, i te baštine da su sigurne, kao i ranijih pravovernih careva, da su slobodni s njima, ili pod crkvu dati, ili za dušu ostaviti, ili prodati komu bilo.
















Nazad na vrh Ići dole
 

Dušanov zakonik

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 

 Similar topics

-
» Dušanov zakonik
» Ljubomir Borozan
» Svi srpski vladari
» Najbrutalnije egzekucije
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-