Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Danilo Kiš

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Pet 5 Jun - 12:33

Kiš-mera svog veka

Kritičar “Gardijana” povodom novog izdanja “Enciklopedije mrtvih” na engleskom.
Lezard: Mnogo je dugovao Borhesu, ali je bio topliji i više znao o patnji.


Danilo Kiš - Page 2 Kul-kis-mera-svog-veka_620x0



POVODOM obnovljenog izdanja "Enciklopedije mrtvih" Danila Kiša, koju je u Britaniji objavila čuvena izdavačka kuća "Pingvin", književni kritičar "Gardijana" Nikolas Lezard već u prvoj rečenici svog prikaza insistira na tome da je reč o delu koje se mora pročitati.
"Knjiga ima svega 166 strana, a uvodna priča samo 24. Međutim, u njoj nema ničeg smešnog: priča je jedna od onih koje su najviše uticale na mene, testament moći i slabosti književnosti i ljudskog sećanja; i elegija i urlik nemoći, koji odzvanja u više dimenzija."
Ova poslednja Kišova zbirka pripovedaka objavljena je u prevodu Majkla Henrija Hajma iz 1989. i sa uvodom njegovog britanskog biografa Marka Tompsona. U svom tekstu kritičar "Gardijana" naglašava da je Kiš jedan od najvećih pisaca u svom veku, ne samo zbog originalnosti već i zbog saosećajnog uma i sposobnosti da oživi kratku priču:
"Priče se protežu kroz vekove i svetove: rano hrišćansko doba (dve priče; pitanje nastanka religije ga je fasciniralo), Prag u 19. veku, Hamburg, tadašnja Jugoslavija/Srbija; ali u svakom deliću možete osetiti njegovu inteligenciju. Mnogo je dugovao Horheu Luisu Borhesu i priznavao je to, ali ima nešto toplije u Kišu, nešto što baš zbog te inteligencije, mnogo više zna o patnji čoveka. On je jedan od onih pisaca, za koje osećate da su na vašoj strani. Ukratko, ne mogu vam dovoljno naglasiti koliko je ova knjiga vredna preporuke."
Za Gojka Božovića, književnog kritičara, glavnog urednika "Arhipelaga" koji kod nas objavljuje Kišova dela, kritika u "Gardijanu" je - gotovo dirljiva. Prema njegovom mišljenju ovaj prikaz je važan zato što ističe one razloge zbog kojih se Kiš, kako u svom, tako i u našem vremenu smatra važnim i nezaobilaznim piscem:
- Posebno je važno što kritičar "Gardijana" ukazuje na Kišov značaj u obnovi moderne evropske priče - naglašava Božović. - Povezujući činjenice i imaginaciju, briljantnim stilom i sa istraživačkom strašću, Danilo Kiš je ispričao veliku evropsku priču 20. veka, dokazujući da ona može da istovremeno bude i vrhunska umetnost i uzbudljivo svedočanstvo.
Ponovno pojavljivanje "Enciklopedije mrtvih" na engleskom jeziku, kod "Pingvina", kao jednog od najuticajnijih izdavača, smatra naš sagovornik, samo je još jedna potvrda da se Kiš svrstava u klasike moderne evropske književnosti. Ovo britansko izdanje deo je novog talasa interesovanja za njegova dela:
- U Španiji su se prošle godine pojavila izabrana dela, a i nemački "Hanzer" objavio je neke od Kišovih proznih knjiga. Veliko interesovanje postoji i na Dalekom i Srednjem istoku: nekoliko knjiga objavljeno je u Japanu i Južnoj Koreji, četiri će izaći kod jednog od najznačajnijih kineskih izdavača, a nedavno je "Grobnica za Borisa Davidoviča" objavljena u Iranu.
Među deset knjiga Izabranih dela koje je do sada kod nas objavio "Arhipelag", "Enciklopedija mrtvih" je, uz "Rane jade" i "Peščanik", među tri najčitanije, potvrđuje Božović.



NIJE USMLjEN SLUČAJ
- NOVI talas interesovanja za delo Danila Kiša u evropskim književnim i izdavačkim krugovima ukazuje da nije reč o usamljenom slučaju, ili kulturnom incidentu, već je izraz sada već utemeljenog autoriteta koji ima njegov opus - smatra Božović. - S druge strane, teme kojima se Kiš bavio poput odrastanja u istorijski prelomnim vremenima, kao i logori, progoni, cenzure, pritisci, politička i ideološka intervencija u ljudsku privatnost... snažno su prisutne i u našem vremenu.

novosti.rs








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Ned 16 Okt - 2:05

SMRT BRŽA OD "NOBELA": 

Pre 27 godina napustio nas je književni velikan Danilo Kiš


Za nominaciju lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača 
od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš 
pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu


Danilo Kiš - Page 2 Kul-smrt-brza_620x0



PRE četvrt veka, na današnji dan, minuo je svetom književni velikan Danilo Kiš, a pre osam decenija (22. februara 1935) ugledao je svetlost života. Povodom ove dve godišnjice pisac i univerzitetski profesor Milivoje Pavlović sačinio je dragocenu knjigu "Venac od trnja za Danila Kiša" koju je nedavno objavio "Službeni glasnik".

Knjiga se može čitati i kao autorsko delo, i kao zbornik, jer se temelji na stvaralačkoj energiji, kompetencijama i iskustvima velikog broja znalaca, tumača ili prijatelja Danila Kiša. Otvarajući mu spomen-ploču na zgradi u Parizu, u kojoj je proveo poslednje ovozemaljske dane, doajen francuske poezije Klod Roa je izgovorio i ove reči: "Danilo je jedan visoki stari mladić, očešljan kao oblak, vidovit kao mudrac, bezazlen kao dete, hrabar kao mladi orao i pisac kao što se diše."
"Venac od trnja" sadrži i detaljan životopis pisca, kao i veoma promišljene ocene njegovih knjiga trajne vrednosti: "Bašta pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih"... Ova i druga dela, prevedena na više od 30 jezika, prihvaćena sa velikim pohvalama na mnogim meridijanima, dovela su ga na prag najvećeg svetskog priznanja za književnost. Ali nije se dalo, smrt je bila brža.
Kada je umro, Kiš je bio godinu dana mlađi nego njegov otac kada je nestao u krematorijumima Aušvica. Deset godina ranije, u Švedskoj je bila prevedena "Enciklopedija mrtvih", i proglašena "književnim čudom". Prema bez sumnje pouzdanom svedočenju, Kiš je sklopio oči uoči noći u kojoj je Švedski komitet za Nobelovu nagradu odlučio o dobitniku. Kišova nominacija, navodi Pavlović, bila je ozbiljna; pored ostalih, za njega su lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu. Na poziv iz Stokholma istoričar i teoretičar književnosti Predrag Palavestra bio je pozvan da obrazloži Kišovu nominaciju, o čemu je zapisao: "Na poziv iz Stokholma da obrazložim taj predlog, koji je sve do Kišove smrti bio pod zaštitom nepovredivosti tajne, rekao sam da je Kiš pisac osobenog, istančanog i odnegovanog stila, i da ide u red istaknutih tvoraca mišljenja našega doba".
U avgustu 1989, na vest da je preminula Mira Trailović, napisao je poslednju pesmu, i time zatvorio krug započet stihovima o smrti majke. Ova "samooproštajna pesma", koju su mnogi razumeli kao "nekrolog unapred", počinje autoironijskim stihovima koji bi se mogli upisati i na Kišovu nadgrobnu ploču: "Kako dobro obavljen posao, Smrti/, kakav uspeh,/ srušiti takvu tvrđavu!"


ODGOVORI NA ANKETU
POSEBNU zanimljivost knjige predstavljaju odgovori na anketu o Danilu Kišu koju je za ovu priliku Milivoje Pavlović uputio Radovanu Vučkoviću, Radomiru V. Ivanoviću, Miru Vuksanoviću, Vidi Ognjenović, Ratku Božoviću, Predragu Matvejeviću, Božidaru Šujici, Radivoju Mikiću, Mihajlu Pantiću, Petru Pijanoviću, Jovanu Deliću, Miroljubu Todoroviću, Ljubiši Ristiću, Davidu Albahariju, Radovanu Belom Markoviću...
novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Sre 19 Apr - 12:50









"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Pet 4 Avg - 19:55

Ljubav je strašna stvar. Na iskustvu drugih ne može se učiti.

Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je prvi susret na svetu, kao da nije bilo, od Adama i Eve naovamo, milijardu takvih susreta.

Vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi i to je veliko zlo. I velika sreća.








"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Sre 20 Sep - 9:09

Prevod pesme Endre Adija,
 ciju je poeziju Danilo Kis posebno cenio:

Rođak smrti


Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.
 
Volim bolesne ruže,
Žene kad od čežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.
Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, preteći krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.
Volim one koji putuju,
Koji plaču i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleđeno polje.
Volim umorno odricanje,
Plač bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Utočišta.
Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.

Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.


( kis.org.rs )
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52085

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Sre 20 Sep - 9:15

Evo jos jedne pesme istog pesnika, 
a u prevodu Danila Kisa.

Naricati, naricati, naricati


Čekati, dok ponoćni zvon tinja,
Da se donese crna škrinja.


Ne pitati zbog kog je patnja,
Zvoniti dok ne mine pratnja.


Pod baldahinom i crnim velom
Nositi raspelo belo, pred opelom.


Pod teškim srebrom pognuti pleća,
Daviti se u dimu sveća.


S tamnim senama u boj stati
I tihe psalme zapevati.


Slušati orgulje pečalne
I zvona posmrtnih ječanje.


Kročiti preko zeva grobova
U pratnji slugu, božjih robova.


Mrznuti u začaranoj noći,
Gledati tuđeg mrtvaca u oči.


Drhtati na mesečini kobnoj,
Uzdisati na humci grobnoj.


Poreći prošlost, jecajući,
Zamađijano, klecajući.


Oprostiti svakom. Pokajnički
Grliti sanduk, očajnički.


Testament strašni sricati,
i naricati, naricati, naricati.
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4361

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Pon 17 Sep - 18:09

Livada, u jesen

Danilo Kiš - Page 2 4e0aebaeae04377317c3bf7d82a6e2f0_L

Alber Duboa Pile - Mali cirkuski kamp

Danilo Kiš dočarava ratne događaje posredno u svojoj zbirci kratkih priča Rani jadi, čija je tema iznenadno i bolno odrastanje glavnog junaka Andreasa Sama. Priča Livada, u jesen iz ove zbirke je sećanje pisca na oca, čiju uspomenu neraskidivo povezuje sa cirkusom na jesenjoj livadi. Priroda u jesen, budi u dečaku Andreasu Samu sećanje na oca, nestalog u smutnim vremenima Drugog svetskog rata, u nekom od brojnih koncentracionih logora.

Priča Livada, u jesen se sastoji iz dve veće celine: deskriptivne, koja opisuje jesenju livadu nakon odlaska cirkusa i narativne, u kojoj je opisan otac glavnog junaka Andreasa Sama, Eduard Sam, kako šeta tom livadom i pronalazi recept za kiselicu.

Danilo Kiš na početku priče Livada, u jesen slika livadu nakon odlaska cirkusa, čime je na simboličkoj ravni priče predstavljeno ratno vreme u kojem se nalazi dečak. Livada je utabana, izrovana, puna otpadaka koji su nakon odlaska cirkusa ostali iza ljudi. Nabrajajući otpatke, pripovedač otkriva pustoš koji je rat ostavio u njegovoj detinjoj duši. U dubokoj jami je zaboden šatorski jarbol sa barjakom na vrhu, a na mestu gde je stajao stari kosmati cirkuski konj, zemlja je izrovana kopitima, a trava iskorenjena. Ovakvom sumornom slikom livade u jesen prikazana je simbolično ratom zahvaćena stvarnost, gde zgažena trava i izrovana zemlja simbolišu narod koji se našao pod vojničkom čizmom neprijatelja. Istovremeno cirkus, sa svojom lažnom veselošću i skitalačkom sudbinom, simboliše najpre samu pripovedačevu trilogiju koju čine knjige Rani jadi, Bašta pepeo i Peščanik, a sam pisac ju je nazvao Porodični cirkus. Smena cirkuskih šatri, iz godine u godinu, simbolično predstavlja istorijski pogled na sudbinu čovečanstva, čije se žrtve neprestano obnavljaju, ali i zarastaju, padajući u zaborav.

Izvan livade, trave su guste, mirišljave, pomešane s kasnim poljskim cvećem, modrim i žutim, s napuklim zvončićima i korovom koji buja pobednički i svojim pipcima, davi nežne stabljike cvetova i modrozelenih trava. Ovom slikom prirode predstavljena je neka nevidljiva borba, gde korov simboliše vojnike i sve one ljude zadojene mržnjom, kao i sve ono što guši normalan život.

Otac dečaka Andreasa Sama se pojavljuje odjednom, sa zapada, koji simboliše i mračno vreme rata, tamu u ljudima. On izranja iz trave, zamahujući visoko svojim štapom, šeta livadom tražeći biljke za svoj herbarijum. U otpacima koji su ostali iza cirkusa, otac pronalazi nemački recept za umak od kiselice i iskazuje prezir prema gotskom umaku kroz ironični osmeh, sveznalaštvo i gordost.

artnit
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 4361

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Pet 1 Mar - 12:22


Cigareta Danila Kiša

Danilo Kiš - Page 2 Ki%C5%A1-960x960

Odlican esej Radoslava Bratica


Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 53100

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Uto 12 Mar - 22:53

Svake večeri, umoran od ostvarenih želja, ali uvek s
drhtajem nade u srcu, prošapćem jednu reč:
Sutra!
Sutra će mi neko reći: sine;
sutra će mi neko reći: dragi;
sutra će mi neko reći:... volim;
sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
bez krsta, bez znaka, da ni spomena na njih ne ostane;
sutra...
I tako trista šezdeset pet dana u godini –
Sutra!... Sutra!








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 53100

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Sub 27 Apr - 12:53

Čekati, dok ponoćni zvon tinja,
Da se donese crna škrinja.
Ne pitati zbog kog je patnja,
Zvoniti dok ne mine pratnja.
Pod baldahinom i crnim velom 
Nositi raspelo belo, pred opelom.
Pod teškim srebrom pognuti pleća,
Daviti se u dimu sveća.
S tamnim senama u boj stati 
I tihe psalme zapevati.
Slušati orgulje pečalne 
I zvona posmrtnih ječanje.
Kročiti preko zeva grobova 
U pratnji slugu, božjih robova.
Mrznuti u začaranoj noći,
Gledati tuđeg mrtvaca u oči.
Drhtati na mesečini kobnoj,
Uzdisati na humci grobnoj.
Poreći prošlost, jecajući,
Zamađijano, klecajući.
Oprostiti svakom. Pokajnički.
Grliti sanduk, očajnički.
Testament strašni sricati,
i naricati, naricati, naricati.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:32

Danilo Kiš – Poslednje pribežište zdravog razuma [Knjiga dana]
Ja sam pisac bastard, dospeo ni od kud. Nisam jevrejski pisac kao majstor Singer. Jevreji su u mojim knjigama samo literarnost, oneobičavanje u značenju ruskih formalista (ostranenije). Pošto je svet Jevreja iz Centralne Evrope jedan potonuli svet, bivši svet, i kao takav smešten u prostor stvarnog-nestvarnog. Dakle u prostor literature. Ja nisam ni pisac – disident. Možda pisac Srednje Evrope, ako to išta znači. Da nije bilo magle mojeg porekla, pitam se koje bih razloge imao da se bavim književnošću.

Najviše prezirem književnost koja se izdaje za manjinsku, književnost bilo koje manjine. Političke, etničke, seksualne. Književnost je jedna i nedeljiva. Dobra ili loša. Možete biti homoseksualac a ne biti Prust; biti Jevrejin a ne biti Singer. Manjinska ili ne, to me ne zanima. Siže mojih knjiga, da citiram Nabokova, jeste stil. Ili obratno: stil mojih knjiga jeste njihov siže.

Pišem na svom maternjem jeziku, srpskohrvatskom, to je instrument koji ne bih promenio ni za šta na svetu. Mada se francuskim služim gotovo besprekorno. Hajte, predložite Menjuhinu da promeni svog Stradivarijusa za klavir Besendorfer na kojem svira osrednje i bez radosti.

Ko sam ja? Ja posmatram, ne bilo mi zamereno. Posmatram ono što se može videti golim okom, a što ljudi ne vide najbolje. Posmatram dakle to osipanje, posmatram ga sa svoje opservatorije u desetom kvartu (sprat drugi)… I vidim ne malo stvari, katkad sa čuđenjem. Vidim, primera radi, kako čitava jedna nacija pisaca biva teško nasamarena… Kako su nadrealisti, u svoje vreme, vrlo realistički opevali Staljina, oni koji su istraživali nesvesno, snove! I gledam kako je onaj koji je optužio klerike za izdaju i sam izdao.

Koliko je ljudi sledilo tu intelektualnu stranputicu, bez i jedne reči, poput svetog Sartra, svete Simone i kompanije. Bez intelektualnog opreza. A kako onima koji su bili u pravu – Kami – nije dato za pravo niti odato priznanje, jer su oni znali i rekli stvari u času kad se to nije radilo. To odsustvo predostrožnosti, ta naivnost, to me, priznajem, prevazilazi.
No totalitarizam se ne može shvatiti s tolikom dozom ozbiljnosti. Hoću reći istim jezikom. Za to je potreban Rable. Potreban je drugi jezik, drugi govor. Pišu se traktati ili se piše literatura. Literatura jeste, ili bi trebalo da bude, poslednje pribežište zdravog razuma. Treba spasti jezik od poplave tih borbenih klišea. Jedan ljubavni sonet – lep ljubavni sonet – to je kamen u baruštini novogovora. Majušno ostrvo na koje se može stati nogom.

Svega je bilo kod Rablea: jezika, igre, ironije, erotike, pa čak i čuvenog angažmana. Šta ćete više od toga? Na žalost, ta čvrsta linija, ta glavna struja francuske književnosti koja započinje s Vijonom, prosto je nestala. Posle toga, sve se rasulo. Ovde igra, tamo angažman, ovde stil, tamo erotika. Vaza se raspala na hiljadu delova. No kud sam zabasao? Pa ovde je reč o meni, ovo je biografija.

Ja sam homme des lettres, kako se veli u Francuskoj. Što znači da je ceo moj život literatura. Naravno da sam svestan te dvojnosti. To je jedno dugo iskustvo, dilema na način Lafkadijevog dnevnika. S jedne strane Orvel, s druge majstor Nabokov. Prvi: “Tamo gde mi je nedostajalo političkih pobuda napisao sam mrtva slova na papiru i izgubio sam se u preterano kićenim i vulgarnim odlomcima…”

A sad Nabokov: “Oduvek me gnjavilo blaženo uverenje svih onih koji smatraju da jedan drhtaj strujnog udara savesti, zdrave opscenosti i malčice komunizma, sve to izmešano u bilo kakvoj staroj noćnoj posudi, moraju automatski i alhemijski da proizvedu neku ultramodernu literaturu; a ja ću tvrditi, po cenu da budem streljan, da se umetnost, čim stupi u dodir s politikom, neminovno spušta na nivo najobičnijeg ideološkog bofla.” Evo nas u srcu problema. Ova sam dva citata stavio kao moto jedne od svojih knjiga eseja i članaka.

Sve što pišem, romane i pripovetke, drame ili eseje, sve to oscilira između ova dva pola.
Ali nikada nisam napisao roman s tezom. Literatura je nešto odveć sveto za tu vrstu rabote. Pišem retko. Literatura je uznošenje, ne inspiracija, molim vas. Uznošenje. Džojsovska epifanija. To je tren u kojem imate utisak da u svim trivijalnostima, u taštini čoveka i života, postoji nekoliko povlašćenih trenutaka koje treba iskoristiti. To je dar Boga ili Đavola, svejedno, ali najveći dar. Osciliram između tih dveju paradoksalnih tačaka, koje se odbijaju, poput dvaju istovetnih magnetskih polova; kao što osciliram između trenutaka praznine i gađenja prema literaturi, i retkih trenutaka kada nema tog gađenja.

Kad ne pišem, prevodim, uglavnom pesnike: ruske, mađarske, francuske, pa i engleske. To vas oslobađa sopstvenog lirizma koji uvek predstavlja opasnost za prozu. To je i sjajna stilska vežba za pisca. Preveo sam Kenoa na srpski. Iz tog se može izvući recept. Mnogo zèleni života, dobar komad presnog mesa stvarnosti (sa slomljenom koskom), na vrh noža soli, zeru šećera od trske (nikako saharina!), dobru dozu začina zvanog ironija (koja može da zameni lovor!). “I sve to izmešano u bilo kakvoj noćnoj posudi.” Kuvati na tihoj vatri, mesecima, godinama ako treba. Služiti sveže ili pustiti da odstoji. I povući se u tišini.

Danilo Kiš

(Februar, 1983)
Le Dernier Bastion du bon sens. – Gulliver. 2-3 (juin 1990) 350-353]

Izabrani eseji Danila Kiša obuhvataju vremenski raspon od njegovih ranih tekstova do tekstova iz njegove književne zaostavštine.
Poslednje pribežište zdravog razuma donosi reprezentativan izbor tekstova iz Kišovih knjiga od Po-etike i Homo Poeticus-a do knjiga Život, literatura, Skladište i Varia.
Predstavljajući vrhove Kišovog eseja, knjiga Poslednje pribežište zdravog razuma pokazuje nesvakidašnju snagu Kišove esejistike u kojoj ovaj pisac postavlja osnovna pitanja književnosti svog vremena: od smisla i uloge književnosti, preko pitanja njene verodostojnosti, do pitanja oblikovanja temeljnih pitanja konkretnog ljudskog vremena u književnom tekstu.
Knjiga u kojoj Kiš odgovara na pitanje: „Zašto pišem?“ i u kojoj Kiš kaže koja su dva ključna pitanja na kojima polažu ispit svi pisci XX veka.

Izdavač: Arhipelag, Beograd








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:35

Danilo Kiš, romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac sa francuskog,ruskog i mađarskog jezika, član SANU

Danilo Kiš - Page 2 Id2vGSN


SAVETI MLADOM PISCU (ODLOMAK)

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se "užasavajuće doslednosti".
Čuvaj se lažnih analogija.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
vljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ti.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu." (Poper)
"Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo." (Idem)
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Na temu "angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
.Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:35

(The magical place)

Iz Kotora (Kotor se trouve dans la region de la Zeta, en Yougoslavie, dans le golfe de Cattaro, une embouchure de la mer Adriatique) treba krenuti oko pet sati. Posle sat vožnje uz strme serpentine treba negde zastati i čekati.
Dan treba da je vedar, ali je potrebno da na zapadu bude nekoliko belih oblaka i da liče na krdo belih slonova.
Onda treba obuhvatiti pogledom more, planine, nebo.
Zatim nebo, planine, more.
I treba da znate pouzdano da je vaš otac išao ovim putem, autobusom ili taksijem koji je iznajmio u Kotoru, i da ste uvereni da je posmatrao ovaj isti prizor: sunce koje na zapadu izranja iz oblaka koji liče na krdo belih slonova, visoke planine koje se gube u izmaglici, tintanotamno plavetnilo mora u zalivu, grad u podnožju planina, belu lađu koja pristaje uz gat, fabriku sapuna iz čijeg dimnjaka kulja gust dim, a golemi vitraži gore svetlošću požara.
Treba još obratiti pažnju na zrikanje zrikavaca (kao navijanje miliona ručnih časovnika), jer se inače to može lako zaboraviti, kao što se može ne primetiti, zbog postojanosti, miris dlakavog pelina kraj puta.
Zatim treba sve drugo zaboraviti i posmatrati iz te božanske perspektive susret elemenata: vazduha, zemlje, vode.
Tada će vam se, ako su ispunjeni svi uslovi, javiti osećanje večnosti, što ga je Kestler nazvao “okeanskim čuvstvom”.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:36

Prošavši kroz pasaž – u kojem su bile vitrine tašnera, radnje za popravku najlon čarapa, nalivpera i za presvlačenje dugmadi – dospevate u dvorište popločano kamenim kockama. Na dnu dvorišta, sleva, nalazi se spušten trem preko kojeg se spuštate, stepeništem od otučenih cigala, na niži nivo, prema Balkanskoj. Zgrada je starinska, prizemna, sa turskim doksatom, sa zidovima sa kojih je otpao malter, sa potklobučenim prozorskim ramovima i rasklimanim drvenim vratima. Stanodavci su neki stari Rusi. Izdavali su ga za sumu koja je pokrivala deo troškova za struju i vodu, moglo bi se reći besplatno. Bio sam zadovoljan svojim novim stanom, služio mi je kao besplatno prenoćište i to u centru...”

U pripoveci „Lauta i ožiljci”, objavljenoj u istoimenoj zbirci, Danilo Kiš, romansijer, esejista i prevodilac, opisao je adresu – pasaž od Terazija 42 do Balkanske ulice 21 – na kojoj je stanovao u toku studija književnosti krajem pedesetih godina prošlog veka. U ovom kutku u srcu grada, skrajnutom od očiju mnogih Beograđana, danas nema stare zgrade sa doksatom, ni Rusa emigranata, više ne postoji tašner, radnja za popravku najlon čarapa, nalivpera i dugmadi, nema gotovo ničega što je u priči opisao. Ostalo je samo popločano dvorište, neuništivo kiselo drvo u njemu i priča velikana pisane reči da nas podseća na prošlo vreme.

Da bi pasaž otrgnuo od zaborava, Jovo Anđić, prvi čovek Centra za kulturne inicijative „Kultura”, došao je na ideju da se neveliki prolaz imenuje po Danilu Kišu. Nedavno je organizovao i „Tihu turu sa Danilom Kišom”, gde su posetioci imali priliku da prošetaju kroz tih stotinak metara i uživaju u pričama iz života srpskog književnika. Inicijativu da se pasaž nazove po Kišu, Jovo Anđić još nije zvanično predao gradskim ocima, ali najavljuje knjigu o Kišovom Beogradu.

– Istražujući njegov život, koristeći literaturu koju je Mirjana Miočinović zaokružila i posle njegove smrti priredila u zbirci „Lauta i ožiljci”, saznao sam za pasaž u kojem je živeo. Još pre pet godina pokušao sam da odgonetnem šta se zapravo dešavalo pre pola veka u tom terazijskom pasažu i da li je student iz Crne Gore zaista tu živeo. Vodeći „Tihe ture” niko nije mogao da mi potvrdi sećanje na mladog Crnogorca. Samo mi je jedan automehaničar, moguće pod mojim sugestijama, priznao da se seća kako su tu nekada davno živeli neki ruski emigranti. Poklopilo se sa Kišovim kazivanjem u priči. Jedini trag bila mi je njegova pripovetka, ali i sećanje Belog, njegovog druga i kuma sa Cetinja, sa kojim sam razgovarao i pregledao bezbroj starih fotografija – priseća se Anđić. 
Inicijativa da pasaž ponese Kišovo ime zasad ima simboličku vrednost, dodaje inicijator, jer bi taj mali uski prolaz najpre morao da se reguliše, verovatno i da se za ostvarivanje ideje dobije saglasnost stanara.

– Važnije je pitanje zašto Danilo Kiš nema trajno obeležje, sem ulice na Vračaru. Bilo bi lepo da mu se odužimo podizanjem spomenika. Recimo, kod Železničke stanice, jer su njegove najlepše stranice posvećene vozovima i putovanjima. Zato što je još 1948. godine u Beograd stigao preko železničke stanice, da bi kod tetke doučio srpski, pa zatim sledeći put 1953. na studije književnosti. Zaslužio je Kiš – ili spomenik kojem sam se nadao na dvadesetogodišnjicu njegove smrti ili ime nove stanice na Prokopu, jer bi to bio jedini pravi omaž velikom piscu – ističe Anđić, podsećajući da je pre nekoliko godina i Mileta Prodanović, pisac i slikar, pokrenuo inicijativu da se u glavnom gradu Kišu podigne spomenik, ali od toga očito nije bilo ništa.

– Sećam se kako je komisija pri Sekretarijatu za kulturu birokratski odbila moj predlog da se Nušićeva kuća u Šekspirovoj 1, jedina u njegovom vlasništvu, dostojno obeleži spomen-pločom. To me je na neki način demoralisalo, ali sam ipak odlučio da se piscima koji su stvarali u našem gradu odužim objavljivanjem knjige „Književni vodič kroz Beograd”, u kojoj će biti predstavljeni brojni pisci, pa i Kiš, svi oni koji su stvaralaštvom učestvovali u istoriji prestonice – otkriva Jovo Anđić.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:37

Prvi diplomirani student na katedri za opštu književnost

Danilo Kiš je rođen u Subotici 1935. godine, od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, Crnogorke. Prezime njegovog oca kada se Danilo rodio bilo je Kon, ali ga je otac mađarizovao i promenio u Kiš. Do 1942. je živeo u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Posle odvođenja oca u Aušvic 1944, sa ostatkom porodice je vraćen u Cetinje. Tamo je Kiš živeo do kraja svog školovanja.

Na Filozofski fakultet u Beogradu upisao se 1954. godine, a u septembru 1958. kao prvi student je diplomirao na katedri za opštu književnost. Bio je venčan Mirjanom Miočinović, a posle razvoda 1981. živeo je sa Paskal Delpeš, sve do smrti.

Umro je u oktobru 1989. u Parizu, gde se lečio. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Iza sebe je ostavio brojna dela – „Psalam 44”, „Bašta, pepeo”, „Rani jadi”, „Peščanik”, „Noć i magla”, „Enciklopedija mrtvih”...








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:37

Bašta, pepeo

Jedne jesenje večeri (neka čitalac dozvoli da taj događaj izdvojimo), jedne sasvim obične jesenje večeri (bilo mi je jedanaest godina), bez ikakve pripreme, bez najave, bez nebeskih znakova, začuđujuće jednostavno, banula je u našu kuću Euterpa, muza lirske poezije. To je bio jedini događaj te sezone, jedina svetlost u statusu kvo te mutne jeseni. Ležao sam na drvenom sanduku u kuhinji, pokriven ćebetom preko glave, očajnički rešen da prespavam jesenju dosadu i da savladam svoju glad stoičkim razmišljanjem o budućnosti, o ljubavi. Glad rodi istančanost, istančanost rodi ljubav, ljubav rodi poeziju. A ta moja vrlo neodređena predstava o ljubavi i o budućnosti pretvarala se u sjajnu, žarkim bojama iscrtanu mapu sveta (dodatak uz očevu knjigu), u nedostižnost, u očaj. Putovati! Voleti! O, Afriko, o, Azijo, o, daljino, o, živote moj! Zažmurio sam. Ispod čvrsto, do bola stisnutih kapaka siva se realnost sukobila sa ognjem fantazije i buknula rujnim sjajem. Zatim se prelila u žuto, u plavo, u ljubičasto. Nebesa se otvoriše, samo za trenutak, zasviraše fanfare, i ja ugledah gologuze anđelčiće koji su, udarajući krilima kao muve, treperili oko sjajnorumene žiže raja. No to je, velim, potrajalo samo trenutak. Odmah zatim počeo sam da padam vrtoglavo u dubinu, i to nije bio san. U meni je treperio neki veličanstveni, sveobuhvatni ritam, a reči su mi izlazile na usta kao medijumu koji progovara na hebrejskom. Te su reči zaista bile na nekom čudnom jeziku, punom neke dotad neviđene zvučnosti. Tek kada je prošla prva navala tog grozničavog uzbuđenja, ja se pozabavih njihovim značenjem i otkrih ispod lelujave površine muzike i ritma neke sasvim obične reči, slične onima iz barkarola koje je pevao moj otac. Potpuno svestan nemogućnosti vernog prevoda tih stihova, molim čitaoca da uvaži elemente koji oni sadrže, od kojih su sazdani, što će moći da posluži kao dokaz da su ti stihovi nekad zaista postojali. A, evo, cela se ta lirska i fantastična balada, to autentično remek-delo nadahnuća sastojalo iz ovih nekoliko reči raspoređenih u idealnom i neponovljivom poretku: koralni sprud, trenutak, večnost, list, i od jedne sasvim nerazumljive i tajanstvene reči: plumaserija. Izbezumljen od straha, sedeo sam još neko vreme zgrčen na sanduku, zatim saopštih svojoj majci glasom slomljenim od uzbuđenja: “Napisao sam jednu pesmu.” Gde su nestali sa ovih stranica sjajni ramovi, ljubičasti fijakeri, cveće što se raspada u vazama? Gde vozovi, gde zaklaćene korpe na provincijskim stanicama? Gde plava svetlost u kupeima prve klase? Gde sa zelenog pliša sedišta čipke što se lelujaju kao lepeze? Zar je tako brzo prestala da funkcioniše mašina za ulepšavanje, kristalna posuda kroz koju teče struja pri galvanoplastici? Gde je onaj sjaj pozlate sa starih ramova, osmeh Mona-Lize? Svedoci smo velikog raspadanja svih vrednosti. Pozlata je, od vlage i od naglih promena temperature kojima je bila izložena, počela da otpada sa ramova, a sa njom i boja sa krila anđela-čuvara, sa Mona-Lizinih usana. Vukući se dugo po železnicama, kao sporovozna roba, u vreme kada je moj otac igrao svoju životnu ulogu Ahašveroša, naš se nameštaj okrzao i, kao zaražen filokserom, počeo da se raspada, da trune. Neke male crvene bubice, što ih je moja majka nazivala njihovim popularnim imenom “amerikanske bube”, a moj otac Ageronia Mexicana, pretvorile su naše ormare u olupine izvađene iz mora, bez sjaja i izbušene čitavim lavirintom tunela. S vremena na vreme, i same od sebe, odvaljivale bi se sa njih velike površine na čijoj je unutrašnjosti bila ispisana indijanska poruka čije smo divne hijeroglife tumačili kao glas sa onog sveta. I singerica moje majke zauvek je nestala u ratnome metežu, izgubila se kao siroče, pobegla u svet, preosetljiva na potrese. To je bio težak udarac za sve nas, naročito za moju majku. Nije bila bolje sudbine ni druga zvučna kutija kojom se nekad kitila i ponosila naša kuća: naš stari otoman boje trule višnje raspao se negde na nekoj postaji između Pešte i Kanjiže, ne izneverivši do poslednjeg trenutka svoj dobar glas: svedoci bi mogli da potvrde da je i u samrtnom ropcu sačuvao svoju zvonkost. Po pričanju moga oca, koji je bio na komisijskom uviđaju, njegov glas je u tom trenutku bio najvećma nalik na klavsen, ukoliko, naravno, i to nije bilo bolesno preterivanje, halucinacija, delirium tremens. Svuda su sada u našoj kući carevale vlaga i zelenkastosiva plesan, ta jedina boja u celom našem domu, boja raspadanja. Sva je nesreća poticala iz činjenice da se naš gvozdeni šporet u kuhinji nije nikad dao sasvim razbuktati, tako da nam je nedostajao pravi plamen, sjaj. On je stvarao samo još veću pustoš u našoj kući, barem u početku, dok se nismo navikli na dim. Posle, kada smo se dobro isplakali i kada su nam oči već bile presahle od suza, počeli smo da se krećemo u tom plavičasto-sivom dimu kao u svom prirodnom elementu, nazvali smo ga u svom duhovnom jeziku “domaćim ognjištem” i onda smo kašljucali, zagrcnuti, kao da pušimo neke skupocene, jake cigare u kojima se ostvaruje miris leta i četinara, kao i topla ideja domaćeg ognjišta. Taj smo šporet ložili suvim šišarkama koje smo skupljali u šumi, s jeseni, i donosili ih kući u velikim džakovima, kao ugalj. Oh, ti divni rudnici, taj zlatni majdan! O Grofovska šumo, šumo moga oca! Sa drveća je kapala rosa, a šumska je smola, izmešana sa mirisom četinara, delovala na nas profilaktično i još ne znam kako. Tek bilo je neke razdražljive radosti u tim našim šetnjama po šumi, s jeseni. Pre dolaska mraka vraćali bismo se natovareni džakovima, pa bismo zastali na ivici čestara da odahnemo i da sačekamo dolazak večeri. Tada bi se začuo negde u daljini lovački rog, halali, zatim bi se spustila na nas neka svečana tišina.
U šumi je lebdeo duh našeg oca. Nismo li malopre čuli kako se ušmrkuje u novine, a šume mu uzvraćaju trostrukim ehom?
“Sad moramo da krenemo”, rekla bi tada moja majka. “Gospode, kako se ovde brzo smrkava”.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:38

Enciklopedija mrtvih

Ali ono što čini tu enciklopediju jedinstvenom na svetu – ne samo zato što je unikatna – to je način na koji su opisani ljudski odnosi, susreti, pejzaži; ono obilje detalja od kojih je sastavljen ljudski život. Podatak (na primer) o njegovom mestu rođenja, potpun i tačan (“Kraljevčani, opština Glina, srez sisački, oblast Banija”) popraćen je još i geografskim i istorijskim pojedinostima, jer tamo je sve zapisano. Sve. Predeo njegovog rodnog kraja dat je tako živo da sam se, čitajući, prelećući zapravo redove i pasuse, osećala kao da sam bila tamo, u srcu tog predela: sneg na vrhovima dalekih planina, gola stabla, zaleđena reka po kojoj, kao na Brojgelovim pejzažima, promiču na čkaljkama deca, među kojima sam videla jasno i njega, svog oca, mada tad još ne bejaše moj otac, nego samo onaj koji će biti moj otac, onaj koji je bio moj otac. – Zatim bi predeo naglo ozeleneo, buknuo bi cvet na stablima, ružičast i beo, procvetavaju na moje oči bokori gloginja, sunce preleće iznad sela Kraljevčani, zvone zvona sa seoske crkve, muču krave u štalama, a na prozorima kuća sja rumeni odraz jutarnjeg sunca i topi ledene stalaktite na oluku. Onda sam videla, kao da se sve to na moje oči odvija, kako se kreće ka seoskom groblju pogrebna povorka. Četvorica gologlavih muškaraca nose čamov sanduk na ramenu, a na čelu povorke korača, sa šeširom u ruci, čovek za koga znam – tako i piše u Knjizi – da je moj deda po ocu Marko, muž pokojnice koju ispraćaju na večni put. Tu stoji sve i u vezi s njom, uzrok bolesti i smrti, godina rođenja, tok bolesti. I piše u čemu je sahranjena, ko ju je okupao, ko joj je stavio novčiće na oči, ko joj je vezao bradu, ko je sanduk tesao, gde je stablo posečeno. Mislim da iz ovoga možete naslutiti, bar približno, količinu informacija koju unose u Enciklopediju mrtvih oni koji su uzeli na sebe težak i hvale dostojan zadatak da zabeleže – bez sumnje objektivno i nepristrasno – najviše što se može zabeležiti o onima koji su završili svoj zemaljski put i uputili se ka večnom trajanju. (Jer oni veruju u čudo biblijskog uskrsnuća, i ovom golemom kartotekom samo pripremaju dolazak tog časa. Tako će svak moći da pronađe ne samo svoje bližnje nego, u prvom redu, svoju sopstvenu zaboravljenu prošlost. Ovaj će registar tada biti velika riznica sećanja i jedinstven dokaz uskrsnuća.) Očigledno, za njih nema razlike, kada je u pitanju život, između nekog banijskog trgovca i njegove žene, između seoskog popa (a to je bio moj pradeda) i seoskog zvonara, nekog Ćuka, čije je ime takođe zapisano u knjizi o kojoj govorim. Jedini uslov – to sam odmah shvatila, jer mi je izgleda ta misao došla još pre nego što sam i uspela da je proverim – da bi se ušlo u Enciklopediju mrtvih jeste da onaj čije je ime tu zapisano ne bude zastupljen ni u jednoj drugoj enciklopediji. Ono što mi je zapelo za oko pri prvom pogledu, dok sam prelistavala tom “M” – jedan od hiljadu tomova na to slovo – jeste odsustvo poznatih ljudi. (To sam začas proverila, okrećući promrzlim prstima stranice, tragajući za imenom mog oca.) U Enciklopediju ne bejaše, kao posebna jedinica, unesen ni Mažuranić, ni Mejerholjd, ni Malmberg, ni Maretić, iz čije je gramatike moj otac učio, ni Meštrović, koga je jednom video na ulici, ni Maksimović Dragoslav, strugarski radnik, kojeg je poznavao moj deda, ni Milojević Tasa, prevodilac Kauckog, s kojim je moj otac razgovarao jednom kod “Ruskog cara”. Enciklopedija mrtvih delo je neke sekte ili verske organizacije koja je u svom demokratskom programu istakla egalitarističku viziju sveta mrtvih – bez sumnje inspirisanu nekom od biblijskih postavki – a sa namerom da se ispravi ljudska nepravda i da se svim Božjim stvorenjima da jednako mesto u večnosti. Shvatila sam uskoro i to da Enciklopedija ne seže u daleku tamu istorije i vremena, nego da počeci ove knjige datiraju negde posle 1789. Ova čudna eruditna kasta mora da ima svuda po svetu svoje privrženike koji riju po čituljama i po biografijama ljudi, uporno i diskretno, a zatim obrađuju podatke i dostavljaju ih ovoj centrali koja se nalazi u Stokholmu. (Nije li možda, pitala sam se na trenutak, i gospođa Johanson njihov adept? I nije li me dovela u ovu biblioteku – pošto sam joj poverila svoju nesreću – da bih otkrila Enciklopediju mrtvih i našla u njoj zrno utehe?) To je sve što mogu da znam, da slutim o njihovom radu. Razlozi njihovog tajnog delovanja mislim da se mogu otkriti u dugoj tradiciji crkvenih progona, a s druge strane, rad na enciklopediji kao što je ova zahteva izvesnu razumljivu diskreciju, kako bi se izbegao pritisak ljudske sujete i sprečio pokušaj korupcije.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:38

Čas anatomije

Šizopsihologija

“Moderna forma fantastike jeste erudicija”, rečeno je povodom Borhesa, ako se ne varam. Ova kratka konstatacija sadrži, međutim, čitavu jednu poetiku moderne literature i, rekao bih, ta je navedena formulacija zapravo temelj celokupne moderne literature. Šta se tom formulom želi reći? Da je vreme izmišljanja prošlo, da čitalac više ne veruje u izmišljotine, jer mu je moderno vreme, u konstelaciji “svetskog sela” koje umnožava bizarna fakta stvarnosti, pokazalo da ona famozna fraza Dostojevskog da “ništa nije fantastičnije od stvarnosti” nije samo spretna doskočica jednog književnika, već se ta fantastika stvarnosti prikazala modernom čoveku kao fantastična stvarnost: sablasni prizor grada nalik na mesečevo tle, sa dvesta hiljada mrtvih i do čudesnih razmera iznakaženih ljudskih telesa, jeste prizor do kakvog je srednjovekovna (ipak) fantazija jednog velikog pesnika mogla dospeti jedino snagom najsmelije uobrazilje, zamišljajući sličan prizor samo negde izvan ovog sveta, u dalekim predelima večne kazne i ispaštanja. Hirošima je središna tačka onog fantastičnog sveta čiji se obrisi počinju nazirati negde sa prvim svetskim ratom, kada se užas tajnih društava počiva ostvarivati kao masovno prinošenje ritualne žrtve na oltar ideologije, Zlatnog teleta, religije… Kažem “tajna društva”, jer reč je o okultizmu: količina nagomilanog zla i surove fantastike stvarnosti ne može se tumačiti isključivo istorijskim i psihološkim činjenicama, već pre onim što Maklin, zajedno sa Kestlerom, naziva, na osnovu paranoidnog ponašanja homo sapiensa, šizofiziologijom, čija je pak logična konsekvenca – šizopsihologija. I tu više, ni na književnom planu, nisu dovoljni takozvani psihološki pristupi zasnovani na dihotomiji dobra i zla i na moralnim kategorijama kao što su deset Božjih zapovesti ili sedam smrtnih grehova sa kojima se čovek rve: alegorija, taj, valjda, najstariji od umetničkih (pre svega književnih) pristupa čoveku i svetu (čija je krajnja konsekvenca u umetnosti tzv. psihologija), pokazala se nemoćnom u tumačenju čovekovog paranoidnog ponašanja. Sa ovakvim saznanjem, pisac više ne pristupa svojim junacima da bi njihove postupke protumačio psihološkim ključem prekršene zabrane ili moralne doslednosti, već pokušava da sakupi, kao Truman Kepot u knjizi Hladnokrvno, masu onih dokumenata i činjenica čiji mahniti i nepredvidljivi spreg stvara jedan besmislen masakr, u koji ulaze jednako sociološki, etnološki, parapsihološki, okultni i slični motivi koje tumačiti na starinski način bilo bi više nego besmisleno, jer u pozadini svega toga nalazi se šizopsihološko ponašanje čoveka, paranoidna, što znači fantastična stvarnost: dužnost je pisca da tu paranoidnu stvarnost fiksira, da ispita taj suludi splet okolnosti, snagom dokumenata, ispitivanja, istražnog postupka, i da ne pokušava da, na svoju ruku, i proizvoljno, daje dijagnoze i predlaže lečenje i lekove.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:38

Grobnica za Borisa Davidoviča (odlomci)

Makarenkova kopilad

U plavičastom polumraku ćelije gde se kolutaju oblaci dima, ležeći na steničavim pričnama pobočke kao boljari, četiri kartaša-razbojnika okreću među krnjacima požutelih zuba prljavu slamčicu ili sišu mahorku zavijenu u debelu zabalavljenu cigaru, dok se oko njih tiska šarena gomila kibicera što zadivljeno gleda lica čuvenih ubica i njihove tetovirane grudi i ručerde (jer karte ne mogu videti, karta je za pahane, karta se ne sme pogledati, osim ako je bačena, inače te može skupo stajati). No dovoljna je milost biti na ovom razbojničkom olimpu, u blizini ovih što u pobožnoj tišini drže u svojim rukama sudbinu drugih, sudbinu koja kroz magijsko kruženje karata zadobija u očima kibicera privid slučaja i fatuma; biti njima na usluzi, podložiti za njih peć, dodati im vodu, ukrasti za njih peškir, biskati im košulje ili se, na njihov mig, baciti u gomili na nekog od onih dole i ućutkati ga jednom zauvek kako ne bi svojim buncanjem u snu ili na javi, svojim proklinjanjem neba, ometao neumitni tok igre u kojoj samo bezimeni arkan sa rednim brojem 13, označen bojom krvi i vatre, može da preseče ili da spali svaku iluziju. Stoga je dovoljna sreća što si gore, na pričnama, u blizini tetoviranih bogova, Orla, Zmije, Zmaja i Majmuna, i što možeš da slušaš bez straha njihova tajanstvena bajanja i njihove užasne psovke koje skrnave sa psom i đavolom rođenu majčicu, jedinu svetinju razbojničku. Tako se, eto, pomalja iz plavičastog polumraka slika tih zločinaca, Makarenkove kopiladi, koji se pod mitskim imenom socijalno bliskih prikazuju, eto već nekih pedeset godina, po pozorištima evropskih metropola sa proleterskom kapom mangupski nakrivljenom na čelo i sa crvenim karanfilom među zubima, ološi koja će u baletu Dama i huligan izvesti svoju čuvenu piruetu preobražaja razbojnika u trubadura i ovcu koja pitomo pije vodu iz dlana.

(Magijsko kruženje karata)








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:39

Telefon i revolver

Te studene novembarske noći hiljadu devetsto trideset i četvrte godine, Čeljustnikov, spoljni saradnik lokalnog lista, zadužen za pitanja kulture i borbe protiv religije, spavao je, go kao od majke, u velikom plemićkom krevetu u toploj sobi na trećem spratu u ulici Jegorovka. Njegove sjajne čizme malinove boje bile su uredno naslonjene na krevet, dok su mu odeća i rublje bili razbacani svuda po sobi i bili izmešani, u neredu (znak strasne hitnje) sa svilenim ženskim rubljem. U sobi se osećao topli vonj znoja, votke i kolonjske vode. Čeljustnikov je sanjao (ako mu je verovati) kako treba da izađe na scenu i da odigra neku ulogu, po svoj prilici Arkadija iz Šume, ali kako ne može da nađe nigde svoju odeću. Užasnut (u snu), čuje kako zvoni zvono kojim ga pozivaju na scenu, ali on stoji na mestu kao skamenjen, sedi zapravo, go i dlakav, nemoćan da pokrene udove. Odjednom, kao da se sve to zbiva na pozornici, zavesa je dignuta, kroz bleštavu svetlost bočnih reflektora, koji ga osvetljavaju i drže u unakrsnoj vatri svojih snopova, nazire gledaoce, gore na balkonu i dole u parteru, njihove glave ozarene ljubičastim oreolom. U prvom redu čini mu se razaznaje članove Pokrajinskog komiteta, a među njima jasno razabira i svetlu ćelu druga M., glavnog urednika Nove zore, koji se zacenio od smeha i koji mu dobacuje nešto podrugljivo i uvredljivo, nešto što se odnosi na njegovu (Čeljustnikovljevu) muškost. A zvonce iz šminkernice jednako zvoni, sve upornije i sve jače, pa se Čeljustnikovu čini (u snu) da je to zapravo požarno zvono, da su se po svoj prilici upalile zavese i da će istog ovog časa doći do opšte bežanije i panike, a on će ostati tu, na sceni, go kao od majke, i nepokretan, izložen milosti plamena. Desna mu se ruka naglo oslobađa začaranosti i, na granici sna i budnosti, on je nagonski pruža prema revolveru koji, po staroj dobroj navici, drži pod jastukom. Čeljustnikov pali svetlo na noćnom ormaru i pri tom obara čašu s votkom. U magnovenju shvata da su sada čizme važnije od nagana, hitro uskače u njih kao u sedlo. Žena glavnog urednika Nove zore meškolji se u snu, zatim, probuđena i sama zvonjavom, otvara svoje lepe, tek malko podbuhle azijatske oči. Telefon je odjednom zaćutao i njima laknu. Nastaje mučno dogovaranje, polušapatom. Nastasja Fedotjevna M., zbunjena i preplašena, pokušava da navuče prsluk koji joj je dobacio sa gomile Čeljustnikov. U tom telefon počinje ponovo da zvrji. “Ustani”, kaže Čeljustnikov u istom času kada stavlja revolver za pojas. Nastasja Fedotjevna gleda ga užasnuto. Čeljustnikov tada prilazi usplahirenoj ženi, poljubi je između bujnih grudi i kaže joj: “Podigni slušalicu.” Žena ustaje, Čeljustnikov je ogrće svojim kožnim kaputom, kavaljerski. Odmah zatim čuje ženin glas: “Koga? Čeljustnikova?” (Muškarac stavlja prst na usta.) “Pojma nemam.” (Pauza.) Zatim žena spušta slušalicu, iz koje se čulo naglo prekidanje veze, i stropoštava se u fotelju. “Iz Rajkoma.”
(Pauza.) “Kažu da je hitno.”








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:39

(Mehanički lavovi)

Jednog svetlog jesenjeg dana dok ruča u salonu čuvenog alpskog sanatorijuma Davos, gde leči svoje bolesne živce i načeta pluća, i gde ga je posetio jedan od članova Internacionale, izvesni Levin, prilazi im doktor Grinvald, Švajcarac, učenik i prijatelj Junga, autoritet u svojoj oblasti. Razgovor se vodi, po svedočenju pomenutog Levina, o vremenu (sunčani oktobar), o muzici (povodom nedavnog koncerta neke bolesnice), o smrti (bolesnica je sinoć ispustila svoju muzikalnu dušu). Između mesa i kompota od dunja, koje im donosi livrejisani kelner u belim rukavicama, doktor Grinvald, izgubivši nit razgovora, kaže svojim nazalnim glasom, tek da bi prekinuo mučno ćutanje koje je na trenutak zavladalo: “U Petersburgu je neka revolucija.” (Pauza) Kašika u ruci Levina je zastala; Novski se trže, zatim krenu rukom prema svojoj cigari. Doktor Grinvald oseća izvesnu nelagodnost. Trudeći se da da svom glasu izraz najveće ravnodušnosti, Novski pokušava da smiri drhtanje: “Molim? A gde ste to čuli?” Doktor Grinvald, kao da se izvinjava, kaže da je tu vest video jutros u gradu, izloženu u vitrinama telegrafskih agencija. Ne sačekavši kafu, samrtno bledi, Novski i Levin napuštaju hitro salon i odlaze taksijem u grad. “Čuo sam kao u bunilu”, beleži Levin, “žamor koji je dopirao iz salona i ciliktanje srebrnog escajga, nalik na praporce, i video kao kroz izmaglicu jedan svet koji je ostao za nama i koji je nepovratno tonuo u prošlost kao u mutnu vodu.”








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:41

Mansarda

Soba je bila slična utrobi onih malih lađa što se ljuljaju na pučini izgubljene u tamnim noćima. Vlaga je iscrtala po zidovima čudesne šare flore i faune koja cveta i raste samo u snovima. Na plafonu je bilo predstavljeno rađanje sveta iz zagrljaja rose sna i zelene jave, a u četiri ugla simbolične slike četiri kontinenta: afričko leto, proleće Azije, snegovi Amerike, evropska jesen. Po zidovima su pasli mastodonti i reptili, a iz oka jednog mamuta kolibri su čupali gusti krmelj sa trepavica. Jata divljih golubova (čiji se poslednji primerci nalaze u toj sobi na mansardi), ždralova i lasta prekrivala su zidove, stvarajući jedan golemi klin u obliku cifre 1 i ostvarujući tako sliku biblijskog bratstva i mitsko čudo prijateljstva: »I svijaće lasta svoje gnezdo u uhu mastodonta, kolibri će srebrnim kljunom češljati grivu leoparda, a detlić će čistiti zube krokodila iz Nijagare i svetog Nila.« (Jevanđelje po Jarcu-Mudrijašu, sa galaksijskog na mansardski prevedeno i u stihove stavljeno od… zvanog Orfej ili Orfeus.) Noktima smo svuda po zidu ispisali (kada to nije išlo na uštrb slika koje je iscrtala vlažna ruka) latinske i grčke sentence kojih smo se pridržavali kao deset božjih zapovesti i izgovarali ih u časovima intelektualnih kriza i očajanja kao molitve očišćenja. To su bili putokazi ka Istini, lux in tenebris, kako je rekao Jarac-Mudrijaš. Ko bi se drugi setio toga da se sentence moraju urezivati u zid ad unguem, »golim noktima, dok krv ne brizne!«








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:42

O nacionalizmu

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio – ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka žila (Jules). To je onaj Sartrov žil, koji je porodična nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova «tajna», da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju. Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, «potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta». Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo «pakao to su drugi», u okviru nacionalnog ključa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše «iz naroda i za narod», koji svoj individualni glas tobože potčinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič (a, da se podsetimo, kič bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija – A. Mol.), u srpsko – hrvatskoj varijanti, nacionalizam je borba za prevlast oko licitarskog srca. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture – ne tiču ga se. Ali stvar nije tako prosta. Ako i zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom coleur locale-u takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta, što će reći da nije u službi umetničke istine, jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog. Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a tako različni, zbog kojih je igra i započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svog brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, «nikoga do Boga», a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan kao i on sam, «ponos porodice», porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi, blesavi rođak. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. «To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili anonimnosti gomile, ili u nekakvom pravednom ratu. Nezadovoljnik koji u mirnodopsko vreme ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune» – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija, i antiideologija…










Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:42

Peščanik

Živeo sam lepše i bogatije od vas, zahvaljujući patnji i mahnitosti, pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliči tom velikom trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veličanstvenost. Moj leš će biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje po talasima večnosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da suprostavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želeo da sakupim sve što mi bejaše blisko, ljude, ptice, zveri i bilje, sve ono što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj lađi svoga tela i svoje duše. Želeo sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni u veličanstvenom miru svojih grobnica, želeo sam da bude sve onako kao što bejaše i pre toga: da mi u večnosti pevaju ptice. Želeo sam da Haronovu barku zamenim jednom drugom, manje beznadnom i manje pustom, da nezamislivu prazninu večnosti oplemenim gorkim zemaljskim travama, onim što niču iz srca čovekova, da gluvu prazninu večnosti oplemenim kukanjem kukavice i pevanjem ševe. Ja sam samo razvio tu pesničku gorku metaforu, razvio sam je strasno i dosledno, do kraja, do konsekvenci koje prerastaju iz sna u javu (i obratno), iz lucidnosti u mahnitost (i obratno), koje prelaze iz života u smrt, kao da nema međa, i obratno, iz smrti u večnost, kao da to nije jedno te isto. Tako je moja sebičnost samo sebičnost ljudskog bića, sebičnost života, protivteža sebičnosti smrti, i moja se svest, uprkos prividu, protivi ništavilu sa sebičnošću kojoj nema ravne, protivi se skandalu smrti kroz ovu strasnu metaforu koja želi da sakupi na gomilu ono malo ljudi i ljubavi koji činjahu taj život. Želeo sam, dakle, i još uvek želim, da odem iz života sa specimenima ljudi, flore i faune, da sve to smestim u svoje srce kao u korablju, da ih zatvorim pod svoje kapke kada se oni poslednji put spuste. Želeo sam da prokrijumčarim u ništavilo tu čistu apstrakciju koja će biti u stanju da se u tajnosti prenese kroz vrata jedne druge apstrakcije, ništavne u svojoj neizmernosti: kroz vrata ništavila. Trebalo je, dakle, pokušati zgusnuti tu apstrakciju, zgusnuti je snagom volje, vere, inteligencije, ludila i ljubavi (samoljublja), zgusnuti je u tolikoj meri i pod takvim pritiskom da zadobije specifičnu težinu koja će je podići uvis, kao balon, i izneti je van domašaja mraka i zaborava. Ako ne što drugo, ostaće moj materijalni herbarijum ili moje beleške, ili moja pisma, a što je to drugo do ta zgusnuta ideja koja se materijalizovala: materijalizovan život, mala, tužna, ništavna ljudska pobeda nad golemim, večnim, božanskim ništavilom. Ili će ostati makar – ako u velikom potopu potone i sve to – ostaće moje ludilo i moj san, kao borealna svetlost i kao dalek eho. Možda će neko videti tu svetlost, možda će čuti taj daleki eho, senku negdašnjeg zvuka, shvatiće značenje te svetlosti, tog svetlucanja. Možda će to biti moj sin, koji će jednog dana izdati na svet moje beleške i moje herbarijume s panonskim biljem (i to nedovršeno i nesavršeno, kao i sve ljudsko). A sve što nadživi smrt jeste jedna mala ništavna pobeda nad večnošću ništavila – dokaz ljudske veličine i Jahvine milosti. Non omnis moriar.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 113849

Učlanjen : 06.12.2012


Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610Čet 9 Maj - 15:42



Psalam 44

…Seća se: čovek je iz gomile što je bila doterana u dvorište opštinske zgrade izdvojio najpre jednu prsatu devojku pegava nosa i naredio joj da pođe sa njim na “naknadni pregled”, kako reče, no onda se pojavi i ta treća osoba, očigledno devojčin otac i reče da će i on da pođe s njima… “Valjda da nam držiš sveću!” reče onaj i ritnu ga u stomak a čovek se skljoka na kolena; onda pritrčaše dva civila i svališe ga batinama u sneg. Jedan mu stade nogom na vrat, a drugi mu zavi brkove oko prsta, zatim ih jednim trzajem otrgnu s lica a krv šiknu po snegu; čovek urliknu i pokuša da oslobodi vrat ispod čizme, no čovek mu se tada osloni celim telom na vrat; onda onaj prvi izvadi kratki bajonet što ga je nosio na remenu preko debelog civilnog kaputa koji mu je dopirao jedva do bedara i odseče čoveku nos, zatim baci krvavi odrezak pred gomilu: “To je opomena da ne turate nos svuda”, reče. Onaj što je pograbio devojku već ju je dovukao do stepeništa sa kojih je bio uperen u gomilu mitraljez, i još su mogli da vide kako se devojka opire i grabi sneg, pa zatim kako već naga i iscrpena klonu kao onesvešćena, zatim, dok je čovek skidao opasač sa kaputa, kako ona vrisnu i polete ka gomili, no čovek zamahnu opasačem i prebaci joj ga preko glave: “Zar se nismo još pomirili”, reče, “sasvim pomirili sa sudbinom”: jednom joj je rukom stezao opasač oko grla, dok joj je drugom izvijao ruku, a bose noge pritiskao cokulom. Ona pokuša da oslobodi grlo iz omče no čovek pritegnu opasač i ona pade u sneg, zatim je prevrnu na leđa i s mukom joj razdvoji kolena kao kada se golim noktima otvara školjka; – i posle: kako se čovek uspravlja i priteže opasač preko kratkog sivog kaputa i kako kleknu pored devojke i vadi bajonet, i ono što nije videla ali je shvatila: kako joj levom rukom pritiska obraze dok joj se vilica nije razjapila i kako joj onda s dva poteza razreza usta s obe strane sve do ušiju i kako udara drškom po zlatnim kutnjacima dok ih ne istrese sebi u šaku: glava je zjapila kao kakva čudovišna riba-ljudožder; shvatala je i ono što nije videla: za minđuše nije bio potreban bajonet: kada se tkivo zamrzne postaje krto i lako puca.








Danilo Kiš - Page 2 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Danilo Kiš - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Danilo Kiš - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Danilo Kiš
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-