Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Danilo Kiš

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Pon 26 Sep - 19:24

Iz mog doma
izlaze svatovi

Crni su mi odnijeli
Majku

a bijeli
sestru

Mome srcu jednako zvuči
pucaju li zvona
il zvone puške

Iz mog doma
izlaze svatovi.

1955.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Pet 30 Sep - 11:16

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, sto ce reći nacionalne, sto ce reći vrednosti nacije kojoj pripada, eticke i politicke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati.
Nacionalista u drugima vidi iskljucivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angazovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo "pakao to su drugi", u okviru nacionalnog kljuca, naravno, nego i: sve sto nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.
Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimoloskom znacenju, jos poslednja ideologija i demagogija koja se obraca narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da pise "iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas toboze potcinjava visim, nacionalnim interesima.


"Čas anatomije", Danilo Kiš








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Ned 16 Okt - 2:05

SMRT BRŽA OD "NOBELA": 

Pre 27 godina napustio nas je književni velikan Danilo Kiš


Za nominaciju lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača 
od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš 
pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu






PRE četvrt veka, na današnji dan, minuo je svetom književni velikan Danilo Kiš, a pre osam decenija (22. februara 1935) ugledao je svetlost života. Povodom ove dve godišnjice pisac i univerzitetski profesor Milivoje Pavlović sačinio je dragocenu knjigu "Venac od trnja za Danila Kiša" koju je nedavno objavio "Službeni glasnik".

Knjiga se može čitati i kao autorsko delo, i kao zbornik, jer se temelji na stvaralačkoj energiji, kompetencijama i iskustvima velikog broja znalaca, tumača ili prijatelja Danila Kiša. Otvarajući mu spomen-ploču na zgradi u Parizu, u kojoj je proveo poslednje ovozemaljske dane, doajen francuske poezije Klod Roa je izgovorio i ove reči: "Danilo je jedan visoki stari mladić, očešljan kao oblak, vidovit kao mudrac, bezazlen kao dete, hrabar kao mladi orao i pisac kao što se diše."
"Venac od trnja" sadrži i detaljan životopis pisca, kao i veoma promišljene ocene njegovih knjiga trajne vrednosti: "Bašta pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih"... Ova i druga dela, prevedena na više od 30 jezika, prihvaćena sa velikim pohvalama na mnogim meridijanima, dovela su ga na prag najvećeg svetskog priznanja za književnost. Ali nije se dalo, smrt je bila brža.
Kada je umro, Kiš je bio godinu dana mlađi nego njegov otac kada je nestao u krematorijumima Aušvica. Deset godina ranije, u Švedskoj je bila prevedena "Enciklopedija mrtvih", i proglašena "književnim čudom". Prema bez sumnje pouzdanom svedočenju, Kiš je sklopio oči uoči noći u kojoj je Švedski komitet za Nobelovu nagradu odlučio o dobitniku. Kišova nominacija, navodi Pavlović, bila je ozbiljna; pored ostalih, za njega su lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu. Na poziv iz Stokholma istoričar i teoretičar književnosti Predrag Palavestra bio je pozvan da obrazloži Kišovu nominaciju, o čemu je zapisao: "Na poziv iz Stokholma da obrazložim taj predlog, koji je sve do Kišove smrti bio pod zaštitom nepovredivosti tajne, rekao sam da je Kiš pisac osobenog, istančanog i odnegovanog stila, i da ide u red istaknutih tvoraca mišljenja našega doba".
U avgustu 1989, na vest da je preminula Mira Trailović, napisao je poslednju pesmu, i time zatvorio krug započet stihovima o smrti majke. Ova "samooproštajna pesma", koju su mnogi razumeli kao "nekrolog unapred", počinje autoironijskim stihovima koji bi se mogli upisati i na Kišovu nadgrobnu ploču: "Kako dobro obavljen posao, Smrti/, kakav uspeh,/ srušiti takvu tvrđavu!"


ODGOVORI NA ANKETU
POSEBNU zanimljivost knjige predstavljaju odgovori na anketu o Danilu Kišu koju je za ovu priliku Milivoje Pavlović uputio Radovanu Vučkoviću, Radomiru V. Ivanoviću, Miru Vuksanoviću, Vidi Ognjenović, Ratku Božoviću, Predragu Matvejeviću, Božidaru Šujici, Radivoju Mikiću, Mihajlu Pantiću, Petru Pijanoviću, Jovanu Deliću, Miroljubu Todoroviću, Ljubiši Ristiću, Davidu Albahariju, Radovanu Belom Markoviću...
novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:53


Redovi pisani
na prljavim odrescima kartona
na listovima
kalendara
na koricama Mercure de Francea

brigadir 38.artiljerijskog puka
duboko u šumi
čeka odgovore

na novu godinu 1915
u vozu
između Nice i Marselja

ogromno plavo more
i jutro puno svetla
susret
na fonu rata
kiše
i očajanja

i napravi joj
prsten
od komadića bakra
nemačke granate
kalibra
77

o ta jasna slika
snaga duha
jedne Viktorije Kolone
i mistični žar
Svete Tereze

rat
ta golema drama
raspadanja
bedemi
od živog mesa

mirisni anđeo
lebdi
iznad crnog
dima

nož za hartiju
napravljen takođe od nemačkih
granata
dugmad sa šinjela
blistavo krilo
leptira

mirisni anđeo lebdi
iznad crnog
dima








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:53

Svest o goloj laži i
požar pobune
i
trešnje za horizontom

Vedra noć
na stepeništu
tramvaja
stihovi o zvezdanoj
noći

robovanje
seti

Soba slučajne žene
sa blatnjave ulice
toplo dizanje i
spustanje obnaženih
grudi

Prvi sumraci i
prljavi kvartovi
javnih kuća

Namirisana tela
i nešto
neodređeno

Čula zaluđena
pohotom

Stihovi za plavokosu
ženu
sa tramvajskog
stepeništa








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:54

Odoratus impedit cogitationem
Sv.Bernar

evo
od čega je načinjena
samo jedna unca parfema
sa zvučnim imenom

od 9500 jasminovih
cvetova iz francuske
od 4800 ruža
takođe iz francuske
od osamdeset ruža svirepo umorenih
žeđu
u pustinjama maroka

od cveta jedne vrste perunike
koja uspeva isključivo
na plantažama blizu firence
gde su podignuti čudovišni
krematorijumi i gde se
koriste sunčane peći
da se iz cvetova iscedi
priznanje

najzad od trideset i pet fabrički
proizvedenih aromatičnih
hemikalija
koje se radi ravnoteže razmešaju
čas na jednu čas na drugu stranu
i drže na okupu duše
svih cvetova
pristrasnih
i međusobno netrpeljivih








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:54

Istoriju pišu pobjednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvjesna je samo smrt.

Živio sam ljepše i bogatije od vas, zahvaljujući patnji i mahnitosti, pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliči tom velikom trenutku poslije kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veličanstvenost. Moj leš će biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje po talasima vječnosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da suprostavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želio da sakupim sve što mi bijaše blisko, ljude, ptice, zvijeri i bilje, sve ono što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj lađi svoga tijela i svoje duše. Želio sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni u veličanstvenom miru svojih grobnica, želio sam da bude sve onako kao što bijaše i prije toga: da mi u vječnosti pjevaju ptice. Želio sam da Haronovu barku zamijenim jednom drugom, manje beznadnom i manje pustom, da nezamislivu prazninu vječnosti oplemenim gorkim zemaljskim travama, onim što niču iz srca čovjekova, da gluvu prazninu vječnosti oplemenim kukanjem kukavice i pjevanjem ševe. Ja sam samo razvio tu pjesničku gorku metaforu, razvio sam je strasno i dosljedno, do kraja, do konsekvenci koje prerastaju iz sna u javu (i obratno), iz lucidnosti u mahnitost (i obratno), koje prelaze iz života u smrt, kao da nema međa, i obratno, iz smrti u vječnost, kao da to nije jedno te isto. Tako je moja sebičnost samo sebičnost ljudskog bića, sebičnost života, protivteža sebičnosti smrti, i moja se svijest, uprkos prividu, protivi ništavilu sa sebičnošću kojoj nema ravne, protivi se skandalu smrti kroz ovu strasnu metaforu koja želi da sakupi na gomilu ono malo ljudi i ljubavi koji činjahu taj život. Želio sam, dakle, i još uvijek želim, da odem iz života sa specimenima ljudi, flore i faune, da sve to smjestim u svoje srce kao u korablju, da ih zatvorim pod svoje kapke kada se oni posljednji put spuste. Želio sam da prokrijumčarim u ništavilo tu čistu apstrakciju koja će biti u stanju da se u tajnosti prenese kroz vrata jedne druge apstrakcije, ništavne u svojoj neizmjernosti: kroz vrata ništavila. Trebalo je, dakle, pokušati zgusnuti tu apstrakciju, zgusnuti je snagom volje, vjere, inteligencije, ludila i ljubavi (samoljublja), zgusnuti je u tolikoj mjeri i pod takvim pritiskom da zadobije specifičnu težinu koja će je podići uvis, kao balon, i iznijeti je van domašaja mraka i zaborava. Ako ne nešto drugo, ostaće moj materijalni herbarijum ili moje bilješke, ili moja pisma, a šta je to drugo do ta zgusnuta ideja koja se materijalizovala: materijalizovan život, mala, tužna, ništavna ljudska pobjeda nad golemim, vječnim, božanskim ništavilom. Ili će ostati makar – ako u velikom potopu potone i sve to – ostaće moje ludilo i moj san, kao borealna svjetlost i kao dalek eho. Možda će neko vidjeti tu svjetlost, možda će čuti taj daleki eho, sijenku negdašnjeg zvuka, shvatiće značenje te svjetlosti, tog svjetlucanja. Možda će to biti moj sin, koji će jednog dana izdati na svijet moje bilješke i moje herbarijume s panonskim biljem (i to nedovršeno i nesavršeno, kao i sve ljudsko). A sve što nadživi smrt jeste jedna mala ništavna pobjeda nad večnošću ništavila – dokaz ljudske veličine i Jahvine milosti. Non omnis moriar.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:55


Ljudski i životinjski otpaci: nokti kose
Ženske kose koje su pucketale pod električnim dodirom češlja
Liskuni žuljeva zasecanih žiletom
Mrki lišajevi rana
Dlake s nogu iz nosa iz uva
Mirišljava mahovina ženskih pazuha
Lobanje riba
Raširene lepeze rера
Dvosekli češljevi ribljih kičmi
Ošurene kokošije glave
Crno vlažno реrје
Zgrčene kokošinje noge od voštanih krljušti
Životinjske kosti iz kojih je isisana srž
Zelena creva živine vezana u čvor
Tube ribljih kostiju slične uzorcima za igle
Dvostruki baloni ribljih mehura
Ogrizine jabuka
Koštice od šljiva bresaka lubenica
Koštice od višnje kao vitamini
Zgužvani indigo sa šiframa
Trulo voće čije meso jedu crvi kao meso ljudsko
Izgrižene muštikle od višnjevog drveta od kaučuka od ćilibara
Muštikle požutelih prstiju
Plavi žileti plave koverte za žilete tramvajske karte etikete
Papirne čipke teleprinterskih traka
Otpaci uštirkane čipke
Zlatne čaure praznih karmina kao puščane čaure
Ljuske od jajeta iz kojih su se izlegla kljunata čudovišta bez krila i repa
Poklopci pivskih flaša
Crepovi slomljenih saksija
Rogozina trula slama
Crni barjak kišobrana
Ptičji skelet suncobrana
Salvete na kojima je utisnuta posmrtna maska usana
Prazne kese od hartije koje čuvaju u svojim naborima zrna kristala kao u mekom mesu školjki
Presečena šargarepa sa svojim godovima u sredini zelenim pa sve rujnijim
Коrе od graška kao odsečene usne
Pregorele sijalice kao jaja žar-ptice (žice)
Članske karte sa svojih deset zapovesti u koje više niko ne veruje
Požutele manžete
Svilene kravate kao iščupani strukovi vodenih cvetova
Isceđene tube paste za zube
Čepovi
Fotografije snimljene pri mesečini
Karanfili koji grozno trunu
Lale narcisi gladiole
Кrinovi koji daju đubrištu svečan izgled groblja
Ekseri spajalice rajsnegle igle šrafovi ukosnice
Riđi uvojci bakarne žice
Ispražnjene hemijske olovke
Paučina najlon čarapa
Rasparene rukavice
Vezice ringle pločice
Stare cipele koje polako postaju zelene kao trava
Dečji crteži sunca i neba na koje kiša stavlja svoje potpise pretvarajući ih u remek-dela
Drečeći omoti knjiga kao krvava materica muzâ poezije
Ženske ukosnice čiji su se kljunovi mimoišli kao kljun papagaja
Pokisle trake krep-papira
Zarđale žice
Čipkasti otpaci oštraljkom oštrenih olovki
Kore oraha kao rastvorene ptičje lobanje
Trule moždine oraha poput ljudskog mozga
Cevčice od slamke i njine srozane čarape od cigaret-papira
Četke za zube u kojima je ostalo samo korenje u desnima od stakla
Kutije od lima od kartona
Staklene epruvete u kojima su ležali aspirini kao zreo grašak
Boce od mleka piva koka-kole
boce sa malecnim ustima kao u pijavice
boce zurle frule okarine
boce sa razvaljenim trbuhom kao u riba
boce sa zelenim poseklinama
boce što zaudaraju na džibru i na povraćanje
boce sa jabukom-pampurom u gubici kao u zaklanog praseta
boce sa ustima mastiljavim kao usta osnovca
kore od narandže kao koža žena između lopatica
kore od narandže sa postavom kao postava kožnih rukavica
kore hleba raskiseljene u prljavoj vodi kao u krezubim ustima staraca
isceđene polulopte limunova
spiralne opruge korâ od jabuke
Коrе od lubenica kao sveže konjsko meso na koje su
napadale velike crne muve
kore banane kao odrani muški ud
kore krompira sečene neštedimice prosto kao što se seče hleb
Smeđe pramenje prašine
Pepeo cigareta
Isceđeni opušci poput velikih belih crva koje je izleglo đubrište
Prezervativi u čijoj ljigavoj kesi trunu homunkulusi
Talasasti porcelan slomljenih tanjira
Zgužvane novine koje kasne i po mesec dana
Plastika pleksiglas
Grumenovi vate na kojima se gruša krv i gnoj
Dugmad od roga pleha i sedefa
Komadi gaze kao skinuti s đerđeva
Binde na kojima cveta cvet ženskosti
Flasteri na kojima su ostale zlatne dlake s belim korenjem
Pesme (pa i ova)
Koverte sa iščupanom ljubičastom utrobom
Маrkе crvene žute plave zelene
marke na kojima se prse državnici pesnici i osvajači vasione
marke zarobljene dodirom jezika kao što se zarobljavaju ljubavnici
marke za kojima luduju filatelisti spremni da ih balsamuju
marke žigosane kao stoka
marke opervažene čipkom
marke na kojima cveta cveće i reže lavovi
marke sa pečatima gradova
marke sa datumima kao na bocama s pasterizovanim mlekom
kako bi đubrište bilo uvek sveže
Pisma pisana na kolenima u vozu
pisma pisana na velikim pisaćim mašinama vitkim prstima
daktilografkinje prstima sa kojih je upravo polizala puter
pisma pisana dečjom rukom
pisma pisana drhtavom rukom staraca
razglednice pisane hemijskom olovkom na terasama kafana
pisma sa mandatima čuvenih hotela
ljubavna pisma od kojih kiša napravi tragediju
Đačke sveske koje treba čuvati za starost
Posmrtni plakati o kojima se nema šta reći
Salata zelen kupus zelje zimzelen
Кораr рараr karanfil karfiol
Ogrizine jabuka (opet)
Grozdovi jorgovana što se raspada veličanstveno kao izvađena pluća pušača
Krpe lastike kragne
Mušeme muslinske marame svila
Ruže
ruže koje divno pristaju đubrištu kao što pristaju i pesmi
ruže koje počinju da zaudaraju kao ljudi
ruže na koje sleću muve
ruže koje su zavijale u tanke šuštave papire vlažne ruke prodavačica
ruže koje su držane u kristalnim vazama kao zlatne ribe
ruže kojima su menjali vodu kao obloge na čelu bolesnika
ruže vezane žicom kao zločinci
ruže sa zglobovima sličnim zglobovima papkara
ruže sa lišćem tako nalik na veštačko
ruže zbog kojih sam se probudio u 3,30 noću kako ih ne bih do sutra zaboravio

Budimpešta, 1966.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:55

Iz mog doma
izlaze svatovi

Crni su mi odnijeli
Majku

a bijeli
sestru

Mome srcu jednako zvuči
pucaju li zvona
il zvone puške

Iz mog doma
izlaze svatovi.

1955.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:55


Divna je pijanica bio Eduard Kon.
Imao je naočari od sjajnih prizama i kroz njih je gledao
u svijet kao kroz dugu.


I
Djetetom još morao je u školi da mokri poslije svih,
jer je bio obrezan.
Volio je nekad pekarevu kći i bio pomalo srećan.
Kada je ona doznala da je obrezan, učini joj se da ne bi
mogla s njim da podijeli postelju.
Otada je volio da zadjene platu za gudalo čardaša i da se
ljubi s Ciganima.
Zatim je – radi utjehe – zavolio Deliriju, i ona ga je uzela
u iskren zagrljaj.


II
Vjetar mu je razvijao pepeo kroz vitki dimnjak
krematorijuma, visoko, visoko...
sve do duge.

1955.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:56


Majko! tvoj staklen pogled dušu moju muti
i režu mi zjene izlomljene bore...
Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti,
a ja čujem tihe, nježne razgovore.

Još jednom, majko, o još samo jednom
tople prste ti u kosu mi uroni,
da osjetim, majko, u tom jutru lednom
žar ljubavi tvoje... I dok zvono zvoni,

samo jednu riječ utjehe mi kaži,
pa sklopi oko što u beskraj zuri,
osjećam da taj pogled mene traži,
dok niz svelo lice zadnja suza curi.

O, ta bi suza htjela reći mnogo:
poljubac majke što se na put sprema,
i savjet prije no se kaže ”Zbogom...”
nježnu ljubav majke koje više nema!

1953.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:56

Spaljivanje je neminovni pratilac svakog stvaralaštva. Da li je to uspon ili pad? Depresija ili stvaralački akt? Šta se krije u tom sadističkom i u isto vreme sentimentalnom samouništenju? Stajati nad pepelom svojih misli, nad svojom lomačom kao Veliki inkvizitor i gledati plamen na kome izgara deo nas samih. Te su lomače duha – ma koliko to izgledalo kontradiktorno i apsurdno – lucida intervalla stvaralačkog zamaha, zvezdani časovi umetnika, trenuci najviše inspiracije i, u isto vreme, depresija i ludilo, ali uvek uzvišeni stvaralački trenuci. To su luke iz kojih se plovi nadaleko. Rasterećenje balona od suvišnog balasta da se digne još više: u stratosferu, u novo, nepoznato, neviđeno. To su raskršća, obračuni sa sobom i sa svetom. Sa svetom u sebi i oko sebe. Umiranje i rađanje. Jer kao što život nosi u sebi klicu smrti, tako i smrt nosi u sebi klicu novog života. To je veliki, večni ritam sveta. Dijalektika stvaralaštva. Posle spaljene pesme napisaće se bolja, ili se neće uopšte napisati. Jer spaliti nešto nama tako blisko, nešto što je deo nas samih, nešto što je godinama bilo sraslo za nas, što je lučilo naš duh kao što školjka luči biser, što je bilo naše gledanje na svet, naš cilj i napor, i odjednom, u jednom lucidnom trenutku, uvideti da je sve to bila naša dobra zabluda, naša velika obmana, i raskrstiti s njom hrabro i odlučno, to je – stvaralački fenomen. Nemati moći da u jednom trenutku zapalimo lomaču pod sobom – to je znak pasivnosti. To je umiranje. A smrt je u izvesnom trenutku najveća afirmacija života.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:56


"...Španska srednjovjekovna madona sa očima od dijamanata, sa veštačkim zubima od liskuna i s kosom od nedavno preminule infantkinje zvane Čedna. Presveta Deva Marija, virgo intacta, no toliko (do odvratnosti) slična svome ženstvenom biću i liku da bi je vatreni španski seljak silovao u crkvenom portalu kada se ne bi bojao – ipak – nekakve božje kazne, tačnije kada joj telo ne bi bilo – ipak – od drveta, a oči od dijamanata...
Tako su pravili nekad portrete i siluete u Španiji."
(1959)








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:57


Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno.
Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka...
Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti)
Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!

***
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.

***
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.

***
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.

***
Lična je biblioteka čovekova jedino ona koja mu je ostala u sećanju- kvintesenca, talog.
***

Parodija je neizbežna i neminovna
ako objektivnost potčinimo subjektivnim hirovima jezika








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 8 Mar - 19:57

"....No u njemu ne bejaše ničeg drugog do samo sećanje na njegov sopstveni san i njegovo buđenje, ono od pre i ovo od sada; u njemu još ne bejaše ničeg do samo nerasklopljene tame kakva zacelo beše pred stvaranje, pre postanja, kad Gospod još ne bejaše odelio svetlost od tame i dan od noći, kad još Gospod ne bejaše podvojio san od jave i javu od sna.
...i to ga sećanje prože radošću i snagom, dovoljnom da ga otrezni od sna no nedovoljnom da pokrene njegove utrudnele udove, jer ga spopade strah od sopstvenih misli u času kad namota konac svoga sećanja , kad se priseti svega što se zbilo pre ovog sna.
Dali to bejaše san? Dali to bejaše snoviđenje ili već bejahu na vratima rajskim? Beše li to kraj more i snoviđenja ili to bejaše uzašće njihovo? Ili je to uzašće njegove duše, čas kada se duša podvaja od tela, hrišćanska duša od paganskog tela, grešno telo od grešne duše, kojoj je ukazana milost, kojoj su gresi oprošteni?
Ili i to bejaše san, taj novi, zemaljski miris što prodire u njegove nosnice već otupele od dugog sna i počinka, topli miris zemlje, miris trava i miris bilja, blažen dah sveta i života što posle memljivog vazduha špilje zamirisa kao jabuka?
Zar i to bejaše san? To blaženo piće njegova duha i njegova tela, taj blesak od kojeg ne smede otvoriti oči, jer ga zviznu u čelo takvom silinom da mu se svetlost smrači mrakom crvenim i žutim, plavim i rujnim i zelenim, te morade da drži oči čvrsto zatvorene, jer mu je iza kapaka stajala rumena i topla tama, kao da beše glavu zaronio u vrelu krv žrtvenu.
Ako i to, jaoj, ne bejaše san, tlapnja tela, tlapnja očnjega vida, tlapnja mesečnjaka koji je prekoračio granice i međe noći i meseca, međe praskozorja i mesečine, pa je zakoračio u dan i svetlost izlazečeg sunca, večnog božanstva što se večno bori sa božicom Lunom, te , gle, dolazi da rastera prividnu i lažnu svetlost svrgnute božice, nenavidnice svoje; ali to bejaše svetlost! Ne treperava i slabačka svetlost koja sama sebe izjeda i troši, koja samu sebe pali i gasi, koja samu sebe goni i davi, sagorevajući u svom sopstvenom plamenu i poletu, u svom sopstvenom žaru i ugarku; ovo zaista bejaše svetlost!
....Ostavite mi to maštanje, ono mi dođe kao melem, ono bi moglo da mi obezbedi večnost u vama i sa vama....."
***
"...I sve što vam govore o njemu i njegovoj vladavini Jovan i Pavle, Jakov i Petar, sve je to laž, o počuj narode samarijski! Njihova izabrana zemlja je laž, njihov je Bog laž, njihova su čudesa lažna. Oni lažu jer im je lažan i njihov Bog u koga se kunu, stoga oni lažu u svakom času, i u ušavši tako u golemi koloplet laži, više ni sami ne znaju da lažu.
Gdje svi lažu – niko ne laže. Gdje je sve laž, ništa nije laž. Carstvo nebesko, carstvo pravednosti je laž. Svaki atribut njihovog Boga je po jedna laž. Pravedni, laž. Istinoljubivi, laž. Jedini, laž. Besmrtni, laž. I njihove knjige su lažne, jer obećavaju laž, obećavaju raj, a raj je laž jer je i njihovim rukama.
...A sad me pusti da skupim svoju snagu, da saberem svoje misli u jednu žižu, da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja, na nesavršenstvo svijeta, na mirijade života što se razdiru, na zvijeri što se medjusobno kolju, na zmiju koja peči lane što preživa u hladu, na vukove koji razdiru jagnjad, na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake, na pčele što umiru poslije uboda, na bol majki koje nas rađaju, na slijepe mačiće sto ih djeca bacaju u rijeku, na užas riba u utrobi ulješure, na užas ulješure kad se nasuče na obalu, na tugu slona kad mre od starosti, na kratkotrajnu radost leptira, na varljivu ljepotu cvijeta, na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja, na užas prolivenog sjemena, na nemoć ostarjelog tigra, na trulež zuba u ustima, na mirijade mrtvog lisca što se taloži u šumama, na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnijezda, na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri, na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca, na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na bol slijepaca..."








happy
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Sre 19 Apr - 12:50

Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Pon 3 Jul - 13:05

Četiri decenije Kišove Grobnice

“Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom Grobnica za Borisa Davidoviča.
Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, još u zamahu stvaranja što ga pesnici zovu “nadahnućem”, reč koju smatram svetogrdnom, i koju bih najradije zamenio rečju koncentracija ili radost stvaranja (a to nije ništa drugo do prestanak idiosinkrazije i ironičnog odnosa prema svetu i umetnosti, prema samom sebi u krajnjem slučaju), dakle u tom stanju još prisutnog uzbuđenja i odsustva idiosinkrazije, ulazim u knjižaru Molat. Negde tamo gde se nalaze odvojene knjige o magiji i o okultnim naukama, kakve sad cvetaju u svetu kao uvek u doba dekadencije, nalazim dakle knjigu o inkviziciji i otkrivam u sadržaju, nasumce, povest o nekom Baruhu i shvatam, na brzinu, da je taj Baruh po nečemu rođeni brat Borisa Davidoviča.

Kao čovek koji odlaže čas naslade, intelektualne ili čulne, uzimam knjigu, stavljam je na stranu, prebiram po ostalim knjigama, polako, ali u nekoj vrsti groznice, u nekoj vrsti ozarenja, još pre nego što sam je čestito otvorio, još pre nego što sam shvatio da se u toj knjizi, u toj ispovesti u senci lomače, krije sledeća moja priča, razvijena metafora jedne ofucane istorijske (i političke) metafore i paralele. Odlazim sa knjigama kući, čitam ispovest Baruhovu i već znam šta ću i kako ću…”

Ovako je govorio Danilo Kiš, završivši svoju zbirku povezanih priča “Grobnica za Borisa Davidoviča”. Objavljena je tri meseca kasnije, u junu, 1976, pre 40 godina, i tada postala povod za jednu od najvećih polemika u istoriji srpske književnosti.
Te 1976. govorio je Josif Brodski za ovu knjigu da je “njen jedini srećan kraj u tome sto je objavljena”, nazivajući je “knjigom bez nade”. Ovo prvo postmodernističko delo ovdašnje književnosti uzburkalo je tadašnju književnu kritiku i podelilo čitalačku publiku na one koji su Kiša hvalili i one koji su ga smatrali plagijatorom. Kako kažu kritičari, ovom knjigom dirnuo je u osinjak jer je tada izneo istinu o kojoj nije bilo poželjno govoriti, izazvavši buru u jugoslovenskoj kritičkoj javnosti i istrpevši najteže optužbe i klevete. Kiš je pisao o nacionalizmu otvoreno i to mu nikada nije oprošteno u određenim krugovima.

„Opsednut sam iskustvima iz detinjstva. Opsednut sam holokaustom, nestankom oca, uspomenama na teško ratno detinjstvo. Morao sam da se oslobodim te opsesije. Zato sam o tome pisao. A kada se o tome pedesetih, šezdesetih godina počelo govoriti o komunističkim koncentracionim logorima – gulazima – čije su postojanje francuski intelektualci negirali, tada sam postao opsednut tom temom. Danima i noćima sam o tome diskutovao. Iz te opsesije nastala je Grobnica za Borisa Davidoviča.“ Danilo Kiš.

Sa podnaslovom „Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“, “Grobnica za Borisa Davidoviča” zamišljena je u Bordou gde je Kiš 1973. i 1974. na univerzitetu predavao srpskohrvatski i gde su ga, kako je kasnije govorio, uplašili ideološki fanatizam i neznanje studenata, koji su ga nazivali fašistom i imperijalistom odbijajući da bilo šta čuju o Staljinovim logorima. Kiš je smatrao svojom piščevom dužnošću da se, nakon svoje prve tri knjige u kojima je pisao o temama holokausta i nacističkih konclogora, književno pozabavi i temom sovjetskih logora, smatrajući ih podjednakim zlom.
Drugi podsticaj došao je od Horhea Luisa Borhesa, pisca kome se Kiš divio, ali čiji je naslov knjige Sveopšta istorija besčašća smatrao sramnim, jer je bila objavljena u vreme Hitlera i Staljina i bavila se sitnim dripcima i ubicama u Buenos Ajresu, a ne žrtvama ove dvojice. “Grobnica za Borisa Davidoviča” ipak koristi borhesovski metod, upotrebljavajući prave istorijske dokumente u konstruisanju priče.

„Moderna istorija stvorila je tako autentične vidove realnosti“, govorio je Kiš nakon što je knjiga objavljena, „da današnjem piscu ne ostaje ništa drugo nego da ih umetnički uobliči, da ih, ako treba, izmisli, to jest: da autentične datosti upotrebi kao sirov materijal i podari im, posredstvom imaginacije, novu formu.“

Kiš se poigrava istorijom i fikcijom svojom, mora se priznati, majstorskom ironijom, pa čitalac brzo stvori sliku sveta stradanja suprotstavljenog pojedinca. U “Grobnici” moć imaju kukavice i nitkovi, a Kiš tera da se zapitamo koje su zapravo njihove prave zasluge da se nađu na vrhu hijerarhijske lestvice.U knjizi se iznosi biografija Borisa Davidoviča, zvanog Novski, ruskog Jevrejina, istorijskog lika i učesnika Oktobarske revolucije, koji je stradao u Staljinovim čistkama. U njoj se otvoreno govori o zločinima i brutalnosti dogmatskog komunizma, što je piscu u Jugoslaviji krajem sedamdesetih i stvorilo problem.

Napadi na staljinizam zapali su za oko i ruskom državniku Leonidu Brežnjevu koji se, prilikom jedne posete Jugoslaviji, požalio Titu na jednog antisovjetskog jugoslovenskog pisca, čime je zvanično i odobrena antikišovska kampanja.

Pokušao je Kiš da objašnjenje sporne knjige da u knjizi “Čas anatomije”, ali je i posle nje ostao neshvaćen i time kao da je potvrdio da kao pisac više voli „biti osporavan nego slavljen“. Poslednje godine proveo je u egzilu u Francuskoj. Iako je pred sam kraj izjavio da je jedino što ga istinski boli život, veoma ga je voleo. Na pitanje koja mu je neostvarena želja rekao je:

„Da se obogatim.“ „Šta bi radio da zgrneš milione?“, pitali su ga. „Kako šta? Sedeo bih ispred „Kupole“ u Parizu, pio „kurvoazje“, pušio „goloaz“ i gledao kako svet prolazi. Ima li nešto bolje?“

Prema istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, svaki treći građanin Srbije nije čuo za Kiša. Ohrabruje činjenica da je Kiš govorio da njegovi čitaoci liče na njega i da ih zato ima malo. Nije Kiš za svakog, niti je svako za Kiša, ali ne dozvolite sebi stapanje u ovu ružnu statistiku. Razbarušeni boemski genije, kako su ga nazivali, na ovo bi sigurno rekao:

“Ne verujte u statistike, u cifre, u javne izjave: Stvarnost je ono što se ne vidi golim okom!”

Segui il carro e lascia dir le genti (Prati svoj put, a ljudi neka pričaju) citiraće Dantea Kiš u Savetima mladom piscu, a čini se da je mnogima baš Kišov put bio onaj koji je usmeravao.Prvi put je, 1987. godine u pozorištu Dadov, izvedena predstava “Grobnica za Borisa Davidoviča”, u režiji Radivoja Andrića i Bobana Skrelića, a pre dve godine je odličnu adaptaciju ovog dela beogradska publika mogla da vidi u Bitefu, u režiji Ivice Buljana, čime je hrvatski reditelj, kažu, opravdao reputaciju nenadmašnog provokatora s obzirom na to da komad obiluje scenama eksplicitnog nasilja i seksa.

Kišov prozni tekst beskrajnih značenjskih dubina i gusto naslaganih vrednosnih slojeva nije dramatizovan, već je pušten na scenu skoro u svom doslovnom obliku, donoseći teme otpora prema represiji, revolucije i promene konzervativnih društvenih odnosa, sudbine individualizma, ali i njihovo metafizičko čitanje. Različiti glumci prikazuju revolucionara Borisa Davidoviča Novskog, pokazujući na taj način neuvatljivost njegovog identiteta, ali i neuhvatljivost istorije. Revolucija i revolucionarno delovanje nisu jednoznačni, niti konačni, već u ovoj predstavi oni imaju više lica i naličja. Vrlo važan segment ovog scenskog vulkana telesnosti jeste garažni rok Borisa Vlastelice iz beogradske alternativne rok grupe „Repetitor”.
Već u prvim stihovima pesme “Filingranski pločnici” Džoni Štulić pomenuće “Grobnicu”.

“Ja sam kralj
sudbina je metresa
sa zastakljenim očima
upravo prelazi ulicu
ponekad je osjetim
na vrhovima prstiju
grobnica za Borisa, čovječe…”

Izjavio je jednom, da je čitavu tu ploču pisao pod snažnim utiskom Grobnice za Borisa Davidoviča. Mnogi su uvereni da je ovo bio vrhunac Azrinog stvaralaštva i njihov najbolji album. Kako kažu muzički kritičari, ploča zvuči opuštenija od ostalih, ali je u pitanju osmišljena manipulacija, sve emocije su ostavljene publici na raspolaganje, naizgled samo izveštavajući o situaciji – zapravo potpuno kišovski način. Džoni je u “Filingranskim pločnicima” očigledno poslušao još jedan Kišov savet verujući u to da njegov sonet vredi više od govora političara i prinčeva.

Jelena Pavlović








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Pon 3 Jul - 13:11

“Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom Grobnica za Borisa Davidoviča.

Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, još u zamahu stvaranja što ga pesnici zovu “nadahnućem”, reč koju smatram svetogrdnom, i koju bih najradije zamenio rečju koncentracija ili radost stvaranja (a to nije ništa drugo do prestanak idiosinkrazije i ironičnog odnosa prema svetu i umetnosti, prema samom sebi u krajnjem slučaju), dakle u tom stanju još prisutnog uzbuđenja i odsustva idiosinkrazije, ulazim u knjižaru Molat. Negde tamo gde se nalaze odvojene knjige o magiji i o okultnim naukama, kakve sad cvetaju u svetu kao uvek u doba dekadencije, nalazim dakle knjigu o inkviziciji i otkrivam u sadržaju, nasumce, povest o nekom Baruhu i shvatam, na brzinu, da je taj Baruh po nečemu rođeni brat Borisa Davidoviča.

Kao čovek koji odlaže čas naslade, intelektualne ili čulne, uzimam knjigu, stavljam je na stranu, prebiram po ostalim knjigama, polako, ali u nekoj vrsti groznice, u nekoj vrsti ozarenja, još pre nego što sam je čestito otvorio, još pre nego što sam shvatio da se u toj knjizi, u toj ispovesti u senci lomače, krije sledeća moja priča, razvijena metafora jedne ofucane istorijske (i političke) metafore i paralele. Odlazim sa knjigama kući, čitam ispovest Baruhovu i već znam šta ću i kako ću…”

Ovako je govorio Danilo Kiš, završivši svoju zbirku povezanih priča “Grobnica za Borisa Davidoviča”. Objavljena je tri meseca kasnije, u junu, 1976, pre 40 godina, i tada postala povod za jednu od najvećih polemika u istoriji srpske književnosti.

Te 1976. govorio je Josif Brodski za ovu knjigu da je “njen jedini srećan kraj u tome sto je objavljena”, nazivajući je “knjigom bez nade”. Ovo prvo postmodernističko delo ovdašnje književnosti uzburkalo je tadašnju književnu kritiku i podelilo čitalačku publiku na one koji su Kiša hvalili i one koji su ga smatrali plagijatorom. Kako kažu kritičari, ovom knjigom dirnuo je u osinjak jer je tada izneo istinu o kojoj nije bilo poželjno govoriti, izazvavši buru u jugoslovenskoj kritičkoj javnosti i istrpevši najteže optužbe i klevete. Kiš je pisao o nacionalizmu otvoreno i to mu nikada nije oprošteno u određenim krugovima.

„Opsednut sam iskustvima iz detinjstva. Opsednut sam holokaustom, nestankom oca, uspomenama na teško ratno detinjstvo. Morao sam da se oslobodim te opsesije. Zato sam o tome pisao. A kada se o tome pedesetih, šezdesetih godina počelo govoriti o komunističkim koncentracionim logorima – gulazima – čije su postojanje francuski intelektualci negirali, tada sam postao opsednut tom temom. Danima i noćima sam o tome diskutovao. Iz te opsesije nastala je Grobnica za Borisa Davidoviča.“ Danilo Kiš.
Sa podnaslovom „Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“, “Grobnica za Borisa Davidoviča” zamišljena je u Bordou gde je Kiš 1973. i 1974. na univerzitetu predavao srpskohrvatski i gde su ga, kako je kasnije govorio, uplašili ideološki fanatizam i neznanje studenata, koji su ga nazivali fašistom i imperijalistom odbijajući da bilo šta čuju o Staljinovim logorima. Kiš je smatrao svojom piščevom dužnošću da se, nakon svoje prve tri knjige u kojima je pisao o temama holokausta i nacističkih konclogora, književno pozabavi i temom sovjetskih logora, smatrajući ih podjednakim zlom.

Drugi podsticaj došao je od Horhea Luisa Borhesa, pisca kome se Kiš divio, ali čiji je naslov knjige Sveopšta istorija besčašća smatrao sramnim, jer je bila objavljena u vreme Hitlera i Staljina i bavila se sitnim dripcima i ubicama u Buenos Ajresu, a ne žrtvama ove dvojice. “Grobnica za Borisa Davidoviča” ipak koristi borhesovski metod, upotrebljavajući prave istorijske dokumente u konstruisanju priče.

„Moderna istorija stvorila je tako autentične vidove realnosti“, govorio je Kiš nakon što je knjiga objavljena, „da današnjem piscu ne ostaje ništa drugo nego da ih umetnički uobliči, da ih, ako treba, izmisli, to jest: da autentične datosti upotrebi kao sirov materijal i podari im, posredstvom imaginacije, novu formu.“Kiš se poigrava istorijom i fikcijom svojom, mora se priznati, majstorskom ironijom, pa čitalac brzo stvori sliku sveta stradanja suprotstavljenog pojedinca. U “Grobnici” moć imaju kukavice i nitkovi, a Kiš tera da se zapitamo koje su zapravo njihove prave zasluge da se nađu na vrhu hijerarhijske lestvice.

U knjizi se iznosi biografija Borisa Davidoviča, zvanog Novski, ruskog Jevrejina, istorijskog lika i učesnika Oktobarske revolucije, koji je stradao u Staljinovim čistkama. U njoj se otvoreno govori o zločinima i brutalnosti dogmatskog komunizma, što je piscu u Jugoslaviji krajem sedamdesetih i stvorilo problem.

Napadi na staljinizam zapali su za oko i ruskom državniku Leonidu Brežnjevu koji se, prilikom jedne posete Jugoslaviji, požalio Titu na jednog antisovjetskog jugoslovenskog pisca, čime je zvanično i odobrena antikišovska kampanja.

Pokušao je Kiš da objašnjenje sporne knjige da u knjizi “Čas anatomije”, ali je i posle nje ostao neshvaćen i time kao da je potvrdio da kao pisac više voli „biti osporavan nego slavljen“. Poslednje godine proveo je u egzilu u Francuskoj. Iako je pred sam kraj izjavio da je jedino što ga istinski boli život, veoma ga je voleo. Na pitanje koja mu je neostvarena želja rekao je: „Da se obogatim.“ „Šta bi radio da zgrneš milione?“, pitali su ga. „Kako šta? Sedeo bih ispred „Kupole“ u Parizu, pio „kurvoazje“, pušio „goloaz“ i gledao kako svet prolazi. Ima li nešto bolje?“

Prema istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, svaki treći građanin Srbije nije čuo za Kiša. Ohrabruje činjenica da je Kiš govorio da njegovi čitaoci liče na njega i da ih zato ima malo. Nije Kiš za svakog, niti je svako za Kiša, ali ne dozvolite sebi stapanje u ovu ružnu statistiku. Razbarušeni boemski genije, kako su ga nazivali, na ovo bi sigurno rekao: “Ne verujte u statistike, u cifre, u javne izjave: Stvarnost je ono što se ne vidi golim okom!”

Segui il carro e lascia dir le genti (Prati svoj put, a ljudi neka pričaju) citiraće Dantea Kiš u Savetima mladom piscu, a čini se da je mnogima baš Kišov put bio onaj koji je usmeravao.Prvi put je, 1987. godine u pozorištu Dadov, izvedena predstava “Grobnica za Borisa Davidoviča”, u režiji Radivoja Andrića i Bobana Skrelića, a pre dve godine je odličnu adaptaciju ovog dela beogradska publika mogla da vidi u Bitefu, u režiji Ivice Buljana, čime je hrvatski reditelj, kažu, opravdao reputaciju nenadmašnog provokatora s obzirom na to da komad obiluje scenama eksplicitnog nasilja i seksa.

Kišov prozni tekst beskrajnih značenjskih dubina i gusto naslaganih vrednosnih slojeva nije dramatizovan, već je pušten na scenu skoro u svom doslovnom obliku, donoseći teme otpora prema represiji, revolucije i promene konzervativnih društvenih odnosa, sudbine individualizma, ali i njihovo metafizičko čitanje. Različiti glumci prikazuju revolucionara Borisa Davidoviča Novskog, pokazujući na taj način neuvatljivost njegovog identiteta, ali i neuhvatljivost istorije. Revolucija i revolucionarno delovanje nisu jednoznačni, niti konačni, već u ovoj predstavi oni imaju više lica i naličja. Vrlo važan segment ovog scenskog vulkana telesnosti jeste garažni rok Borisa Vlastelice iz beogradske alternativne rok grupe „Repetitor”.

Već u prvim stihovima pesme “Filingranski pločnici” Džoni Štulić pomenuće “Grobnicu”.

“Ja sam kralj
sudbina je metresa
sa zastakljenim očima
upravo prelazi ulicu
ponekad je osjetim
na vrhovima prstiju
grobnica za Borisa, čovječe…”
Izjavio je jednom, da je čitavu tu ploču pisao pod snažnim utiskom Grobnice za Borisa Davidoviča. Mnogi su uvereni da je ovo bio vrhunac Azrinog stvaralaštva i njihov najbolji album. Kako kažu muzički kritičari, ploča zvuči opuštenija od ostalih, ali je u pitanju osmišljena manipulacija, sve emocije su ostavljene publici na raspolaganje, naizgled samo izveštavajući o situaciji – zapravo potpuno kišovski način. Džoni je u “Filingranskim pločnicima” očigledno poslušao još jedan Kišov savet verujući u to da njegov sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Kaleidoskop









happy
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45923

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   Pet 4 Avg - 19:55

Ljubav je strašna stvar. Na iskustvu drugih ne može se učiti.

Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je prvi susret na svetu, kao da nije bilo, od Adama i Eve naovamo, milijardu takvih susreta.

Vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi i to je veliko zlo. I velika sreća.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Danilo Kiš   

Nazad na vrh Ići dole
 
Danilo Kiš
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Da li znate ko je Danilo Kiš?
» DANILO KIŠ " RANI JADI "
» Danilo Kiš
» Danilo Kis
» Umetnost i smrt...
Strana 5 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-