Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ivo Andrić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 5 Jul - 12:23

Ja sam video u čemu je takozvana borbenost nekih „borbenih“ ljudi. Oni izmisle svoju „borbu“, na silu jej nađu razloge, nadenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore se – samo da ne bi morali misliti i raditi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 5 Jul - 12:23

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 5 Jul - 12:23

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 5 Jul - 12:24

Što ne bole – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 5 Jul - 12:24

BEZ NASLOVA


Ni bogova ni molitava!

Pa ipak biva ponekad da čujem

Nešto kao molitven šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja

Javlja odnekud iz dubina

I tihim glasom traži malo mesta

U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,

Gde bih najposle našao ono

Što sam oduvek uzalud tražio ovde:

Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,

Malo slobodna daha.
Beograd, 1973








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Lilith

Član
Član


Ženski
Poruka : 163

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pet 21 Jul - 21:52

Ni Bogovi ni molitva!
Pa ipak biva ponekad, 
da čujem nešto kao molitveni šapat u sebi.
To je moja stara i vječno živa želja.
Javlja od nekud iz dubina i tihim glasom 
traži malo mjesta u nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
gdje bih najposlije našao ono što sam oduvijek uzalud tražio ovdje:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik, malo slobodna duha.


"Molitveni šapat"

Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Ned 23 Jul - 12:48

Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolaze i nadiru novi, mlađi i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 31 Jul - 17:20

Mozda su, u sebi, najstrasniji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pricala i saldzije. Na sve sto iskrsne pred njihovim duhom i njihovim ocima, oni odgovaraju odmah prvom salom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi izmedju sebe i stvari stavili kakav-takav zastitni zid, samo da se ne bi morali suociti sa nekom novom stvarnoscu, misliti o njoj i doneti neki zakljucak za sebe, pa mozda cak i za druge.
To postaje s vremenom navika i potpuno izopaci ne samo drzanje nego i nacin misljenja i ceo zivot covekov. Takav covek u stvari ne misli i ne zivi, nego sve odlaze za drugi put i sa svakim danom sve je vise duzan svemu oko sebe.
Desava se da takvi ljudi postanu cuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspesnih sala. Ali za onog ko zna sta se iza toga krije, sve to nije ni saljivo ni utesno. Ta tuzna slava suvise je skupo placena, jer sve sale ovog sveta ne vrede jednog parceta stvarnog zivota....

Ivo Andric








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Čet 3 Avg - 11:10

A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima. Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Uto 15 Avg - 16:52

Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sub 19 Avg - 15:59

Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Uto 22 Avg - 12:43

Mozda su, u sebi, najstrasniji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pricala i saldzije. Na sve sto iskrsne pred njihovim duhom i njihovim ocima, oni odgovaraju odmah prvom salom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi izmedju sebe i stvari stavili kakav-takav zastitni zid, samo da se ne bi morali suociti sa nekom novom stvarnoscu, misliti o njoj i doneti neki zakljucak za sebe, pa mozda cak i za druge.
To postaje s vremenom navika i potpuno izopaci ne samo drzanje nego i nacin misljenja i ceo zivot covekov. Takav covek u stvari ne misli i ne zivi, nego sve odlaze za drugi put i sa svakim danom sve je vise duzan svemu oko sebe.
Desava se da takvi ljudi postanu cuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspesnih sala. Ali za onog ko zna sta se iza toga krije, sve to nije ni saljivo ni utesno. Ta tuzna slava suvise je skupo placena, jer sve sale ovog sveta ne vrede jednog parceta stvarnog zivota....

Ivo Andric








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Uto 5 Sep - 18:51

Sokobanja u očima Ive Andrića





“Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen“, rekao je naš nobelovac Ivo Andrić koji, poput mnogih znamenitih umetnika, nije odoleo šarmu ovog mesta.




Pre bi se moglo reći da je ovo mesto dobilo banjsko ime po lekovitom vazduhu nego po izvorskoj vodi. Čini mi se da ovaj vazduh najviše godi mojim bolesnim očima, plućima i srcu - objasnio je Andrić.


Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga, ali i zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu - zapisao je on.



Sokobanja sa Ozrenom bila je i ostala za mene predeo u koji sam često dolazio i nalazio mira i osveženja, nailazio na dobar prijem kod ljudi raznih zvanja i zanimanja, od seljaka do ugostitelja i lekara i umetnika. Dani provedeni u ovim krajevima spadaju u lepša i bolja sećanja moga života - opisao je Andrić.


Sve se bojim – pročuće se ovo mesto, svet će nagrnuti amo i ja ću morati da bežim odavde i da tražim neku drugu banju. A gde da nađemovakvu lepotu i mir? Samo da znate: i ovde se umire, jer se svugde na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši i valjda nešto duži -zapisao je Ivo.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 6 Sep - 10:33

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se. 
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha. 
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sre 6 Sep - 14:30

Андрићеве потресне приче о великим умовима


22. април 2017. 

Мало познати есеји нашег нобеловца о страним писцима биће први пут 
обједињени у књизи у издању “Просвете”. Непознати текстови “Југословенске 
њиве” о Томасу Ману, “Двестотој годишњици Велике енциклопедије” о 
француским енциклопедистима, те о Виктору Игоу



У ДУБОКОЈ сенци великих романа и сјајних приповедака остали су есеји и критике Иве Андрића. Пре три године “Просвета” је објавила његове текстове о српским писцима, а следећег месеца код истог издавача појавиће се и Андрићеви текстови о страним писцима, у част 125 година од пишчевог рођења.


Као и претходно, и ово дело, приредила је Задужбина “Иве Андрића”, чији управник Жанета Ђукић Перишић, за “Новости”, каже:


- Издвојени есеји и критике у књизи “О страним писцима” указују на једног мање познатог писца који је, испитујући поједине ауторе књижевних појава, пажљиво истраживао и књижевну и биографску грађу и скрупулозно јој приступао. Поред познатијих радова о Петрарки и Лаури, Хајнеу, Мицкијевичу, Стриндбергу, Витмену, Горком, уметничке прозе о Бајрону, публицистичких текстова о фашизму у Италији и писцима који су у то време деловали, у књизи се појављује готово непознат краћи текст о Томасу Ману из “Југословенске њиве” (1925), затим непознат текст из 1951. године, “Двестота годишњица Велике енциклопедије” - о деловању француских енциклопедиста Волтера, Дидроа, Русоа и других - те непознат рад о Виктору Игоу.
Како одлично примећује др Радован Вучковић, аутор исцрпног и надахнутог предговора, Андрић је и у радовима о познатим уметницима или великим борцима за неку племениту мисао у ствари писао потресне приче о њима. Када их читамо, имамо осећај да се у суштини не разликују од његових белетристичких творевина.


- Најпре је читалац суочен са пишчевим непосредним доживљајем, подстакнутим путописном импресијом или сећањем на неки детаљ прошлости. Затим, са писцем прати и развој књижевне мисли у великом распону од готово пола века и слуша некад оштре коментаре књижевних дела, или трезвена тумачења суштине значајних појава. Или се уживљава у трагедију лика неког познатог уметника или државника. Опис личности Андрић води некој драматичној тачки, кад престаје и велика борба и живот у њој. Или читалац слуша како писац, без патоса и повишеног заноса, мирно и трезвено, али зато не мање дубоко и интензивно, размишља о проблемима уметности, литературе језика - истиче Вучковић.


Ово се може веома лепо видети и у читаоцима непознатом тексту који је великан написао инспирисан изложбом у париској Народној библиотеци о чувеној “Великој енциклопедији”, поводом два века од објављивања прве свеске, 1. јуна 1751. Андрић истиче како је издавач Бретон, који се на “Енциклопедији” обогатио, вршио самовољне исправке и избацивао читаве реченице из текстова Дидроа. То је био услов који је цензура поставила издавачу, а овај га испунио не обавештавајући о томе Дидроа.


- Утонуо у свој надљудски рад на даљим свескама, Дидро је тек много доцније приметио те измене и плануо узалудним гневом на свога издавача и цензора. И заиста, искасапљен текст стоји пред вама као трајан споменик тешке борбе коју је чиста и слободна мисао морала увек да води у свету силе и интереса... Не може да вам ишчезне из видног поља племенита глава Дидроа. Дуго вас прати здрав и смели осмејак са лица Даламбера и у свести остаје његова реченица: “Варварство траје вековима, изгледа да је оно наш елемент, разум и добар укус долазе и пролазе.” После разгледања овакве изложбе чини вам се да је смисао ове реченице горак али и не безнадежан, и да ће увек бити људи који ће се борити против варварства, у тежњи да што трајније задрже и једном заувек освоје царства разума и доброг укуса - пише Андрић.

Пред читаоцима је и непознат рад нашег нобеловца о књизи “Камење” Виктора Игоа, објављеној поводом 150-годишњице његовог рођења, у којој су дати до тада необјављени текстови француског великана. Констатујући да је животно дело овог писца “морало као и свака велика грађевина оставити иза себе множину отпадака и ситног, неупотребљеног грађевинског материјала”, Андрић пише:

- Та “гомила” забележака из дугог, бурног и радног живота великог француског песника баца живу иако не нову светлост на његову личност и његово дело, говори о његовим пролазним сусретима и тренутим промислима, сновима и лутањима, дометима и замрачењима. Она говори о његовој великој и часној борби против Наполеона III, и о годинама прогонства, говори познатим нам језиком љуте сатире и громких инвектива, али она и пева и шапуће говором финих запажања и наговештајима богатих и смелих поетских слика.



Андрић у шетњи Београдом 1957. Фото Задужбина Иве Андрића


Кратак текст о Томасу Ману Андрић је написао у време када се прослављала 50-годишњица великог немачког приповедача и романсијера. Подсећајући да је Ман из старе и угледне трговачке породице, да му је мајка била Бразилијанка, а баба Креолкиња, Андрић уочава: “И у делу Томаса Мана као да се боре наслеђени утицаји тог његовог двоструког порекла; измирени и уравнотежени снагом његовог талента, они дају његовим делима нарочит чар”. У његовим делима, резервисаним и малобројним као господска деца, описује се вечита људска жеђ за поседом и лепотом и вечита осама појединца, уочава Андрић, који се и сам, на маестралан начин, овим темама непрестано враћао у романима и приповеткама непролазне вредности.

ИНТЕНЗИВНА МИСАО


АНДРИЋ је писац који стваралачки мисли о свим феноменима човекове егзистенције, били ови ширег животног, или ужег књижевног значења, бележи Вучковић и објашњава:
- Зато је и његово есејистичко-критичко дело, и стилом и темама, неодвојиви део целокупног његовог стварања. Као и многи уметници његовог времена и његовог типа, он је мислио одређену мисао у свим својим остварењима подједнако интензивно и на исти начин обухватно.


novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Čet 7 Sep - 18:27

Ko je zaista bio Ivo Andrić?

“Za mene je najbolje kad ja pišem, a ne govorim i kad se o meni ne piše i ne govori.”

Piše: Denis Derk

Izvor: Večernji.hr

Tako je u autobiografskim zapisima ‘Znakovi pored puta’ uzalud govorio jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić, koji će uoči Interlibera dobiti prvu hrvatsku monografiju nazvanu ‘Gospodar priče’ iz pera akademika Krešimira Nemeca, a u izdanju Školske knjige, piše Večernji.hr.

Ovaj portal piše o “opsežnoj i intrigantnoj knjizi”, kojom Školska knjiga zaključuje svoj veliki poduhvat, štampanje Izabranih dela Ive Andrića.

Nemec se potrudio da sklopi što je moguće precizniju Andrićevu biografiju iako su i tu neke nepoznanice ostale nepoznanice. Andrić je za života pažljivo skrivao svoju intimu, imao je malo prijatelja, vrlo uzak krug rođaka...

Otac mu je umro kada je imao samo pet godina (a pre toga je napustio Andrićevu majku Katarinu i sina), deda po majci Antun Pejić obesio se u sarajevskoj bolnici 1894. godine...

Rođenje Ive Andrića upisao je u matici rođenih Crkve Svetoga Ivana Krstitelja u Travniku župnik Juraj Pušek pod rednim brojem 70. Tu je zapisano da je Ivan Andrić, zakoniti sin upravnika Antuna Andrića (1863 – 1896.) i majke Katarine (rođene Pejić), rođen 9. aprila u Travniku u Ulici Zenjak br. 13, kršten u katoličkoj crkvi.

Andrić je bio i ponavljač sedmog razreda sarajevske Gimnazije, mason, diplomata, predsednik tajne đačke protivaustrijske organizacije Hrvatska napredna omladina, ali i član Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice, ambasador Jugoslavije kod Adolfa Hitlera, ali i predsednik Saveza književnika Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata i član Komunističke partije, ali nikada Titov intimus poput Miroslava Krleže.
Andrić “fratarsko dete”

Akademika Nemeca “Večernji” pita da li je utvrdio mesto piščevog rođenja i koje je pravo Andrićevo ime, Ivo ili Ivan?

“Mesto rođenja Ive Andrića ostaje i dalje neodređeno. Dovoljno je pogledati piščeve biografije i podatke po leksikonima ili enciklopedijama: podjednako se navode i Travnik (mahala Zenjak) i Dolac. Teško ćemo doći do prave istine, a možda je nije znao ni sâm Andrić. Možemo prihvatiti ono što imamo, a to je krštenica u kojoj piše da je rođen u Travniku. U restauriranoj kući u Travniku danas je, kao što je poznato, i piščev spomen-dom. Andrić je kršten kao 'Ivan', a to ime se navodi i u njegovim školskim svedočanstvima. Posle je 'Ivan' ostao samo za kućnu, porodičnu upotrebu, dok se kao javna osoba Andrić potpisivao kao 'Ivo'. Samo na naslovnici prvog izdanja knjige ‘Put Alije Đerzeleza’ stoji ‘Ivan Andrić’, zbog čega je pisac poslao beogradskom izdavaču Cvijanoviću protestno pismo iz Rima: ‘Pa ne znam ko mi nadenu novo ime Ivan (?!) kad se ja kao pisac i kao ukazno lice pišem Ivo.'

Ne znamo dovoljno ni o Andrićevom porodičnom poreklu. Istraživanjem Andrićevih korena najviše se bavio Miroslav Karaulac. On navodi da Andrićevi preci (po ocu) potiču iz jednog zaseoka na obroncima planine Čemerno, na samoj ivici Sarajevskog polja. Pritom se pozivao na prve pisane tragove prezimena Andrić u izveštaju kanonskih vikara koji su povremeno obilazili provinciju i popisivali katoličke porodice potvrđujući mirpomazanje. Međutim, novija istraživanja pokazuju da piščevo poreklo vodi od loze Mišića-Andrića iz sarajevskog naselja Zabrđe.

Naravno, treba spomenuti i problem „očinstva“, tj. često podgrevanu tezu da je Andrić zapravo “fratarsko dete“, piše “Večernji”.

Ona ipak ostaje u apokrifnoj zoni, smatra akademik Nemec, koji ističe da je od 1933. do 1939. Andrić išao u crkvu.

* Koju? Je li ostao katolik ili je prešao na pravoslavlje?

“Andrić nije prešao na pravoslavlje. U periodu koji pominjete odlazio je u franjevačku Crkvu Sv. Ante u Bregalničkoj ulici. Održavao je prisne kontakte s beogradskim franjevcima: Augustinom Čičićem, Ljubom Hrgićem i naročito Jozom Markušićem, pesnikom i gvardijanom beogradskog franjevačkog samostana. Beogradska čaršija zvala je Andrića ‘fra Ivo’, a posle rata ‘drug fra Ivo’. Postoji niz potvrda da je pisac slavio katolički Božić. Jednu indikativnu anegdotu prepričava i Andrićev prijatelj, diplomata i pisac Branko Lazarević, u ‘Dnevniku jednoga nikoga’: ‘Kad mu je (Andriću) jedan činovnik Ministarstva, pogrešno čestitao božićne praznike, osorno i jetko mu je odgovorio: ‘Ja sam katolik, ja nisam pravoslavni!’ To je, možda, jedino do čega drži. On je, ako je nešto, katolik.’ Posle rata Andrić je, kao što je poznato, pristao uz novu vlast, a kasnije je postao i član KP”, kaže Nemec.

* O Andriću se često govorilo kao o čoveku prevrtljivih političkih stavova. Zašto je Andrić, kao afirmisani diplomata kog je u diplomatsku službu uveo Tugomir Alaupović, njegov nekadašnji profesor književnosti iz Sarajeva, u osetljivom periodu uoči Drugog svetskog rata čak pristupio Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici kontroverznog Milana Stojadinovića?

“Andrić je bio politički oportunista. Vešto je skrivao svoje pravo lice; razvio je posebnu taktiku maskiranja i vešta prilagođavanja novonastalim prilikama. Služio je revnosno i kontroverznim političarima, poput Cincara Markovića ili Stojadinovića. U Jugoslovensku radikalnu zajednicu upisao se verovatno iz straha za posao i karijeru. Ipak, ni relacije sa Stojadinovićem ni članstvo u JRZ nisu bile prepreka da se posle rata stavi u službu komunističkih vlasti. Zapravo, nije teško otkriti korene Andrićevog političkog kameleonstva. On je vrlo brzo, već 1919, doživeo slom svojih mladobosanskih ideala, razočarao se u novostvorenu državu („prvu Jugoslaviju“) i kasnije je želeo samo udoban život kako bi mogao mirno da se posveti pisanju i književnosti. Zato je bio spreman na brojne i bolne kompromise. Tačno je jednom za njega rekao Đilas: ‘Andrić je bio potreban politici, a ne politika njemu’”, ističe Nemec.

* Da li je skinut veo tajne s navodnih Andrićevih političkih tekstova objavljenih pod pseudonimom u časopisu “XX vek”, a u kojem je Andrić objavio i novelu “Poručnik Murat”, poslednju koju je napisao ijekavicom?

“U časopisu ‘XX vek’ objavljena je serija od dvanaest spoljnopolitičkih komentara potpisanih pseudonimom Patrius. U člancima se, recimo, pozdravlja Anšlus, veliča nemačka politika u Evropi, opravdava spoljna politika Milana Stojadinovića i pozdravlja njegova poseta Hitlerovoj Nemačkoj. Neki istraživači Andrićevih dela (Kalezić, Popović) su zastupali tezu da se iza serije tih članaka kao autor krije upravo Ivo Andrić. Pseudonim Patrius pripisuju Andriću i pouzdani analitičari književnih pseudonima: Davor Kapetanić i Miroslav Vaupotić. Nakon sprovedene lingvističko-tekstualne analize, tezu o Andrićevom autorstvu članaka osporio je Ivo Tartalja. Međutim, pitanje je koliko je lingvostilistika u takvim slučajevima pouzdana metoda. Andrić je 1939. po nalogu Milana Stojadinovića, a povodom posete grofa Ćana, italijanskog ministra spoljnih poslova, napisao i kontroverzni Referat o albanskom pitanju (objavio ga je i komentarisao Bogdan Krizman u „Časopisu za suvremenu povijest“ 1977. godine). Znamo pouzdano da je Andrić autor tog teksta, ali tekstualna analiza teško bi potvrdila da se prefinjeni stilista Andrić može tako vešto prilagoditi birokratsko-političkom diskursu, političkim frazama i formulama”, misli akademik Nemec.
Prijem kod Hitlera

U knjizi “Gospodar priče” Nemec opisuje i Andrićeva ambasadorska iskustva u Berlinu. Pomalo je neobično da je Hitlerova Nemačka prihvatila Andrića za jugoslovenskog ambasadora s obzirom na to da je Andrić bio pristalica atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda, pobornik ujedinjenja južnoslovenskih naroda i uvereni protivnik germanizacije. Ipak, Nemec piše da je Viktor vfn Hiren, šef nemačke ambasade u Beogradu, slao telegrame na više berlinskih adresa u kojima zagovara da se Andrićevo imenovanje prihvati. Andrića opisuje rečima: „On tečno govori nemački, ima oko 45 godina, neoženjen je, Hrvat je iz Bosne, pisac po zanimanju i uvek je bio smatran jednim od politički najsposobnijih rukovodilaca u diplomatskoj službi Jugoslavije. Za vreme svog dugog delovanja u Ministarstvu spoljnih poslova Andrić je uvek održavao vrlo prisne odnose s ambasadom Nemačke i u svim pregovorima pokazivao je duboko razumevanje zahteva i interesa nemačke politike. Svrha njegovog upućivanja u Berlin je da se pokaže koliko se velika važnost pridaje mestu predstavnika u Berlinu i kako postoji snažna želja da se naglasi kontinuitet sadašnje politike prema Nemačkoj. Andrić je dobio odlikovanje Grosskreuz nakon posete gospodina Nojrata Beogradu.“

Kako se navodi u Nemecovoj knjizi, Andrić je obučen u tamnoplavi frak izvezen zlatnim šarama, ogrnut pelerinom, s trorogim šeširom ukrašenim belim nojevim perjem na glavi, 19. aprila u prisustvu ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa predao diplomatsku notu nemačkom kancelaru Adolfu Hitleru. Nakon ceremonije održan je i prijem na kojem je Hitler bio domaćin. Kancelar je s Andrićem kurtoazno razgovarao o unapređenju nemačko-jugoslovenskih veza u nauci i kulturi. Dan nakon predaje diplomatske note Andrić je sedeo u počasnoj loži na velikoj paradi priređenoj u čast Hitlerovog rođendana, piše Nemec.

* A da li je raščišćena navodna Andrićeva ponuda da se za vreme Nezavisne države Hrvatske stavi na raspolaganje Anti Paveliću?

“O tome znamo malo i to uglavnom iz emigrantske štampe. Prema svedočenju Marka Čovića, Budakovog sekretara u Ministarstvu vera i nastave, Andrić je pokušao da uspostavi saradnju s NDH. Posrednik u tome bio mu je, navodno, prijatelj i kum Gustav Krklec ,koji je u to vreme živeo u Zemunu. Andrićevu želju da se preseli u Zagreb Krklec je prenio Čoviću, a ovaj je o tome razgovarao s ministrom Milom Budakom. Bio je to verovatno samo Andrićev ‘probni balon’ jer je, nakon povratka u Beograd 1941. godine, osećao strah i potpunu neizvesnost. Sve je ipak ostalo na tim površnim kontaktima; Andrić je brzo video da se ratna sreća okreće u korist saveznika”, tvrdi Nemec.

* Iako je Andrić privatni život skrivao kao zmija noge, u njegovoj biografiji, Nemec nije mogao da izbegne spominjanje njegovog izbacivanja iz masonske lože Preporod u koju je primljen 1925. zbog ljubavnog odnosa s Persidom Keršenijević, suprugom književnika Gustava Krkleca, kojem je Andrić bio venčani kum!? Uostalom, Andrić se i venčao sa udovicom prijatelja. Kakav je uopšte imao odnos prema ženama?

“I o tom segmentu u Andrićevom životu znamo relativno malo, a mnoge stvari su ostale u sferi nagađanja ili trača. Andrić je pomno štitio svoj privatni svet, svoju intimu. Nikome nije dopuštao da u njega zaviri. Meša Selimović, Andrićev dobar prijatelj, navodi da je krio čak i naslove knjiga koje je čitao. Nema sumnje da je Andrić voleo žene i da su žene volele njega, ali i o pravoj naravi odnosa s, recimo, Eugenijom Gojmerac, Zdenkom Marković ili Isidorom Sekulić, znamo vrlo malo. I o ljubavnoj aferi s Krklečevom ženom saznalo se tek iz masonskih izvora. Andrić se oženio kasno, u 66. godini, s kostimografkinjom Milicom Babić. Ali, poznavao ju je od ranije. Kad je Andrić bio ambasador u Rajhu i Milica je boravila u Berlinu jer je njen suprug Nenad Jovanović tada bio šef jugoslovenskog Presbiroa. Družili su se i Andrić je često zalazio u njihov dom. Možda je već tada planula ljubav. Drugi važan segment su žene u Andrićevom opusu. Stvorio je niz magistralnih ženskih likova, od krhke Mare milosnice, preko fatalne Anike, emancipovane Lotike (Na Drini ćuprija), škrtice Rajke (Gospođica) do spiritualne, nestvarne, neuhvatljive, idealne Jelene, ‘žene koje nema’”, objašnjava Nemec.

* Vrlo je često, posebno u počecima svog književnog delovanja koji su vezani za Zagreb, Andrić izuzetno ružno pisao o tom gradu. Zašto?

“Andrić se u Zagrebu nije osećao dobro i nikako nije uspevao – kako sâm piše – ‘da uhvati korene’. Upisao je studije koje nije ni hteo ni voleo (prirodne nauke) jer je samo za tu studijsku grupu mogao da dobije stipendiju. Bio je stalno podstanar, vrlo siromašan, često na ivici gladi. Iz nekih privatnih pisama vidi se da je bilo trenutaka kad je pomišljao čak i na samoubistvo. Bio je i bolestan: pluća su mu bila ozbiljno ‘načeta’. Dobar deo zagrebačkog perioda proveo je u Bolnici Sestara milosrdnica u Vinogradskoj. Bile su to godine egzistencijalnih kriza, teskobe, nemira; našao se na životnom raskršću, nešto je morao da preduzme. Ipak i kad je otišao iz Zagreba i prihvatio diplomatsku službu (1919), on ni na svojim novim destinacijama nije bio srećan: nezadovoljstvo, teskoba i melanholija bile su njegove stalne pratiteljice. Vidimo to iz brojnih pisama iz Rima, Bukurešta, Trsta, Graca, Marseja… U odnosu na zagrebačko doba popravila mu se samo finansijska situacija. Danas u Zagrebu Andrić nema ni ulice ni trga. Njegovo ime nosi samo jedna osnovna škola u Sopotu. A ipak je ovde započeo svoju književnu karijeru, ovde su mu objavljene prve knjige, ovde je postao književno ime”, ističe akademik Nemec.

* A kako je Nemec sarađivao sa Zadužbinom Ive Andrića koja je vlasnik piščevih autorskih prava?

“Posao u vezi s autorskim pravima obavila je Školska knjiga; ja nisam sarađivao sa Zadužbinom. Zadužbina Ive Andrića osnovana je 1976. na osnovu usmenog testamenta. U prisutnosti dvojice svedoka, u sumnjivim okolnostima, sastavljena je 5. decembra 1974. ‘Poslednja želja Ive Andrića’. To je pravno neverodostojan i neoveren dokument; na njemu nema Andrićevog potpisa iako je on tada bio pri punoj svesti. U vreme Jugoslavije u Zadužbini su bili predstavnici svih republika; nakon rata ona je postala samo srpska, a tako se i ponaša trgujući Andrićevim autorskim pravima. Podsećam: Andrić je za života insistirao da njegova Sabrana dela objavljuju udruženi jugoslovenski izdavači (iz Zagreba, Beograda, Sarajeva, Ljubljane, Titograda i Skoplja). To jasno govori da nije želeo se svrstava samo u jednu nacionalnu ‘fioku’. Sapienti sat!”, veli Nemec.

* Da li je monografijom i Andrićevim Izabranim delima taj pisac konačno na velika vrata ušao u hrvatsku kulturu?

“Andrić nije Izabranim delima ‘ušao’ u hrvatsku kulturu jer iz nje nikada nije ni ‘izašao’. Uvek je bio popularan i rado čitan. Evo jedne zanimljive činjenice. U anketi ‘Moj najdraži pisac’, koju je 1970. organizovao Prosvetni odbor Hrvatske, među 40.000 srednjoškolaca u Hrvatskoj Andrić je dobio najviše glasova. Problem s Andrićem u Hrvatskoj nemaju čitaoci, nego, na alost, kulturna i akademska elita. Andrić je književna veličina prvog reda, njega treba zaslužiti. Vreme će pokazati da li smo zaslužili da bude (i) naš”, zaključuje Nemec.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Sub 9 Sep - 11:25

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se. 
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha. 
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 2 Okt - 17:26

BUDITE NEPOVERLJIVI PREMA SEBI (Ivo Andrić)


Budite nepoverljivi prema sebi, svojim osećanjima i raspoloženjima.
Budite nepoverljivi prema sebi pa nećete imati potrebe da budete preterano nepoverljivi prema celom ostalom svetu. A time ćete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji, i sami sebi lakši.
Čim osetite opštu zlovolju prema svetu i nepoverenje prema ljudima, više nego što je to razumno opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samom sebi, i obratite pažnju na svoju unutrašnjost, jer to je najbolji znak da nešto u vama nije u redu.
Ivo Andrić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pet 6 Okt - 16:08





Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 16:04

Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta. 
Sta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu? 
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad. 

IVO ANDRIC -
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 18:03

Uzbudljiv život jedinog jugoslovenskog nobelovca


Jedini jugolovenski nobelovac Ivo Andrić rodio se na današnji dan


 pre 125 godina, tačnije 9. oktobra 1892. godine u Dolcu kod Travnika u BiH.







Rođenje Ive Andrića upisao je u matici rođenih Crkve Svetoga Ivana Krstitelja u Travniku župnik Juraj Pušek pod rednim brojem 70. Tu je zapisano da je Ivan Andrić, zakoniti sin upravnika Antuna Andrića (1863 – 1896.) i majke Katarine (rođene Pejić), rođen 9. aprila u Travniku u Ulici Zenjak br. 13, kršten u katoličkoj crkvi. 

Koliko je zanimljiv život imao svedoči i činjenica da je Ivo bio i ponavljač sedmog razreda Sarajevske gimnazije, mason, diplomata, predsednik tajne đačke protivaustrijske organizacije Hrvatska napredna omladina, ali i član Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice, ambasador Jugoslavije kod Adolfa Hitlera, ali i predsednik Saveza književnika Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata i član Komunističke partije, ali nikada Titov intimus poput Miroslava Krleže. Ali, prvenstveno – najveći jugoslovenski pisac svih vremena. 

Nobelova nagrada 

Njegovo prožimanje života na Balkanu u delima “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika“, “Prokleta avlija“ i mnogim drugima, kao i doprinos književnosti nije ostalo neprimećeno - 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Time je postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo. Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: "Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje".

Susret sa Hitlerom 

U knjizi “Gospodar priče” akademik Krešimir Nemec opisuje i Andrićeva ambasadorska iskustva u Berlinu. Pomalo je neobično da je Hitlerova Nemačka prihvatila Andrića za jugoslovenskog ambasadora s obzirom na to da je Andrić bio pristalica atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda, pobornik ujedinjenja južnoslovenskih naroda i uvereni protivnik germanizacije. Ipak, Nemec piše da je Viktor fon Hiren, šef nemačke ambasade u Beogradu, slao telegrame na više berlinskih adresa u kojima zagovara da se Andrićevo imenovanje prihvati. Andrića opisuje rečima: "On tečno govori nemački, ima oko 45 godina, neoženjen je, Hrvat je iz Bosne, pisac po zanimanju i uvek je bio smatran jednim od politički najsposobnijih rukovodilaca u diplomatskoj službi Jugoslavije. Za vreme svog dugog delovanja u Ministarstvu spoljnih poslova Andrić je uvek održavao vrlo prisne odnose s ambasadom Nemačke i u svim pregovorima pokazivao je duboko razumevanje zahteva i interesa nemačke politike. Svrha njegovog upućivanja u Berlin je da se pokaže koliko se velika važnost pridaje mestu predstavnika u Berlinu i kako postoji snažna želja da se naglasi kontinuitet sadašnje politike prema Nemačkoj. Andrić je dobio odlikovanje Grosskreuz nakon posete gospodina Nojrata Beogradu.“ 



Kako se navodi u Nemecovoj knjizi, Andrić je obučen u tamnoplavi frak izvezen zlatnim šarama, ogrnut pelerinom, s trorogim šeširom ukrašenim belim nojevim perjem na glavi, 19. aprila u prisustvu ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa predao diplomatsku notu nemačkom kancelaru Adolfu Hitleru. Nakon ceremonije održan je i prijem na kojem je Hitler bio domaćin. Kancelar je s Andrićem kurtoazno razgovarao o unapređenju nemačko-jugoslovenskih veza u nauci i kulturi. Dan nakon predaje diplomatske note Andrić je sedeo u počasnoj loži na velikoj paradi priređenoj u čast Hitlerovog rođendana, piše Nemec.


....................
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 18:31

........


Zadužbina Ive Andrića






U času smrti, 13. marta 1975. godine imao je nepune 83 godine, a u Andrićevoj beležnici je ostao zapis: "Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ''javnog radnika'' dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju..." 

Prema testamentu koji je juna 1975. proglašen punovažnim, obrazovana je Zadužbina Ive Andrića kojoj su pripala sva sredstva od autorskih honorara kao i piščeva ušteđevina uključujući novčani deo Nobelove nagrade. 

Prva sednica Upravnog odbora kojoj je predsedavao Rodoljub Čolaković održana je godinu nakon piščeve smrti, 12. marta 1976, a za prvog upravnika izabrana je njegova višedecenijska saradnica Vera Stojić. Od tada pa do danas Zadužbina bdi nad Andrićevom književnom baštinom i dodeljuje nagradu koja nosi njegovo ime, a dodeljuje se godišnje za najbolju pripovetku ili knjigu priča. Svake godine Zadužbina prodaje prava na objavljivanje Andrićevih dela na raznim svetskim jezicima. 

U utorak 10. oktobra, na rođendan Ive Andrića u Zadužbini koja nosi njegovo ime kao i svake godine, biti uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak “Sveske”, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu. Kako će se još obeležiti Andrićev rođendan pročitajte OVDE.



Andrićev tihi glas




Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Ive Andrića, u ponedeljak 9. oktobra u 18 časova u Maloj sali Dečjeg kulturnog centra Beograd, biće izveden interaktivni muzičko-scenski događaj "ANDRIĆEV TIHI GLAS“. 

U okviru programa publika će imati prilike da čuje pripovedanje o životu i radu nobelovca u izvedbi glumice Tatjane Dimitrijević. Odlomke iz njegovih dela, piščeve mudre misli na raznovrsne teme kao i čuvenu besedu „O priči i pričanju“, izgovorenu u Stokholmu prilikom dodele „Nobelove nagrade“ 1961. godine, predstaviće glumac i voditelj, Dejan Đurović. Događaj će biti praćen video-projekcijom dokumentarnog materijala, uz klavirsku pratnju Baneta Zarina da bi na kraju svi otpevali i decu naučili pesmu „Oj jesenjske duge noći“, izvođenoj prilikom dodele „Nobelove nagrade“. 

Režija i scenario: Zorica Simović, dramaturg 

Ulaz slobodan.


Odlomak iz knjige "Znakovi pored puta"
“Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali, čini mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja. To je naša velika slabost, i u tom pogledu svi mi često i nesvesno grešimo. Tu  školu nismo još prošli, ni taj nauk potpuno izučili. Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istočni greh našeg porekla, i pečat manje vrednosti koji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi. ...”


b92.net


Poslednji izmenio malalila dana Pon 9 Okt - 18:32, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48505

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 18:32

Orhan Pamuk: Andrić je moj preteča


“Veličina Andrića, Dostojevskog, Tanizakija jeste u tome što poklanjaju pažnju tradicionalnoj kulturi,
 kulturi Istoka, ali su usredsređeni na savremenost, kao i ja. Andrića, na neki način, smatram svojim
 prethodnikom jer je bio dovoljno hrabar, otvoreno human da sagleda svu punoću života muslimana
 na ovim prostorima. Poklanjao je pažnju detaljima, tako nam je pokazao da smo svi napravljeni od
 istog materijala", rekao je Orhan Pamuk u intervjuu za RTS kada je prošle godine bio gost Srpske 
akademije nauka i umetnosti.
Nazad na vrh Ići dole
andjeo

Član
Član


Muški
Poruka : 209

Lokacija : Trenutno na Zemlji

Učlanjen : 09.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 18:36

-Dodju tako vremena kad pametni zasuti,budala progovori a fukara se obogati...
Ivo Andric
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17002

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   Pon 9 Okt - 20:22

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ivo Andrić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ivo Andrić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» IVO ANDRIĆ " TRAVNIČKA HRONIKA "
» Ivo Andrić - Poezija
» Ivo Andrić misli, izreke, poslovice, mudrosti:
» Ivo Andric
» IVO ANDRIĆ "NA DRINI ĆUPRIJA"
Strana 10 od 12Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-