Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sreća

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 18 Jun - 9:23

Sreća je nevidljivi leptir koji ti sleti na rame, a da ni ne osjetiš.

Ali zato osjetiš kada odleti.

happy








love
Nazad na vrh Ići dole
Tony Montana

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7113

Učlanjen : 27.02.2014


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pet 19 Jun - 22:21

Sreca je i sudbina neka, koliko to sve pratim.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Ključ za sreću!?   Pon 1 Avg - 8:49

Ukoliko želite da vaš život bude srećniji, da se osećate bolje u sopstvenoj koži, trebalo bi svakog jutra sebi da postavite nekoliko pitanja.


Jeste li srećni? Ako niste, šta vas sprečava da to budete? Mislite li da je sreća dar sa neba ili cilj koji svako može da dostigne ukoliko to odluči i radi na tome? Gde se ona skriva i kako da je pronađemo?
"Često čujemo kako neko ne može da bude srećan dok se ne pomiri sa drugom osobom, da je nesrećan zbog stanja u državi, nedostatka posla, novca, partnera i slično. Mnogo je onih koji pasivno čekaju da ih neko drugi usreći i odbijaju da preuzmu odgovornost za sebe i svoja osećanja.

Ne čekajte da vas drugi usreće
Ukoliko čekamo da nas drugi usreće, često ćemo biti razočarani.To znači da neko treba da zadovolji naše želje, kako bismo bili srećni, odnosno da ćemo biti nesrećni ukoliko on to ne uradi. A pošto ne možemo da držimo pod kontrolom postupke drugih ljudi, unapred smo izgubili igru.
Najveći problem je prebacivanje odgovornosti u smislu "sve je loše", "za posao je potrebna veza", "nije lako naći srodnu dušu", ili u prevodu, "svi su krivi, samo ja nisam". Većina očekuje da im sreća dođe spolja, a u stvari, za svoju sreću su sami odgovorni", kaže za "Život plus" Dušan Srdić, doktor stomatologije, međunarodno sertifikovani NLP praktičar i trener za sreću.

Mnogi se žale da ne mogu da budu raspoloženi i srećni kada stalno slušaju samo loše vesti.
"Oduvek smo bili okruženi lošim vestima i događajima. Koliko je samo ratova bilo u poslednjih 3.000 godina, koliko svetskih kriza, epidemija bolesti, revolucija, elementarnih nepogoda... Isto tako, oduvek smo bili okruženi i lepim stvarima. Stvar je samo u tome na šta se fokusiramo. Onaj ko je nezadovoljan sobom, bira da vidi negativne stvari i u svetu. Na taj način delimično prebacuje odgovornost misleći "eto, nije samo do mene, ceo svet je otišao dođavola. Tako se zapravo uklapa u nametnutu sliku društva i ne oseća se odbačeno."
Kako mogu da se podignu oni koji misle da su "na dnu"?

"Tako što će odmah promeniti svoj fokus na ono što imaju, a pažnju sa drugih ljudi usmeriti na sebe i svoju sreću. Važno je da odrede koje su to njihove suštinske želje i zašto im je važno da ih ostvare, a potom i da naprave plan i počnu da ih ostvaruju, jednu po jednu."
Zvuči previše lako?
"Sve je lako ili teško, u zavisnosti od toga koliko ga sami zakomplikujemo. Ja volim da kažem da je vrlo jednostavno, ali i da uopšte nije lako. Da jeste lako, onda bi svi bili uspešni i srećni. Istina, uvek postoji alternativa da sedimo u kući i pričamo kako svet nije fer. Ali, važno je da imamo na umu da je tako kako je zato što ne želimo, a ne zato što ne možemo da radimo na svojim željama."

Onima koji tragaju za srećom Dušan Srdić preporučuje da svakoga jutra postave sebi naglas sledeća pitanja:

Šta me čini srećnim?
Koga ja volim?
Ko mene voli?
Šta ću danas zanimljivo da radim?
Na šta sam ponosan?
Na čemu sam zahvalan?
Mondo








Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 28 Avg - 20:41

Sreća je ono za šta saznamo tek kada to izgubimo
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 16 Okt - 20:38

Ako želite da budete zaista srećni, njegujte nezainteresovanost za ono što drugi misle o vama. Nije važno da li oni misle da ste vi budalasti, glupi ili čak inteligentni. Suština je u tome da pazite na koji način vi doživljavate sebe.I kad gubiš budi srećan jer imaš ono u sve u sebi!!!
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 16 Okt - 22:43

nije sreća za svakog, ima budala koji ni ne znaju da su i kako su srećni  Cool
Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 13 Nov - 20:03

Sreća je ono što mnogi izgube a da nisu ni bili svesni da su to imali
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pon 14 Nov - 14:29

nek ja sad odem odavde s osmehom (zahvaljujući Kjarici  happy) pa lako za sreću  happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 19 Nov - 20:38

Sreća je vrlo visoko na lestvici želja mnogih ljudi. Načini na koje ljudi doživljavaju sreću kao načini na koje je postižu su veoma različiti, tako da možemo reći da postoje i sasvim različite definicije sreće. “Svi ljudi traže sreću sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje“ - Ivo Andrić. “Bojim se. Puste te da budeš srećan samo kad se spremaju da ti oduzmu nešto.“ - H.Huseini. “Mukotrpna borba za dosezanjem visina je dovoljna da ispuni ljudsko srce. Sizifa moramo smatrati sretnim“ - A.Kami.

Kao što vidimo, definicije sreće su veoma različite i kod velikih mislilaca. Zašto je to tako? Da li postoji zapravo jedan univerzalni recept za sreću? Posebno ako je Jung smatrao da kod svih ljudi postoji kolektivno nesvesno u kojem se pojavljuju univerzalni ljudski arhetipovi, tj.simboli. Da li postoji simbol sreće? Ili je sve to individualno? Je li sreća dostižna ili „je lepa samo dok se čeka“, kao što je rekla Desanka Maksimović? Da počnemo iz početka, kao što valja...Sreća kroz istoriju ljudske misli

Da bismo mogli naći valjanu definiciju sreće, moramo se osvrnuti na to kako je sreća bila opisivana kroz istoriju. Kada se radi o velikim grčkim filozofima, stoici (osnivač ove škole je grčki filozof Zenon) su, na primer, smatrali da se ljudska sreća može dostići kroz moralno delovanje. Dakle, vrline kao što su umjerenost, razum, pravednost su te koje čoveka mogu dovesti do stanja blaženstva, zadovoljstva i sreće. Epikur je, s druge strane, smatrao da je ovozemaljsko uživanje najveće dobro kojem bi ljudi trebalo da teže i kome su podređene sve druge vrednosti. Najveće ljudsko zlo je bol koji bi trebalo izbegavati. Vidimo koliko je poimanje sreće bilo različito i takođe vidimo da je bilo usko vezano da ono što su dati mislioci smatrali vrhovnim vrednostima. Kada se postignu te vrednosti, onda doživljavamo sreću. Ali kod mnogih ljudi su te vrednosti sasvim različite, što ove dve starogrčke škole i pokazuju.

Srednjovekovno hrišćanstvo je smatralo da ovozemljska sreća nije od posebno važnosti i da se istinska sreća doživljava sa one strane, posle smrti u jedinstvu sa Bogom. Naravno, ta sreća je uslovna, odnosno zavisi od toga koliko smo je u ovom životu zaslužili. Ako nismo poštovali određene vrednosti koje religija propisuje, onda nećemo moći doživeti sreću sa one strane, pa se odmah nameću i razne slike pakla nakon ovog života, na koje samo jedan pogled razvejava zablude da ćemo biti srećni ako nismo bili dobri. Dakle, ovozemaljske „sreće“ nisu važne, važno je ispunjavati određene vrednosti koje će se valorizovati nakon smrti, u vidu raja i blaženstva.Novija hrišćanska misao, bar kada su neki hrišćanski mislioci u pitanju, smatra da su stanja raja i pakla zapravo stanja ljudske duše koje je ona sama izgradila tokom života, a ne neka geografska mesta u koje duša ide nakon smrti, pa samim tim ona duša koja je živela u skladu sa vrednostima kao što su: dobrota, pravednost, samilost itd.će se naći u stanju blaženstva. Ovaj stav nadalje znači da postoji univerzalna težnja svakog čoveka ka vrlo sličnim vrednostima čijim ostvarenjem se, i pored možda muka i prepreka na koje nailazimo, dostiže sreća. Najveća hrišćanska vrlina je ljubav kojoj je sreća podređena. Nije najvažnije da budemo sretni već da volimo, čak iako to od nas zahteva određenu žrtvu. Dakle, vezivanje za materijalne stvari preko kojih smatramo da možemo da dosegnemo sreću nije nešto što će nam je obezbediti na duge staze jer „taština,taština,sve je taština“(Knjiga Propovednikova,Biblija). Ono što će nas usrećiti je ljubav, ostvarenje sebe kroz Drugog. Ovaj stav je često bio i pogrešno tumačen u smislu da hrišćanstvo sasvim zabranjuje ovozemaljske radosti i sreću. Ako bismo se oslonili na manje rigidan hrišćanski stav, zaključili bismo da sreća nije u prolaznim stvarima, već u ljubavi i otvaranju sebe Drugom, kroz ljubav, posvećenost i žrtvu. Hrišćani smeju da se raduju, a najviša radost je život u skladu sa Bogom.

U novijoj filozofiji, Kant, na primer, smatra da sreća nije najvažnija ljudska vrednost, već „ispunjenje etike, odnosno, moralnog zakona“. U tom smislu Kant je blizak hrišćanskoj filozofiji. Ako bismo morali birati između sopstvene sreće i ispunjena naše moralne dužnosti, ovo drugo bi, po Kantu, svakako bilo bitnije, iako ponekad ne bi kod nas izazvalo osećanje sreće. Marks smatra da je sreća celokupnog društva neophodna da bi se svaka jedinka društva osećala srećnom.

Artur Šopenhauer je bio veoma pesimističan kada je ljudska sreća u pitanju. Pošto je smatrao da „živimo u najgorem od svih svetova“, nije baš bio previše veseo, ali je dao recept kako da ostvarimo ne sreću, nedajbože, već podnošljiv život, a to je „ da imamo veoma niska očekivanja od života“. Ako ništa dobro i ne očekujemo, nećemo patiti zbog neostvarenja svojih želja, pa ćemo, kako tako, biti zadovoljni onim što imamo. Šopenhauer i pored svoje genijalnosti kao veliki filozof, ne bi baš danas prošao kao dobar motivacioni govornik. Buda je smatrao da se sreća može dostići onda kada neumitno shvatimo da smo nesrećni. Rađamo se u svetu neizbežnog bola, patnje i smrti. Uzrok naše nesreće su naše želje i neprihvatanje patnje. Kada prestanemo da se vezujemo za stvari iz materijalnog sveta, prestaćemo da patimo i ostvarićemo blaženstvo t.j. sreću. Ima istine u tome. Ali da li to znači da ne bi trebalo da imamo želje uopšte? Svaki iole pametni čovek bi se od te pomisli zamorio.Hm...

Sreća i očekivanja

Jedan terapeut u jednoj knjizi (sad već više ni ne znam koji terapeut i u kojoj to knjizi) je opisao slučaj jednog svog pacijenta koje je bio depresivan. Svaki pristojan laik zna da depresivni ljudi ne doživljavaju baš mnogo sreće. Kada je ušao malo u logiku tog pacijenta ovaj mu je poverio da se oseća „otcepljenim od sebe, kosmosa i drugih ljudi“ zato što je naučio da nema nikakva očekivanja. Ako nema očekivanja i želje, onda ni u čemu ne može da pogreši i želje koje nije ni želeo neće se ostvariti. Ako bi pak želeo neke želje, a one se ne bi ostvarile, onda bi se osećao razočaranim i nesrećnim a to ne želi, pa je bolje ovako, da se oseća tupim, bezvoljnim i sivim.

Terapeut je pomislio kako je to luda i neobična logika: biramo da ništa je uradimo da se ne bi razočarali, pa kad ne radimo ništa onda ne možemo sebe ni smatrati neuspešnim. Ali bez želja nema sreće, izgleda. Ipak, biće da je Buda smatrao da se ne vezujemo za prolazne stvari u smislu toga one definišu našu vrednost jer vredimo i možemo biti sretni i kada nešto nemamo. Ali, ako se previše udaljimo od sveta i sebe kao i svojih autentičnih želja, ni seća nam neće biti blizu. E, pa izgleda da je tačno da sreća prati hrabre... Dakle, želeti je u redu, ali ne smatrati da ne vredimo ako nešto ne ostvarimo.

Mit o sreći

Prema grčkoj mitologiji, na koju se uvek vraćamo, Kairos je bio bog sreće. Njegovo ime znači „pravi trenutak“. Kairos je bio najmlađi Zevsov sin i prikazivan je kao mladić bez odeće, namazan uljem koji ima čuperak na glavi. Ko ga zgrabi za čuperak, taj će doživeti sreću. Ali pošto je Kiaros uvek u žurbi, to je veoma teško izvesti. Zašto je sreća prikazivana na taj način? Ne slučajno, naravno.

Ovaj mit znači da je sreća stvar naše voljnosti da se potrudimo da je dosegnemo. Sreća nije stvar sudbine, položaja zvezda ili volje nemog boga. Sreća je stvar naše spremnosti da se usudimo da je tražimo i zgrabimo jer, kako smo videli, Kairosa nije lako uhvatiti. To takođe znači da sreću ne možemo osećati uvek.

Pošto se emocije dele na prijatne i neprijatne, prijatne emocije služe tome da nam daju znak da u toj situaciji možemo da ostanemo. Neprijatne emocije služe da nas navedu da iz određene situacije pobegnemo, da situaciju promenimo ili da sebe prilagodimo situaciji. To je evolutivna vrednost emocija. Ako bismo stalno osećali prijatne emocije, ne bismo mogli da obratimo pažnju na upozoravajuće signale iz okoline da nešto nije u redu. U jednom eksperimentu sa pacovima kojima je bio stimulisan određen centar u mozgu za sreću, kada pritisnu pedalu u kavezu, pokazano je da su je oni pritiskali do svoje smrti jer su zaboravljali da jedu i da se odmaraju. Tako je i sa nama. Kada bismo stalno osećali sreću, ne bismo mogli da se posvetimo ničemu drugomPrema transakcionoj analizi, sreća je prijatno osećanje koje osećamo kada ispunimo neke svoje važne želje. Srećni smo kada diplomiramo, kada nam se rodi dete, kada se zaposlimo itd. I to traje neko vreme, pa polagano bledi, kako rekosmo, zbog same prirode prijatnih osećanja. Ono prijatno što možemo svakodnevno da osećamo je zadovoljstvo, a ne sreća. Neki ljudi ne razlikuju sreću od zadovoljstva, pa misle da sreću moramo osećati mnogo često ili pak stalno, te su, samim tim, i nesrećni što sreću ne osećaju u toj meri. Dođosmo malo na ono Budino. Ne možemo sreću osećati stalno, ona je rezervisana za posebne trenutke, tj.kada ostvarimo neke svoje važne želje, ali možemo često osećati zadovoljstvo životom, onim što imamo.

Usreći me, moraš!

Kako živimo u vremenu gde je sreća vrlo visoko vrednovana, dolazimo i u situaciju da je jedino važno biti srećan i usmeren na svoja zadovoljstva.Tako dobijamo mnogo pojedinaca koji premalo obraćaju pažnju na druge ljude i njihove želje i potrebe, a mnogo pažnje obraćaju na sebe i na to kako da sebe usreće. Usrećiti sebe je potpuno u redu, ali je važno obraćati pažnju na druge ljude. Kada bismo stalno samo sebe usrećivali, teško da bismo bili u stanju da ostavarimo bliskost sa drugima, a to je važna odrednica sreće.

Narcisoidna usmerenost na pokazivanje sebe i svoje sreće drugima kroz društvene mreže, površne kontakte i jurnjavu za kratkotrajnim zadovoljstvima teško da može da dovede do dugotrajne sreće. Jednostavno zato što je u ljudskoj prirodi da bude povezana sa drugima na autentičan i blizak način. Stečeno ili urođeno, uopšte nije bitno. Tako dođosmo pomalo i na ono hrišćansko. Važno je da sebi budemo na prvom mestu, ali ne uvek. Nekada je važno da pustimo druge da nam budu na prvom mestu, a ta ravnoteža između nas i drugih je veoma individualna. U tome i je „nepodnošljiva lakoća postojanja“. Nema univerzalnog recepta. Dakle, ne možemo očekivati da budemo stalno srećni, niti da nas drugi stalno usrećuju ispunjavajući naše želje, kako to često bude kod ramažene dece. Onda nismo u stanju da podnesemo frustracije koje život nosi sa sobom, pa smo nesrećni. Sreća je kada pored bele mora postojati i crna boja jer “bez crne bi bela još izbledela, bez crne bela ne bi vredela...(Đorđe Balašević).

Opet postoje ljudi koji imaju takozvanu zabranu na sreću. Često to bude kod depresivnih ljudi koji su vrlo usmereni na to da usreće druge ljude i da ispunjavaju svoje dužnosti, a vrlo malo misle na sebe i svoje želje. Pritom često sebe dovoljno ne vrednuju. To su dobri preduslovi za nesrećan život.

Formula sreće, da ili ne?


I na kraju, da vidimo šta se sa tom srećom da valjano uraditi. Za životnu sreću je važno voleti sebe bezuslovno to jest, ne očekivati da ćemo voleti sebe kada postignemo ovo ili ono ili kada taj i taj počne da nas ceni. Volimo sebe jer jesmo! Dovoljno je. Zatim je važno imati vrednosti. Najvažnije životne vrednosti su: život, sopstvena deca, zdravlje, autentična životna uverenja, pa tek onda materijalne vrednosti koje su važne, naravno, da bismo preživeli i pristojno živeli, ali nisu najvažnije da bismo morali sve da uradimo za „automobil te i te marke“.

Znači, važno je da preispitamo koje su to naše autentične vrednosti za koje se zalažemo, da u odnosu na te vrednosti formiramo važne životne želje i ciljeve, pa, kad ih ostvarimo, osećaćemo sreću. Naravno, moramo da se usudimo na tako nešto, jer Kairos neće čekati večno…A u međuvremenu, utešno je da znamo da je nekad sasvim dovoljno da se osećamo zadovoljnim. Veliki mislioci su nam pružili dovoljno vrednosti da možemo one koje su nama važne sami da izaberemo. Pažljivo birajmo, jer na kraju sreća je stvar našeg izbora.

Izvor: Danas / Autorka Adrijana Pejaković je dipl.psiholog, psihoterapeut u edukaciji
Foto 1: skippyjon / Flickr.com
Foto 2: martinak15 / Flickr.com
Foto 3: greg westfall. / Flickr.com
Foto 4: Evil Erin / Flickr.com.









Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 19 Nov - 20:41

I sta je sreca?

Šta je sreća? – “…i slatko je gorkim začinjeno…”

Postoje li “male stvari” koje svakoga može učiniti srećnim?

Život i jeste suštinski skup malih stvari koje se ponavljaju. Malo je onih grandioznih trenutaka u kojima čovek iskusi efourična stanja. Stoga je pravo umeće primetiti male stvari, i iz dana u dan ih učiniti posebnim. Male stvari prestaju da budu male onog trenutka kada im se u potpunosti posvetimo. Zato je lepota – lepota trenutka. Jer je zapravo i trenutak jedino što imamo, te ga ne treba ispuštati zbog ophrvanosti prošlošću, ili jurenje sreće koja je uvek “tamo negde, i tamo nekad”. Ona je ovde ukoliko vi odlučite da tako bude. Stoga sledeći put, kada na primer pravite ručak, budite svesni svakog poteza, svakog začina, svakog mirisa koji se širi kuhinjom, svakog zalogaja koji žvaćete i gutate. Pokušajte da u svakom uživate. Ovaj primer možete primeniti na sve situacije u životu, pa čak i one negativne. Osetite ih i budite svesni tog trenutka. Posvetite mu se.

Kako postići stanje sreće i u uslovima kao što su ovi u kojima živimo već dugo godina?

U Srbiji su ljudi već decenijama izmučeni. Ratovi, nemaština, nezaposlenost… Teško je pričati o nekoj “sreći” kada dobar deo nacije nema osnovne uslove za život. To je borba. I to surova borba za egzistenciju, iz dana u dan. Ono što mislim da je ovde važno jeste pitanje smisla. Da sve češće ljudi gube smisao ili ga sve teže pronalaze. Ali zavisi gde taj smisao traže. Ja uvek volim da navodim drastične primere, jer oni na mene ostavljaju najjači utisak, i meni samoj služe kao motivacija da se ne predam. Jedan od njih svakako jeste, čuveni austrijski psihijatar Viktor Frankl, čovek koji je preživeo Holokaust u kome su mu u nacističkim logorima, u kojima je i sam bio, nastradale žena, majka i rođeni brat. Od njegovih najbližih, jedina preživela je njegova rođena sestra Stela. Zašto sam ovo spomenula? Zato što je on razvio psihoterapijski pravac koji se naziva “logoterapija“ u čijoj je osnovi čovekova potraga za smislom. Ono što je on hteo da keže jeste sledeće: da se i u najgorim mogućim uslovima (kao što su u njegovom slučaju iskustvo koncentracionih logora i smrt najbližih) može pronaći smisao koji će voditi psihološkom isceljenju. Smisao pomaže čoveku da prebrodi i iznese i najbolnija iskustva.

Kada kažemo da je sreća u nama, da li to znači da treba da ubedimo sebe da smo srećni ili zaista možemo uticati na sopstvenu sreću?

Čovek ne može ubediti sebe da je srećan. Može manifestovati neka ponašanja koja odlikuju osećanje sreće, ali će to biti pretvaranje. I mislim da je podražavanje sreće, gore nego nesreća jer nije autentično i više troši čoveka. Ali to ne znači da ukoliko smo nesrećni treba da ostanemo u tom osećanju i ne potrudimo se da iz njega izađemo. Dakle, sreća je samo apstraktan fenomen ukoliko ga ne prati praktični trenutak, odnosno svest o njemu. Mislim da su ljudi koji su razvili tehniku “umeća življenja” a to je posvećenost i predanost trenutku, imaju veći kapacitet za sreću i da je intenzivnije osećaju.

Da li je novac potreban za sreću?

Moglo bi se reći da je novac potreban ali ne i dovoljan za sreću. Kada kažem novac, ne mislim na ogromne svote ili bogatstva nego mogućnost čoveka da sebi obezbedi da normalno živi. Ali ono što ljudi često mešaju jeste činjenica da će im novac pružiti sreću. Neće. Novac sam po sebi nije dovoljan. Potrebno je umeti iskoristit ga na pravi način. Neka istraživanja govore u prilog činjenice da su najsrećniji ljudi koji daju. Kojima je novac najnebitnija stvar u životu. Na kraju krajeva kako nešto materijalno, može zameniti nešto duhovno?! Novac je parče papira, koje je osmišljeno da bi neki sistem funkcionisao, ali to parče papira ničemu ne služi ako je osoba nesrećna.

Da li su srećniji oni koji su u svakom smislu situirani i obezbeđeni?

Svakako da ti ljudi imaju bolju osnovu da budu srećni, ali to nije pravilo. Ništa spoljašnje ne može nadomestiti unutrašnji nemir. Pokušajte ponuditi milione osobi kojoj je preminuo nek drag. Nema tog novca koji može kupiti sreću.

Da li nekada treba dozvoliti sebi i biti nesrećan ako za tim zaista postoji razlog?

Iako je čovek hedonistički usmereno biće, on ukoliko bi se vodio samo svojim zadovoljstvima ne bi imao mogućnost da preživi. Stoga je frustracija želja, neminovni deo čovekovog života. Samim time negativne emocije, kao što su tuga, bes, povređenost, krivica, kajanje i slično su deo našeg emocionalnog spektra, koji nas čini ljudima. Mi nismo samo “crno-bela” bića, mi smo bića koja u svom spektru emocija imaju i sve druge nijanse. Stoga, naravno, sebi treba dozvoliti da osetimo svaku emociju, ali uz potpunu svesnost prema njoj, i uz jedan blag i prihvatajuć odnos prema sebi.

Kako dostići taj, zaista uzvišeni, cilj – biti srećan?

“Uzvisen cilj”. Mislim je jurenje za srećom kao jurenje za vetrom. Kao što je čuveni Sigmund Frojd rekao potraga za srećom je osuđena na propast. A i čuveni filozof Artur Šopenhauer je rekao “Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo sretan.” Ono što bih svakako predložila jeste trud i vežba da se dostigne stanje dobrobiti, mira , ispunjenosti… Sreća inače zvuči kao neki apsolut, ukoliko je ne svedemo na trenutke koji su dragoceni. Kako Matthieu Ricard kaže: “Sreća je stanje unutrašnjeg zadovoljstva, a ne zadovoljavanje neutažive želje za spoljašnjim stvarima”.



Klinički psiholog Olivera Novaković

Tekst je objavljen u novinama Politika.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Markoni

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7993

Lokacija : Evropa

Učlanjen : 16.10.2011

Raspoloženje : Uvek Dobro


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 22 Jan - 17:56

Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Uto 24 Jan - 13:35

Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni..



Zašto smo nesrećni, koje prepreke na putu prema sreći možemo susresti i kako ih nadići? O svim ovim temama, na jezgrovit i lucidan način moćno govori najpoznatiji psiholog Rusije Mihail Labkovski:


1. Ne bojte se sreće
Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju se prenosi i na decu, koja počinju da misle da tako funkcioniše ovaj svet. Druga greška je misliti da za sve dobro morate da platite kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.
2. Prestanite da se žalite
Šta želite, kad se žalite nekome o svojim problemima? Vi želite da se žalite, a ne da rešite probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se od odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična osoba će hteti da bude bolesna, jer će na takav način imati razlog da jadikuje. To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti od njega.


3. Razlikujte realne probleme od izmišljenih
Razlika između zdrave i neurotične osobe je u tome da prva osoba brine o stvarnim problemima, dok druga pati od nepostojećih.
4. Ne pokušavajte da pomažete svima oko sebe
Želja da pomognete svima okolo je uzrokovana strahom, da vas ne mogu voleti zbog onog što jeste, pa kroz pomoć drugima pokušavate da podignete svoje samopouzdanje. Zato, ako vas nisu zamolili da pomognete, ne dirajte te osobe, nego se posvetite onima kojima je zapravo potrebna vaša pomoć.

5. Ne odgovarajte ako vas nisu pitali
Kad vi rečima ili delima odgovarate na nepostavljena pitanja, pokazujete svoju uznemirenost. Jednom sam prolazio sa svojom devojkom pored prodavnice, ona je videla neku haljinu i rekla mi je: „Kakva lepa haljina!“ Kad nisam ništa odgovorio, rekla mi je: „Znala sam da nisi muškarac!“ Ja bih njoj kupio tu haljinu da me pitala, ali ako vi u takvoj situaciji odmah bežite da platite na kasi, onda ste nesigurna osoba.
6. Razlikujte ljubav od zavisnosti
Ljudi nikad neće napustiti ono što vole. Na primer – *********. Ja sam pušio 37 godina, a poslednjih10 godina sam pušio 3 kutije dnevno. Jedanput sam prestao da pušim, kad mi je doktor rekao da sam gotov. I to je trajalo 1 sat i 40 minuta. Prestao sam da pušim tek kad sam sebi rekao da ne volim cigarete, a ne da sam zavisan od njih. Neurotični ljudi ne mogu da razlikuju ljubav i zavisnost.

7. Rutina nije uvek loša
Ja se bavim rutinom (čitam i predajem) već poslednjih 37 godina i osećam se predivno. Neurotične osobe ne mogu da žive na miru, boje se da nešto neće stići da urade, završavaju po pet fakulteta, uvek su uznemireni, osećaju nelagodu ako ne rade ništa.
8. Menjajte sebe, a ne druge
I to se odnosi najpre na odgajanje dece. Ne možete da ih prisilite da rade nešto, ako to ne radite vi sami. Deca usvajaju ne ono što njima govorite, već ono što radite sami i kako se odnosite prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavite vazdušnu masku sebi, i tek onda detetu.

9. Lakše se odnosite prema tuđoj kritici
Setite se situacije: vi sedite u busu, ulazi stara baka. Ceo autobus vas ljuto gleda i vi se, što je brže moguće, dižete s mesta. Zašto to radite, kad baka nije ni tražila da to učinite? Razlog se krije u niskom samopouzdanju i strahu od osuđivanja. Eksperimentišite – probajte da ostanete na mestu, ako ne želite da se dignete, bez obzira šta govore ljudi okolo, ne reagujte uopšte nikako. Vremenom ćete videti da se tuđa ocena može ignorisati.
10. Radite samo ono što želite
Klasičan primer toga je situacija kad se igrate sa svojom decom zato što „tako treba“ jer ste dobra osoba, a to znači – morate da se igrate sa svojom decom. Prestanite to da radite. Igrajte se s njima tek kad želite da se igrate, jer i oni će osetiti da vi to radite iz osećaja dužnosti, a ne zainteresovanosti. A osećaj dužnosti nije ljubav. Bavite se decom kad želite i koliko želite jer svakako imate puno drugih obaveza.


Izvor: atma.hr








Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 25 Jan - 20:01

EROTIC MAN ::
nek ja sad odem odavde s osmehom (zahvaljujući Kjarici  happy ) pa lako za sreću  happy



bem ti ja i Kjaricu, ostavi me ko kuče u vejavici   Rolling Eyes

ipak sam srećan i dalje jer sam bio uz nju kad joj je trebalo  happy

sad je njoj vreme "ko te hebe Erca, ne trebam te više"  happy

nadam se da je i ona srećna  happy
Nazad na vrh Ići dole
Markoni

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7993

Lokacija : Evropa

Učlanjen : 16.10.2011

Raspoloženje : Uvek Dobro


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 25 Jan - 20:08

Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 25 Jan - 20:09

sreća je kad umeš da podneseš sebe  Cool
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12970

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 18 Feb - 23:28

Sreća je osećaj ispunjenosti, doživljaj da imamo i gradimo nešto što nam je važno. Često možemo da čujemo komentar "on ima sve, a ipak nije srećan". Iako na prvi pogled to ne zvuči mnogo logično, kada malo bolje pogledamo šta je to "sve", shvatimo da je u pitanju zamena teza. Za nekoga je dobar posao, stan ili auto izvor sreće, ali za drugog čoveka to nije slučaj, jer u životu ima drugačije ciljeve. Kada sebi nametnemo cilj koji ne osećamo kao svoju intimnu i autentičnu potrebu, propuštamo priliku da zaista budemo srećni. Trebalo bi da se iskreno zapitamo šta želimo i zbog čega - 


Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 12970

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 18 Feb - 23:30

Nazad na vrh Ići dole
Black Wizard

Master
Master


Muški
Poruka : 30492

Učlanjen : 30.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 18 Feb - 23:53

Sreća je kad u njenim očima mogu da vidim da je voljena
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:20

Mit o sreći

Prema grčkoj mitologiji, na koju se uvek vraćamo, Kairos je bio bog sreće. Njegovo ime znači „pravi trenutak“. Kairos je bio najmlađi Zevsov sin i prikazivan je kao mladić bez odeće, namazan uljem koji ima čuperak na glavi. Ko ga zgrabi za čuperak, taj će doživeti sreću. Ali pošto je Kiaros uvek u žurbi, to je veoma teško izvesti. Zašto je sreća prikazivana na taj način? Ne slučajno, naravno.

Ovaj mit znači da je sreća stvar naše voljnosti da se potrudimo da je dosegnemo. Sreća nije stvar sudbine, položaja zvezda ili volje nemog boga. Sreća je stvar naše spremnosti da se usudimo da je tražimo i zgrabimo jer, kako smo videli, Kairosa nije lako uhvatiti. To takođe znači da sreću ne možemo osećati uvek.

Pošto se emocije dele na prijatne i neprijatne, prijatne emocije služe tome da nam daju znak da u toj situaciji možemo da ostanemo. Neprijatne emocije služe da nas navedu da iz određene situacije pobegnemo, da situaciju promenimo ili da sebe prilagodimo situaciji. To je evolutivna vrednost emocija. Ako bismo stalno osećali prijatne emocije, ne bismo mogli da obratimo pažnju na upozoravajuće signale iz okoline da nešto nije u redu. U jednom eksperimentu sa pacovima kojima je bio stimulisan određen centar u mozgu za sreću, kada pritisnu pedalu u kavezu, pokazano je da su je oni pritiskali do svoje smrti jer su zaboravljali da jedu i da se odmaraju. Tako je i sa nama. Kada bismo stalno osećali sreću, ne bismo mogli da se posvetimo ničemu drugom.

Prema transakcionoj analizi, sreća je prijatno osećanje koje osećamo kada ispunimo neke svoje važne želje. Srećni smo kada diplomiramo, kada nam se rodi dete, kada se zaposlimo itd. I to traje neko vreme, pa polagano bledi, kako rekosmo, zbog same prirode prijatnih osećanja. Ono prijatno što možemo svakodnevno da osećamo je zadovoljstvo, a ne sreća. Neki ljudi ne razlikuju sreću od zadovoljstva, pa misle da sreću moramo osećati mnogo često ili pak stalno, te su, samim tim, i nesrećni što sreću ne osećaju u toj meri. Dođosmo malo na ono Budino. Ne možemo sreću osećati stalno, ona je rezervisana za posebne trenutke, tj.kada ostvarimo neke svoje važne želje, ali možemo često osećati zadovoljstvo životom, onim što imamo.

Usreći me, moraš!

Kako živimo u vremenu gde je sreća vrlo visoko vrednovana, dolazimo i u situaciju da je jedino važno biti srećan i usmeren na svoja zadovoljstva.Tako dobijamo mnogo pojedinaca koji premalo obraćaju pažnju na druge ljude i njihove želje i potrebe, a mnogo pažnje obraćaju na sebe i na to kako da sebe usreće. Usrećiti sebe je potpuno u redu, ali je važno obraćati pažnju na druge ljude. Kada bismo stalno samo sebe usrećivali, teško da bismo bili u stanju da ostavarimo bliskost sa drugima, a to je važna odrednica sreće.

Narcisoidna usmerenost na pokazivanje sebe i svoje sreće drugima kroz društvene mreže, površne kontakte i jurnjavu za kratkotrajnim zadovoljstvima teško da može da dovede do dugotrajne sreće. Jednostavno zato što je u ljudskoj prirodi da bude povezana sa drugima na autentičan i blizak način. Stečeno ili urođeno, uopšte nije bitno. Tako dođosmo pomalo i na ono hrišćansko. Važno je da sebi budemo na prvom mestu, ali ne uvek. Nekada je važno da pustimo druge da nam budu na prvom mestu, a ta ravnoteža između nas i drugih je veoma individualna. U tome i je „nepodnošljiva lakoća postojanja“. Nema univerzalnog recepta. Dakle, ne možemo očekivati da budemo stalno srećni, niti da nas drugi stalno usrećuju ispunjavajući naše želje, kako to često bude kod ramažene dece. Onda nismo u stanju da podnesemo frustracije koje život nosi sa sobom, pa smo nesrećni. Sreća je kada pored bele mora postojati i crna boja jer “bez crne bi bela još izbledela, bez crne bela ne bi vredela...(Đorđe Balašević).

Opet postoje ljudi koji imaju takozvanu zabranu na sreću. Često to bude kod depresivnih ljudi koji su vrlo usmereni na to da usreće druge ljude i da ispunjavaju svoje dužnosti, a vrlo malo misle na sebe i svoje želje. Pritom često sebe dovoljno ne vrednuju. To su dobri preduslovi za nesrećan život.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:22

Abdul Tajib Ahmed Al-Mutanabbi
"Sreća se svakome ukazuje prema njegovim shvatanjima."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:22

Agnes Repplier
"U nama samima naći sreću je - teško, a negdje drugdje - nemoguće."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:23

Albert Camus
"Naučio sam, da tako kažem, živjeti s mišlju da nikada neću naći mir i sreću. Ali još uvijek ću sve od sebe dati između ta dva trenutka."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:23

Alice Meynell
"Sreća nije u događajima. Ona ovisi o plimama i osekama uma."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 19 Feb - 20:23

Alphonse Karr
"Sreća se sastoji od izbjegnutih nesreća."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 1 Mar - 8:40

"Prava je tajna sreće u tome da mnogo zahtijevamo od sebe, a malo od drugih."
"Sreća se sastoji od izbjegnutih nesreća."
"Sreća pripada onima koji su dovoljni sami sebi."

"Ako nekad, jureći za srećom, nađete tu sreću, vi ćete, kao i ona starica što je tražila naočale, otkriti da vam je sreća sve vrijeme bila na nosu."
"Sreća u ovome životu ovisi manje o tome što vam se događa, a više o načinu na koji to prihvaćate."
"Prema sreći treba da se odnosimo kao prema zdravlju; da uživamo u njoj kad je dobro, da budemo strpljivi kad je loša."
"Voljeti znaći smjestiti našu sreću u sreću drugog bića."








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sreća   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sreća
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Recept za srećan život
» Lovci na sreću
» Neuhvatljiva sreća
» Bidermajer - buketić koji donosi sreću
» 100 dana sreće
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-