Najmudriji tumače: Šta je sreća?

Od antičkih vremena filozofi su okupirani važnim pitanjima: šta znači živeti dobar život? Šta je sreća? Da li ljudski život ima svrhu i cilj?

Od Cicerona do Hajdegera, svi su pokušavali da odgovore na ta pitanja.

Čak je Sartr jednom prilikom rekao: “Sve smo već otkrili, osim kako da živimo”.

Ovi veliki mislioci možda nisu našli konsenzus o prirodi sreće, ali njihove ideje svakom mogu biti od koristi. Predstavljamo vam najbolje.


Foto: Wikimedia Commons

Aristotel
“Sreća je značenje i svrha života, puni cilj i kralj čovekove egzistencije”, pisao je Aristotel.

Ovaj Grk došao je do jedne od najčuvenijih definicija sreće – eudaimonia, odnosno čovekovo blaženstvo.

Po njegovoj teoriji samoaktualizacije, lična sreća i blagostanje su najveći ciljevi kojima čovek teži.

Martin Hajdeger
Za nemačkog fenomenologa Martina Hajdegera, dobar život je nemoguć, ako ne ćivite autentično. Život morate postaviti prema sopstvenim merama, a ne pratiti puteve drugih ljudi.

“Svako može dostići pun potencijal, za koji je možda predodređen, ali put koji pratimo mora biti onaj koji je sam izabrao”, kaže Hajdeger.

“Nikad ne smemo dozvoliti da naši strahovi ili očekivanja drugih postanu prepreka našoj sudbini”.

Žan Pol Sartr


Foto: Wikimedia Commons

Sartr je najpoznatiji po rečenici “Pakao, to su drugi ljudi”, ali ovaj francuski egzistencijalista takođe se bavio srećom i svrhom ljudskog postojanja. Sloboda je prema njegovom mišljenju najviši cilj kom možemo da stremimo.

“Sloboda je ono što učinite s onim što vam je učinjeno”, govorio je on.

Ralf Valdo Emerson
Prema Emersonu, ranom američkom transcendentalnom misliocu, življenje svakog dana što manje opterećenog brigama o prošlosti i budućnosti, najbolji je put ka blagostanju.

“Završite svaki dan i to zauvek. Uradili ste šta ste mogli; neke greške i apsurdi su se uvukli, ali ih zaboravite što pre možete. Sutra je novi dan; treba da ga započnete spokojno i dovoljno entuzijastično da vas ne opterećuju vaše stare gluposti”.

Alber Kami
Za ovog francuskog egzistencijalistu i romanopisca, preterano razmišljanje i analiziranje može dovesti do toga da propuštate važne životne trenutke.

“Nikad nećete biti srećni, ako nastavite da tragate za tim od čega se sastoji sreća”, rekao je Kami. “Nikad nećete biti živi, ako tražite značenje života”.

Epikur
“Od svih sredstava kojim pokušavate da osigurate sreću tokom celog života, daleko najvažnije je sticanje prijatelja”, rekao je helenski filozof Epikur.

Ovaj Atinjanin verovao je da prijateljstvo više nego bilo šta doprinosi razvoju zdravog, srećnog života.

I sam je živeo po toj maksimi i stvorio školu u kojoj je zajedno sa sledbenicima živeo i proučavao filozofiju u bliskoj zajednici.

Fridrih Niče


Foto: Wikimedia Commons

Niče je možda bio nihilista, ali je verovao da zbog jedne stvari vredi živeti – stvaranja i uživanja u umetnosti.

Naročito je voleo muziku i redovno gledao opere njegovog savremenika Riharda Vagnera. Kako je pisao: “Bez muzike, život bi bio greška”.

Takođe je rekao: “Svaki dan u kom nismo plesali barem jednom, treba smatrati izgubljenim”.

Vilijem Džejms
Američki psiholog i filozof Vilijem Džejms skovao je termin “volja za verovanjem” koji se odnosi na to da način na koji biramo naše stavove i uverenja, menja naš život.

“Ne plašite se života”, pisao je on. “Verujte da je vredan življenja i vaša vera će pomoći da od toga napravite činjenicu”.

Simon de Bovoar


Foto: WIkimedia Commons

Feministkinja Simon de Bovoar, dugogodišnja Sartrova partnerka, verovala je da je briga o drugima ono što život čini vrednim življenja.

“Nečiji život ima vrednost, samo ako doprinosi vrednosti života drugih, ljubavlju, prijateljstvom i saosećanjem”, pisala je ona.

Tomas Merton
Američki katolički mislilac i mistik Tomas Merton verovao je da svi možemo pronaći sreću, ako pogledamo u našu unutrašnju mudrost.

“Mi imamo ono za čim tragamo”, rekao je Merton. “Tu je sve vreme i ako usporimo i budemo mirni, ono će nam se objaviti”.

Marko Tulije Ciceron


Ciceron izlaže optužbu protiv Katalina, Ćezare Makari (Foto: Wikimedia Commons)


Za rimskog filozofa i političara Cicerona, negovanje intelekta ključ je dobrog života. Jednom je rekao da je sve što vam treba u životu bašta i biblioteka.

“Čitajte uvek kad čekate; čitajte čitave sate; čitajte dok se odmarate; čitajte dok radite; čitajte dok neko ulazi; čitajte dok neko izlazi”, pisao je Ciceron. “Zadatak obrazovanog uma je jednostavan: čitajte, da biste vodili”.

b92

Sreća nije sreća ako nemaš sa kim da je podeliš 

“Al’ kako radost i sreća uljepšavaju čovjeka! Kako srce ključa ljubavlju! Čini ti se, čitavo bi svoje srce izlio u drugo srce, i hoćeš da svi budu veseli, da se svi smiju. I kako je zarazna ta radost!”

Reče Dostojevski i potrefi me u srce  

Majka četvero djece umrla od raka i ostavila im pismo sa 20 savjeta za sreću

Annmarie James-Thomas, majka četvero djece, sa 44 godine umrla je od karcinoma, a svojoj obitelji ostavila je poruku u kojoj je 20 savjeta o sreći



Najvažnije životne lekcije katkad naučimo u najtežim i najtužnijim trenucima.

Annmarie James-Thomas, majka četvero djece, sa 44 godine umrla je od karcinoma, a svojoj obitelji ostavila je poruku sa 20 savjeta kako da budu sretni:

● Sve u životu što radimo vraća se bez izuzetka
● Svi mi pišemo svoju sreću i ne trebamo dopustiti da to drugi rade umjesto nas
● Sve što se dogodilo u prošlosti nema moć nad nama ako to mi ne dopustimo
● Kad vam ljudi pokažu tko su doista, vjerujte tom dojmu
● Briga nam samo oduzima energiju, iskoristimo tu energiju i kanalizirajmo je u nešto korisno, manje ćemo brinuti
● Ono u što vjerujemo snažnije je od onoga što želimo. Uvijek ćemo postati ono u što vjerujemo
● Ako je oblik vaše molitve samo zahvala na onome što imamo, i to je u nekom trenutku života dovoljno
● Sreća koju osjećamo proporcionalna je ljubavi koju dajemo
● Ako ste naišli na neuspjeh, neka vam to bude motiv da ne odustanete. Krenite drugim smjerom
● Vjerujte svojoj intuiciji, intuicija rijetko vara
● Volite sebe i učite cijeli život. Tu ljubav pružite drugima
● Neka vas u svemu što radite vodi strast
● Ljubav ne boli, dapače odličan je osjećaj
● Svaki novi dan prilika je za novi početak
● Sumnja je signal za „ne“. Ako sumnjate, budite oprezni i dobro razmislite
● I loši trenuci u životu sastavni su dio življenja. Ne zaboravite, oni ne traju vječno, budite strpljivi
● Kad vam je najteže, mislite o tome da će to proći. Ništa loše ne traje vječno
● Budite vjerni sebi
● Kad ne znate kako dalje, strpljivo čekajte
● U životu na neka pitanja ne pronalazimo odgovor. Rješenje dolazi onda kada se najmanje nadamo i kad ga najmanje očekujemo

(Večernji.hr)

Čak i čovek koji ne daje životu ništa, traži od života sve. I za čudo, nijedan čovek ne može da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema.


- Jovan Dučić -

Sreća je vrlo visoko na lestvici želja mnogih ljudi. Načini na koje ljudi doživljavaju sreću kao načini na koje je postižu su veoma različiti, tako da možemo reći da postoje i sasvim različite definicije sreće. “Svi ljudi traže sreću sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje“ - Ivo Andrić. “Bojim se. Puste te da budeš srećan samo kad se spremaju da ti oduzmu nešto.“ - H.Huseini. “Mukotrpna borba za dosezanjem visina je dovoljna da ispuni ljudsko srce. Sizifa moramo smatrati sretnim“ - A.Kami. 

Kao što vidimo, definicije sreće su veoma različite i kod velikih mislilaca. Zašto je to tako? Da li postoji zapravo jedan univerzalni recept za sreću? Posebno ako je Jung smatrao da kod svih ljudi postoji kolektivno nesvesno u kojem se pojavljuju univerzalni ljudski arhetipovi, tj.simboli. Da li postoji simbol sreće? Ili je sve to individualno? Je li sreća dostižna ili „je lepa samo dok se čeka“, kao što je rekla Desanka Maksimović? Da počnemo iz početka, kao što valja...

Sreća kroz istoriju ljudske misli

Da bismo mogli naći valjanu definiciju sreće, moramo se osvrnuti na to kako je sreća bila opisivana kroz istoriju. Kada se radi o velikim grčkim filozofima, stoici (osnivač ove škole je grčki filozof Zenon) su, na primer, smatrali da se ljudska sreća može dostići kroz moralno delovanje. Dakle, vrline kao što su umjerenost, razum, pravednost su te koje čoveka mogu dovesti do stanja blaženstva, zadovoljstva i sreće. Epikur je, s druge strane, smatrao da je ovozemaljsko uživanje najveće dobro kojem bi ljudi trebalo da teže i kome su podređene sve druge vrednosti. Najveće ljudsko zlo je bol koji bi trebalo izbegavati. Vidimo koliko je poimanje sreće bilo različito i takođe vidimo da je bilo usko vezano da ono što su dati mislioci smatrali vrhovnim vrednostima. Kada se postignu te vrednosti, onda doživljavamo sreću. Ali kod mnogih ljudi su te vrednosti sasvim različite, što ove dve starogrčke škole i pokazuju. Srednjovekovno hrišćanstvo je smatralo da ovozemljska sreća nije od posebno važnosti i da se istinska sreća doživljava sa one strane, posle smrti u jedinstvu sa Bogom. Naravno, ta sreća je uslovna, odnosno zavisi od toga koliko smo je u ovom životu zaslužili. Ako nismo poštovali određene vrednosti koje religija propisuje, onda nećemo moći doživeti sreću sa one strane, pa se odmah nameću i razne slike pakla nakon ovog života, na koje samo jedan pogled razvejava zablude da ćemo biti srećni ako nismo bili dobri. Dakle, ovozemaljske „sreće“ nisu važne, važno je ispunjavati određene vrednosti koje će se valorizovati nakon smrti, u vidu raja i blaženstva.


Novija hrišćanska misao, bar kada su neki hrišćanski mislioci u pitanju, smatra da su stanja raja i pakla zapravo stanja ljudske duše koje je ona sama izgradila tokom života, a ne neka geografska mesta u koje duša ide nakon smrti, pa samim tim ona duša koja je živela u skladu sa vrednostima kao što su: dobrota, pravednost, samilost itd.će se naći u stanju blaženstva. Ovaj stav nadalje znači da postoji univerzalna težnja svakog čoveka ka vrlo sličnim vrednostima čijim ostvarenjem se, i pored možda muka i prepreka na koje nailazimo, dostiže sreća. Najveća hrišćanska vrlina je ljubav kojoj je sreća podređena. Nije najvažnije da budemo sretni već da volimo, čak iako to od nas zahteva određenu žrtvu. Dakle, vezivanje za materijalne stvari preko kojih smatramo da možemo da dosegnemo sreću nije nešto što će nam je obezbediti na duge staze jer „taština,taština,sve je taština“(Knjiga Propovednikova,Biblija). Ono što će nas usrećiti je ljubav, ostvarenje sebe kroz Drugog. Ovaj stav je često bio i pogrešno tumačen u smislu da hrišćanstvo sasvim zabranjuje ovozemaljske radosti i sreću. Ako bismo se oslonili na manje rigidan hrišćanski stav, zaključili bismo da sreća nije u prolaznim stvarima, već u ljubavi i otvaranju sebe Drugom, kroz ljubav, posvećenost i žrtvu. Hrišćani smeju da se raduju, a najviša radost je život u skladu sa Bogom. 

U novijoj filozofiji, Kant, na primer, smatra da sreća nije najvažnija ljudska vrednost, već „ispunjenje etike, odnosno, moralnog zakona“. U tom smislu Kant je blizak hrišćanskoj filozofiji. Ako bismo morali birati između sopstvene sreće i ispunjena naše moralne dužnosti, ovo drugo bi, po Kantu, svakako bilo bitnije, iako ponekad ne bi kod nas izazvalo osećanje sreće. Marks smatra da je sreća celokupnog društva neophodna da bi se svaka jedinka društva osećala srećnom. 

Artur Šopenhauer je bio veoma pesimističan kada je ljudska sreća u pitanju. Pošto je smatrao da „živimo u najgorem od svih svetova“, nije baš bio previše veseo, ali je dao recept kako da ostvarimo ne sreću, nedajbože, već podnošljiv život, a to je „ da imamo veoma niska očekivanja od života“. Ako ništa dobro i ne očekujemo, nećemo patiti zbog neostvarenja svojih želja, pa ćemo, kako tako, biti zadovoljni onim što imamo. Šopenhauer i pored svoje genijalnosti kao veliki filozof, ne bi baš danas prošao kao dobar motivacioni govornik. Buda je smatrao da se sreća može dostići onda kada neumitno shvatimo da smo nesrećni. Rađamo se u svetu neizbežnog bola, patnje i smrti. Uzrok naše nesreće su naše želje i neprihvatanje patnje. Kada prestanemo da se vezujemo za stvari iz materijalnog sveta, prestaćemo da patimo i ostvarićemo blaženstvo t.j. sreću. Ima istine u tome. Ali da li to znači da ne bi trebalo da imamo želje uopšte? Svaki iole pametni čovek bi se od te pomisli zamorio.Hm...

Sreća i očekivanja

Jedan terapeut u jednoj knjizi (sad već više ni ne znam koji terapeut i u kojoj to knjizi) je opisao slučaj jednog svog pacijenta koje je bio depresivan. Svaki pristojan laik zna da depresivni ljudi ne doživljavaju baš mnogo sreće. Kada je ušao malo u logiku tog pacijenta ovaj mu je poverio da se oseća „otcepljenim od sebe, kosmosa i drugih ljudi“ zato što je naučio da nema nikakva očekivanja. Ako nema očekivanja i želje, onda ni u čemu ne može da pogreši i želje koje nije ni želeo neće se ostvariti. Ako bi pak želeo neke želje, a one se ne bi ostvarile, onda bi se osećao razočaranim i nesrećnim a to ne želi, pa je bolje ovako, da se oseća tupim, bezvoljnim i sivim. 

Terapeut je pomislio kako je to luda i neobična logika: biramo da ništa je uradimo da se ne bi razočarali, pa kad ne radimo ništa onda ne možemo sebe ni smatrati neuspešnim. Ali bez želja nema sreće, izgleda. Ipak, biće da je Buda smatrao da se ne vezujemo za prolazne stvari u smislu toga one definišu našu vrednost jer vredimo i možemo biti sretni i kada nešto nemamo. Ali, ako se previše udaljimo od sveta i sebe kao i svojih autentičnih želja, ni seća nam neće biti blizu. E, pa izgleda da je tačno da sreća prati hrabre... Dakle, želeti je u redu, ali ne smatrati da ne vredimo ako nešto ne ostvarimo.

Mit o sreći

Prema grčkoj mitologiji, na koju se uvek vraćamo, Kairos je bio bog sreće. Njegovo ime znači „pravi trenutak“. Kairos je bio najmlađi Zevsov sin i prikazivan je kao mladić bez odeće, namazan uljem koji ima čuperak na glavi. Ko ga zgrabi za čuperak, taj će doživeti sreću. Ali pošto je Kiaros uvek u žurbi, to je veoma teško izvesti. Zašto je sreća prikazivana na taj način? Ne slučajno, naravno. Ovaj mit znači da je sreća stvar naše voljnosti da se potrudimo da je dosegnemo. Sreća nije stvar sudbine, položaja zvezda ili volje nemog boga. Sreća je stvar naše spremnosti da se usudimo da je tražimo i zgrabimo jer, kako smo videli, Kairosa nije lako uhvatiti. To takođe znači da sreću ne možemo osećati uvek. 

Pošto se emocije dele na prijatne i neprijatne, prijatne emocije služe tome da nam daju znak da u toj situaciji možemo da ostanemo. Neprijatne emocije služe da nas navedu da iz određene situacije pobegnemo, da situaciju promenimo ili da sebe prilagodimo situaciji. To je evolutivna vrednost emocija. Ako bismo stalno osećali prijatne emocije, ne bismo mogli da obratimo pažnju na upozoravajuće signale iz okoline da nešto nije u redu. U jednom eksperimentu sa pacovima kojima je bio stimulisan određen centar u mozgu za sreću, kada pritisnu pedalu u kavezu, pokazano je da su je oni pritiskali do svoje smrti jer su zaboravljali da jedu i da se odmaraju. Tako je i sa nama. Kada bismo stalno osećali sreću, ne bismo mogli da se posvetimo ničemu drugom.

Sreća se uvećava deljenjem s nekim

SUTRA JE DAN SREĆE: Za nekoga je i razvod braka najsrećniji događaj u životu!

Za najveći broj Austrijanaca najveća sreća je zdravlje (48,8 odsto), zatim rođenje deteta, a većina smatra da je čovek sam kovač svoje sreće



BEČ - Austrijanci su srećniji nego što se misli, ovo je pokazala poslednja studija urađena povodom Međunarodnog dana sreće (20. mart).

Skoro svaki drugi stanovnik Austrije (49 odsto) smatra se srećnim čovekom. Na pitanje šta ih čini srećnim, najviše je onih kojima je najveća sreća zdravlje (48,8 odsto), zatim porodica (26,6 odsto), slede prijatelji, lično zadovoljstvo sa životom, pa finansijska sigurnost, dobro radno mesto, životni partner, ljubav, deca itd.

Za većinu Austrijanaca (40,6 odsto) najsrećniji događaj u životu je rođenje deteta, zatim trenutak kada su upoznali svog partnera (14,8 odsto), savladavanje životnih izazova (7 odsto), venčanje (5,1 odsto), putovanja (takođe 5,1 odsto), završetak školovanja (4,7 odsto), ozdravljenje posle teške bolesti (3,7 odsto), dobijanje posla (2,1 odsto)...

Zanimljivo je da 0,5 odsto ljudi u Austriji je razvod braka bio najsrećniji životni događaj. MAda po istraživanju u braku većinom žive srećniji ljudi nego među samcima. Od onih koji su u braku, 57 odsto kaže da su srećni. Među samcima, udeo takvih je 36 odsto.

Svaki deseti Austrijanac (10,4 odsto) veruje da postoje stvari ili amajlije koje mogu da donesu sreću kao što su detelin sa četiri lista, zatim u prasence-srećković, novčić sreće, potkovica, bubamara, lik sveca, itd. Skoro 40 posto Austrijanaca (39,3) ima svoj srećan broj: najčešće je to broj 13, zatim sedmica, dok je na trećem mestu trojka.

Da je svako kovač svoje sreće smatra 51,5 odsto ispitanika dok 48,5 misli da sudbina određuje našu sreću. Skoro svaki četvrti Austrijanac (24 odsto) barem nekoliko puta mesečno igra igre na sreću. Najomiljenijij je loto, kojeg igra 62,8 odsto onih koji igraju igre na sreću.

Austrijancui su optimisti jer svaki treći (31,9 odsto) smatra da će za pet godina biti srećniji nego danas, a 63,8 odsto misli da će biti otprilike slične sreće kao i dosada, dok svega 4,3 odsto veruje da će biti nesrećniji nego sada.


kurir

Sreća je kada pomisliš na nekog ili nešto, a srce ti zatreperi. 

Sreća može biti ljubav, vežbanje, fudbal, a bogami nekome i pivo. 

Okreni se dubini i promatraj. Sreća je bučna, tuga ima tišinu u sebi.
Sreća je, možda, nalik danu, tuga liči na noć. Sreća je, možda, kao
svjetlost, tuga je kao mrak. Svjetlost dođe i ode, a tuga ostaje – ona
je vječna. Svjetlost se ponekad dogodi, a mrak je uvijek tu.- Osho

Za sreću je dovoljno da ti se ne dešavaju nesreće. 

Sreća je stvar trenutka.  I obična stvar, obična sitnica moze da vas usreći.

Sreća je nevidljivi leptir koji ti sleti na rame, a da ni ne osjetiš.

Ali zato osjetiš kada odleti.

Ukoliko želite da vaš život bude srećniji, da se osećate bolje u sopstvenoj koži, trebalo bi svakog jutra sebi da postavite nekoliko pitanja.


Jeste li srećni? Ako niste, šta vas sprečava da to budete? Mislite li da je sreća dar sa neba ili cilj koji svako može da dostigne ukoliko to odluči i radi na tome? Gde se ona skriva i kako da je pronađemo?
"Često čujemo kako neko ne može da bude srećan dok se ne pomiri sa drugom osobom, da je nesrećan zbog stanja u državi, nedostatka posla, novca, partnera i slično. Mnogo je onih koji pasivno čekaju da ih neko drugi usreći i odbijaju da preuzmu odgovornost za sebe i svoja osećanja.

Ne čekajte da vas drugi usreće
Ukoliko čekamo da nas drugi usreće, često ćemo biti razočarani.To znači da neko treba da zadovolji naše želje, kako bismo bili srećni, odnosno da ćemo biti nesrećni ukoliko on to ne uradi. A pošto ne možemo da držimo pod kontrolom postupke drugih ljudi, unapred smo izgubili igru.
Najveći problem je prebacivanje odgovornosti u smislu "sve je loše", "za posao je potrebna veza", "nije lako naći srodnu dušu", ili u prevodu, "svi su krivi, samo ja nisam". Većina očekuje da im sreća dođe spolja, a u stvari, za svoju sreću su sami odgovorni", kaže za "Život plus" Dušan Srdić, doktor stomatologije, međunarodno sertifikovani NLP praktičar i trener za sreću.

Mnogi se žale da ne mogu da budu raspoloženi i srećni kada stalno slušaju samo loše vesti.
"Oduvek smo bili okruženi lošim vestima i događajima. Koliko je samo ratova bilo u poslednjih 3.000 godina, koliko svetskih kriza, epidemija bolesti, revolucija, elementarnih nepogoda... Isto tako, oduvek smo bili okruženi i lepim stvarima. Stvar je samo u tome na šta se fokusiramo. Onaj ko je nezadovoljan sobom, bira da vidi negativne stvari i u svetu. Na taj način delimično prebacuje odgovornost misleći "eto, nije samo do mene, ceo svet je otišao dođavola. Tako se zapravo uklapa u nametnutu sliku društva i ne oseća se odbačeno."
Kako mogu da se podignu oni koji misle da su "na dnu"?

"Tako što će odmah promeniti svoj fokus na ono što imaju, a pažnju sa drugih ljudi usmeriti na sebe i svoju sreću. Važno je da odrede koje su to njihove suštinske želje i zašto im je važno da ih ostvare, a potom i da naprave plan i počnu da ih ostvaruju, jednu po jednu."
Zvuči previše lako?
"Sve je lako ili teško, u zavisnosti od toga koliko ga sami zakomplikujemo. Ja volim da kažem da je vrlo jednostavno, ali i da uopšte nije lako. Da jeste lako, onda bi svi bili uspešni i srećni. Istina, uvek postoji alternativa da sedimo u kući i pričamo kako svet nije fer. Ali, važno je da imamo na umu da je tako kako je zato što ne želimo, a ne zato što ne možemo da radimo na svojim željama."

Onima koji tragaju za srećom Dušan Srdić preporučuje da svakoga jutra postave sebi naglas sledeća pitanja:

Šta me čini srećnim?
Koga ja volim?
Ko mene voli?
Šta ću danas zanimljivo da radim?
Na šta sam ponosan?
Na čemu sam zahvalan?

Sreća je ono za šta saznamo tek kada to izgubimo

nije sreća za svakog, ima budala koji ni ne znaju da su i kako su srećni 

Sreća je ono što mnogi izgube a da nisu ni bili svesni da su to imali

nek ja sad odem odavde s osmehom (zahvaljujući Kjarici  ) pa lako za sreću 

Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni..



Zašto smo nesrećni, koje prepreke na putu prema sreći možemo susresti i kako ih nadići? O svim ovim temama, na jezgrovit i lucidan način moćno govori najpoznatiji psiholog Rusije Mihail Labkovski:


1. Ne bojte se sreće
Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju se prenosi i na decu, koja počinju da misle da tako funkcioniše ovaj svet. Druga greška je misliti da za sve dobro morate da platite kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.
2. Prestanite da se žalite
Šta želite, kad se žalite nekome o svojim problemima? Vi želite da se žalite, a ne da rešite probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se od odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična osoba će hteti da bude bolesna, jer će na takav način imati razlog da jadikuje. To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti od njega.


3. Razlikujte realne probleme od izmišljenih
Razlika između zdrave i neurotične osobe je u tome da prva osoba brine o stvarnim problemima, dok druga pati od nepostojećih.
4. Ne pokušavajte da pomažete svima oko sebe
Želja da pomognete svima okolo je uzrokovana strahom, da vas ne mogu voleti zbog onog što jeste, pa kroz pomoć drugima pokušavate da podignete svoje samopouzdanje. Zato, ako vas nisu zamolili da pomognete, ne dirajte te osobe, nego se posvetite onima kojima je zapravo potrebna vaša pomoć.

5. Ne odgovarajte ako vas nisu pitali
Kad vi rečima ili delima odgovarate na nepostavljena pitanja, pokazujete svoju uznemirenost. Jednom sam prolazio sa svojom devojkom pored prodavnice, ona je videla neku haljinu i rekla mi je: „Kakva lepa haljina!“ Kad nisam ništa odgovorio, rekla mi je: „Znala sam da nisi muškarac!“ Ja bih njoj kupio tu haljinu da me pitala, ali ako vi u takvoj situaciji odmah bežite da platite na kasi, onda ste nesigurna osoba.
6. Razlikujte ljubav od zavisnosti
Ljudi nikad neće napustiti ono što vole. Na primer – *********. Ja sam pušio 37 godina, a poslednjih10 godina sam pušio 3 kutije dnevno. Jedanput sam prestao da pušim, kad mi je doktor rekao da sam gotov. I to je trajalo 1 sat i 40 minuta. Prestao sam da pušim tek kad sam sebi rekao da ne volim cigarete, a ne da sam zavisan od njih. Neurotični ljudi ne mogu da razlikuju ljubav i zavisnost.

7. Rutina nije uvek loša
Ja se bavim rutinom (čitam i predajem) već poslednjih 37 godina i osećam se predivno. Neurotične osobe ne mogu da žive na miru, boje se da nešto neće stići da urade, završavaju po pet fakulteta, uvek su uznemireni, osećaju nelagodu ako ne rade ništa.
8. Menjajte sebe, a ne druge
I to se odnosi najpre na odgajanje dece. Ne možete da ih prisilite da rade nešto, ako to ne radite vi sami. Deca usvajaju ne ono što njima govorite, već ono što radite sami i kako se odnosite prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavite vazdušnu masku sebi, i tek onda detetu.

9. Lakše se odnosite prema tuđoj kritici
Setite se situacije: vi sedite u busu, ulazi stara baka. Ceo autobus vas ljuto gleda i vi se, što je brže moguće, dižete s mesta. Zašto to radite, kad baka nije ni tražila da to učinite? Razlog se krije u niskom samopouzdanju i strahu od osuđivanja. Eksperimentišite – probajte da ostanete na mestu, ako ne želite da se dignete, bez obzira šta govore ljudi okolo, ne reagujte uopšte nikako. Vremenom ćete videti da se tuđa ocena može ignorisati.
10. Radite samo ono što želite
Klasičan primer toga je situacija kad se igrate sa svojom decom zato što „tako treba“ jer ste dobra osoba, a to znači – morate da se igrate sa svojom decom. Prestanite to da radite. Igrajte se s njima tek kad želite da se igrate, jer i oni će osetiti da vi to radite iz osećaja dužnosti, a ne zainteresovanosti. A osećaj dužnosti nije ljubav. Bavite se decom kad želite i koliko želite jer svakako imate puno drugih obaveza.


Izvor: atma.hr