Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Sreća

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Sagacity

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 5298

Učlanjen : 29.07.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pon 1 Okt - 8:22

Definicija koju si dao zvuči religiozno. Kao da ju je crkva definisala. Čini drugima, da bi tebi bilo dobro ....
Sreća je ono što nas ispunjava. Sreća je osećaj u kome se uživa. Neko je srećan što udiše slobodu.Nekog ispunjava život na selu.

Odnosno, najveća sreća je lično pronalaženje svrhe života i uživanje u istom.
Nazad na vrh Ići dole
panonski galeb

Master
Master


Ženski
Poruka : 15955

Učlanjen : 18.12.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pon 1 Okt - 10:08

sreća je ono malo što nas diže u visine , blagosti što se razleže u svakom delu našeg bića .zrači kroz zenice a odaje kroz osmeh ... to malo zrnce što pluta u nama šireći prostodušnost osećaje miline ,spokojstva ....
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pet 19 Apr - 14:04

Recimo da je sreća zadovoljstvo sobom i onim što na tebe utječe.

Sreća je ništa kad je imaš. I sreća je sve kada je nemaš. Ono što ti je danas sreća, sutra možda neće biti. Nekome je potrebna. Nekome nije. Netko ju ima. Netko ju traži. A netko čeka da ga sreća nađe.

Svatko ima svoju sreću. Zna što ga čini sretnim. Što je nekome sreća, drugome je možda bedastoća.

Ljudi u pravilu streme sreći. Zašto bi uopće trebali biti sretni? Stalna sreća uljulja, uspava, oslabi te.

Najuzbudljivije u priči o sreći je kada osjetiš da dolazi. Dolazi. Još malo. Pa onaj zadnji trenutak trenutak prije no što postaneš sretan.

Uhhh, taj trenutak.

Zbog njega se isplati tražiti sreću. Cool








love
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pet 19 Apr - 19:09

Sreća je vrlo lična stvar i srećom se smatra nešto što nas čini srećnim ,nekad su to male stvari i sitnice koje nas usrećuju ali nekad i velike koje nam se dogode a o njima smo samo maštali kao o nedostižnim stvarima.








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 29 Avg - 16:21

Najmudriji tumače: Šta je sreća?

Od antičkih vremena filozofi su okupirani važnim pitanjima: šta znači živeti dobar život? Šta je sreća? Da li ljudski život ima svrhu i cilj?

Od Cicerona do Hajdegera, svi su pokušavali da odgovore na ta pitanja.

Čak je Sartr jednom prilikom rekao: “Sve smo već otkrili, osim kako da živimo”.

Ovi veliki mislioci možda nisu našli konsenzus o prirodi sreće, ali njihove ideje svakom mogu biti od koristi. Predstavljamo vam najbolje.


Foto: Wikimedia Commons

Aristotel
“Sreća je značenje i svrha života, puni cilj i kralj čovekove egzistencije”, pisao je Aristotel.

Ovaj Grk došao je do jedne od najčuvenijih definicija sreće – eudaimonia, odnosno čovekovo blaženstvo.

Po njegovoj teoriji samoaktualizacije, lična sreća i blagostanje su najveći ciljevi kojima čovek teži.

Martin Hajdeger
Za nemačkog fenomenologa Martina Hajdegera, dobar život je nemoguć, ako ne ćivite autentično. Život morate postaviti prema sopstvenim merama, a ne pratiti puteve drugih ljudi.

“Svako može dostići pun potencijal, za koji je možda predodređen, ali put koji pratimo mora biti onaj koji je sam izabrao”, kaže Hajdeger.

“Nikad ne smemo dozvoliti da naši strahovi ili očekivanja drugih postanu prepreka našoj sudbini”.

Žan Pol Sartr


Foto: Wikimedia Commons

Sartr je najpoznatiji po rečenici “Pakao, to su drugi ljudi”, ali ovaj francuski egzistencijalista takođe se bavio srećom i svrhom ljudskog postojanja. Sloboda je prema njegovom mišljenju najviši cilj kom možemo da stremimo.

“Sloboda je ono što učinite s onim što vam je učinjeno”, govorio je on.

Ralf Valdo Emerson
Prema Emersonu, ranom američkom transcendentalnom misliocu, življenje svakog dana što manje opterećenog brigama o prošlosti i budućnosti, najbolji je put ka blagostanju.

“Završite svaki dan i to zauvek. Uradili ste šta ste mogli; neke greške i apsurdi su se uvukli, ali ih zaboravite što pre možete. Sutra je novi dan; treba da ga započnete spokojno i dovoljno entuzijastično da vas ne opterećuju vaše stare gluposti”.

Alber Kami
Za ovog francuskog egzistencijalistu i romanopisca, preterano razmišljanje i analiziranje može dovesti do toga da propuštate važne životne trenutke.

“Nikad nećete biti srećni, ako nastavite da tragate za tim od čega se sastoji sreća”, rekao je Kami. “Nikad nećete biti živi, ako tražite značenje života”.

Epikur
“Od svih sredstava kojim pokušavate da osigurate sreću tokom celog života, daleko najvažnije je sticanje prijatelja”, rekao je helenski filozof Epikur.

Ovaj Atinjanin verovao je da prijateljstvo više nego bilo šta doprinosi razvoju zdravog, srećnog života.

I sam je živeo po toj maksimi i stvorio školu u kojoj je zajedno sa sledbenicima živeo i proučavao filozofiju u bliskoj zajednici.

Fridrih Niče


Foto: Wikimedia Commons

Niče je možda bio nihilista, ali je verovao da zbog jedne stvari vredi živeti – stvaranja i uživanja u umetnosti.

Naročito je voleo muziku i redovno gledao opere njegovog savremenika Riharda Vagnera. Kako je pisao: “Bez muzike, život bi bio greška”.

Takođe je rekao: “Svaki dan u kom nismo plesali barem jednom, treba smatrati izgubljenim”.

Vilijem Džejms
Američki psiholog i filozof Vilijem Džejms skovao je termin “volja za verovanjem” koji se odnosi na to da način na koji biramo naše stavove i uverenja, menja naš život.

“Ne plašite se života”, pisao je on. “Verujte da je vredan življenja i vaša vera će pomoći da od toga napravite činjenicu”.

Simon de Bovoar


Foto: WIkimedia Commons

Feministkinja Simon de Bovoar, dugogodišnja Sartrova partnerka, verovala je da je briga o drugima ono što život čini vrednim življenja.

“Nečiji život ima vrednost, samo ako doprinosi vrednosti života drugih, ljubavlju, prijateljstvom i saosećanjem”, pisala je ona.

Tomas Merton
Američki katolički mislilac i mistik Tomas Merton verovao je da svi možemo pronaći sreću, ako pogledamo u našu unutrašnju mudrost.

“Mi imamo ono za čim tragamo”, rekao je Merton. “Tu je sve vreme i ako usporimo i budemo mirni, ono će nam se objaviti”.

Marko Tulije Ciceron


Ciceron izlaže optužbu protiv Katalina, Ćezare Makari (Foto: Wikimedia Commons)


Za rimskog filozofa i političara Cicerona, negovanje intelekta ključ je dobrog života. Jednom je rekao da je sve što vam treba u životu bašta i biblioteka.

“Čitajte uvek kad čekate; čitajte čitave sate; čitajte dok se odmarate; čitajte dok radite; čitajte dok neko ulazi; čitajte dok neko izlazi”, pisao je Ciceron. “Zadatak obrazovanog uma je jednostavan: čitajte, da biste vodili”.

b92








Nazad na vrh Ići dole
Tomiša

Super Član
Super Član


Muški
Poruka : 775

Učlanjen : 01.09.2012


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 5 Okt - 14:58

Sreća nije sreća ako nemaš sa kim da je podeliš happy
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 19 Okt - 11:01

“Al’ kako radost i sreća uljepšavaju čovjeka! Kako srce ključa ljubavlju! Čini ti se, čitavo bi svoje srce izlio u drugo srce, i hoćeš da svi budu veseli, da se svi smiju. I kako je zarazna ta radost!”

Reče Dostojevski i potrefi me u srce happy 








Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 17 Apr - 14:23

Majka četvero djece umrla od raka i ostavila im pismo sa 20 savjeta za sreću

Annmarie James-Thomas, majka četvero djece, sa 44 godine umrla je od karcinoma, a svojoj obitelji ostavila je poruku u kojoj je 20 savjeta o sreći



Najvažnije životne lekcije katkad naučimo u najtežim i najtužnijim trenucima.

Annmarie James-Thomas, majka četvero djece, sa 44 godine umrla je od karcinoma, a svojoj obitelji ostavila je poruku sa 20 savjeta kako da budu sretni:

● Sve u životu što radimo vraća se bez izuzetka
● Svi mi pišemo svoju sreću i ne trebamo dopustiti da to drugi rade umjesto nas
● Sve što se dogodilo u prošlosti nema moć nad nama ako to mi ne dopustimo
● Kad vam ljudi pokažu tko su doista, vjerujte tom dojmu
● Briga nam samo oduzima energiju, iskoristimo tu energiju i kanalizirajmo je u nešto korisno, manje ćemo brinuti
● Ono u što vjerujemo snažnije je od onoga što želimo. Uvijek ćemo postati ono u što vjerujemo
● Ako je oblik vaše molitve samo zahvala na onome što imamo, i to je u nekom trenutku života dovoljno
● Sreća koju osjećamo proporcionalna je ljubavi koju dajemo
● Ako ste naišli na neuspjeh, neka vam to bude motiv da ne odustanete. Krenite drugim smjerom
● Vjerujte svojoj intuiciji, intuicija rijetko vara
● Volite sebe i učite cijeli život. Tu ljubav pružite drugima
● Neka vas u svemu što radite vodi strast
● Ljubav ne boli, dapače odličan je osjećaj
● Svaki novi dan prilika je za novi početak
● Sumnja je signal za „ne“. Ako sumnjate, budite oprezni i dobro razmislite
● I loši trenuci u životu sastavni su dio življenja. Ne zaboravite, oni ne traju vječno, budite strpljivi
● Kad vam je najteže, mislite o tome da će to proći. Ništa loše ne traje vječno
● Budite vjerni sebi
● Kad ne znate kako dalje, strpljivo čekajte
● U životu na neka pitanja ne pronalazimo odgovor. Rješenje dolazi onda kada se najmanje nadamo i kad ga najmanje očekujemo

(Večernji.hr)








love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 24 Sep - 14:05









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11977

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sub 21 Feb - 9:51

Čak i čovek koji ne daje životu ništa, traži od života sve. I za čudo, nijedan čovek ne može da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema.


- Jovan Dučić -








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 26 Feb - 9:12

Uvek upamti radost koju stičeš kada uradiš pravu stvar. Ova radost će ti pružiti nadahnuće, težnju i odlučnost da nastaviš da činiš prave stvari.

Šri Činmoj








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 11:32

Sreća je vrlo visoko na lestvici želja mnogih ljudi. Načini na koje ljudi doživljavaju sreću kao načini na koje je postižu su veoma različiti, tako da možemo reći da postoje i sasvim različite definicije sreće. “Svi ljudi traže sreću sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje“ - Ivo Andrić. “Bojim se. Puste te da budeš srećan samo kad se spremaju da ti oduzmu nešto.“ - H.Huseini. “Mukotrpna borba za dosezanjem visina je dovoljna da ispuni ljudsko srce. Sizifa moramo smatrati sretnim“ - A.Kami. 

Kao što vidimo, definicije sreće su veoma različite i kod velikih mislilaca. Zašto je to tako? Da li postoji zapravo jedan univerzalni recept za sreću? Posebno ako je Jung smatrao da kod svih ljudi postoji kolektivno nesvesno u kojem se pojavljuju univerzalni ljudski arhetipovi, tj.simboli. Da li postoji simbol sreće? Ili je sve to individualno? Je li sreća dostižna ili „je lepa samo dok se čeka“, kao što je rekla Desanka Maksimović? Da počnemo iz početka, kao što valja...

Sreća kroz istoriju ljudske misli


Da bismo mogli naći valjanu definiciju sreće, moramo se osvrnuti na to kako je sreća bila opisivana kroz istoriju. Kada se radi o velikim grčkim filozofima, stoici (osnivač ove škole je grčki filozof Zenon) su, na primer, smatrali da se ljudska sreća može dostići kroz moralno delovanje. Dakle, vrline kao što su umjerenost, razum, pravednost su te koje čoveka mogu dovesti do stanja blaženstva, zadovoljstva i sreće. Epikur je, s druge strane, smatrao da je ovozemaljsko uživanje najveće dobro kojem bi ljudi trebalo da teže i kome su podređene sve druge vrednosti. Najveće ljudsko zlo je bol koji bi trebalo izbegavati. Vidimo koliko je poimanje sreće bilo različito i takođe vidimo da je bilo usko vezano da ono što su dati mislioci smatrali vrhovnim vrednostima. Kada se postignu te vrednosti, onda doživljavamo sreću. Ali kod mnogih ljudi su te vrednosti sasvim različite, što ove dve starogrčke škole i pokazuju. Srednjovekovno hrišćanstvo je smatralo da ovozemljska sreća nije od posebno važnosti i da se istinska sreća doživljava sa one strane, posle smrti u jedinstvu sa Bogom. Naravno, ta sreća je uslovna, odnosno zavisi od toga koliko smo je u ovom životu zaslužili. Ako nismo poštovali određene vrednosti koje religija propisuje, onda nećemo moći doživeti sreću sa one strane, pa se odmah nameću i razne slike pakla nakon ovog života, na koje samo jedan pogled razvejava zablude da ćemo biti srećni ako nismo bili dobri. Dakle, ovozemaljske „sreće“ nisu važne, važno je ispunjavati određene vrednosti koje će se valorizovati nakon smrti, u vidu raja i blaženstva.

Novija hrišćanska misao, bar kada su neki hrišćanski mislioci u pitanju, smatra da su stanja raja i pakla zapravo stanja ljudske duše koje je ona sama izgradila tokom života, a ne neka geografska mesta u koje duša ide nakon smrti, pa samim tim ona duša koja je živela u skladu sa vrednostima kao što su: dobrota, pravednost, samilost itd.će se naći u stanju blaženstva. Ovaj stav nadalje znači da postoji univerzalna težnja svakog čoveka ka vrlo sličnim vrednostima čijim ostvarenjem se, i pored možda muka i prepreka na koje nailazimo, dostiže sreća. Najveća hrišćanska vrlina je ljubav kojoj je sreća podređena. Nije najvažnije da budemo sretni već da volimo, čak iako to od nas zahteva određenu žrtvu. Dakle, vezivanje za materijalne stvari preko kojih smatramo da možemo da dosegnemo sreću nije nešto što će nam je obezbediti na duge staze jer „taština,taština,sve je taština“(Knjiga Propovednikova,Biblija). Ono što će nas usrećiti je ljubav, ostvarenje sebe kroz Drugog. Ovaj stav je često bio i pogrešno tumačen u smislu da hrišćanstvo sasvim zabranjuje ovozemaljske radosti i sreću. Ako bismo se oslonili na manje rigidan hrišćanski stav, zaključili bismo da sreća nije u prolaznim stvarima, već u ljubavi i otvaranju sebe Drugom, kroz ljubav, posvećenost i žrtvu. Hrišćani smeju da se raduju, a najviša radost je život u skladu sa Bogom. 

U novijoj filozofiji, Kant, na primer, smatra da sreća nije najvažnija ljudska vrednost, već „ispunjenje etike, odnosno, moralnog zakona“. U tom smislu Kant je blizak hrišćanskoj filozofiji. Ako bismo morali birati između sopstvene sreće i ispunjena naše moralne dužnosti, ovo drugo bi, po Kantu, svakako bilo bitnije, iako ponekad ne bi kod nas izazvalo osećanje sreće. Marks smatra da je sreća celokupnog društva neophodna da bi se svaka jedinka društva osećala srećnom. 

Artur Šopenhauer je bio veoma pesimističan kada je ljudska sreća u pitanju. Pošto je smatrao da „živimo u najgorem od svih svetova“, nije baš bio previše veseo, ali je dao recept kako da ostvarimo ne sreću, nedajbože, već podnošljiv život, a to je „ da imamo veoma niska očekivanja od života“. Ako ništa dobro i ne očekujemo, nećemo patiti zbog neostvarenja svojih želja, pa ćemo, kako tako, biti zadovoljni onim što imamo. Šopenhauer i pored svoje genijalnosti kao veliki filozof, ne bi baš danas prošao kao dobar motivacioni govornik. Buda je smatrao da se sreća može dostići onda kada neumitno shvatimo da smo nesrećni. Rađamo se u svetu neizbežnog bola, patnje i smrti. Uzrok naše nesreće su naše želje i neprihvatanje patnje. Kada prestanemo da se vezujemo za stvari iz materijalnog sveta, prestaćemo da patimo i ostvarićemo blaženstvo t.j. sreću. Ima istine u tome. Ali da li to znači da ne bi trebalo da imamo želje uopšte? Svaki iole pametni čovek bi se od te pomisli zamorio.Hm...

Sreća i očekivanja

Jedan terapeut u jednoj knjizi (sad već više ni ne znam koji terapeut i u kojoj to knjizi) je opisao slučaj jednog svog pacijenta koje je bio depresivan. Svaki pristojan laik zna da depresivni ljudi ne doživljavaju baš mnogo sreće. Kada je ušao malo u logiku tog pacijenta ovaj mu je poverio da se oseća „otcepljenim od sebe, kosmosa i drugih ljudi“ zato što je naučio da nema nikakva očekivanja. Ako nema očekivanja i želje, onda ni u čemu ne može da pogreši i želje koje nije ni želeo neće se ostvariti. Ako bi pak želeo neke želje, a one se ne bi ostvarile, onda bi se osećao razočaranim i nesrećnim a to ne želi, pa je bolje ovako, da se oseća tupim, bezvoljnim i sivim. 

Terapeut je pomislio kako je to luda i neobična logika: biramo da ništa je uradimo da se ne bi razočarali, pa kad ne radimo ništa onda ne možemo sebe ni smatrati neuspešnim. Ali bez želja nema sreće, izgleda. Ipak, biće da je Buda smatrao da se ne vezujemo za prolazne stvari u smislu toga one definišu našu vrednost jer vredimo i možemo biti sretni i kada nešto nemamo. Ali, ako se previše udaljimo od sveta i sebe kao i svojih autentičnih želja, ni seća nam neće biti blizu. E, pa izgleda da je tačno da sreća prati hrabre... Dakle, želeti je u redu, ali ne smatrati da ne vredimo ako nešto ne ostvarimo.

Mit o sreći


Prema grčkoj mitologiji, na koju se uvek vraćamo, Kairos je bio bog sreće. Njegovo ime znači „pravi trenutak“. Kairos je bio najmlađi Zevsov sin i prikazivan je kao mladić bez odeće, namazan uljem koji ima čuperak na glavi. Ko ga zgrabi za čuperak, taj će doživeti sreću. Ali pošto je Kiaros uvek u žurbi, to je veoma teško izvesti. Zašto je sreća prikazivana na taj način? Ne slučajno, naravno. Ovaj mit znači da je sreća stvar naše voljnosti da se potrudimo da je dosegnemo. Sreća nije stvar sudbine, položaja zvezda ili volje nemog boga. Sreća je stvar naše spremnosti da se usudimo da je tražimo i zgrabimo jer, kako smo videli, Kairosa nije lako uhvatiti. To takođe znači da sreću ne možemo osećati uvek. 

Pošto se emocije dele na prijatne i neprijatne, prijatne emocije služe tome da nam daju znak da u toj situaciji možemo da ostanemo. Neprijatne emocije služe da nas navedu da iz određene situacije pobegnemo, da situaciju promenimo ili da sebe prilagodimo situaciji. To je evolutivna vrednost emocija. Ako bismo stalno osećali prijatne emocije, ne bismo mogli da obratimo pažnju na upozoravajuće signale iz okoline da nešto nije u redu. U jednom eksperimentu sa pacovima kojima je bio stimulisan određen centar u mozgu za sreću, kada pritisnu pedalu u kavezu, pokazano je da su je oni pritiskali do svoje smrti jer su zaboravljali da jedu i da se odmaraju. Tako je i sa nama. Kada bismo stalno osećali sreću, ne bismo mogli da se posvetimo ničemu drugom.

Prema transakcionoj analizi, sreća je prijatno osećanje koje osećamo kada ispunimo neke svoje važne želje. Srećni smo kada diplomiramo, kada nam se rodi dete, kada se zaposlimo itd. I to traje neko vreme, pa polagano bledi, kako rekosmo, zbog same prirode prijatnih osećanja. Ono prijatno što možemo svakodnevno da osećamo je zadovoljstvo, a ne sreća. Neki ljudi ne razlikuju sreću od zadovoljstva, pa misle da sreću moramo osećati mnogo često ili pak stalno, te su, samim tim, i nesrećni što sreću ne osećaju u toj meri. Dođosmo malo na ono Budino. Ne možemo sreću osećati stalno, ona je rezervisana za posebne trenutke, tj.kada ostvarimo neke svoje važne želje, ali možemo često osećati zadovoljstvo životom, onim što imamo.

Usreći me, moraš!


Kako živimo u vremenu gde je sreća vrlo visoko vrednovana, dolazimo i u situaciju da je jedino važno biti srećan i usmeren na svoja zadovoljstva.Tako dobijamo mnogo pojedinaca koji premalo obraćaju pažnju na druge ljude i njihove želje i potrebe, a mnogo pažnje obraćaju na sebe i na to kako da sebe usreće. Usrećiti sebe je potpuno u redu, ali je važno obraćati pažnju na druge ljude. Kada bismo stalno samo sebe usrećivali, teško da bismo bili u stanju da ostavarimo bliskost sa drugima, a to je važna odrednica sreće. 

Narcisoidna usmerenost na pokazivanje sebe i svoje sreće drugima kroz društvene mreže, površne kontakte i jurnjavu za kratkotrajnim zadovoljstvima teško da može da dovede do dugotrajne sreće. Jednostavno zato što je u ljudskoj prirodi da bude povezana sa drugima na autentičan i blizak način. Stečeno ili urođeno, uopšte nije bitno. Tako dođosmo pomalo i na ono hrišćansko. Važno je da sebi budemo na prvom mestu, ali ne uvek. Nekada je važno da pustimo druge da nam budu na prvom mestu, a ta ravnoteža između nas i drugih je veoma individualna. U tome i je „nepodnošljiva lakoća postojanja“. Nema univerzalnog recepta. Dakle, ne možemo očekivati da budemo stalno srećni, niti da nas drugi stalno usrećuju ispunjavajući naše želje, kako to često bude kod ramažene dece. Onda nismo u stanju da podnesemo frustracije koje život nosi sa sobom, pa smo nesrećni. Sreća je kada pored bele mora postojati i crna boja jer “bez crne bi bela još izbledela, bez crne bela ne bi vredela...(Đorđe Balašević). 

Opet postoje ljudi koji imaju takozvanu zabranu na sreću. Često to bude kod depresivnih ljudi koji su vrlo usmereni na to da usreće druge ljude i da ispunjavaju svoje dužnosti, a vrlo malo misle na sebe i svoje želje. Pritom često sebe dovoljno ne vrednuju. To su dobri preduslovi za nesrećan život.

Formula sreće, da ili ne?

[size]
I na kraju, da vidimo šta se sa tom srećom da valjano uraditi. Za životnu sreću je važno voleti sebe bezuslovno to jest, ne očekivati da ćemo voleti sebe kada postignemo ovo ili ono ili kada taj i taj počne da nas ceni. Volimo sebe jer jesmo! Dovoljno je. Zatim je važno imati vrednosti. Najvažnije životne vrednosti su: život, sopstvena deca, zdravlje, autentična životna uverenja, pa tek onda materijalne vrednosti koje su važne, naravno, da bismo preživeli i pristojno živeli, ali nisu najvažnije da bismo morali sve da uradimo za „automobil te i te marke“. 

Znači, važno je da preispitamo koje su to naše autentične vrednosti za koje se zalažemo, da u odnosu na te vrednosti formiramo važne životne želje i ciljeve, pa, kad ih ostvarimo, osećaćemo sreću. Naravno, moramo da se usudimo na tako nešto, jer Kairos neće čekati večno…A u međuvremenu, utešno je da znamo da je nekad sasvim dovoljno da se osećamo zadovoljnim. Veliki mislioci su nam pružili dovoljno vrednosti da možemo one koje su nama važne sami da izaberemo. Pažljivo birajmo, jer na kraju sreća je stvar našeg izbora. 

Izvor: Danas / Autorka Adrijana Pejaković je dipl.psiholog, psihoterapeut u edukaciji
Foto 1: skippyjon / Flickr.com
Foto 2: martinak15 / Flickr.com
Foto 3: greg westfall. / Flickr.com
Foto 4: Evil Erin / Flickr.com[/size]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 11:34

Citat :
Ono što nas najneposrednije usrećuje jest vedrina uma- ova je dobra osobina sama sebi nagrada. Stoga bi razvijanje vedrine u sebi, valjalo staviti ispred svih drugih težnji.
Citat :
Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom tijelu.
Citat :
Ništa na svijetu ne čini tako sretnim kao sanjarenje.
Citat :
Najsretniji je onaj čovjek koji je učinio sretnima najviše drugih ljudi.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 11:35

Prava sreća je da uživaš u sadašnjosti bez nervoznog osvrtanja na budućnost. Seneka








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Tony Montana

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 7113

Učlanjen : 27.02.2014


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 17:38

Sreca se ne grabi, ne kupuje ili pozajmi. Ona ili je tu ili nije. Sreca nije recept ili slicno, sreca nije ljepljiva.

Mislim da sreca dodje onome tko je zasluzi i ne zasluzi. Sreca je luksus koji nam se svidja i koji zelimo da zadrzimo.

Ali ja i bez srece mogu da luksuzno da zivim, u tom momentu kad sebi kazem ne zelim zivjeti u luksuzu vise.

Meni licno sreca ne treba, ako je imam a neznam, poklonio bi onima kojim im je to potrebno.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 18:36

Sreća se uvećava deljenjem s nekim happy








Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Sre 11 Mar - 18:38









Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 19 Mar - 6:29

SUTRA JE DAN SREĆE: Za nekoga je i razvod braka najsrećniji događaj u životu!

Za najveći broj Austrijanaca najveća sreća je zdravlje (48,8 odsto), zatim rođenje deteta, a većina smatra da je čovek sam kovač svoje sreće



BEČ - Austrijanci su srećniji nego što se misli, ovo je pokazala poslednja studija urađena povodom Međunarodnog dana sreće (20. mart).

Skoro svaki drugi stanovnik Austrije (49 odsto) smatra se srećnim čovekom. Na pitanje šta ih čini srećnim, najviše je onih kojima je najveća sreća zdravlje (48,8 odsto), zatim porodica (26,6 odsto), slede prijatelji, lično zadovoljstvo sa životom, pa finansijska sigurnost, dobro radno mesto, životni partner, ljubav, deca itd.

Za većinu Austrijanaca (40,6 odsto) najsrećniji događaj u životu je rođenje deteta, zatim trenutak kada su upoznali svog partnera (14,8 odsto), savladavanje životnih izazova (7 odsto), venčanje (5,1 odsto), putovanja (takođe 5,1 odsto), završetak školovanja (4,7 odsto), ozdravljenje posle teške bolesti (3,7 odsto), dobijanje posla (2,1 odsto)...

Zanimljivo je da 0,5 odsto ljudi u Austriji je razvod braka bio najsrećniji životni događaj. MAda po istraživanju u braku većinom žive srećniji ljudi nego među samcima. Od onih koji su u braku, 57 odsto kaže da su srećni. Među samcima, udeo takvih je 36 odsto.

Svaki deseti Austrijanac (10,4 odsto) veruje da postoje stvari ili amajlije koje mogu da donesu sreću kao što su detelin sa četiri lista, zatim u prasence-srećković, novčić sreće, potkovica, bubamara, lik sveca, itd. Skoro 40 posto Austrijanaca (39,3) ima svoj srećan broj: najčešće je to broj 13, zatim sedmica, dok je na trećem mestu trojka.

Da je svako kovač svoje sreće smatra 51,5 odsto ispitanika dok 48,5 misli da sudbina određuje našu sreću. Skoro svaki četvrti Austrijanac (24 odsto) barem nekoliko puta mesečno igra igre na sreću. Najomiljenijij je loto, kojeg igra 62,8 odsto onih koji igraju igre na sreću.

Austrijancui su optimisti jer svaki treći (31,9 odsto) smatra da će za pet godina biti srećniji nego danas, a 63,8 odsto misli da će biti otprilike slične sreće kao i dosada, dok svega 4,3 odsto veruje da će biti nesrećniji nego sada.


kurir








Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Ned 22 Mar - 12:45

TRAŽI SREĆU U SVAKOM DANU



Bezumno je…
Mrzeti sve ruže
jer si se ogrebao na jedan trn…

Odustati od svojih snova
jer se jedan nije ostvario…

Izgubiti nadu u molitve
jer jedna nije uslišena…

Odustati od svojih napora
jer je jedan bio uzaludan…

Okriviti sve prijatelje
jer te je jedan izneverio…

Ne verovati u ljubav
jer ti je neko bio neveran ili ti nije uzvratio ljubav…

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan,
jer nisi uspeo u prvom pokušaju…

Nadam se da se na svom putu
ne predaješ tom bezumlju.

Zapamti da se uvek može...
Pojaviti druga šansa.
Novi prijatelj.
Nova ljubav.
Obnoviti snaga.

Budi uporan.
Traži sreću u svakom danu.

Siguran put ka neuspehu je – odustati!
Često budući uspesi dolaze preko sadašnjih promašaja – NASTAVI DA SE TRUDIŠ!









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 14773

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Uto 31 Mar - 14:15

Sreća je kada pomisliš na nekog ili nešto, a srce ti zatreperi.  love

Sreća može biti ljubav, vežbanje, fudbal, a bogami nekome i pivo.  Laughing
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 2 Apr - 15:52

Okreni se dubini i promatraj. Sreća je bučna, tuga ima tišinu u sebi.
Sreća je, možda, nalik danu, tuga liči na noć. Sreća je, možda, kao
svjetlost, tuga je kao mrak. Svjetlost dođe i ode, a tuga ostaje – ona
je vječna. Svjetlost se ponekad dogodi, a mrak je uvijek tu.- Osho








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pon 20 Apr - 9:45

....o Sreći


"Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi, a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera dajući svom životu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa. Tada bismo razumeli da sreća za Petra nije isto što i sreća za Pavla..."

Jovan Dučić








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pet 24 Apr - 10:39

Sreća je relativna stvar. To znači da se pojam sreće razlikuje od čoveka do čoveka. Čovek u različitim godinama svog života drugačije shvata sreću. Aristotel ne daje definiciju sreće. Sreća je relativna. Ko je bolestan sreća je da bude zdrav. Za onoga ko je siromašan sreća je bogatstvo...
 Materijano bogatstvo, društveni ugled, čulna zadovoljstva ne treba da budu primarni životni cilj ukoliko želimo sreću ali to ne znači da ih treba u potpunosti isključiti iz života (Aristotel ne propoveda asketizam kao kod Diogena). Ukoliko sve stvari dolaze kao posledica u vrlini treba ih prihvatiti. Da bismo bili srećni vrline treba da budu naše navike. Treba ih upražnjavati da bismo bili srećni. One su nužan uslov za sreću.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Pet 24 Apr - 10:58

Za sreću je dovoljno da ti se ne dešavaju nesreće.  Cool








love
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25774

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Sreća   Čet 18 Jun - 8:47

Sreća je stvar trenutka.  I obična stvar, obična sitnica moze da vas usreći.








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sreća   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sreća
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Recept za srećan život
» Lovci na sreću
» Neuhvatljiva sreća
» Bidermajer - buketić koji donosi sreću
» 100 dana sreće
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-