Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 GLJIVE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
zjovan29

  

avatar

Muški
Poruka : 2510

Godina : 56

Lokacija : CRIKVENICA

Učlanjen : 18.09.2011

Raspoloženje : nikad bolje


PočaljiNaslov: GLJIVE   Čet 27 Okt - 21:15

Carstvo gljiva


Carstvo gljiva - Fungi - za razliku od biljaka i životinja, prilično je ostalo po strani od šireg naučnog interesovanja. Da bismo, makar i simbolično, prošetali kroz ovaj čudesni svet naših svakodnevnih suseda, pokušali smo da na dvadesetak najčešćih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da ćemo se na taj način najbolje približiti ovim, kako se popularno kaže, životinjama kojene hodaju

• Šta su to gljive a šta pečurke?

- Pod gljivama se u mikologiji podrazumevaju sve vrste heterotrofnih mikoorganizama, a pod pečurkama samo mesnato plodonosno telo sagrađeno od šešira i drške. Postoji jedna lepa i duhovita definicija koja razlikuje pečurke od gljiva: sve su pečurke gljive, a sve gljive nisu pečurke.

Plodno telo tipa pečurke (Macrolepiota procera)


• Od kada gljive žive na Zemlji?


- Kako svedoče fosilni ostaci, niže gljive pojavile su se u paleozoiku, koji je trajao pre 570-350 miliona godina, a više u mezozoiku, pre 235-170 miliona godina. Pun procvat gljive su doživele pre 230 i 220 miliona godina. U to vreme na Zemlji su živele
mnogobrojne vrste sisara, ptica, insekata, drveća i trava.

• Šta su to niže, a šta više gljive?


- Mnogi misle da se stručnim terminima niže i više gljive označavaju sitne i krupne gljive. Međutim, ovi termini nemaju nikakve veze sa veličinom gljiva već sa složenošću građe njihovog tela. Niže gljive su proste, a više složene građe tela. Dakle, niže
gljive se karakterišu neseptiranim hifama, tj. neseptiranom micelijom
(predstavnici podrazdela Mastigomycotina i Zygomicotina), a više gljive se karakterišu septiranim hifama, tj. hifama koje su poprečnim zidovima,septama, podeljene na ćelije. U više gljive spadaju vrste iz podrazdela Ascomycotina, Basidiomycotina i Deuteromycotina.


Izrazito ljubičasta boja (Cortinarius hercynicus) modra paučinka

• Od kada ljudi koriste gljive?

- Neki kameni spomenici u obliku pečuraka iz Indije i Latinske Amerike, stari 2 do 3 hiljade godina, nedvosmisleno govore o bliskom odnosu čoveka i gljiva. No, nedavni nalaz (1991.) “ledenog čoveka” Ocija (nazvanog po dolini Oci u kojoj je pronađen),
donosi nova saznanja o ljudima i gljivama.

Naime, u glečeru u Austriji otkriven je “ledeni čovek”, sredovečni muškarac koji je živeo pre 5.300 godina. U njegovoj torbi nađene su dve trud-gljive: Fomes fomentarius (pravi trud) i Piptoporus betulinus (brezin kopitnjak). Ove gljive Oci je verovatno koristio za paljenje vatre, a možda i kao lekove.



Upadljiva skerletna drška (Boletus sp.)

• Koliko vrsta gljiva ima na Zemlji?


- To još niko nije precizno izbrojao. Dugo se smatralo da ih ima između 70 i 100 hiljada, međutim nova istraživanja ovu brojku pomeraju na neverovatnih 1.500.000 vrsta. Ovim brojem obuhvaćene su sve vrste gljiva. A kada su u pitanju samo pečurke, njih ima oko 7 hiljada vrsta.

• Da li gljive kao biljke zavise od svetlosti i fotosinteze?

- Ne. Gljive poput životinja, pa kao i čovek,uzimaju gotovu hranu iz prirode. One mogu živeti i u potpunom mraku samo ako imaju dovoljno vazduha, hrane i vode.

• Gde sve žive gljive?

- Gljive žive skoro u svim sredinama. Ima ih na zemlji, u zemlji, u vazduhu i vodi. Neke podnose ekstremno niske, a druge visoke temperature. Čak preko dvadeset vrsta raste u bezvodnoj i žarkoj Sahari.


Agrocybe aegerita (jablanovača), prolećna, ranoprolećna vrsta
• Koliko dugo žive gljive?

- Gljive su, uglavnom, kratkoveka bića a to znači da žive od nekoliko sati do desetak dana, međutim, među njima ima i dugovekih. Te gljive ulaze u sastav lišajeva i dokazano je da žive i do 600 godina. Drvenasta tela nekih trud-gljiva žive na drveću između 10 i 20 godina.

Evo još jedne zanimljivosti a u vezi sa postavljenim pitanjem: većina gljiva raste desetak dana pa usled brzog rasta one usisavaju veliku količinu vode iz tla, koja u njihovom telu čini 90 do 95 % ukupne težine. Pritisak na ćelije dostiže i do 7
atmosfera što je jednako pritisku u gumama teretnjaka od 10 tona. Gljiva gradski šampinjon (Agaricus bitorquis) svojim nežnim telom može da razbije asfaltnu podlogu na putu, tartan stazu na stadionu, čak i beton.Istu moć ima i vrsta obična bestidnica (Phallus impudicus).

• Koliko dugo živi micelija?

- Micelija, koja predstavlja vegetativno stablo gljive, može da živi više stotina godina o čemu svedoče tzv. “vilina kola”, koja se godišnje šire u prečniku od 10 do 50 cm. Po
prečniku kruga “vilinog kola” može se izračunati starost micelije. Pronađena su “vilina kola” stara preko 700 godina.


Velika ćelavica (Langermannia gigantea) i autor teksta

• Koja gljiva najbrže raste?


- Smatra se da najbrže raste gljiva Phallus impudicus. Njeno podizanje iz zemlje može se pratiti golim okom. Ona raste oko 1 cm za 2 minuta. Zanimljiv eksperiment u vezi rasta ove gljive izveo je autor ovog teksta. Naime, u staklenu teglu stavio je
tzv. jaje vrste Phallus impudicus. Posle probijanja kožice (nakon 48 sati), gljiva je počela naglo da se uzdiže u tegli. Za nepun sat i po već je dostigla visinu od petnaestak centimetara.


• Da li gljive u toku rasta menjaju svoj izgled?

- Da. Gljive u toku svog kratkog života više puta menjaju svoj izgled. Najveće promene se događaju u ovojnici i izgledu šešira.

• Čemu služi različita obojenost plodnog tela gljiva?

- Gljive se javljaju u različitim bojama. Boja kožice je vezana za osobine pigmenta. Sa rastom plodonosnog tela, boja može da se menja. Najpostojanije su žuta i braon boja. Crvena i zelena su manje postojane. No, nauka do danas nije dala odgovor na
postavljeno pitanje, s obzirom da se gljive ne razmnožavaju uz pomoć insekata već vegetativno ili polno.

Fuligo septica (žuta sluznica)
• Koji su osnovni mirisi gljiva?

- Gljive, zbilja, imaju vrlo izražene i to različite mirise. No, najčešće mirišu na zemlju i buđ, ali određene vrste mirišu na brašno, rotkvice, kajsije, bademe, anis, hlor, haringu, beli luk itd.


• U kojim šumama gljive najčešće rastu?

- U svetlijim šumama, gde ima više mahovine i travnatog zemljišta, gde je drveće udaljeno jedno od drugoga. Što je šuma gušća, to je manje gljiva.


Astraeus hygrometricus (vlagomerna zvezdica)

• Da li gljive više vole listopadne ili zimzelene šume?


- Gljive “vole” i jedne i druge šume. Zapaženo je da ih u prolećnim mesecima ima više u listopadnim, a ujesen u zimzelenim šumama. Razlog tome treba tražiti u bržem zagrevanju zemljišta u proleće u šumama koje su još bez lišća, i ujesen u sporijem
hlađenju zemljišta u crnogoričnim šumama.


• Da li se gljive javljaju u ciklusima?

- Da, ali neke skoro i u svim godišnjim dobima. Veliki broj gljiva “poštuje” kalendar pojavljivanja pa ih možemo naći samo u određenom vremenskom intervalu, recimo smrčke samo u proleće (Morchella spp.). Druge vrste se javljaju više puta u toku
godine, kao na primer jablanovača (Agrocybe aegerita). Ona raste od sredine marta do početka decembra, ukupno u 3-4 ciklusa.

• Da li su gljive strogo vezane za određeno podneblje?

- I jesu i nisu. Postoje vrste gljiva koje se javljaju samo u karakterističnim sredinama, na pojedinim kontinentima, na različitim nadmorskim visinama itd. No, druge vrste su kosmopoliti. Njih ima skoro svuda.

Ali, u poslednje vreme, usled transporta raznih roba, pa i biljnih sadnica s jednog kontinenta na drugi, i gljive putuju, odnosno njihove spore pa, recimo, vrsta koja je bila karakteristična za vanevropske regione danas se može naći i pored Loznice u Srbiji, ili na nekom drugog mesta u Evropi.

• Da li je istina da micelija pojedinih vrsta gljiva svetli u mraku?

- Istina je. Micelija vrste Armillaria mellea (prava medenjača) svetli u mraku. Postoji još nekoliko vrsta gljiva kojima svetle i šešir i drščica. Takve su Omphalotus olearius (podla zavodnica), Pleurotus japonicus (japanska bukovača), Mycena rorida var.
lamprospora itd. Biološku funkciju luminiscencije gljiva nauka još nije objasnila.

• Poznato je da su spore gljiva veoma sitne, pojedinačno vidljive tek pod mikroskopom. Koliko ih ima u jednom plodnom telu gljive?

- Pravi trud (Fomes fomentarius), prečnika do 25 cm, formira oko 30 milijardi spora. Velika ćelavica (Langermannia gigantea), veličine lubenice, ima oko 7,5 triliona spora (toliko sadrži 400 srednjih šampinjona). Ako bi svaka spora puhare izrasla u gljivu,
one bi prekrile teritoriju jednaku površini Japana. A kada bi se razmnožile spore druge generacije, onda bi prečnik izraslih gljiva bio 800 puta veći od prečnika Zemlje. S obzirom da se velika puhara sreće retko, može se zaključiti da malo spora dođe u povoljnu priliku da se razvije u gljivu.

• Da li je istina da se neke vrste gljiva kreću?

- Da. Primećeno je da se neke gljive kreću. Naime, neke zvezdače su higroskopne, to znači da noću upijaju vlagu, a danju se suše. Skupljanje i širenje njihovih krakova pomera ih sa jednog mesta na drugo. Ali neke vrste sluznjača i bukvalno se sele sa jednog mesta na drugo. Njihovo kretanje je u vezi sa potragom za novom hranom.

• Koliko ima jestivih vrsta gljiva?

- Smatra se da je jestivo oko 3.000, a koristi se oko 100 vrsta.

• Da li su gljive koje jedu razne životinje jestive i za ljude?

- Mnoge veoma otrovne vrste gljiva bez
posledica jedu razni insekti i puževi, pa čak i šumske kornjače, ali to
nikako nije dokaz da su te gljive neškodljive za ljude.

- Da li su jestive gljive dijetalna hrana?

- Da. Gljive se mogu svrstati u dijetalnu hranu. One nisu mnogo kalorične. Srednja kalorična vrednost jednog kilograma gljiva ne prelazi 300

• Koliko često treba jesti gljive?

- Gljive ne treba jesti svakodnevno. I što je još važnije, za jedan obrok ne treba uzeti više od 200-300 gr. Gljive sadrže hitin koji je neprobavljiv u ljudskom želucu pa zbog toga i najjestivije vrste mogu izazvati određene probleme. Mučnina posle obilnog jela od gljiva česta je kod dece i ljudi sa osetljivim želucem.

• Šta je to micetizam?

- Micetizam je trovanje gljivama. Poznato je da u carstvu gljiva postoje teške otrovnjače koje se mogu iz raznih razloga zameniti sa jestivim vrstama. Posledice trovanja otrovnim gljivama može imati fatalan ishod po onoga ko ih je jeo.

• U slučaju trovanja gljivama, šta raditi sa otrovanim?

- Kao najhitnije, otrovanom dati neko sredstvo za povraćanje (može i puno mlake vode), a onda što pre otići s njim do najbliže zdravstvene stanice.

Autor teksta i fotografija Ibrahim HADŽIĆ

izvor:planeta.org.rs
Nazad na vrh Ići dole
 
GLJIVE
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» GLJIVE
» Gljive
» Lekovite gljive - pečurke
» Gljive
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Uradi sam :: Kulinarstvo :: Jela od povrća-